Matavulj, Simo - USKOK
— Sâm bog zna! — reče Stane i uzdahnu. — Suviše je meka srca, pa, zanago, ne može da prežali Krcuna! Pa potiho zapijevajući dodade „Mog sokola te divnoga!“... Svi se smutiše, a nastade dug tajac.
Radičević, Branko - PESME
Al' za blago Milun i ne haje, Već on gleda Mustafino zlato, Nju mi gleda, naglat se ne može, Još potiho mladoj progovara: „Jao Fato, lijepa l' si, zlato!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Nevolja jedna, pa eto ti. Seljačak se opet pečalno zagleda u široka Vačkonjina leđa pred sobom i potiho mi se požali: — Bojim se, brate, ovih raznih ...
Dugo je ćutao, pečalan i splašen, pa će ti se istom oglasiti, potiho, da drugi ne bi čuli: — Kume Perajica, hoće li se naši probiti? — Hoće, dušo, znam ja Gojkića.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Bakonja se oslobodi, te im sta potiho pričati smiješne stvari iz svoga manastira, naročito iz onoga vremena kad se javljala Škorančina pudalina.