Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Sve mu se to činilo, međutim, kao java. Tako se, iznuren, umoran, pošešuljao, vraćao, u snovima, čak do svog detinjstva. Ukaza mu se Cer, u srebru proleća, zatim u zlatu jeseni, sav u plavetnilu
A ćutao je i o tom, da vide svoju Bečliku. Zapita samo za Trifuna i Kumriju. Đurđe onda ispriča da je Trifun pošešuljao i uzeo u kuću neku Mahalčanku, mladu, čijeg su muža ubile potere, na Begeju.
Iz kuće mu ne izbijaju. Ceo Budim je pošešuljao. Pavle na to, prebledeo, uzbuđen, dodade da to, svakako, nije čudo, kad se uzme u obzir lepota, koju je Bog ćerci