Jakšić, Đura - PROZA
S jedne i druge strane čuo se tihi šumor mračnih lugova, a tamo izdalje hujao je žubor potoka. Sve je izgledalo veličanstveno, puno tajne, čisto ti disanje u grudima zastaje, čini ti se da je i onaj skakavac što
a i još nešto, o čemu su neki samo slutili, a skoro će se uveriti. Niže škole, baš preko Turskoga Potoka, kad se mine kuća Nikole Belića, usred zelenog luga, podizala se jedna mala kućica.
“ Pa zar misliš da je glave obrnuo? Jok, vere mi! Ćuti vam on kao zemlja, pa iz moje kuće, lepo, kradimice, sve pored potoka, pa u Sremčev voćnjak... Šta tamo rade, bog će ih znati!... Al’, vere mi, učo, nisu čisti poslovi...
Jelice, — reče Milisav, — ’ajd’ da udarimo ovamo nalevo, niže Ratkovića; ne znaš kakva je milina onom dolinicom pored potoka hodati! Ah, Jelice, dokle još nisam znao za teško gvožđe i za vlažne zidove crnih tavnica, onude sam najradije lutao...
Kad se već u lugu izgubiše ispred očiju dobrih staraca, kad već ništa ne čuše, do samo žubor potoka i umiljatu pesmu slavuja, onda je uze Milisav za ruku: — Jelice, ti si umorna!...
Obradović, Dositej - BASNE
no listovito drevo koje ga u leto osenjava, i rado se spominje svih onih mesta u kojima se je u detinjstvu igrao, i potoka u kojima se je kupao, — a šta je to nego blagodarnost? Slatka, blagorodna dobrodjetelji!
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Sinulo ti sunce iz vetra, iz brata, iz ribe, kroz hrast, iz namernika, iz potoka! Iz pšenice do pojasa, pod vedrinom koja raste, s rukom na ženi gledao leđa potopa!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Kako je Kučuk-Alija naše od Jagodine odbio, krene se Beogradu, no Vasa Čarapić dočekao ga kod Belog Potoka oko Avale i više od 100 glava im je odsekao i konja oteo i druge kojekakve pljačke.
Pošljemo po konje u mezulanu; dođoše konji i pođemo. Dođemo u Fokšan gde se dela ova dva knjažestva; pređemo preko potoka u moldovansku varoš.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Popadija nije smela ući u sobu dok ga nisam izneo. Na sam Petrovdan iskupila se deca iza škole, ia utrini, kraj potoka, te se igraju dok ne zazvoni u crkvu.
Ko zna šta može biti, pa neka su tu. Pozadugo vrljaše oko plotova i potoka, dok ga nađoše u nekim kukuruzima; uzabralo jedan, pa jede. Saleteše ga tu i uhvatiše; ali jednoga od njih dobro ogrebe.
— Ja velim, ljudi — reče čiča Mirko — da mi gradimo nama drugu vodenicu. Hvala bogu, potoka dosta — imamo gde. — A šta ćemo s ovom? — upita Đilas. — Pa ugarak u nju! — reče čiča Mirko.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
pisma bez „svione kosice”, „porumenjenih i pobledelih obraščića”, „malenih ručica da ih provučeš kroz iglene uši”, „potoka suza i uzdisaja” duboki kô arteski bunar i dugačkih kô Trifko jekmegdžija, „žarkih očiju kao nebo” (razume se
Afrika
Šetnja ima da bude pravo kroz brus–savanu, preko trave, do potoka i rečice gde Fransis Bef zida most i prokrčuje drum. Pošto „Stari lav“, kako ga ovde zovu, voli decu, to on mobiliše
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Meni se čini“, kaže, „da put koji nam prednjači, lasno možemo preći – ako pređeš i ti, preko dva-tri potoka, pre nego što budu nabujali.
Za spavanje, na straži. Isakovič je legao, sa sedlom pod glavom, na travu, na ulici, pred Komandom, kraj potoka koji je, tu, kroz travu, žuborio. Njegov husar, probuđen, kraj konja, bio se ispavao.
Teodosije - ŽITIJA
I do potoka dovukavši ga, kako nisu imali vlasti da ga u nj vrgnu, bijahu ga mnogo i govorahu: „Idi od nas, bedniče! Tebi se među
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
se razlivale u jelove šume, pod kojima je kao voda, kad poplavi, širila se visoka trava, rastući preko panjeva, kamenja, potoka. Naslutivši, ovoga puta, svoju smrt, Vuk Isakovič, kao obično svi debeli i zdravi ljudi, bio se ni za šta rastužio.
Selo, u koje bi mogao sići, nazirao je uskoro, u dolini, samo kao zbrku kamena u nekom isušenom koritu potoka. Sa gustom šumom što se spuštala na njega, predvođena pojedinim, razbarušenim drvećem, koje je bacalo velike senke u
Nad selom se raširiše poljane, što su duže ostajale vidne, ispresecane redovima drveća i potoka. U tim poljanama, pred šumom, primetio je još po koju usamljenu kuću, kao panj, i po koje drvo što je izišlo na
Bio je mutan i vreo dan i on se sav preznoji dok stiže. Već izdaleka primeti, duž nekog ustajanog potoka, bostane i visoku kudelju, pa kuće, krave i njivu, u kojoj još beše visoka trava, puna turčinka.
opaljen žegom, osećajući prijatno da prolazi kroz senke rastovih šumaraka, zatim kraj mirisnih vinograda, preko potoka što žubore, duž voćnjaka i šljivaka, sa kojih su šljive, od treska njegovog intova, padale za njim, po zemlji.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U boljevačkom srezu i širom Srbije običaj je da mlada, dok na putu za venčanje prelazi preko nekog potoka ili reke, malo zadigne košulju i kaže: „Osetih se, rodih!“, pa će onda lako decu rađati.
⁶ Pre nego što porodilja pređe potok ili reku, ona mora da se napije voda iz potoka, a zatim da malo sipa u nedra, pa će imati mleka koliko joj treba.
U nekim krajevima (Pljevska dolina) „četrdeset dana posle rođenja ne sme majka da pređe preko potoka, inače će izgubiti mleko“.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
pod konac stoji ko vojska u četi, za vojnika koga kraj druma sahrane bez sebarske zapevke gorke, daleko od rodnog potoka i sela; za izginule u svetu povorke odnekud iz Leđena, iz Carigrada, kojima se majka i danas nada, za groblja onih
Za zemlju, za melodičnost njene poezije, za bogatstvo sroka planinskih njenih odjeka, za njenih potoka slobodan stih, mladi, uspavanku što je usred ušća peva reka, za zdravice što ih iz kamena napijaju vodopadi.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Preko kamenjara obraslog u bodljikav čestar, na preko kamenih ograda, pa kroz brdo, pa niz korita isušenih potoka spuštaju se starice iz Mesečevih sela noseći kornjače na prodaju. Silaze na asfaltni put što vodi do mora.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
su staze i nogostupi, u travuljinu tonuli i lijegali prestarjeli plotovi, vrbak se zgušnjavao i splitao iznad utišana potoka.
( Čudesna sprava) Lirska slika se lovi obazrivo, iscela: Samardžija se raznježeno zagleda u dolinu potoka Čapre i snizi glas kao da je našao zaspala zeca.
Sremac, Stevan - PROZA
pokazivao mnoge interesantne i dotle nepoznate stvari, kao na primer: prevoj, kosu, stranu, padinu, levu i desnu obalu potoka, stado ovaca, čobana što šara preslicu, kao predstavnika stočara, i onoga što ore ili radi u polju, kao predstavnika
Radičević, Branko - PESME
dek. VRAGOLIJE Momak ide vragolan, Po gori se širi, Lep je kâno lepi dan Što kroz goru viri. A sa gore kraj potoka Stazica se dala, Jedna moma milooka Tu je rublje prala.
A sa gore kraj potoka Stazica se dala, Jedna moma crnooka Tuje rublje prala. Ali sada sakrivena Progovori seka: „Oj stazice, oj
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Nije tako. Ne znaš ti, moj dragi, šta je konj, odmah se to vidi. Samardžija se raznježeno zagleda uz dolinu potoka Japre i snizi glas kao da je našao zaspala zeca: Ide on u mraku za tobom — kuc-kuc, čok-čok!
Na mene će, vjerovatno, svi u kući i zaboraviti, moći ću da odmaglim preko potoka u ljeskar. Kad je samardžija kod nas u gostima, onda je meni mnogo štošta dozvoljeno.
Penjem se po drveću, zavirujem na tavan, švrljam oko potoka, odem čak i do malog mlina zavučenog podno našušurena gaja. Zgodio bih tako i u Ameriku samo da znam put i da se ne
čovjek joj u vojsci, a svekar na kosidbi ...Zu-zu-zuc, da zađem odovud, od potoka, pa uz kukuruze, a? Pa kud sve, tud i to: od svake kuće ima neka staza ili puteljak pravo prema mlinu.
Čim vidi kakvog dokonjaka da se nešto često mota oko seoskih izvora, živica, potoka, mlinova ili sličnih ukrivenih zakutaka, neko će ti ga već smješljivo priupitati: — Mlinariš li, a?
Videći gomilu dječurlije, na pašnjaku pored potoka, kako se uče jahati na mirnom krupnom konju, prolaznik se odmah dosjećao da će to biti onaj slijepi Ćopića konj koga su,
Pretražio je tako sve zavučene okuke, tukove i gušćake oko potoka, ispod gajeva i podno velike šume Lisine, ali od konja ni traga.
Na zaravanjku, poviše potoka Kalina, sakrivena šljivikom, nalazi se jedna od relejnih stanica najbližih planini Grmeču. Smještrna je u sporednoj
— Đavo ga poučio! Jes vidio, moj đedo. Ma stanider, ti! Komandir odšepesa iza zgradice i dere se u pravcu potoka, odakle se čuju prakljače perilja: — Đurajica, đavoli te derali, ovamo dolazi! Ma pokazaću ja vama ko je „Car Dušan“.
Brigada je ostala sama samcita u čitavom tome razbijenom šumovitom kraju, ispresijecanom putevima, tijesnim dolinama potoka i brdskim sklopovima, koji se prema sjeveru tope u ravnicu, punu šljivika i gustih živica.
Tu su se sustizali partizani i ostali svijet i zgomilavali se s obje strane potoka, jer je preko zaleđena brvna valjalo polako i oprezno prelaziti.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
i pune cveća, starih šimširova, ispucanih stabala od krušaka i kajsija, S gustim, gustim džbunovima i grmljem; san potoka što pored kuće teče sa visokim topolama, mladim vrbama, brestovima i mekom, uvek vlažnom travom.
A hod ti beše brz, lak. Kako da te ne pamtim kad dolažaše k nama? Prelaziš preko potoka a ručice si digla uvis. Plave, velike oči oborila si dole i nogom biraš na koji ćeš kamen stati.
I brzo natukoh šešir, ogrnuh kaput i iziđoh iz kuće. Iz vaše bašte čujaše se udar motike. Pređoh preko potoka i stadoh iza granja da te vidim gde si.
Posle večere odmah se digoh i rekoh materi da ću ići u kafanu, pa polako, krijući se, dođoh iza kuće na potok. Vlaga potoka još više me dirnu. Meka, sočna trava nabujala, a više moje glave sklopilo se granje i lišće.
I onda, kada ja prelazim preko potoka, idem kroz vašu baštu, dolazim pred kuću gde vi, usred dvorišta, na prostoj asuri, ti i majka spavate.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Najpre tramvajem, a zatim odvajanje pešaka — kraticom kroz šumu. Koritom nekog isušenog potoka, šta li, pa sve uzbrdo, sve uzbrdo! Uz put smo se malčice kao mazili, tražili detelinu sa četiri lista, vikali „uja!
Priča o zaćorenoj veverici Ta veverica, dakle, pratila je neprestano jednu devojčicu. Kroz šumu, pa preko potoka, pa kroz visoku travu, pa prekobrdavrbamrda, pa kroz cveće i te fazone, sve dok se ona devojčica jedanput, pred sami
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
u loncima na vatri što gori u račvi granja, krčka se mrkva i boranija, grašak pada s pokidane niske i kotrlja se pored potoka.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Iako je to bila bliska komanda, činilo mi se da idem negde izvan sveta. Po kiši i mraku jahao sam preko nekih potoka, po glibu, preko polja i kroz neka sela, dok me ordonans ne privede jednoj jazbini, i reče: — Eto, tu je komandant.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Opet jednom puštamo da na našu formu utiču forme kosmičkih oblika: oblaka, cvetova, reka, potoka. Zvuk naših reči nerazumljiv je, jer se navikao na menjački, novinarski, zvanični smisao reči.
Kroz njega je u voz padao vlažan, mokar, hladan miris drveća i čuo sam i žubor nekog potoka. Stali smo bili pred jednim razrivenim tunelom.
A sva ta bleda lica, i sva moja žalost nestade u žuborenju tog potoka u mraku. Voz nije mogao dalje. Valjalo je preći, preko Čortanovačkog tunela, peške. Bilo je hladno.
To nebo, na kom sve počiva i nestaje, kao na snu. Nebesa Srema. Vrtovi boje zapupelih trešanja, puna potoka belih i plavih, nebesa mirisna, što ostaju na duši kao rascvetana grana.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
gustih, hladovitih šuma, zelenih proplanaka i livada, dubokih gudura, kamenitih ždrela i provala, mnogo izvora i potoka, gorskih jezera, sjajnih i glatkih kao ogledalo. U hladu velikog drveća odmarali se Adam i Eva.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Tada ti se izvlače mršavi vampiri iz groblja, vukodlaci iz jazbina, vile iz gore, veštice iz odžaka, drekavci iz potoka i svaka prokleta utvar, što radi o glavi čovečijoj. To je najstrašnije vreme.
Na tome se i prođe. Počesmo da jedemo. Taman doneše čorbu, a iz potoka zagrmi pucanj, jedan, dva, tri... Kako je ko prineo kašiku ustima, tako i ostade, nit' je ko vraća ni srče.
ne daaj... odvedoše ti grlicu iz gnezda... U strani, preko potoka, grmnu pucanj opet. To beše odgovor na čičinu larmu. — Nek' im je srećno, da Bog da! viknu č'a Miloš. — Ama kome?
— Pst! — učini kmet, i svi se trgoše. Ozdo od potoka prelažaše preko vrzine čovek u varoškom odelu — s puškom o ramenu.
nisko, nisko, zakačinjući počešće najviši deo šume, koji se, pravo pred očima bolesnikovim, uzdiže s druge strane potoka...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
SUNCE PUŠI 224 KAKO DOLAZI MRAK 226 VETROVITO JUTRO 227 MUNjA 228 PRIBLIŽAVANjE OLUJE 229 OLUJA 230 HRAST KRAJ POTOKA 231 SUŠA 232 IZVOR 233 JUN 234 ROSA 235 PREDVEČERJE 236 KUPUŠNjACI KRAJ REKE 237 OKLOPNICI 239 POSLE KIŠE 240 NOĆ POSLE
Seljaci s juga, drug do druga, kao na smotri, ili u stroju: tu svako krčmi baštu svoju. Još juče, kraj potoka, zeleni struk tonuo je u težak muk: zemlja je kroz četvrtasto, šuplje vreteno šiknula u zeleno i u crveno, na
dugo žiga i seva; (Brda od kostobolje boluju); Sklopi se noć, i zdesna i sleva; Zagrmi; isključe struju; A žaba, kraj potoka, ne znaš da l zeva Ili guta oluju.
HRAST KRAJ POTOKA Od rane zore po vodi se Hrast šunja, tražeć svoje obrise: Pokreti su mu hitri, krti. A svetlost, što se u nebu
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
vanredno lepim stalaktitima i cisternama u kojima stanovnici skupljaju vodu za piće, jer na ostrvima nema ni reka, ni potoka, ni bunara.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Počeše se šalit kâ umiju: kako su im neki od starijeh ogradili negđe vodenicu đe niti je splake ni potoka; kad prigradi, spazi se za vodu! VUK MANDUŠIĆ Bješe mi se snaha pomamila, bez putah je ništa održati!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Na levoj strani vide se brda i holmići, pokriveni s vinogradi i voćnjaci. S desne strane potoka pružila se jedna veselovidna dolina, sva pokrivena i ukrašena s livadami punim zlaka i cveća selnoga, koja se protegla
Tihoslatko i ljupko šu-ščenje i igranje s dolinom potoka, veselo različni[h] ptica pojanje, krotko i prohladno vetra dihanije, i njegovo s lišćem premetanje, daju ušima jednu
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
« — Umij se vodom iz potoka! — šapnu joj. — Progledaćeš! Srebrna plesačica zamoči glavu u vodu i kliknu: — Pa, ja vidim! Vidim!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
A sa gore, kraj potoka, Stazica se dala; Jedna moma milooka Tu je rublje prala. Al' kad smotri vragolana, Povikala seka: „Oj stazice, oj
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
je posmatramo sa ovog mesta na kojem se sada nalazimo, vidimo da je upravo iznad vrha onog kiparisa onde, s onu stranu potoka. Na tom istom mestu, iznad toga drveta, videćemo uvek tu zvezdu kadgod pri vedrom noćnom nebu dođemo opet ovamo.
Zatim donese bistre, hladne vode iz potoka koji je tekao baš na granici njegovog imanja. Posle ručka sedoše obojica ne kamenu klupu u vrtu, odakle se, između
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Prelazili smo mnogo brda, potoka i dolina, jednoga od vrelih julskih dana, pa smo se, skotski umorni, ponova vraćali u varoš, koje smo željno težili da
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
A Đurica, pretrčavši s Vujom (ostali pomagači raziđoše se na razne strane) preko ulice i potoka, dohvati se šume, pa se u njoj oseti onako isto, kao riba kad se sa vrela peska vrati u vodu...
Đurica tek sad opazi, da tuda voli seoska putanja, koja prelazi preko potoka, i spaja selo sa potesom. Saže se pod jedan trn i stade da čeka.
Stanka iđaše donekle sa Jelicom, pa se od potoka, što protiče ispod Radonjića kuća, odvoji i pođe sama. Putom samo Jelica veselo pričaše, a Stanka se tek ponekiput
Đurica zastade i pogleda ga pravo u oči. — Gde si bio danas? — Ja, vala, u jednom zabranu, više potoka. Sretoh jednu ručkonošu s praznim sudovima. Đurica planu i pogleda Vuja. — Šta je to?
Već vidi kako mu se onaj pored potoka naglo približuje, čini mu se da čuje konjski topot iza sebe i on napreže svu svoju snagu i poleti niz polje, kao na
Istoga časa zagrmeše puške iza leđa mu, ali on utrča u šumu, sjuri se niz duboku strmen, i, kad potrča drugom stranom potoka, vide da je spasen. Za njim se nije moglo na konjima, i on okrete niz potok običnim korakom. Više nije ni mogao trčati.
— Stani de, da ti pokažem ko liči na tvoju babu — dodade ona, saginjući se da dohvati kamen sa potoka... — Hajde da se izmiče!
I još tamo, na samom kraju varoši, pored potoka što preseca glavnu ulicu, čuje se po neki put veseo uzvik pijana gosta, kome je jamačno kakav bukovički lautar svojim
— A ova kuća nije sa ulice? — Ne, more. Tamo je napred magaza đe ja smještam moju robu, a kuća je, vidiš, do samoga potoka. Zgoda!... — Zacelo zgoda! — odgovori Đurica veselo, kome se dopade što je Novica predvideo tako važnu okolnost.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Sve se to desilo k'o u naglom huku Proletnjih potoka i nadošle vode: Pet vekova dugih, u crnom jauku, Izgubili su se u himni slobode.
Mrak dušu otima iz doline krina, Da ostavi zemlju i grobove svoje, Skakanje potoka i oči jejina... Opet vam se vraćam, crne noći moje. 1911.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Potom sam isekao dugačak štap, našao nekoliko mamaca i sišao do potoka gde je bilo mnoštvo žaba. Nijednu nisam uspeo da ulovim, i skoro sam se obeshrabrio, kada mi je sinula ideja da praznu
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
- Nad selom se raširiše poljane, što su duže ostajale vidne, ispresecane redovima drveća i potoka. U tim poljanama, pod šumom, primetio je još po koju usamljenu kuću, kao panj, i po koje drvo, što je izišlo na
se razlivale u jelove šume, pod kojima je kao voda, kad poplavi, širila se visoka trpva, rastući preko panjeva, kamenja, potoka.
Krakov, Stanislav - KRILA
— Nije Švabe nego naši... — Proleteri sviju zemalja, ujedinite se... — Pst, pst... Koritom presušenog potoka čuo se topot konja. Oficiri su dolazili. — Sklonite se, — umešao se posilni... — evo komandanta.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Šetnja ima da bude pravo kroz brus–savanu, preko trave, do potoka i rečice gde Fransis Bef zida most i prokrčuje drum. Pošto „Stari lav“, kako ga ovde zovu, voli decu, to on mobiliše
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Siđemo preko potoka na put, gde beše nameštena jedna naša baterija, te je kroz proplanak tukla u šumovitu kosu, gde su ce zbili Turci.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ali, levo, u pravcu Kajmakčalanskog potoka mitraljez nečiji je vrištao. Tamo je krkljalo. Kuršumi su zviždali. Jedan četnik pade. I drugi. Čuju se povici: „Stoj!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
bih, pripjeva; Sjetivši se iznenada, drugda se ogleda, Na oprezu da pobjegne, skupi se, sva bl'jeda, A najviše od potoka što brizga i šumi S mjesta moga skrivališta, ne čemu se glumi.
gdeno britkim mači Nemanje prostiru staru slavu, Harite nježne žar čuvstvovanija Iz čista serca v pjesne prelivaju, Potoka pored srebrozračnih, Kojim' se dive Vijena, Kasel.
Boga se setim i sveca, i živo sad k mostu pohitim. Klenom zaštićen desnoj na obali potoka brza, Premda mi s’ grudi stešnjavale, strašnoga Turčina svalim.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
U okolini Đevđelije vrše se s pomoću d. i ljubavna gatanja. Uoči Mladenaca meću devojke prutić od d. preko potoka ili brazde, pa će im u snu doći suđenik (SEZ 40, 46). Na Todorovu subotu hvataju se devojke obema rukama za d.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Druga je stvar na dnevnom redu, — javi se načelnik opet nakon male stanke, — uređenje potoka Dočine, odlomka Dražice, — pa stade prebirati po snopu ispisane hartije. — Ko jema ča govoriti mu?
Nu govornik ne mari za opomenu, a mirno proslijedi. Drugi opet svrnuše govor na uređenje potoka, a on jednako mirno stoji i govori: — I lokve bi valjalo pročistit'... U liti se voda ne može pit'... Puti su još gori..
— najednom se javi njegova presvijetlost. — A čitao sam o uređenju potoka, o građenju puteva... i što ti ja znam, da se spriječi iseljivanje.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Najpre su naložili veliku vatru od grana suvog drveta, na proplanku iznad Barenskoga potoka. Pored Lauša i Janje, koji su stajali nagi ispred vatre, obredu su prisustvovali još i Jevđenije, Dadara, Pipac, Bogdan
Čoveku bi trebalo omogućiti da umre kraj potoka, pod krošnjom kakvog granatog drveta u cik zore. Kad bi mi bilo dato da sam izaberem mesto i vreme svoje smrti, izabrao
škripavi zvuk koji se katkad čuje iz dubine grotla i otuda, ponekad, ona bela pena što pliva na površini vode Belog potoka koji iz pećine izvire. Ta pena, pričaju sebri, kaplje iz ralja besnog drekala.
Na desnoj obali Belog potoka, na utrini gde trava nikad ne poraste duža od pedi, leži Vilinsko gumno. Tu vile za noći punog meseca, nage i
Zirkam kroz trepavice i ponosito premeravam svoj posed. Tamo kraj slapa, s one strane Belog potoka, okupano suncem i pospano, leži Vilinsko gumno.
Tamo: rat, krv, jauci, smrt. Ovde: tišina, šumorenje Belog potoka, vuge u žbunju. Tamo: zdepasta Ančica, aljuša-traljuša u oštrom vonju znoja, neopera, užeglog ovčjeg loja i jovovih
Legao je potrbuške u gustoj česti na okuci Belog potoka i pažljivo motri prema okomitoj litici. Onda ću i sam to isto učiniti.
Pošto mi je ubrzo dosadilo da satirem ta jadna bezglava šumska bića, bacio sam se na lov pastrmki u brzacima Belog potoka. S njima je išlo neuporedivo teže.
Nemoćna protiv nas, mene i sunčevih trunčica, glođe litice i otkida staru koru sa hrastova, klizi po ledu Beloga potoka, isukala je belu jezičinu, fijuče i zasipa liticu smetovima oštrog snega, a mi unutra ne hajemo na njen bes,
I dok stopalima oprezno birkam čvrsto tle, u jednom trenu čuh rzanje konja koje je dopiralo s druge strane Beloga potoka.
Izašli su na čistinu. Mlad čovek. Dvadeset i neku godinu. Na kljusetu žena i dete umotani u težinovu ponjavu. Dolaze do potoka. Kao da bi hteli da ga pređu, ali ne mogu da nađu gaz. Voda vri i penuša.
Smerno me pozdraviše. Nisam ništa čuo od onoga što mi je čovek dovikivao s one strane potoka i zato im rukom dadoh znak da pođu uz vodu. Oni to učiniše bez pogovora, s poverenjem.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
I kada se jednom uvidi da, ne samo na Zemlji, nego i na drugim nebeskim telima, ima čvrstoga tla, brda i dolina, potoka, reka i mora, vazduha, vetra, kiše, snega, dana, noći i godišnjih doba, onda se nameće samo od sebe pitanje da li na
trasa priljubila se uz bregove u večni ljubavni zagrljaj, a njeni dvospratni vijadukti, kojima ona preskače preko dolina i potoka, i od kojih vidim odavde, u isti mah, njih nekoliko toliko su urasli u njihovu krševitu okolinu da bi bilo grešno
I na njima ima kontinenata i mora, ima bregova i dolina, potoka, reka, jezera, vetrova, kiše, snega i grada. A tim dalekim svetovima šalju toplotne zrake njihova sunca.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
utrine, prosečene sredinom poronom — ne ponorom, nije bilo tako strašno, nego poronom, suhim koritom poronuloga potoka koji je ne suviše davno tuda žuborio, i okretala se na njemu i mala vodenica, tako mala da je kolo bilo uspravljeno, a
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
idu pogureni sa svojom mišlju, Od kamena do kamena, preko prljavih potoka, pokraj ogolelih vr zina I crvotočnih ograda. Ponekad zastanu naslonjeni uza stenu ili drvo, sa kojih cure tanki
On nas i ne pogleda. Valjda mu je dosta i njegovih muka. Luka pri prelazu potoka skide šlem sa glave i zamoči ga u vodu, pa ga onako mokrog stavi na glavu.
u dva časa posle ponoći, navale kao ludi na položaje koji su se nalazili između Meteri Stepe i Kajmakčalanskog potoka. — U donji levi ugao krsta — dopunjuje Predrag. — Slušao sam docnije da su bugarski vojnici bili pijani.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Bio je spreman da sluša čak i pesmu potoka koji je sebe nazivao rekom. Igra cveća u livadi i neumorno tumaranje mrava zanimali su ga više od kretanja sunca u nebu.
Umesto da tegli hranu, Belko je pratio let leptira, lelujanje travki na vetru, šum potoka. Dugo u noći ostajao je budan sledeći hod meseca i sneno šaputanje zvezda. Ujutro, zato, nije mogao da se probudi.
Šantić, Aleksa - PESME
Noseći snoplje preko niske brvi Na drugu stranu potoka, u selo, Seljanka hodi, mlada, puna krvi; Lice joj mramor, mjesečina čelo. Gdje li je rasla ta ruža što gori?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
žestoke borbe: kod Knina, Glamoča, Udbine (gde je, 1654, poginuo Ilija Smiljanić, sin Petra Smiljanića), kod Bribirskog Potoka. Period mira od 1671. do 1683. godine uskocima je vrlo teško pao jer su bili željni sukoba s Turcima.
Dok pogubim Ao dva Čarapića iz Potoka B’jelog od Avale, koj su kadri na Vračar izići, u Biograd Turke zatvoriti, — oni s’ paše, a ja sam subaša.
Nadaleko susretoše Turke, povisoko od bijele crkve, viš’ Vranjevca, duboka potoka, na visoku brdu goletnome, đe Lješnici jeste na pogledu.
I danaske stoji košturnica od Srbalja i još od Turaka viš’ Vranjevca, duboka potoka, na visoku brdu goletnome; ta znaće se njino razbojište dok je Cera i Vidojevice i na nebu sunca i mjeseca, đe Nedići
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Da se on sam nadmudruje s dječacima, da ih progoni i juri s tuđih voćaka, iz bašta i oko potoka, to mu je bilo sasvim prirodno i na mjestu.
Jedni su predlagali da se kriju u kakvom gustišu pored potoka, drugi su bili za neke okolne šumarke, dok su oni najzagrijaniji bili za to da se bježi čak u planinu.
od Jovančeta kud su žandarmi okrenuli, pa je sa svojim novim štapom odveslao na sasvim suprotnu stranu, u rakite pored potoka, stavio torbak pod glavu, pokrio lice šeširom, a dječacima je prikričao: — Dođe li opet do kakve bune, probudite me
Stigao je do samog logora, prošvrljao ga unakrst i okrenuo prema koritu potoka ponornice. Tamo se zadržao nad jarugom poviše same pećine.
Ono se skoro okomito obaralo naniže, pravo nekud prema nevidljivom izvoru potoka Ledenice. Baš dolje pod njima, u sjenci stiješnjene doline, nalazio se mrki hladni sklop, izvorište potoka.
Baš dolje pod njima, u sjenci stiješnjene doline, nalazio se mrki hladni sklop, izvorište potoka. — Ovuda je nemoguće spustiti se — reče Jovanče i nehotice ustuknu pred provalijom.
Lazar Mačak odjednom tako glasno uzviknu da Stric od straha sjede na zemlju: — Idemo na onaj izlaz više potoka Ledenice! — Ih, pa kako toga da se ne sjetim! — začudi se Jovanče. — Tamo u onoj divljini sigurno nikog nema.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
da ga i ne gledaju, nego gledaju pravo preda se i idu sitno, pravo i pažljivo, kao da prelaze preko kakvog brvna preko potoka.