Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I okrete se nazad, pa se uputi Podinama... Išao je naglo. Znoj mu se slevaše niz lice... Izdaleka je čuo potmuli žubor Drine i išao mu bliže. Odjednom stade i zagrakta. Iz luga mu se odazvaše.
Afrika
Slušam kako je sve dalje iza mene potmuli udar tam–tama i larma. N. već spava. On se za trenutak samo probudi kad uđem, i kad mu kažem da sam video celu
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Zatakarali su topovi i kare koje su vojnici na rukama gurali i ravnali. U štali su zveckale alke i uzengije, čuo se potmuli bat nogu i rzanje konja.
Vratih se u svoj vod. Od Šapca je dopirala neprekidna pucnjava i tresak se prenosio kroz zemlju kao potmuli tutanj, koji nas je uspavljivao. Sutradan produžismo...
Čujem potmuli žagor. Prođoh pored zemunice komandira čete i naskoro ugledah mitraljez. Zadigoh šatorsko krilo i zastadoh začuđen.
A iz daljine dopiru potmuli pucnji stražara, na koje je uvo naše naviklo isto onako kao na otkucaje časovnika. Ova neobična tišina počinje da me
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
vazduh zatrese, a ljudi, makar bili u najvećem poslu, zastanu za trenutak i oslušnu, kao da prvi put čuju ovaj duboki potmuli zvuk. On preseca električnom brzinom veseo smeh starica i ukoči, kao konvulsijom, njihova nasmejana usta.
što vetar još jače vitla i, jureći kroz otvorenu zvonaru, zabruji pod razjapljenim ustima velikoga zvona i ponese taj potmuli glas preko mirnih sela, plašeći odocnele planinke i rudare. LjUDSKA NESTALNOST Mala Kosa neobično voli svoju teticu.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
U domu razvrata gnusnog on sanja obale puste, Gde stoje spomeni večni za rane njegovoj duši; On čuje potmuli ropot Jegejskog sinjega mora, I vidi galeba jato što nad njim se kliktanjem kruži.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Kroz svežu izmaglicu julske noći dopirali su odnekud potmuli tonovi teških zvona i noć, život stvari, kao nepoznato nebo, otkri mu božanstveni prizor Priviđenja.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Svuda kraj mene kuknjava je glasna, Krvave suze po krvavom cveću, Potmuli topot, ubijanja strasna. Idite i vi, moje nade zdrave, Nađite sebi vernijega druga: Ja moram ovde, kraj grobnice
Petrović, Rastko - AFRIKA
Slušam kako je sve dalje iza mene potmuli udar tam–tama i larma. N. već spava. On se za trenutak samo probudi kad uđem, i kad mu kažem da sam video celu
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Još jednom pogledali smo na Vodenu, i svaki je pošao put onih planina, odakle su dopirali potmuli pucnji topova... „HRISTOS VASKRESE“ Vratio sam se na položaj.
Komandir je razmišljao kratko vreme. Čuo se samo šum sa tavanice od miša, koji je grizao gredu. Iz daljine je dopirao potmuli pucanj topova. — Drugovi! — progovori komandir.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Tuže l’ veci silnih Nemanjića? Čas plače li njihove propasti, Il’ podlaca pakosnim kikotom Glas potmuli tuzi potomaka U sretanje podrugljivo šalje? Mudrost ne zna — promisao ćuti...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
On oseća neki potmuli bol, a ne zna otkuda dolazi. Da li je to zbog potajnog Jeleninog prezira, zbog njene stalne i tihe patnje, ili zbog
To je bilo, izgleda, pogrešno. Ostali su. Mogao sam otići, ali nešto me je tu prikovalo. Valjda potmuli bol što mi se grčio u grudima. Uvreda se razletela po damarima, osećao sam trnce usvakom deliću tela.
Ilić, Vojislav J. - PESME
1889. NA MORU JEGEJSKOME Na cvetnoj obali morskoj, stanovnik dalekih gora, Ja slušam potmuli ropot Jegejskog sinjega mora. Preda mnom prostranstvo puklo... Svedoci vekova slavni.
U domu razvrata gnusnog on sanja obale puste, Gde stoje spomeni večni za rane njegovoj duši, On čuje potmuli ropot Jegejskog sinjega mora, I vidi galeba jato što nad njim s kliktanjem kruži.
U groznim mukama ginu sa krvlju i penom belom, I grčevito škripe, I duh se rastaje s telom. Iz razvaljenih usta potmuli ropot se hori, I grudi široko dižu i kosa njihova gori...
I strašan vihar se diže. Grmnuše potmuli glasi, I vetar, što burno naže, pomrsi njegove vlasi, A zvonik zastenja čisto. Al' on je vukao zvona I kao gospodnji
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Jer kad kidišu ovi pešaci gladnice, za nas neće ništa ostati — dodaje Dušan. Iz dubine broda dopirao je potmuli udar mašine i svuda se osećao miris ulja. Pođosmo uzanim hodnikom... Opet neke stepenice.
Ali, mesto u rupu, potporučnik Jovča skočio u more. Neki potmuli tutanj se razleže brodom i vetar poče da piri okolo nas. Svetlost se najednom ugasi i utonusmo u neproziran mrak...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Iz njega bije mrak nezadovoljstva, u njegovim rečima oseća se potmuli tutanj velike bune. Ali pustimo da o njemu govori Višnjić kroz usta Fočića Memed-age: Kud gođ ide, sve kr'ata jaše, a