Dučić, Jovan - PESME
Kao bolesnica hodi bleda reka, Skelet vrbaka nadneo se na nju. Čuje se jecaj i potmula jeka — To vetri plaču visoko u granju. I mraz se hvata nad trulim strnjikom; Mokre su staze i blatnjavi puti.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Iz zadnjih ulica grada, koje su svetlucale pod bregom, dopirao je ne samo lavež pasa, već i svirka potmula i neka huka. Pa i ono malo stražara, oko logora i kod topova, udesi te se poče dozivati.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Hriste duši rab tvojih... — dopirao je glas sveštenika. A gavrani šestare i grakću. U daljini negde odjekuje potmula topovska paljba, od koje drugi sada ginu i leže isto onako mrtvi...
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
i slatko i toplo, a nebo mirno, mirno i milo, kao uvek o primirju kad se ni sa koje strane ne čuju pucnji, ni mrska, potmula i jeziva tutnjava topovska.
Veruj mi, stara, ne šalim se, sasvim mirno da umrem... Zadrhta zemlja. Trenutno, potmula, duboka, u samoj utrobi Zemlje tutnjava... Naježeno telo se strese, pa ukoči.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Priđe vratima i gurnu ih; zaškripaše ispucana rastavljena vrata i za njima odjeknu potmula praznina puste kuće... »Da li je živa, jadnica — pomisli on za majku — ili je i ona zaklopila umorne staračke oči ?«..
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Ovaj svetao dan, ova tišina u prirodi, ova potmula tutnjava s bojnoga polja, sve je to čudno dejstvovalo na me, i ja se udubih u neke nevesele misli.
Svirali su na juriš. U tanku pisku truba brzo se pomeša i potmula tutnjava: »alah, alah«... I sve to na 300—400 koraka od nas ulevo.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
A povremeno sevne munja i iz daljine dopre potmula grmljavina. Omorina je. Vazduh je zagrejan i teško se diše. Pri odblesku munje ukažu se trenutno planinski vrhovi, koji
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
i kraljevske narukvice — o čemu sve nije pričala kasa u noći dok je nad kukuruzima rastao mesec, a iz grada dopirala potmula buka tramvaja. Stolica se nasmeja još jednom, ali tiše. Nikad se ne zna: carsko je i na đubrištu carsko!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Gubeći dah, požuriše u pravcu škole. Odjednom, negdje u daljini, odjeknu potmula tutnjava od koje zadrhta zemlja. Jovanče se sjeti nedavnog susreta s Nikoletinom i nehotice izusti: — Rat!
Kao da daje odgovor na to njegovo pitanje, iz daljine poče da odliježe potmula tutnjava. Poljar se sav strese od neobične slutnje i nehotice se sjeti početka neke stare junačke pjesme: „Ili grmi, il