Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Turci se žestoko počeše braniti; nji’ov starešina Guša Musta-baša uzjâ na hata a mač u ruke i uprav potrča sokakom, a Đoka Mićanović (iz sela Klinaca, sat i po niže Valjeva, koji je docnije postao stražmesterom) dočeka ga
” A gospodar Đorđe samo povika: „Potrči konjik, a i pešak brže hajde!” pa obode dorata i ode. Sva vojska potrča, potrča i ja; a Nemac Mata tobdžija povika: „Zaboga, gospodine proto, osta top sam. Kuda ću sad ja s topom?
” A gospodar Đorđe samo povika: „Potrči konjik, a i pešak brže hajde!” pa obode dorata i ode. Sva vojska potrča, potrča i ja; a Nemac Mata tobdžija povika: „Zaboga, gospodine proto, osta top sam. Kuda ću sad ja s topom?
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Utom oba konjanika stigoše na vratnice. Poša potrča te im otvori. Nikad nije videla tako namrgođena popa. Ne smede mu reći ni »dobro došao«.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Diže se duga u nebo. Što je Stanko sad uradio, bilo je junački. Sve živo, i muško i žensko, potrča mu i obasu ga hvalom... Lazar se diže. njega je bilo stid ovog sveta.
Stigoše pred han. Kruška beše u odaji s Lazarom. Čim ču da su Ivan i Marinko tu, on čisto radostan potrča pred njih. — A... došli ste!... Ja malo sjedoh ovdje s Lazom. Marinko namignu na nj... Turčin razumede i nasmeja se.
” — upita ga svojim zvučnim glasom. Taman da odgovori, a puče puška... On se trže... Čuo je razgovor... Skoči i potrča družini. U susret mu je žurio Jovica. — Šta je to? — upita on. — Družina nam raste, harambašo. — Koje?
Ja ti to javim Čupiću, koji je bio kod Erića u Metkoviću, a on odmah potrča i ... eno sad... Ja dođoh da i tebi javim!... Požuri!... Stanko uze pušku i viknu: — Polazi!
4. „NA MIR” Baš licem na Veliku gospođu Stanko stiže doma. Sve živo potrča iz kuće preda nj. — Jesi živ? — Hvala bogu! — A vi? — Sve je dobro, bogu hvala! On se stade zdraviti s ukućanima.
Dan osvoji. Zazvrktaše kočije. Dođe kum iz Sovljaka. Sve, počev od Alekse pa do najmlađeg ukućanina, potrča da kuma pozdravi... Malo zatim dođe i starojko, Jova Jurišić... I njega tako isto dočekaše...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
On potrča i babama i lekarima, i ne žaljaše ništa govoreći: „Našto mi, brate, i ruke kad očiju nemam?” Ali bolest osvajaše.
Tako sam baš u dlaku računao. A nana? Tek u taj par on ugleda onu staru ženu i potrča joj ruci: — Hvala bogu, samo kad ste svi živi i zdravi! Kad je sve dobro!
— Mara! — graknusmo mi, a ćata, što bolje može, popu na muštuluk. Radoje opali iz dvocijevke. Pop gologlav potrča pred kola koja se ustaviše, raširio ruke i rida, a vjetrić mu se igra bijelom bradom i s ono malo dlaka na glavi.
Matija opali i sam iz pištolja: — Upomoć, braćo, povede se roblje! Pop se probudi, pa uplašen potrča prvo u Marinu sobu: — Ustaj, sine, nekaka buna! Ali iz Marina kreveta niko se ne odazva.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— A vi kad ste taka čismenka, gospoja-Sido, — reče i potrča za njom gđa Persa, — a vi onda eto bar dođite sutra posle podne da pomognete i ekšplicirate mojoj Erži, kad...
Uzbuniše se svi. Melanija odmah ostavi posao, i potrča kupljenim stvarima, pa stade preturati po njima. — A šta ste mi, papâ, kupili; da niste što zaboravili?
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
milioni... čujmo... čujmo... čujmo... milioni gladnoga naroda... čujmo... čujmo... čujmo!...“ Onda on potrča, pa se klizao, posrtao, preturao, opet se podizao i trčao. I sve tako do onoga stana na Dunavu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pitao se s kim to putuje i kuda? Tekla Božič je, međutim, bila rešila da odvede kapetana u još jednu šetnju. Ona, potrča uzbrdo, a kapetan vide kako odskoči, kao čigra, ili neki plav cvet iz žita, sa svojim svilenim cipelicama, i
Ona je bila, trenut, dva, zaostala. Zatim i ona potrča za njim i poče da viče da je on krmak, koji o ljubavi devojačkoj ništa ne zna. Odrastao je kod konja. Čudovište.
Svi su putnici videli šta je učinila. Celo društvo, iz kola, smejući se, zakuka. Isakovič skoči i potrča da šešir spasava, ali kad ga skide, sa vatre, trikorn je već imao rupicu, kao da ga je probio metak, iz pištolja.
pomenuti major setio se da je pomenuti oficir pominjao, svog rođaka u Beču, bankara, Kopšu, na Flajšmarktu, Burgvahe potrča, da ga potraži, na toj adresi, Ali, tada je već bilo dockan.
poboja da Mahalčani, pored Garsulija, ne pobiju i geometre, koji su zidali put grofa Merci i vršili reguliranje šorova. Potrča, ali oni, što su mu bili nadohvat ruke, još, ga i propustiše – ostali, međutim, kao pobesneli konji, gurali su svetinu
Bio je oborio stolicu, na kojoj je sedeo, i pojurio na vrata. Sećao se kako ona vrisnu, kako potrča za njim, kako ga je zagrlila, a kako odmah zatim jauknu.
Gledaoci zapljeskaše zadovoljno. Tek što životinja ponova potrča, brzo, Isakovič vide šestu preponu, visoku – zid – koji mu se učini nemoguć, a koji mu se vratolomnom brzinom
nastala, a koja je bila sve oficire oko Kostjurina ukrutila, kao da su lutke od drveta, Kostjurin Pavlu okrete leđa, i potrča, sa tribine, kao da ga je zmija ujela.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Kad ču jurnjavu konja i viku sveta, ona, dotle ne sluteći ništa, potrča na vrata i vide kola kako nestaju u žbunju, iza dudova, već na drugoj strani utrine.
Za trenut, voda što mu je pljusnula u lice, na glavu i grudi, vrati mu vid i snagu i on kao bezuman, gurnut, ponovo potrča. Oba uveta visila su mu tada već krvava i crvena kao škrge u ribe.
U želji da spase konje, pomisli da se vrati, pod drugi brežuljak, do nekog drveća, pa da tamo vidi šta će i kuda će. Potrča sa konjima, ali opet leže kad ga meci zaokupiše, udarajući u zemlju oko njega.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Najpre se ojagnji ovca. Bog uzme jagnje i baci ga preko neke vrlo visoke kule. Ovca samo beknu za njim, ali ne potrča a jagnje kako pade s onu stranu na zemlju, dočeka se na nogama i dotrča materi.
Tako je posle bacao redom sve životinje, i ni jedna mati ne potrča za svojim detetom. Sve je ovo gledala trudna žena, pa videvši kako Bog nemilostivo baca tuđu decu, ona se toliko
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Ua! S neba je pao! Čitave noći zvijezde je krao! Pogledaj za njim — blista se trag!“ Potrča Mjesec brže neg oči, kroz vrata šmugnu, u krevet skoči, a svraka opet galamu stvara: „Pobježe skokom!
a tu i tamo veselo sine zlaćano oko jagorčevine, padinom brega, skroman i snen, dukatom žutim osu se dren. Potrča Žuća, lagan i bos, mirisom cveća da časti nos, i Toša kreće, uz puno slavlje, da miša pita, kako mu zdravlje.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Paljba se utišala, te Jankulj izjavi da će ići za vodu, makar poginuo. Dohvati čuturicu, zastade malo na otvoru, onda potrča bunaru. Ali sa pola puta vrati se zadihan. Veli, kako na motki đerma nema kofe...
Kao da se od smrti otimam, skočio sam preko stola. Čaše se ispreturaše. Za mnom potrča ordonans. Progurasmo se kroz narod, koji nas je u čudu gledao, pojahasmo konje, i, onako okićeni peškirima kao da smo
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Onaj iza čatala uze ga na oko... Svi pretrnusmo... Planu puška, kuršum fijuknu, a Ljubiša još brže potrča, te stiže do ograde. Zatim poče, za klanjajući se za vrljike, da mu se privlači.
Hoćeš da se biješ? — pa potrča k vrljikama, dohvati jednu motku, koju beše ostavio na čatalu, prenese je unutra i nasloni na vrljike. — Jok ja...
»Udri!« — odgovara tata... Mama raširila oči, gleda uplašeno, pružila ruke unapred, kao da se zaklanja njima... teta potrča s nožem, zamahnu... Bora vrisnu i — probudi se... Dete podiže glavu i razgleda oko sebe.... »A-a...
— zapita ne dišući. — Iskočio voz — odgovori ovaj u hodu. — Gde? A putnici!? — viknu Živko i potrča za njim. — Ne zna se još ništa. Živko stade.
Najedared se obrte i potrča napred, prođe staničnu zgradu pa dohvati ravnu prugu pirotsku i pojuri njom ne znajući ništa za sebe, ne misleći ni o
I njegova sopstvena pogreška još više pade mu na dušu, i on potrča još brže. — Stoj! — viknu neko pred njim. Slaba svetlost prođe mu preko lica i on poznade čuvara pruge. — Ko je to?
Živko pusti čuvara, skoči s pruge, pa potrča pored nasipa k stanici. — — O Bože, učini čudo !... Moja mila dečica !...
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ali, na radostan krik Magdin i kad ova potrča ka kapiji i bašti, da ide u komšiluk i tamo po običaju razglasi, đipi ona i gotovo da uguši Magdu, tako je silno
Ona ostavi Sofku i potrča. Ali ispred nje već istrča Arsa. Znao je da će se ona tamo oko otvaranja sanduka zbuniti i zadocniti, zato istrča ispred
Ali ona vide kako se Marko brzo diže i, da bi je sprečio da ovamo, k njima, pod hladnjak ne ulazi, potrča k njoj. Videlo se kako mu se od straha kolena u čizmama klate, kako mu se pojasi usled sedenja zbrčkali, te mu cela
Odjednom gore, na kapiji, pojavi se otac njen. Sofka od, sreće pretrnu kad ga spazi, i u malo, zaboravivši se, ne potrča k njemu. Zar se već vratio? A ona je čula da je uskoro posle Markove smrti opet otišao tamo, u Tursku.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
On se uputi k vratima, pa se obazrje put djevojke. Ona ciknu, te potrča k njemu, i on naglo poteče k njoj... Grozota! Mjesto da se usne sastanu s usnama i stopê u topli cjeliv, udari ga nešto
Pa što me briga! Ako su svi kukavice, ja nijesam!“ to rekav, potrča put kapije. „Jan, Jan!“ vrisnu curica. „Čuješ!“ reče on, povrnuv se.
Ranjenik jauknu. „Tata moj, neka!“ viknu djevojka i potrča k njemu. Serdar se u taj mah odiže; grčevi mu lice skupili, a poblijeđele usne razjapile se.
Joka, Milica i Stane sjedile su malo po dalje i rabotale ženske radnje. Mali istrže iz ruku Jankovijeh karticu, potrča, pa veselo stade vikati: „Vidi mamo, što je napisao!“ Ženske, sve tri, nagnuše se da vide. „Konj!...
„O-o-o Stake srećo!“ najzad će Joka. „Eto me mati, eto!“ odgovori cura i do malo stiže. Joka, kako je vidje, potrča joj u susret sa raširenim rukama, pa je pritište na svoje grudi i ižljubi, kao da je ne bješe vidjela od dvije godine.
Sveti Sava - SABRANA DELA
oče, ljubav Božiju primiv u Goru Svetu uđe kao Mojsije bogovidac, i Božije blagodati nasitiv se, bogomudri, radujući se potrča ka podvigu Hristu Bogu našem, i na nebesa uznošen i svetilnik nam na zemlji javi se, oče Simeone, ne prestaj, moli se
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Tada otac otide da ga traži i nađe ga nesvjesna. Osinjača odmah pogodi šta mu je: „Nagazija je nisritnik!“ veli, pa potrča ka Controni Čagljininoj, koja bješe vješta tijem rabotama. Controna, iako ne govoraše sa knezom, dođe.
— Drži, Grgo, drži! Bukar vuče što igda može, tako da mu je oglav dlane prežuljio, pa najzad potrča uza nj malo. Konj ote mah i poteče u sav trk. Onda vidješe čudo. Vidješe gdje čovek trči uporedo s konjem! — Pušti ga!
Najzad dođe s polja zdravi, zbojiti dječko od deset godina, u košuljici, sa širokom tkanicom oko pasa, pa smijući se potrča u naručje Bakonjino, koji ga slatko ižljubi. Bakonja se čudio koliki je Škembo. Dođe i Galica noseći vučiju vode.
U taj mah potrča ispred njega njeki dronjo u iznošenijem lacmanskim haljinama, noseći dva suda za vodu. Dronjo stade i trenutno se zagleda u
Ćosić, Dobrica - KORENI
Na drveću šušti inje. Čađević zastajkuje, zanosi se i sapliće, udara kolenima o obale celca. Onda odjednom potrča i stiže Aćima: — Bole bi bilo da i tvoji sinovi sad idu s tobom — reče bez ljutnje u glasu.
— Ti si, bradonja, za ovu nesreću kriv! — zamahnu vojnik kundakom. Nikola mladićki skoči i potrča prema Aćimu. — Ne pogani mladost, vojniče! — dvaput ponovi. Aćim vide Nikolu, ne pomače se, prošapta: — Udri, sinko.
Pritera kobilu do samih manastirskih vrata, a kaluđer potrča k njemu uplašeno mašući rukama. On siđe s konja i dizgine pruži zgranutom kaluđeru, koji se, okrenut vratima crkve,
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Ono maleno, svetlo biće nestašno joj namignu. — Pa, Tatagina kuća je puna dece! — potrča devojčica ka Tataginim vratima. Bila su otvorena.
Najednom, kao na dogovoreni znak, maleno jato poče da se penje uvis. Devojčičin otac potrča da bar jedno od njih uhvati, ali šareno jato već je lepršalo iznad krova, smejući se.
Dečak-kapljica potrča njime, ali sporo je napredovao, jer su se travke mrsile i šaputale. On oslušnu. Gle, pa o lekovitim travama je reč.
— Gle, to ona leti k nama! — srećno uzviknu car Ferfelin i potrča za zlatnim odsjajem iznad leda. — Uhvatićemo je i biti najmoćniji na svetu!
Ali jedne večeri ne dođe. »Da se nije pesak obrušio?« — lepotica strepeći potrča ka bunaru i naže se nad njega. Unutra nikoga nije bilo.
Jedino nenom sjajnookom ni traga, ni glasa. »Kakva je ovo šala?« pomisli lepotica rođenja iz Kamenog jajeta. Potrča levo, pa desno, pretraži kuću, pa okolinu: nigde nikoga.
Krici se više nisu čuli. »Možda ih nije ni bilo?« — pomisli dečak, pa zadrhta: »A šta ako se razbio neki brod?« Potrča iz sve snage ka zalivu. Na talasima su se njihale samo bele kreste pene.
Vatra mi je u stomaku ugašena, ali glas se budi! — Troglavac otvori troja usta kao tri pećine, a dečak potrča iz sve snage.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Onda, razdragana što mu je tako doskočila, potrča, i bežeći sve dalje da je starac ne bi stigao, pozivaše i mene: — Brzo! Brzo! Oh, brzo, zaboga!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Utom popa otpeva tropar, ispi čašu vina i sede. Poče ručak. Svirala odjeknu... Momčadija potrča u kolo, a za njima i devojke, koje imađahu snahâ da dvore i poslužuju u sovri.
Mladež, čuvši ćemane, potrča u Đuričino kolo. Ljulja se lesa mlađanih i veselih igrača; diže se prah pod lakim nogama, koje u taktu trupkaju;
— Natrag, kome je život mio! — uzviknu Đurica i mahnu nožem oko sebe, pa, videći se slobodan, potrča opet k Sretenu, ali ovoga zagradi trostruka lesa momaka, a na Đuričino rame, kao iz neba, pade ruka kmetova.
— Tajo!.. kuku, tajo! ... — vrisnu dete i potrča k ocu. Pantovac, koji gotovo ništa ne znađaše za sebe, izvadi revolver i pruži ga na dete.
Marko okrete garabilj kundački i potrča na njega. — Stani der, zlikovče, da ti pokažem kako se zavode poštene devojke! Stanka pretrča pred Đuricu, okrete se
Đurica zastade; jednim brzim pogledom razgleda položaj i, ne misleći više ni o čemu, potrča iz sve snage k potoku. Već vidi kako mu se onaj pored potoka naglo približuje, čini mu se da čuje konjski topot iza
— Stoj ! — viknu onaj sa strane, i Đurica ne pogleda, ali oseti da ga onaj cilja puškom i potrča još brže. »Na konju je, ne može me nanišaniti...« — pomisli oni po gleda onamo u stranu. — Predaj se! Ne gini!
« — pomisli oni po gleda onamo u stranu. — Predaj se! Ne gini! — viknu žandarm s konja. Đurica potrča još brže. U taj mah grunu pucanj, kuršum fijuknu pored njega i odlete u ševarice, sa kojih opadoše nekoliko grančica.
Istoga časa zagrmeše puške iza leđa mu, ali on utrča u šumu, sjuri se niz duboku strmen, i, kad potrča drugom stranom potoka, vide da je spasen. Za njim se nije moglo na konjima, i on okrete niz potok običnim korakom.
Stanka ga samo pogleda, pa prođe napred i potrča tako brzo, da Pantovac, koji trčaše za njom, stade izostajati. — Lakše, ne mora baš tako brzo — progovori on.
I naposletku, ugledavši vrata, jednim skokom ispade iz kuće i potrča k prvoj šumi, koja mu pade u oči. Ali, potrčavši malo, obuze ga neopisan strah od samoće, od sebe sama i od onoga
— Stoj! Čovek stade, pogleda u pruženu pušku, koja se još mogla u sutonu opaziti, pa se odjednom okrete i potrča natrag k šumi... Za trenut oka nestade ga... — Vujo! — začu se glas ispred kuće. Đurica poznade glas Vujove žene.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Jok vala, sluga se ne dade ni osoliti, no osta pri svojoj: neće, te neće. Sada ti se moj vezirović obradova, pa potrča da kaže ocu kako je našao ̓nakoga slugu kao što mu je on rekao.
Sav radostan junak što će imati zašta da se bori, potrča i sustiže kod izvora deliju sa curom. Devojka sedi kraj izvora, a delija legao na njen skut te zadremao.
Dedo vidje da je prevaren, pa brže-bolje potrča kući, i nauči ženu da tuži Bošnju da joj je čovjek, i da je ostavio sa djetetom prije petnaest godina, pa da ga sada
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Puče iz dževerdara. On kroči brže, a iza nekoliko koračaja obrne se i lijepo ugleda Osmana raspružena na zemlji. Pa potrča, držeći pušku u ruci, napriječac.
Najednom, iznebuha, ispade iz litije visok, dugovrat čovek s nabreklim žilama, u crnoj tunici, potrča do Marka i blagoslovenom voštanom svećom svom silom udari ga po glavi.
Arnaut gleda u Milivoja i polako odmiče. Pa, udaljivši se od njega nekoliko koračaja, naglo se okrete i potrča ka šumarku. Milivoj se trgnu, skide s ramena pušku i, potrčavši, opali. Arnaut zamače u šumarak.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Premerivši ga još jednom od jemenija do smešne kićanke, Bogdana pisnu kao guja, potrča te zakloni snagom svoje dete i ščepa iz ognjišta veliki žeg: — Kuku, zaista Turčin!... Zaista Mustava i niko njegov!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ali spasa nema. Biju sa svih strana. Još nam je jedini spas da se dočepamo onoga kamenjara. Neko viknu „Ura“ — i masa potrča. Granate nam preprečiše put. Opet smo prilegli. „Pobiće nas ovako. Napred!“ — Poletesmo.
Da ih prvo zavežem“ — reče mi. „Ja ću“ — reče Žarko, regrut. On se prvo skupi, odbaci se nogama i rukama i potrča. Ali ne odmače ni tri koraka, ispusti pušku, pa se okrete oko sebe i pade na leđa.
Onaj oficir pogleda na našu stranu iznenađen. „Fikus“ se slomata sa gomile kamenja i potrča u susret. — Serjoža, Serjoža! Sergije zaustavi konja. Bataljon zastade, ali su vojnici i dalje gazili u mestu.
Svi zagrajaše. — Zaboravio sam da se prekrstim — kao da se pravda i nanovo se vrati. Opet se zalete, ali sada potrča pored stola, udari desno na neku decu koja povikaše, u velikom luku dođe na staro mesto, poče da vrišti i udara nogom
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Bio je bos i skoro go. Pribra svu snagu i, posrćući preko smetova, potrča natrag. — Vujo! — očajno, silno jauknu i pade kraj malog, s koga bijahu vjetrovi snijeg raznijeli.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Bog te ne ubio, — velim ja — vidiš da ginemo!... Trgoh nož i presjekoh .... Svali se tovar u snijeg, njegov konj potrča, moj, natovaren, nagnu za njim... Ja požurih i u tome izgubih Iliju...
— Kud su se stanili? — zabrinuto reče mladić. — Da nijesu, po vragu, umakli u zabranjeno?! I on brzo potrča uzbrdicom, a djevojka nagne za njim.
— Znate da ih suša nosi, ka u kamenu... —Ti tako govori, a ja ću biližit... Ala, izagni ih! Mladić potrča ustranu pred živinu i sagna je u potočinu. Kad dođe nabliže, prihvati mazgu za oglavu i pridrža se za samar.
Ilić, Vojislav J. - PESME
No uz put kravar ga srete, i čisto u nekoj stravi, Potrča sad kravar krčmi da čudo narodu javi. „Ta takvi dovode oluj,“ pijući kravar je vikô, „Ja lepo govorim kmetu, al' kad
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
se uhvati U lovačku mrežu i poče urlati; Od lavove rike ječala sva gora, Miš pozna po glasu svoga dobrotvora; I potrča odmah, u pomoć mu dođe, Pa od zamke uže započe da glođe.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Opet zaostaju. Kao da nekoga dozivaju. Gomila naraste. — Zbor! — viknu odlučno potpukovnik Petar. Masa potrča, razredi se, i divizion stade. Ljudi su bili u napregnutom iščekivanju. — A vi kao da čekate limun!
Disao sam brzo. Komandir me ugleda i potrča meni u susret, misleći da nosim neku zapovest. Rekao sam zadihano da sam upućen kao vođa.
Spasavajte topove! — Stoj!... Stoj!... Jedan narednik prvi dohvati konja i potrča uz onu stazu. Kao klupče koje se odmotava, tako su se iz one gužve izdvajali ljudi, vukući konje. Potrčao sam i ja.
Petrović, Rastko - PESME
Ševar se na sve strane poklanja, Jedan list veli: poljubi; drugi veli: zagrizi; Treći najzad: pojedi. Devojče potrča da ih uzbere. Ali je tresište rovito: više se nikud ne može Nego u dubinu do kraja.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Priča o životu pod morem? Dečak nežno pogladi Sedefnu ružu, sakri je pod košulju i potrča kući. Čitavu noć, zatim, držao ju je prislonjenu uz uho. Čitavu noć lutala je nebom biserna kugla Meseca.
Kroz dečakovu kičmu prođe jeza: utopiće ga ljudska reka! Okrete se i potrča nazad ka kuli, ali pred lom starac Milija stoji, drži ključ, molio ne molio ne otvara! — Tvoj cvet te čeka! — kaže.
Zakoračivši, ugleda Vedran svoju senku i začudi se: proširila mu se ramena, smanjila glava. Zaradova se dečak, potrča. A put sve strmiji, kao da planina beži u nebo. Najednom, nestade puta i ispod dečakovih nogu zevnu ponor.
Pokuša još jednom, ali se maska i ne mače. Vila je sada njegovo lice — kako bi se i pomerila? Sav užasnut, potrča Drvoseča ka žbunu gde je ostavio vreću s licima. Možda bi nekim drugim ovo đavolsko mogao da prepokrije?
— Nisi ga dovoljno dugo tražio! — reče starac. — Idi i naći ćeš ga! — Gde? — viknu Drvoseča i potrča za starcem koji je odmicao sve brže, dok najednom, kao da se u vazduh pretvorio, ne nestade.
Utom, zaplaka u dvorištu mali sin. Ćušnu Lepotica sakupljenu parčad među košulje, pa potrča u dvorište i zaboravi i ogledalo i svoju nejasnu zebnju.
Iza njega pas čiji mu je vreli jezik lizao čas listove nogu, čas dlan. — Zar taj pas toliko vredi? — potrča Zlatokosa za mladićem. — 3ar ti je od moje lepote draži?
Nečim tananijim od sluha, ipak, oseti primicanje devojčinih lakih koraka i — potrča. Ali, potrča i Zlatokosa, i trči još i danas.
Nečim tananijim od sluha, ipak, oseti primicanje devojčinih lakih koraka i — potrča. Ali, potrča i Zlatokosa, i trči još i danas.
jednom trenutku okrenu se Marijan ka kolibi jer mu se činilo da ga starac s prozora prekorno gleda, ali savlada tugu i potrča ka vodi. Ćute i taje talasi kako se i kada dečak popeo na leđa srebrne ribe. Ne odaju tajnu ni vetar, ni galebovi.
E, da je ne dograbi! Skoči Starac sa praga i gegavo potrča prema Strašilu. Majko rođena, sopstvenim očima da ne poveruješ! Što brže Starac trči, to brže Strašilo odmiče.
»Gle, on to k reci hita!« — pomisli Starac. »Mora da se prisetio starog duga!« — potrča Starac, sav pretrnu: na obali je reke? Nije? Vrbak je ono? Nije?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Dovati se Šarcu na ramena, pak potrča kroz Miroč planinu. Vila leti po vr'u planine, Šarac jezdi po sredi planine: nigde vile čuti ni videti.
Kad to vide Jelica gospođa, ta kondirom o kamen udari, pa potrča u gospodske dvore: „Zlo ti vino, dragi gospodaru! Zlo ti vino, a gora rakija!
Vojvode se međ' Madžare šeću, a Madžari igru započeše, prvu igru, trka pešačkoga; kad potrča Oblačiću Rade, on nadtrča tri stotin' Madžara i šezdeset dece Karavlaa, Madžar-Janka od Erdelj-krajine.
Kako viđe, pozna gospodara i pod njime od megdana ždrala, pa potrča niz visoku kulu, pa potrča, a iz grla viknu, viknu sluge, nabreknu sluškinje: „A vi, sluge, polju pohitajte, te sretite
Kako viđe, pozna gospodara i pod njime od megdana ždrala, pa potrča niz visoku kulu, pa potrča, a iz grla viknu, viknu sluge, nabreknu sluškinje: „A vi, sluge, polju pohitajte, te sretite poljem gospodara!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
jutra nestrpljivi Jovanče prvi je stigao u logor Tepsiju, a kad se uskoro kroza šumu ukaza i Lazar Mačak, on mu potrča u susret. — Lazare, brzo u pećinu dok ostali nisu stigli. Nosiš li bateriju?
Nik sasvim pognut, krenu najbližim prečacem prema školi. Za njim, nešto manje pognut, požuri Nikolica, a za Nikolicom potrča kuja, bezbrižna kao i uvijek po danu. — E, sad je red na mene! — uzbuđeno prošaputa Stric i natuče šešir na glavu.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Pak potrča za njima te ih obadvoje s kopjem pronuzi i iznese ih mrtve na kopju pred svu vojsku da istrebi podnašanje i šeganje ljudsko
Začudi se o tomu i polakomi što se ono svide i taki smetnu sa sebe oružje i odelo svoje, potrča onamo vodom k njima i pade oma njemu na glavu viđeno se ona koruna nebesna.