Crnjanski, Miloš - Seobe 2
iz kuće Vitkoviča, u nedoumici šta će, jer je stara Vitkovička bila uvrtela u glavu, da ga oženi, starijom ćerkom potpukovnika Žigiča, koja je bila lepuškasta, i kojoj se Pavle dopadao, ali sa kojom Isakovič, dotle, ni tri reči prozborio nije.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
1781. postao je ruski konzul u Napulju, sa vojnim činom potpukovnika. Naskoro zatim umro je u Beču. Glavni književni rad njegov je njegova mala istorija srpskog naroda, koja je 1765.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Falkenberg pojaha konja i povede puk potpukovnika Trostena protiv neprijatelja koji je prodro u varoš. No tek što ga je na tom mestu potisnuo natrag, morade se okrenuti
U Londonu se svima vrlo dopao - bio je zaista, vrlo simpatičan čovek - avansovao je do potpukovnika i dobio plemićku titulu. Omilio mu ratnički poziv i život.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pukovnik se najedanput upola podiže s kreveta i u službenom stavu gleda strogo i razjareno u oči potpukovnika. — Slušajte vi, gospodine potpukovniče. (Ovo govorim kao oficir stariji od vas, razumete li!
Krajcerove sonate, pa ga strašno pritiska i muči ova najnovija bruka oficirskog kora i još više flegmatičnost riđeg potpukovnika.
— Pravo kaži: jesi li istina plakao juče kad si video šumadijske čarape, one vezene, kod potpukovnika u sanduku? — Ko, je l’ ja? — Pa ti, dabogme. — E jesam, priznajem. — A što, bre? — Pa ’nako, žao mi, setio sam se.
Istorija neće na to pitane odgovoriti, jer tamo ono neće biti ni postavljeno. Mi smo jahali za pukom potpukovnika Vasića i prikupljali se polagano. Kad smo stigli zadnje delove puka, bili smo svi, ceo divizijski štab.
S turske strane pucali su i topovi, ali su artiljerijska zrna njihova bila upravljena na našu levu kolonu, puk potpukovnika Milutina Stevanovića, koji je nastupao preko sela Sojeva.
Na desnom krilu našem, kod puka potpukovnika Vase Ginića nije se čula paljba; tamo valjda nije ni bilo organizovanoga otpora. Cela divizija nastupala je tako prema
Pri svem tom, puk potpukovnika Vasića je lagano prilazio varoši. Kad god bih ugledao streljački stroj, da običnim korakom vrši nastupanje u stojećem
Borba je, osim toga bivala sve žešća. Pukovnik Nedić, kome se činilo, da puk potpukovnika Vasića sporo napreduje, naredi da jedna baterija otvori vatru s te čistine, ispred divizijskog štaba.
Tu stadosmo. Pukovnik Nedić sjaha, i spazivši potpukovnika Vasića, priđe k njemu i viknu: — Šta je, Dušane, ako boga znaš? Potpukovnik Vasić, bled, ispijen, umoran, uzdahnu i
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
mi danas očuvate sadašnje naše položaje na levoj obali Morave, da ih Turci ne zauzmu, ja vas doveče pozdravljam činom potpukovnika. Ova nežnost Černjajevljeva bila je reakcija na njegovu otoičnu prasku.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Mi Ruskije... vi Sjerbi... rožđonija bratja. Sađiđes, sađiđes, požalusta. Svi se digli i teturajući vuku potpukovnika da sedne. On se opire, hteo bi da zauzme stav, ali tu su Rusi, a Serjoža ga zagrlio i ljubi.
Nja, bato!... A vidite njega... Pogan starčić raste. Vojin taman zausti da nešto kaže, kad naiđe telefonista i pozva potpukovnika Petra na telefon. Kada on ode, Luka se obrati Vojinu: — A ti tako... Porediš mene sa magaretom.
Stalno priča kojegde kako je i naše mesto u rovu... — E, nije isto — čuje se glas potpukovnika Petra. — Pešak u rovu može da zabije glavu u zemlju, pa preko glave puca.
Gruji navreše suze u oči: — Hvala vam... gospodine potporučniče... Pozdravite mi gospodina potpukovnika, gospodina poručnika Luku, gospodina potporučnika Vojina. I sve drugove. I sećajte se vašeg Gruje... Oprošćavajte...
— Skuvaj mi kavu. Ali samo jednu! Razumeš li?... Ćutali smo celo poslepodne. Komandant koji je došao namesto potpukovnika Petra otišao je u obilazak, i neće doći do sutra u podne. Počeo je već i suton da pada.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
U glasu njegovom ogleda se odlučnost. Onaj pešadijski pukovnik kao da je shvatio rešenost potpukovnika Petra na svaku mogućnost. On sjaha, ali kao za utehu, izvadi iz džepa notes, u koji zapisa ime potpukovnika Petra.
On sjaha, ali kao za utehu, izvadi iz džepa notes, u koji zapisa ime potpukovnika Petra. Za sve vreme dok nije prošao i poslednji vojnik diviziona, potpukovnik Petar je kao stražar stajao na ulazu u
On je durbinom osmatrao položaje. Kada nas ugleda, čisto se obradova. — No, hvala bogu! — reče kada ugleda potpukovnika Petra. — Vodite li bateriju? — Naređeno mi je da se javim komandantu pešačkoga puka.
Pucnji topova razlegali su se celom dužinom fronta... — Reći ću mu — čuo se glas potpukovnika Petra. — Ra-zumem... razumem... Evo, sad odmah!
Tako je. Sad znate. Izvolte, molim vas. Kapetan Lazar prinese durbin očima. Osmatrao je kratko vreme, onda pozdravi potpukovnika. Hvala lepo! — i odmah izvadi kartu, na kojoj je jednom slamkom merio odstojanje.