Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
rukom prepišem i onim stričevim pečatom zapečatim i, aki bi na Vračaru bilo pisato, s datumom avgusta poslednji̓ dana potpišem i adresiram: „na Teodora Filipovića u Moskovsku, gde se nađe”, a mur onaj o kamen istrem, pa putujući u Moskvu bacim
dekembra 1814. god, u sredu, po soveršeniji prošenija, dođem u Karlovce; noćim. 10. dekembra, četvrtak. U Varadin. Potpišem pasoš i maršrutu za poštu, odem u Novi Sad, kupim potrebno na put, dođe pošta i po poldne u 1 sat iz Novog Sada pođem.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Nije da kažeš hiljada, nego pet stotina. Evo, i slovima piše pet stotina. JEVREM: E, to ja neću da potpišem! SEKULIĆ: Ama, kako nećeš? JEVREM: Tako, neću! Zašto da potpišem? SEKULIĆ: Kako zašto?
JEVREM: E, to ja neću da potpišem! SEKULIĆ: Ama, kako nećeš? JEVREM: Tako, neću! Zašto da potpišem? SEKULIĆ: Kako zašto? Pa je l' hoćeš da budeš narodni poslanik ili nećeš? JEVREM: Dobro, al' zašto da potpišem?
SEKULIĆ: Kako zašto? Pa je l' hoćeš da budeš narodni poslanik ili nećeš? JEVREM: Dobro, al' zašto da potpišem? SEKULIĆ: E, pa kako ti to misliš? Misliš, samo pljuni pa zalepi.
Ti pare, ja pendžeta, a narod mandat! JEVREM (snebiva se i lomi): Znam, al' to... (Trgne se.) A, jok, neću to da potpišem! SEKULIĆ (uzima menicu): Nemoj! (Stavlja je u džep.) Meni mandat ne treba, a ne treba ni tebi, rekao bih.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Očima kao da vele: »Znamo se; naši smo!« A Žika će mrdnuti glavom pa zapitati: »Ima li, učo, štogod i jopet da potpišem? Slobodno, vala, ja sam ti tu; i tako, znaš, sad nemam baš posla!« A pravo je i rekao. Bio je vazda besposlen.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
soprotivi se mojemu, tu pod tim imenem, prebivaniju zato što nisam venecijanski podanik, niti [h]oću na to da se potpišem.
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Đorđe odgovara: „Hoću da potpišem sve što tražiš, samo da me pustiš kući.“ — „Kako ti, njegov sin, možeš da budeš boli od njega? Kruška pod krušku...
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— Da, da, tu ste... — Onda, molim vas, ispunite menicu na šest stotina dinara, koliko vam dugujem, da vam je potpišem. Eto, to su otprilike bile moje poslednje reči.
Kao što sam pre toliko godina, posle preživljenoga detinjstva a stupajući u život, rekao: „Ispunite mi menicu da je potpišem!“ tako sam, eto, i završavajući život, izrekao istu misao.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Ja — veli Luka. — Kad sam rekao Momčilu da je sve šala, a on meni: „Čekaj da mi njima sada podvalimo.“ I ja potpišem onda „blanko“ komandanta, a ađutant napiše ono ostalo. — Znate šta? — reče Dušan.