Jakšić, Đura - PROZA
tankim belim prugama; i na meni čista košuljica; a otac mi metuo oko vrata crnu pošu s kratkim, sitnim fronclama, preko poše su padali čisto beli koliri od košulje, prsluk beše od crne svile s belim okruglastim dugmićima, na noge je obuo
Radičević, Branko - PESME
Eno beže — baš ih polomiše — I čadore Turci ostaviše, A Srbinji u njih ulegoše, Pa ih divno premetati poše, I podosta beše u nekome, Ponajviše u Arslanovome, Baš u njemu na gomile blago — Ali gde je Arslanovo drago, Gde
I dva-triput makoše se Turci, Usta, brate, malo i veliko, Na stotine tankijeh pušaka Za hajdukom u potjeru poše, Hajduk savi desno i lijevo, Dok ne smami i dok ih ne zbuni, Pa živijem okupi ih ognjem, I gdjekojem srdašce opali.
stenu, Pa upravo k njima krenu; Već je blizu, sad još bliže, Već do mrtve eto stiže; Strašno oko na nji pade, Oni poše unazade, Dva-tri kroka postupiše Pa se opet skameniše.
Od zlosretnog onog časa Nigde traga niti glasa. U poteru za njom poše, Ma bijau sreće loše, Premetnuše dolu, goru, I siđoše dole k moru, Ma s' od brega tu nikaka Ne otište lađa laka.