Obradović, Dositej - BASNE
„P u s t o m l e k o p s i l o č u. “ 157 Herkul i lopta Herkul, poštapajući se s svojim strahovitim ajdamakom s kojim na lavove i medvede udaraše, upazi nekakvu loptu, udari je, no ona od udarca
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
zazvonilo, starci istresoše lule i turiše ih u čizme, prekrstiše se, narediše u kući šta treba, pa se dostojanstveno poštapajući krenuše u crkvu. Pošao svet na liturgiju, pa se sve šareni sokak od lepote.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Od žena ne može da se prođe. Iz sviju maala, kapija i čaršije, stiču se i idu drumom što vodi groblju. Stare, poštapajući se, u praznična odela, sa svećama, zajedno sa obudovljenim snahama i kćerima idu napred, a iza njih nose sluge spremljena
Matavulj, Simo - USKOK
“ Tada momče baci svoju kapu na pod i viknu: „E, sad evo ti i međeda, pa udri ga!“ Labud, poštapajući se, primače se, pa čas jednom, čas drugom toljagom stade udarati po kapi, uza smijanje i halakanje gomile.
Milićević, Vuk - Bespuće
Može da se useli kad hoće. I oni se rastadoše. Gavre Đaković gledaše ga kako se ljulja cestom, poštapajući se na jedan debeli, prosti štap, i odlanu mu u duši. Poslije se pokaja.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
U tom Magda istrča iz kujne i polete kapiji. Na kapiji, poštapajući se i vođen dečkom, pojavi se stari „deda“, sveštenik Rista.
Siđe gotovo sam. Sofka i Todora ispratiše ga do kapije, i odgledaše kako poštapajući se, presamićen, ide sâm, ne dajući da ga dete vodi, već zamahujući onom drugom rukom čak iza leđa.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Sav srećan, kad bi mu se dosadilo kod kuće, on bi izlazio. — Kod Mladena... — govorio bi ženi i Jovanki odlazeći i poštapajući se, kako je odmah od kapije im počeo, onako čuvan, izbolovan. On zna da do njega stoji. Da je ona njegova.
kao uvek, zaustavio ispred dućana da po običaju usedne na ćepenak i sunča se, već vide kako ovamo, ka njima, u dućan, poštapajući se i nekako plašljivo ulazi. Čisto klizi niz pragove. Stade preda nj i uplašeno poče da stoji.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Gledajući bijedu i stravu, dirnulo ga do u dno srca, i on se podao svom dušom molitvama i željama svoga sela. Polako, poštapajući se kišobranom, prolažaše mladić kroza selo, a nebo se sve više oblačilo. — Biće kiše! — tješila se odasvud ženskadija.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Hajd, da vidimo prvo tvoja leđa. — Ama, pobratime, molim te, izvoli ti prvi... I kretoše jedan za drugim, poštapajući se. Tek se čuje: „O-ho!“ Jedan od njih zastane i pogleda drugog. Pođoše sada naporedo.