Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
I MANjE POZNATIH REČI 127 ZONA ZAMFIROVA GLAVA PRVA U kojoj je opisana jegna dirljiva scena između kalfe Kote i šegrta Pote, dalje, kuća hadži Zamfira čorbadžije, a tako isto i slika junakinje ove pripovetke.
U kujundžinici Mana kujundžije sede kalfa Kote i šegrt Pote, i rade. Zadubili se u posao. Kalfa Kote dovršuje neku srmali-muštiklu, — koju je poručio kod njih u radnji neki Mile,
neki Mile, nazvan Mazni, najveći kicoš i meraklija u svoj mahali, ako ne i u svemu gradu, — a glavati čupavi šegrt Pote, i on šmrče i radi; čisti zečjom nogom stare minđuše i baca ih na gomilicu preda se.
Obojica se zadubila u posao pa rade. Kalfa Kote zvižduće nešto, a šegrt Pote se zaneo u posao, pa se u jedan mah zaboravi, pa zapeva, onako kao za sebe: Sinoćke te, lele, vido’, Zone, gde se
Kalfa Kote ostavi rad pa ga samo pogleda. A Pote se zaneo kao tetreb pa produži onim svojim tankim srebrnim glasom: Gde se premenjuvaš, lele, Zone, u nova gradina.
Oj, hoj-hoj, lele, Zo... ali ne dovrši jer puče šamar, i Pote ispusti onu zečju nogu i minđuše i pogleda začuđeno u kalfa-Kotu. — Što me pa tepaš, bata-Kote?
— Što me pa tepaš, bata-Kote? — pita ga Pote pitomo, mašiv se šakom za udareno mesto na glavi. — A, bre, ešeku nijedan, — pita ga kalfa Kote — kakvo pojenje u
— A, bre, ešeku nijedan, — pita ga kalfa Kote — kakvo pojenje u dućan?! A šegrt Pote ga gleda blesasto i pipa glavu, i gleda da se nije i krv prolila.
— Kude si gu čuja i naučija, ete, tuj pesnu, ešeku nijedan palilulski?!... Pote ćuti i češe se po glavi koja bridi, pa mu to češanje čini neko osobito zadovoljstvo.
— Ti li će za Zonu pesnu da poješ?!... Što si gu ti pa da možeš da poješ?! Pote oborio oči, pa se stidi. — Paa... — nastavlja kalfa Kote — ti li si gu videja kad si ona, demek, presvukuje košulju i
— Kude si gu videja? Zbori, kelčo nijedan. — Nesam gu videja, bata-Kote, — veli stidljivo, šapatom, šegrt Pote — kude smem ja pa da gledam čorbadžijske kerke?! Ja si sal poješem, eto, što se pojê po čaršiju i po ma’ale!... — Ih!
— Ih! — viknu kalfa Kote i diže ruku da ga još jedared udari, ali ga ostavi, kad uplašeni Pote uvuče vrat i glavu kao kornjača da bi izbegao drugi šamar koji očekivaše.