Radičević, Branko - PESME
“ XVIII Njegova je, njegova je! U srcu mu opet živnu, Te potrže iz potaje Uspomenu onu divnu. Divna lije, silan Bože!
(„Ala!“... viknu, pa škrgutnu zubi.) Pa potrže dimiškiju kletu, Pa poteče sinu na osvetu. Tri Srpčića posekao bela, Tisnuo im dušicu iz tela, Do Milete dok
„Ala, Ala!“... zavika iz glasa I potrže britki nož od pasa. Sveće sjaju, al' nož sjaje življe, Al' još življe njeno oko divlje: „Ao, grdni jada za meneka!...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
pokojničkom pepelu, a prokletstvo vlasti koja, radi održanja svoga nepravednog gospodstva nad tuđim pokorenim narodima, potrže mirne stanovnike iz dalekih pokrajina i šalje ih na kasapnicu. A pogledaj ovoga staroga Čerkeza.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kad to začu Vukašine kralju, skoči kralju od zemlje na noge, pa potrže zlaćena handžara, da ubode svoga sina Marka. Bježi Marko ispred roditelja, jer se njemu, brate, ne pristoji sa svojim se
Neka bog zna, dobra biti neće“. Utom stiže Kraljeviću Marko, pak potrže sablju od bedrice, i okupi Murata vezira: pobjegoše po polju delije, kao vrapci od kopca po trnju; stiže Marko Murata
Ciknu Arap kao zmija ljuta: „U men’, kurvo, veresije nema! Ne daš blaga, sa mnom se podsmevaš!“ Pa potrže teška buzdovana, te udara Kraljevića Marka, udari ga tri-četiri puta; nasmeja se Kraljeviću Marko: „Oj junače, Arapine
Tad se vrati vojvoda Prijezda, pa za sobom zatvori kapiju, pa potrže sablju navaliju, ždralu konju odsiječe glavu: „Jao ždrale, moje dobro drago! Ta neka te turski car ne jaše!
I tebe ću sjutra objesiti sa unukom Zmaj-despotom Vukom“. Kad to čuo Oblačiću Rade, on potrže trostruku kamdžiju, te udari Đurđevu Jerinu: koliko je lako udario, sa crnom je zemljom sastavio; pa on uze dvije
Nije ovo dilber Ikonija, već je ovo Novaković Grujo!“ Pa potrže pinjal od pojasa, zakla pašu na bijeloj kuli, pa istrča kuli na pendžere, te opali dvije danickinje, haber dade u svoju
“ To Turčinu vrlo milo bilo, pa zaigra vranca po mejdanu, pa potrže bojno koplje oštro, pa poviknu kao zmaj planinski: „Drž’ se dobro, Senkoviću Ivo, nemoj reći da je prijevara!
Moj bosiljče iz zelene bašče! Rano ti mi beše procvatio, pa mi tako rano ti uvenu!“ Pa potrže nože od pojasa, te udara sebe u srdašce, — mrtav pade pokraj braca svoga.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ko veli da zna što je, onomu i jest ono bog, što on zna. Eda vadi se sablja i puška se potrže gde nejma boja? Kud se podeo, da se podeo. Da ti mnogo ne knjižim, nego prosto po srbski da ti kažem.