Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Kod trećega topa ne nađosmo nikoga. Ugledasmo samo kako se sa mesta gde je drugi top diže gusti dim. Pojurismo... U saobraćajnici zatekosmo nišandžiju drugoga topa gde stoji izbezumljen i bled, odelo mu sve krvavo, a na ramenu mu
Jedna granata udari negde levo od nas, i kao munjom ošinuti, skretosmo naglo nadesno, pojurismo kroz neku vrzinu, i jedva se zaustavismo u jednom kukuruzištu. Ušli smo već u opasnu zonu.
Bez ijedne reči pojahasmo konje, i pojurismo na razne strane. Silazio sam prema nekoj uvali i baš u potoku ugledah jednu grupu vojnika. Ne više od jednog voda.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pa se crvene tačke pojaviše, srca nam zalupaše, a malo posle ala što je brektala stade. Mi pojurismo kolima, zverajući na sve strane, kad se jedna vrata naglo otvoriše i na stepenicama ukaza, sa puno ruža na levoj
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
On pade pored mene krkljajući. Pojurismo dalje. Ali neko pusto kamenje, kao bedemi. Sručismo se sa nekog bedema i padosmo na gomilu mrtvih vojnika.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
“... Konj se u mestu okrete... Sudarih se sa komandirom... Neki konjanici... Oni beže, beže! Prolete i poslednja kara... Pojurismo... U mraku nazirem kako se zanosi slobodan zadnjak topa. Promakoh. Sad sam uz vozara. Uh, ala me ošinu bičem.
Za nama su jurili bugarski pešaci. U poslednjem času pojahasmo i preko kamenjara pojurismo prema drumu za Gorničevo. Ali nama u susret jurio je najvećim trkom potpukovnik Blagojević. Za njim njegova baterija.
Opkoljeni smo sa svih strana. Još nam jedino ostaje ona jaruga. Bez razmišljanja, pojurismo na tu stranu. Bolje je i takva smrt, nego Bugarima u ruke.