Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Pop preko praga, a plamena greda više vrata tresnu i lupi popa po potiljku. On pade ničice i prsima ka zemlju, a ikonu diže više glave. Sasusmo čabar vode na njega i gredu i izvadismo ga ispod nje.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Činilo mu se da čuje njen šapat i da oseća njenu ruku, koja ga, po potiljku, miluje. Veliko, zalazeće, Sunce, kao da još crveni iznad brda i Dunava, iz daljine, a ona stoji i sad onako kako je
tako reći, a koja je bila tada već godinu dana mrtva, počeo je, u zatvoru, da sanja, kako mu dolazi, kako ga miluje, po potiljku, po kosi, kako ga ljubi. Na celom putu do Beča, kud ode da traži pašport u Rosiju, mučili su ga slični snovi.
Videla je i to, da je Varvara sad, prema Pavlu, vrlo mirna, katkad bi ga samo, po potiljku, pomilovala, ali ga više nije ljubila.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Pisao sam polako osećajući neprestano Rašidin svetli pogled u potiljku i pismo je ispalo šećerasto uznemireno. To sam shvatio tek kasnije kad je Ataman zazviždao triput pod prozorom moje
— Pružila je ruku i stavila mi je na potiljak. Mislio sam da će me zagnjuriti, ali me je ona samo pomilovala po potiljku i to je bilo smešno i divno, to milovanje. Da me tako pomiluje, ima običaj moja majka.
Izdržaću! — zario sam glavu u pesak, ali su mi oči iskakale iz lobanje. Sunce me je kao vreli malj udaralo po potiljku a bazduh mi se cepao u grudima kao svila, resko i bolno.
- Još večeras! - viknula je Jasmina proturivši glavu kroz prozor. Kosa joj je bila svezana na potiljku a lice pocrvenelo od sunca, tako da je izgledala kao podmlađeno Timotijevo izdanje. To prase! Ja sam spremna!
- Pitam te, sme li? - ponovio je. Ja nisam bio sposoban da presuđujem o tome. Negde u potiljku, kao kad se razvija film, video sam Melanijino prvo zračno i rascvetano lice, zatim to isto lice potamnela kao zemlja,
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Sav šaren i naduven, dotle, pod perjem, kao ćuran, crven u licu i zelen u potiljku, Komesar je, vičući na gomilu svojih oficira, po sobama, po stepenicama i po dvorištu, spasavao što se spasti dalo.
Iskidane kože na potiljku i plećima, gde je, u malim komadićima, kao zalogaji, ispalo krvavo meso, pognute glave, obeznanio se od bola, pri
Zato poče strahovito da pije, našto biskup ućuta, začuđen. Sve više modar u potiljku, Isakovič tada prozbori, poslednjom svešću, i pokaza da mu nije potrebno dugo pomoć sv.
njene reči čitava grupa Srba, oficira, koji su disali tako duboko da se to čulo, i da je njin dah osećao na vlasima, u potiljku.
Arkadije, koji je vodio konje za njima, pazeći da im ostane u potiljku, počeo je da ih optrčava, klimatajući se tako da je, u opštoj nepomičnosti, to moralo da padne u oči.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Pravio sve duže i duže ture. Ali, jednog dana, dok je sedeo u parkiću preko puta »Tri lista duvana«, oseti na potiljku nečiji pogled.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
— Neka ti bude po želji tvojoj! — odgovori mu bog. Ali se čovjek i ovde uze češati po potiljku, stade se nakašljavati i oblizivati, pa najposlije reče: — Gospode, daj meni i tih deset godina koje majmun neće!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Dobro... a što ti se ovo nadulo? — dohvatim je za grudi. — Uh! — potporučnik Aleksandar udari se po potiljku, a kapa mu nalete na oči. — Razumeš li?... Svašta bi bilo, da ne ugledah belca komandantova.
rosa, mladost... „sortiment“ — govorio je kao u zanosu. — Vala, d’ umrem sad, ne žalim! — i on se lupi po potiljku, a kapa mu nalete na oči. — Izgubio si mnogo! Bilo je skoro deset časova, te požurih u divizion da se javim komandiru.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
bile spojene zlatnim sitnim i dugim lancem, čija je sredina bila utvrđena za takođe zlatnu kuku, koju zabode gore po potiljku na šamiju, te je polovine od tog lanca počeše golicavo a hladno da dodiruju po vratu i leže joj po ramenima.
I to se zakiti ne gore, više čela, nego po potiljku, naniže, niz kosu. I sa osmehom, videći kako joj to sve lepo stoji, iziđe, i čisto zapahnu u kujni sve.
Lice joj sasvim čisto. Osobito oko vrata, podbratka i vilica, počela ona mlečna, ženska belina. Nigde, ni po potiljku, ni oko ušiju, nema malja.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ne razmišljajući, ona mu se primakla: „Kakva su ti leđa! Pa vrat... Tolika snaga...“, rukom mu prošla po znojavom potiljku i zadržala je na golom ramenu u iscepanoj košulji. On je ćutao ne pokrećući se. Iz sve snage mu zari prste u rame.
Mokra žaba hodala mu je po potiljku. Za inat ne izlazi, još ne izlazi, mislio je, a on je najurio ženu, on je pobegao od nje, a sada ga druga muči.
crnom zubunu, iz koga mlitavo teku dva prtena rukava, a ne ruke, da se Andri čini: pred njim stoji čovečuljak preklan na potiljku. Uplašeno, tihih, napregnutih pokreta, zbi se u sam ugao, gde je sumrak gušći. Apsandžija ne spušta rezu.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ja sam došao s majkom. Tačno je vidim i danas: u haljini od crnog baršuna, s kosom na potiljku začešljanom uzgor tako da joj je otkrivala uši i vrat. Činila mi se prekrasna; ponosno sam je držao za ruku.
Došlo bi mi najednom da se nasmijem, da rastjeram rukom, da joj zadignem kosu na potiljku, da je poljubim u vrat. Ali se ne bih nasmijao, ne bih rastjerao rukom, ne bih joj zadigao kosu na potiljku.
Ali se ne bih nasmijao, ne bih rastjerao rukom, ne bih joj zadigao kosu na potiljku. Mjesto toga, nastavio bih: — Uostalom, možda imaš pravo. Ta je žrtva nužna...
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Na glavi je nosio dubok ves, nemarno zaturen k potiljku, te ga je crna duga kićanka bila po plećima. Bela konopljana košulja, izvezena po nedrima i ogrlici, vazda mu je bila za
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Neka ti bude po želji tvojoj! — odgovori mu bog. Ali se čovjek i ovdje uze češati po potiljku, stade se nakašljivati i oblizivati, pa najposlije reče: — Gospode, daj meni i tih deset godina koje majmun neće.
Miljković, Branko - PESME
srditu joj rosu Jača od sveta noć tajnih prepleta Očara prazninu zaspalog tela što se osu Zvezdama kad san ti sadi u potiljku lozu I ptice sleću u kamen sa dleta Nek šuplja senka nestanak tela slavi Jedno je vreme u srcu drugo u glavi Bujnu
pati, jer ćeš zakasniti; čudesno Čuti nećeš: divni podtekst groma, I pse koji čuvaju svete oblasti U otvorenom potiljku koji opseda pesnika.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— pita ga Vojin. — More, nisam imao vremena da se razvijem, inače... ha! — on se počeša po potiljku. — Ljudi, što ima lepe dece! Posilni su postavljali sto. — Hajde da večeramo, pa ćeš nam posle pričati natenane.
— Istina je. Naišao je baš tada kelner sa čajem. Pustio sam joj ruku. Luka se nervozno počeša po potiljku, pa se okrete mome posilnome Stanimiru, koji je stajao na vratima i slušao pričanje Dragišino.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Kada ga je ugledao, dotače se fesa i pozdravi ga. Bijaše crven kao rak, plešinjav, s čuperkom na potiljku, uredno razdijeljene kose. S rukama u džepovima, ušetao se pored robe, neprestano nešto gunđajući.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Sedim u vodi okrenut licem nizvodno, puštam da mi se jedva primetna matica razdvaja na vratu i potiljku, da pola ide preko levog a pola preko desnog ramena.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
A sada, da mi je, ili da ta deca brže rastu, ili da se sa mnom nešto zbude... Ah, ala me boli u potiljku i po temenu, kao da mi je sve u glavi u ranama... Napušta me valjda zdravlje... Te jeseni gospa Nola se razbolela.
Starim naglo. Jedem, srce mi u salu, veli doktor Mirko, i ne valja, veli, što me jednako u potiljku boli glava. Krv pritiskuje mozak. kaže moj doktor Mirko... 'Ajd neka pritiskuje; svako svoj pos'o zna i radi.
— Ne vidim dobro. Smeta mi svetlost, i vidim plavo kad žmurim. I boli me ponekad glava, eto tu, u potiljku. Ako plačem, mama se ljuti... Sad znate...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— A do vraga! — lupi se Dragiša po potiljku. — Jesam li ti kazao? — obrati se Toplici. — To mu je sve što ima od života. Pusti ga!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ali, prenuše se veštice, pa za njim. Trči Varalica brže od vetra, ali dah veštica, svejedno, oseća na potiljku. Kad, najednom, kao ukopane stale veštice, pište.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Za njim je bodro koračao poljar Lijan šešira zabačena na potiljku. — Ehej, kuda, šefe? — povika Lunja. Lijan, njen dotadašnji „šef“u obavještajnoj službi, veselo odvrati.