Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Pomoli se poša, zvernu tamo-amo ispred kuće, pa kad vide Vuju, upita: — Zar se opet krpiš, jado moj? — Opet, pošo — protunjka Vuja. — A jesi već prišio? — Još dvaput da prodenem.
On bi im obično odgovorio: »Pa toplije mi ovako, popo!« ili: »Može, pošo, zatrebati štogod, hitno, pa kad ću se onda oblačiti?« ili tako što...
— The! Šta ću mu ja? Eto, neka rđa ne da mu nikako da se otrese. — Nema sreće, veselnik. — Nema, pošo — potvrdi pop, pa nastavi gotovo sasvim ozbiljno: — Pravo da ti kažem, ja sam često pomišljao kako bi mu se pomoglo.
— protunjka Vuja pruživši popu trebnik i petrahilj. — Ponesi ti! — reče mu pop. — Zajedno ćemo... Hajdemo! Pošo, odoh ja. I pop Mića ode s Vujom u selo da čita nekakoj babi molitvu.
Videlo se da će nekud u goste, jer nije nikakav praznik da bi čovek rekao zato se obukao tako svečano. — Ama, pošo, šta čini taj tamo vazdan? — Sad će on, popo — odazva se poša iz kuće. Malo postoja pa iziđe Vuja.
Pritrča poša i pomože mu, te se jedva posadi u sedlo. — Otvori nam vratnice, pošo! — reče pop i okrete vranca napred, smejući se uzjahivanju Vujinom.
— upita poša. — Pre zore! — odgovori pop kratko. — Ama, da si me ti poslušao... — Ćuti, pošo, bogati! Dosta mi je i ovako bruke — reče pop, pa uđe u kuću. Ode za njim i poša.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
ŽENA: Bog ubio, koji me je vezao s tobom! MUŽ (trese glavom): Bolje da sam vrat slomio, kad sam po tebe pošo. ŽENA: Kamo sreće da te nisam ni poznala. Muž, pak ni kapu ženi! O, je li vidio ko na svetu ovo čudo?
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
dati ovoga bradonjinog novopečenog božjeg pravednika, Radu Lopovskog, on bi tebi progledavao kroz prste, pa ti kud pošo da pošo — utače se samardžija. — Pa i bi, vala, pravo kažeš. Već mi dodijalo da u kući imam božijeg špijuna.
ovoga bradonjinog novopečenog božjeg pravednika, Radu Lopovskog, on bi tebi progledavao kroz prste, pa ti kud pošo da pošo — utače se samardžija. — Pa i bi, vala, pravo kažeš. Već mi dodijalo da u kući imam božijeg špijuna.
Iako vidi da je već „pročitan“, seljačak okreće na devetu stranu: — Evo, brate, ja taman pošo u selo, kad ono zapuca. Oho, velim ja, evo drugova. — Hm, drugova? — sumnjičavo će tetak Aćim.
Kostić, Laza - PESME
Blago meni! — u Krušedolu, 1892. NA PONOSNOJ LAĐI Na ponosnoj lađi, Na lađi ljubavi, Pošo sam tebe naći, Ostrovac ubavi. Zaluto sam daleko, Di prestaje već svet, Od sveta sam i bego I stvaro ga opet.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
LjUBA: Drago će mi biti. MILAN: Ja se preporučujem. LjUBA: Službenica. MILAN: Zbogom, majka! STANIJA: Zbogom pošo! (MILAN odlazi.) STANIJA: Boga ti, Ljubo, što je tebi? LjUBA: Šta, majka?
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
HRISTOS NA PUTU Obilazeći gradove i sela Na rabotu je pošo svoga dela. Put ga povede toga lepog dana Kroz mlada polja suncem obasjana.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Jela te bolest!“ Šatra patra, — vilajetska zatra. — Uzjahao Turčin jarca, pa pošo u narod da globi. Došav u prvo selo, upita: „Na što jašem?“ — „Na jarca“ — odgovoriše mu.
— Prazna torbica. 9 Pitao kaluđer popadiju kad je ispovijedao: — Da nijesi, pošo, koji grijeh zatajila? — Kazala sam ti sve ono što bih momu popu kazala.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
ANĐELKO: Misliš da ja ne kapiram? Kad sam pošo iz one samoposluge, smaterijalom, preda me patrola! Ko da smo imali zakazano! Misliš da ne kopčam da me on otkuco?
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Kada sam“, nastavi Lavoazije, „hemiskom analizom raščlanio vazduh u njegove sastavne delove, pošo sam obrnutim putem, sintezom.