Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Jeja Imperatorskago Veličestva visokopovelitelnoga đenerala i rikskomesara, lajbgvardije simenovskago polka potpolkovnika i vseh rosijskih ordenov kavaljera i milostivog gosudara našego! Čuješ li ti to, debeli? Čuješ li?
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
još verniji heroj, sa „njegovog vojnog područja“ u rat, na Rajnu. Ne spomenuvši ništa o proizvodstvu za potpolkovnika, on je, od sinoć, ponavljao sve iste reči o Carici, o Dvoru, o Beču, što su trebale Isakoviču da posvedoče ono što beše
Ne samo zato što su ga u Pečuju onako vređali i mučili, već i zato što mu nisu dali za potpolkovnika, čemu se, ovako mator, svakako nadao i što mu beše, još u Varadinu, obećano.
To behu, tek probuđeni, u gaćama, ljudi potpolkovnika Arsenija Vuiča, koji sa svoja dva puka beše stigao glavninu. Učini im se kao da su na domu i razveseliše se.
Već idućeg dana, za tim ulaskom, dođe poruka i od potpolkovnika Arsenia Vuiča, koji je sa svoja dva puka bio odmakao, na dva dana hoda, pred Isakovičem, da se ulogorio i da ga čeka,
je trista biranih vojnika, koje je hteo da upotrebi naročito pri opsadama, i Berenklau nije mislio da mu uskrati čin potpolkovnika, ako ne pogine. Plan za napad, koji je Karlo Lotarinški smatrao za svoj, imao je Berenklau gotov.
Kad mu ni posle prvih pobeda, ne dadoše za potpolkovnika, prestade i da se brije i doteruje, tako da mu nokti izrastoše i da kod Štrasburga iziđe pred Karla Lotarinškog, kao
Marija Terezija uspeti da kruniše svoga muža u Nemačkoj, bila mu je šesta briga, kao i njima njegovo proizvodstvo za potpolkovnika.
Čekanje, mesecima, na čin potpolkovnika, načinilo ga je grozničavim i on je, sad, jasno video bedu i ostalih. Odrpanost vojnika, smrad ranjenika koji nisu
neke zarobljenike, podrobno ih ispitivaše, preko tumača, o njihovim oficirima, o raznim činovima starešina, osobito potpolkovnika i polkovnika, sav žut u licu, od nemoćnog besa.
Besnim, očajnim, bezumnim ga načiniše odugovlačenjem njegovog proizvodstva za potpolkovnika. Mislio je da mora poludeti videvši kako glupo, kako lakomisleno ratuju, zapovedajući mu čas ovo, čas ono, terajući ga
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
junakovo neobično čulno-čuvstveno stanje (recimo Vukovo zapadanje u „strašan bunar očajanja” zato što nije „proizveden u potpolkovnika”), te motivacije ne izgledaju ni dovoljno opšte, ni dovoljno duboke.