Teodosije - ŽITIJA
Jer ovo se predlaže bogoljubivim dušama kao neki put koji lako vodi u dobrodetelj, i ovo donosi slavu istinitu i čast pouzdanu. A mladić, slušajući ovo i kao dobroplodna zemlja seme primajući u srce svoje reči starca, ridanje k ridanju dodavaše.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Vratila bi se tamo prvim jutarnjim vozom i isplakala u majčinoj kecelji na cvetiće (kao da već osećaš pod obrazom pouzdanu tvrdoću njenog novčanika u malom džepu i svežanj ključeva, hladno zlato burme na ruci koja te rasejano miluje po obrazu),
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
imao je vrlo malo; tuđa mišljenja koja je sa svih strana pribirao bila su raznolika, često i protivrečna; on sam nema pouzdanu osnovicu, sigurno znanje i kritičan metod, i nemoguće mu je da traži pravu istorijsku istinu.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Nikola je bio na putu, i razbojnici, znajući tačno kad će se vratiti, čekahu ga svakoga trenutka. I sad su išli na pouzdanu dobit, jer su znali da je Nikola otišao da naplati obligaciju od dvesta dukata.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Tek kritičko izdanje, sa svim verzijama i varijantama, daće pouzdanu podlogu za proučavanje geneze neobične i po mnogo čemu nove sintakse Miloša Crnjanskog.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
etape piščevoga rada nisu sačuvani; sačuvano je zato ono što je u dva-tri maha objavljivano u periodici, i što pruža pouzdanu građu za, makar i delimičnu, rekonstrukciju geneze. Tako je u tri časopisna nastavka objavljena 1900.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
dugujem dr Georgiju Mihailoviću, bibliografu iz Inđije, koji mi je uvek gostoljubivo stavljao na raspoloženje i svoju pouzdanu obaveštenost o našoj starijoj knjizi i svoju dragocenu biblioteku, od koje je lepša jedino njegova nesrpski nesebična ne
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
To što im reče »drzajte« — so tom reču kako onda od njih, tako i od nas gospod ište i isteže svuda pouzdanu na njega veru. I nigde niodašta se ne prepadati ni se što ljuto oprenepastiti da bi odašta.