Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ček! Ček! Ako ti je do toga, a ti se posle hvataj sa njima, pojaske! Nije ovo mesto, debeli, za zasedu. A ako ti je bilo do toga, što si žene dovodio?
„Hvatao bih se ja pojaske, sa sto Garčule, ali u ovom carstvu licemera sve se baca na papire. Molbe, potvrde, akta – uhvate te.
Đurđe se pročuo kao rvač. Njega niko, među grenadirima, nije uspeo da breči, a on je svakog obarao, pojaske. U Đurđa je bilo jedno uvo kao rovašeno, i jedna knjaginja je pomislila da su mu uvo sekli Turci.
Vitkoviču, njihovom rođaku, da mirno gleda svu tu sramotu, Vitkovič mu, turobno, odgovori da je nemoćan da se hvata pojaske, sa Višnjevskim, koji se umilio Kostjurinu i može, jednog dana, i Kostjurina, zameniti.