Jakšić, Đura - PROZA
A kad joj pružih ruku, ona je pritište na usta i poljubi je — sirota! Ja uzmem jednu tronogu stoličicu, na kojoj su obično panduri sedeli pred vratima kancelarijskim, i
svakako mislim da će mi danas doći; nego ti, mala moja Grlice — tako su me svi u kući zvali — otrči do Sime berbera, poljubi ga u ruku i reci mu da donese svoje makaze i brijačice da se malo uljudim“. Ja sam ga poslušala.
A oni koji se nisu znojili, jedu pečenja!...“ Kad je tetka izašla napolje, a on me poljubi... Sad mu već nisam branila da me ljubi, nisam se iz njegovog naručja ni otimala...
Kad je bilo pred zoru, on dođe, spusti jednu punu vreću na zemlju, pa me onda poljubi. Glas mu drhtaše od razdraženosti: „Grlice, evo jela!...“ Dalje nije mogao ni reči progovoriti.
Skapajte od gladi kad ste jogunice!...“ I on se primače da me opet poljubi. Ja sam se otrgla od njega i begala sam. Jureći tako kroz sokake i skačući preko šančeva, ostavim Kikindu za sobom, a
Ja odoh; eno gde sviće!... Zbogom! Zbogom, možda zanavek, zbogom Grlice!...“ On me pritište na svoje široke grudi, poljubi me poslednji put i ode... Ode kao senka.
Živko uzdahnu, te malo mu je što i preteklo u kesi, ali šta je znao činiti: izvadi i tih pet dukata, skide kapu, poljubi kaluđera u ruku, a zatim odosmo kući da sutra opet dođemo.
Stana se sva zarumenela i saže se da ga poljubi u ruku. Ja sam primetio kako joj kaluđer steže ruku, ali moj pobratim to nije video. U nedelju je bila svadba.
On joj je dopustio da ga u ruku poljubi; to je isto činio i sa Stanom, samo što je njojzi vratio poljubac, strasno je zagrlivši.
A Stana je stajala mirno, gledajući ga svojim običnim smešenjem. „Poljubi me, zlato!“ zanesen neprirodnom strasnošću, siktao je kaluđer. I Stana ga je poljubila...
Ižljubimo se i pozdravimo, kao što davno neviđena braća čine... Priđe i Stana, da me, kao devera u ruku poljubi. Ja trgnem ruku, ona sva pocrveni, oči je oborila dole i više me nije smela pogledati.
pogledavši blagodarno u blago lice učiteljevo, okrete se svome Milisavu, uze ga za ruku, privuče ga k sebi dole, pa ga poljubi... — Oh, kako bih voleo da... Ne! Ne! Milisave, dete moje, živi ti i budi srećan!...
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Zašto se mi, koji mu juče ne bismo dopustili ni da nam čizmu poljubi, danas jagmimo da ga poljubimo u kraljevski prsten? 4.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Kad uđemo u sobu, ali Petar Bijuklić skide kapu pak se sa mnom u obraz poljubi: „Kako ste, oče proto, kako je Crni Đorđe i Jakov i sva naša braća?
Svi mu se, i mi i Pocerci, poklonismo i blagodarismo. Pocerci pođoše ruci; on se po s nekim u obraz poljubi. Te ti bogme i mi s vojvodom svi i sa svima ljubi se u obraze (kao dobra familija na Božić oko pune sofre): „Naša
Onda iznesu sav konjski takum, i kubure srebrne i proče, dobro ga odenu. Fočić se zaplače, poljubi hata u čelo, i momci uzmu i dovedoše na Tatinac.
— „Ono je, veli, što je u tokama, što ga momak češlja.” Ja skinem kapu, pak odem te ga poljubi̓ u ruku. Pita me čiji sam; ja mu se kažem da sam Aleksin. „Dobro, dušo, dobro, mi ćemo da ručamo, pak ćemo ići.
Oprosti mi! On se opet malko osme̓nu. Živan pođe mu da poljubi u ruku, on mu ruku ne dade, nego se poljubiše u obraze, i reče: „Niti je kriv knez Aleksa, niti ja, ni ti, no onako je
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Dok bi okom trenuo, behu oba konja privezana iza novog vajata za šljivu. Stamena iznese gostima stolice pred kuću, poljubi popa u ruku, pa otrča opet u kuću. I domaćica priđe popu k ruci i upita kako je na domu, kako poša sa zdravljem.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ovde nije moje mesto!... Zar nisi videla kako htedoše da me svežu!... A ja se živ ne dam svezati!... Zbogom! Pa poljubi one drhtave ruke, uze šaru po sredini, pa ode najlak, ne osvrćući se...
I zagrli Marinka. — Alal ti vjera, sokole! Ti govoriš tako mudro da bi mogao pašovati s takom pameću!... Marinko mu poljubi skut i ruku. — Hvala, dragi aga! To što mi reče volim nego nebrojeno blago. Nego... — Šta? Šta želiš?... Išti!...
— Dobro, Lazo, dobro. Lazar ih opet poljubi u ruku, pa skoro kasom ode Kruški... — I tako, sad vidiš — nastavi popa razgovor koji im Lazar baše presekao — da će
— Natrag, ne pogani mi ruke!... Napolje!... Ona se okrene i izide iz sobe... Stric Mladen seđaše kraj vatre. Ona ga poljubi u ruku i izide u avliju. Na samom pragu ču reči očeve: — Mladene! Idi Ivanu Miraždžiću, pa mu poruči da ne dolazi.
I on prihvati ruku starčevu, pa je orosi suzama... Popa ga poljubi u oba obraza. — Ljudi smo, pa grešimo. Od praoca našeg greh nam je ostao. I mi se ogrešismo o tebe.
Njemu se činilo da će se stvar dobro svršiti. I on poljubi Turčina u ruku. Turčin napravi nežno lice. Zagleda se u Lazara, pa reče: — Lazo, Lazo!...
— Onda, Ivane, evo! I on uze štap koji mu Jova pruži, pa ga dade Ivanu... Ivan se prepe na doksat, pa se poljubi s Jovom. Popa reče: — Ivane, da nam se zakuneš da ćeš česno i pošteno vršiti kmetovsku dužnost.
Sve u sobi kršćaše se svetim znamenjem... Popino se lice najedanput preobrazi. On poljubi šaru, pa viknu: — Braćo!... Srce mi moje kaže da je bog s nama!
— I božji i moj blagoslov, i suze ucveljenih roditelja i nevoljnika neka prate tvoje veliko delo!... Stanko mu poljubi ruku, metnu kapu na glavu, pa nekim glasom punim snage i pouzdanja reče: — Onda, za mnom!...
A stari rekoše: što je pravo i bogu je drago!... Stanko mu uze zboranu ruku i poljubi. — Hvala ti, popo! — reče on. — I kako da mu to ne učinim!... Ja podigao malo krova nad glavom — on mi ga zapali!
Dve sjajne suze sastaviše mu se ispod brade i kanuše na drhtavu ruku. On uze glavu Stankovu, privuče je k sebi i poljubi nekoliko puta... Popa, iako beše tvrd na suzi, proplaka, a već o Jovi i Petri da ne govorim!...
I oni imaju svoje majke, koje za njima cvile!... Idi, sine, idi!... Stanko je poljubi u ruku i izide iz sobe. Pred kućom, držeći belu, prtenu torbu, stojaše Jelica. Kad je smotri, njega mravi podiđoše.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Vidiš ovaj perčin? Ni u ovce nije belji! Anoka uhvati peš od gunja kojim se đeda beše ogrnuo i poljubi ga: — Ja sam ti grdno zgrešila, ja sam ti kuću zamesila. Oprosti mi, ako znaš za ime božje!
Ništa lakše nego starca rasplakati. Nemu grunuše suze. Oberučke je dohvati za glavu i poljubi: — Hodi ovamo! Ona uđe za njim u sobu. — Sedi tu! Ona sede na klupicu, đeda na krevet. — dede malo komi taj grah!
— Sve zalud! Ona otvori još jednom oči. Pokaza svojom žutom rukom na dijete pokraj sebe, dohvati onda popovu ruku i poljubi je; prošapta: „Blagoslovi me... i oprosti!
— Ako sam ti prav, oče, da se okumimo! Tako narod, hvala mu, mene izabra. Pop se triput poljubi s njime. Onda poniješe dijete u crkvu, i ona se napuni naroda Tako se dijete krsti, i nadjenuše mu ime Marija.
Onda je uze na ruku i ponese je popu da je poljubi, pa s Gluvićem ode njegovoj kući. Pozdraviše se i ostali seljaci s popom, pa odoše, a on osta sam kao suho drvo, i na
života lik djetetov, a s bijele brade curi kap po kap i čisto se zapuši na njenim obraščićima I taman se pop naže da je poljubi, a dijete u snu mahnu rukom, okrete se na drugu stranu i nastavi spavanje. Duboko pop uzdahnu i zavali se u postelju.
Mićo iznese Marin kovčeg i turi ga u sijeno pod prednje sjedište. Pop poljubi Maru: — Pođi s bogom, Maro! Neka ti je on u pomoći!
Reče joj da se prekrsti, pa je metnu u kola gore. Onda se i sam prekrsti, pa se posadi pored nje i prišapta joj: — Poljubi bàbu još jedanput i kaži: „Blagoslovi me!” Ona se naže iz kola popu i pruži ruku: — Blagoslovi me, bâbo!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Na vratima ga dočekuje Neca gologlav i malo postiđen, poljubi ga u ruku, pa samo veli: »He, šta znate gospodin-popo, grešni smo ljudi!
— reče putnik i pokloni se pop-Spiri i poljubi ga u ruku, što se ovome jako dopalo, jer se do sada nije baš najpohvalnije izražavao o sadašnjoj mladeži, upravo
To kažu, ali niko joj nije to uradio; svaki je više voleo da je uštine za obraz ili čak i poljubi, i pošto se ona nije nikad otimala, pa joj je dosta često i pasiralo.
— Klanjam se. Ljubim ruku, milostiva... ljubim ruku, gospođice, — reče g. Pera i majku poljubi u ruku a ćerci se učtivo pokloni. — Službenica!
— A ne, ne. Sutra vas čekamo. — Dobro — reče Pera. — Dakle... ljubim ruku, milostiva, — reče i poljubi gđu Persu. — Klanjam se, gospođice Melanija — reče i rukova se, pa kuražan kao svaki bogoslovac u tom raspoloženju,
— S drage volje! Ljubim ruku! — reče Pera i poljubi je u ruku i ode. Ali ni sutradan nije bilo bolje. Opet je rešeto izneto i opet su počeli da rade baš u ono doba kad je
Gle, kakve su joj samo oči! — umiruje je gđa Sida i ljubi je. — Idi odma’ na bunar pa se umi ’ladnom vodom. Jula je poljubi u ruku i ode. — Kako je, sirota, haglih i osetljiva!
Di da ideš, naša biti moraš!«... Jedan skida zlatne belenzuke, Drugi skida dukate sa vrata, Treći veli: »Poljubi me, Julo!«... Al’ govori Madžareva Jula: »Mene j’ nána uvek zaklinjala Da ne ljubim kog mi srce neće!
— reče Pera i skoči sa stolice, ostavi brzo lulu iz usta u jedan ćošak, pa skide šešir i poljubi g. popu u ruku. — Pa, kako je? Kako? Radiš li, je si l’ vredan? — pita ga pop Spira.
— Odma’, taki! — veli jedna još dosta lepa žena sa povezanim vilicama, pa ostavlja posao, poljubi pop-Spiru u ruku i donosi im rakiju, popSpiri u manjem, a Peri u većem staklu. — A di ti je čovek?
O-o-o! E baš, baš dobro! Ta je s’ ti to... — E, nije nego si ti! — veli mu pop Spira, i poljubi se s njim nekoliko puta najsrdačnije. — E, e, e! Pa izvol’te, izvol’te. Rokso! Glišo, ta di ste se zavukli vragu!?
— Dakle, zbogom, domaćine, i fala ti baš od srca reče pop Spira izlazeći iz kujne, pa se poljubi s domaćinom. — Fala i tebi na luli, a i vama, dražajši gospodin-Ćiro, na toj počesti koju ste ukazali mom skromnom
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Ljuba uđe u sobu; mati je sama. — Sluga sam pokorni. Ljuba mater u ruku poljubi. Tako je cmoknuo, da se i sama mati zarumenila. — Izvolite sesti. — Hvala.
Kad je došao kući svom ocu na vakaciju, priđe mu da ga poljubi, a otac opet njega zagrli; no, to parče platna tako je bilo jako uškrobljeno da je u poljupcu s njim oca zaklao.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Onda uze sa stola sliku svoje majke i poljubi je nežno, pa to isto učini i sa onom slikom verenice, a zatim obe spusti u sanduk.
A sad, evo ovde... vidiš evo ovde spustila sam svoj goreći poljubac za tebe. Poljubi to mesto. Ljubi ga dugo i strasno. ja sam ga do bezumlja dugo ljubila.
A sutra dan obriše brkove, poljubi se sa ženom Cvetom i krane u ime Boga. Pred njim, u bisazima, pare lepo spakovane, a za njim brkata jedna pandurina od
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
KATICA (donese ogledalo i proba): Je li ovako? JUCA Malo samo oči k nosu. Tako! KATICA (poljubi je): Slatka mamice, vi ste moja sreća JUCA: Sad kako ćeš kad se staneš razgovarati?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Mislile su da je mučen u zatvoru. Prva mu priđe, sa suzama u očima, Đurđeva žena, Ana, koja mu se obisnu o vrat i poljubi ga, kao što sestre ljube.
Ona je u desnoj ruci bila ponela neku korpu sa voćem i sad nije znala šta će. Vrisnuvši, najzad, pritrča i ona i poljubi ga, ali ne kako sestre ljube. Gledala ga je kao da je luda i ponavljala: „Nemamo sriće! Nemamo sriće!
Dovoljno je bilo da mu ponudi da sedne kraj nje, pa da joj, omatoreli, teški, čovek, poljubi, kao nekoj princezi iz bajke, ruku.
Zbunjen, gadeći se Božiča, Isakovič se onda, brže‑bolje, poče praštati od domaćina i domaćice, a zatim priđe, da joj poljubi, ceremonijalno ruku Domaćica mu je rekla da ga je Franciska, koju svi u kući zovu Francl, zaljubljeno gledala, što nije
Odmah zatim, Pavle zacupka, ne reče ni reči Božički, nego joj samo poljubi ruku i istrča iz trpezarije. Sveće su gorele u kandelabrima, duž hodnika, a jedna šandala, sa upaljenom svećom, gorela
Uze mi ih Garčula. Sećao se, otrčao bi, da poljubi u ruku deda Gavrila. A baba Ikonija, tom prilikom, obukla bi mu nove čarape.
Čuvaj mi ovo! Da vidi deda Gavrilo, šta sam dobio! A mati mu uze pare, pa mu reče, tiše: Idi sad dedi! Poljubi ga u ruku! A i deda ga zivka, da mu priđe, te se on oslobodi, pa mu priđe opet, a deda ga nuđaše iskrcanim orasima.
Ujna, kad uđoše, reći će njegovoj majci: Dobro jutro! Dede, Petro, daj nam malo medene rakije! Ded poljubi Gošu u ruku! A i njegova mati povika: Dela, blago meni, poljubi Gošu u ruku!
Dede, Petro, daj nam malo medene rakije! Ded poljubi Gošu u ruku! A i njegova mati povika: Dela, blago meni, poljubi Gošu u ruku! Na to ga baba uze na krilo, poljubi u obraz i reći će njegovoj majci: Vidiš li kako mi je ovo dete dobro?
Ded poljubi Gošu u ruku! A i njegova mati povika: Dela, blago meni, poljubi Gošu u ruku! Na to ga baba uze na krilo, poljubi u obraz i reći će njegovoj majci: Vidiš li kako mi je ovo dete dobro? A ti ga kvariš! Poganiš mi dete!
Da ga Volkov ne zadrža, Pavle bi bio prišao ambasadoru, da ga u ruku poljubi. Kajzerling je, te godine, bio uzeo pedeset i sedmu godinu života.
Lud je, kaže, kao svi muškarci, i ne zna šta govori. Zar neće da je zagrli i poljubi? Čekala ga je željno! Bila se digla i stajala je pred njim, u plavoj, letnjoj, haljini, punoj nekih srebrnih mreža, a
Nušić, Branislav - POKOJNIK
VUKICA: Ne, neću zaboraviti. AGNIJA (poljubi je, zatim pruži ruku Spasoju): Pa ne zameri, Spasoje! Zbogom! (Ode.) IX VUKICA, SPASOJE VUKICA (pošto je ispratila
AGNIJA: I ja joj to kažem! 'Ajdemo, Vukice. VUKICA (poljubi oca u obraz i ode sa Agnijom). XI SPASOJE (sam) SPASOJE (osvrće se desno kao da vidi gleda li ga ko; vadi iz džepa
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
i mi smo se hvalili jedni drugima za vreme odmora kad bi u WC-u pušili po jednu, ali nijedan od nas nije uspeo da je poljubi, niti je to pokušao. Neda je ostajala ljupka i nasmešena, ali nedostižna kao Himalaji.
Zatim je podigla glavu prema meni a oči su joj blistale u sutonu. - Poljubi me, Bodo, ako hoćeš? - prošaputala je i zatvorila oči, kao lafice na filmu.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Zatim stane na divan, pa iz sveg srca očita molitvu pred ikonom svetog Nikolaja, poljubi ikonu, i, kao neki teret sa srca mu otpao, sad je uveren da će se srećno vratiti. „Vjera spaset”.
„Vjera spaset”. Sad se vrati i izjavi da je gotov. U srećan put piju poslednju čašu. Dozove svu porodicu, oprosti se i poljubi se. Kreću se.
Još poslednji put gospodar Sofra digne uvis Šamiku i poljubi ga. Gospođi Soki i Sari oči suze. Odoše. Gledaju dugo za kolima, dok ne iščeznuše. VI Gospođa Soka sama vodi kuću.
U Šamike suzne oči. — Sad te, sinko, više zadržavati neću, putuj srećno! Šamika poljubi oca u ruku, a otac njega u čelo i obraz. Sedne, pa ode. Otac pred kapijom dugo za njim gleda. Šamika otputova.
Polaček se oprosti sa gospodarom Sofrom, a Šamika sa frajla-Lujzom. Pri rastanku Šamika, kao pravi „galantom”, poljubi je u ruku, a frajla Luza, stisnuv mu ruku, zahvali se. Svi se raziđu.
Otac, gospodar Sofra, već je ustao i zove Šamiku kući, da se ne zadocne. Lepo se oproste, pa onda na saonice. Šamika poljubi u ruku obe dame. Kad je gospodar Sofra bundu na leđa hteo baciti, frajla Lujza mu pomaže. — Zbogom, zbogom!
Zavije u papirić i preda Šamiki; smeši se i zarumeni. Šamika otvori papir, gleda kosu, pa poljubi. — Lepa zlatna kosa, kao zlato №Z, — reče Šamika pa opet zavije i metne u levi džep, da mu je bliže srca.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Vuk Isakovič, jedan od najboljih oficira sa njegovog područja, prosvećen divnim rečima biskupa pečujskog, priklonio da poljubi papuču Svetog Oca, i da tako pođe kao veran, tj. još verniji heroj, sa „njegovog vojnog područja“ u rat, na Rajnu.
Tad, prvi put, usudi se i da je dodirne. Krišom upozna njenu kosu, i raspletenu; poljubi je jednom u obraz, zagledan dugo u nju; stiskaše joj tvrda ramena, nesvesno, pomažući joj jednom da se zakopča, mada ga
Podižući je jednom, uplakanu, sa postelje bolesne ćerčice, on je uze ispod pazuha i poljubi, dršćući celim telom. No i to, što beše jasno, ona učini nejasnim i rođačkim.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
⁷¹ Ona čak ne sme jesti ništa od daće, a ne valja ni da poljubi krst, jer će joj dete koje nosi, kada se rodi, imati padavicu.
Otac ode kod kuma noseći sa sobom poklon koji se sastoji od pogače i karanfila. Kuma poljubi u ruku i kaže mu: „Sus božja misla uf nidelja lagime (mislimo) da krstime!“ (đevđelijska kaza).
Drugi, opet, misle da to ne valja činiti jer „dete je jedrije i bolje napreduje dokle ga mati ne poljubi“.⁸³ Postoje mnoga specifična verovanja o tome koje su tačke na telu deteta posebno tabuisane, tj.
Da dete ne bi boleli zubi, majka uzme prvi zub koji mu izvade, poljubi, ga, baci preko grede, pa gde zub padne, na tom ga mestu i zakopa.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Druga stara dama, komunistkinja, srušila se u nesvest petnaest godina kasnije, kada je isti čovek pokušao da joj poljubi ruku i kazao: »RU-KE, GOSPOĐO!
– Da vas nazovem sutra? – Sutra je već danas! — reče ona. Pokušao je da je poljubi. – Oh bože! — reče ona i odmaknu glavu. – »Gle, porasla mi je brada!« pomisli, prešavši na ulici rukom preko lica.
Matavulj, Simo - USKOK
Svi Crnogorci poustajaše, kad Primorac skide kapu i nazva boga. On poljubi kneza u grudi, a knez njega u čelo. Sa ostalima se pozdravi. — Poznade me, kneže Drago?!
Hodi, Janko, hodi, brate, da se pocjelivamo! I zagrli uskoka, koji dirnut, u mraku se poljubi s neviđenim, nepoznatim čovjekom! Knez odjaha, pa se i on i svi muški redom poljubiše s namjernikom.
Knez nazva boga i pruži ženi dževerdar, struku i jatagan iz pojasa. Ona primi to i poljubi ga u ruku, pa htjede i gosta, ali on ne dade. Udovica i Šuto takođe priđoše mu ruci.
— Na, ovi čas daću je njekom, ako grdov ne dođe! Ta prijetnja slomi uporstvo Dragićevo, te poljubi djeda i sjede mu na koljeno.
Šta bi radio jedan takav gospodičić s nama! — Da ga razgovara kraj ognjišta! — doda smijući se Joke. Milica se naže, poljubi bratanića i reče: — A, vaistinu, i da uči knjizi našega Dragića, da bude znaven, kao Savo Markov ili kao guvernadur!
Mrgud i Krstinja izmijeniše mjesta četiri-pet puta, pa potekoše jedno drugom i poljubiše se ona njega još poljubi u ruku. Zamijeniše ih knez i snaha mu, udovica Joke.
— zapita ga knez. Janko, blijed od uzrujanosti, ustade, priđe Mrgudu, uze njegovu tvrdu, razgrapljenu ruku i poljubi je. Knez ustade vičući: — Neka nam je srećan novi brat! Svi poustajaše i poljubiše se s njim.
Knez ustade vičući: — Neka nam je srećan novi brat! Svi poustajaše i poljubiše se s njim. Pošljednja se s njim poljubi Milica. V Kad Janko otvori oči, zasijeni ga mutna svjetlost sa strane.
Obojica se nasmijaše. — Dobro jutro, Janko! Hristos se rodi! — nazva veselo mladić i poljubi se s njim... — Reci: „Vaistinu rodi!“ — Vaistinu rodi! — ponovi Janko, smijući se takođe.
Idi, Janko, sine, obiđi ih sve redom! Čim prijeđeš prag, lijepo nazovi: „Hristos se rodi!“ Poljubi se sa svakim i reci: „Mir božji!“ I preporučujem ti da ne braniš ženskima da ti ruku ljube.
— Pravo ime: Jân P., a sad: Janko Uskok! — Dobra ti sreća, kneže Drago! Mir božji! — reče Savo starome i poljubi se s njim. — Sjedite!
Hoćeš?“ — „Hoću!“ — „Ma, nećeš.“ — „Ma, hoću evo pred ljudima!“ — Onaj pravo pred vladiku, skine kapu i poljubi ga u ruku. Ostali se primakoše da sve čuju: „Koje dobro, sinko?“ — pita Sveti.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
) Pa kad ideš, idi ljudski. Vrat ispravi, šta si se pogurila kao baba. Kad dođu, iznećeš slatko i rakiju; starog poljubi u ruku. Ajde, šta si stala, idi oblači se. (Devojka pođe.) Opet ramlješ? DEVOJKA: Pa šta ću da radim?
UGLED 8. MATI S DEVOJKOM, PREĐAŠNjI DEVOJKA (pristupi provodadžiji, pa ga poljubi u ruku). PROVODADžIJA: Živa bila, snao! OTAC: Posluži, Julka, naši gosti slabo piju.
) Ded, mladoženja, ovakve devojke nema u nas, to jest. (Mladoženja daruje devojku; ona opet poljubi provodadžiju u ruku i odlazi.) PROVODADžIJA: E, fala bogu, srećno svršismo! MATI: Samo sreću od Boga!
MATI: I to, i to. PROVODADžIJA: Ajde, mladoženja, žuri se što treba, to jest, za doveče. (Mladoženja poljubi oca i mater u ruku, oni njega u obraz.) PROVODADžIJA: Zbogom, prijatelju! OTAC: Zbogom!
Ja sam jošt gore činila. UGLED 10. DEVOJČINA KUMAČA I PREĐAŠNjA MATI: O, Perso! Otkud ti tako? KUMAČA (poljubi je u ruku): Eto i ja nakanila se da vidim šta radi Julka. MATI: Baš si dobro došla, doveče je Julkin prsten.
UGLED 11. DEVOJKA, PREĐAŠNjA DEVOJKA: A gle kumače! KUMAČA (trči joj, pa se poljubi): Bože, pa krije, krije, kao da će joj ko preoteti! DEVOJKA: Bogami, nisam ni znala.
DEVOJKA: Službenica. MLADOŽENjA: Kako ste, gospodična? (Poljubi je u ruku.) DEVOJKA: Kako vidite. Izvolte sesti. MLADOŽENjA: Ljubim ruku.
PROVODADžIJA: I treba, to jest, da vas obilazim. (Devojki.) A kako ste mi vi zadovoljni? (Ona ga poljubi u ruku.) He, he! Nema bez mene ništa, a? Pa kako ste, to jest? DEVOJKA: Blagodarim na pitanju.
(Gladi je ao obrazu.) He, he, al’ ćeš da se širiš. (Ona ga poljubi u ruku.) Sad moram da idem zašto imam, to jest, jošt jedan posao. Zbogom, snao, to jest! DEVOJKA: Službenica.
DEVOJKA: Bio mi je mladoženja. MATI: Šta je hteo? DEVOJKA: Ništa, došao na razgovor. Iskao je i da me poljubi. MATI: Pak bićeš mu dopustila? DEVOJKA: Nisam. MATI: Tako treba.
MATI: Eto ti oca, ukloni se u drugu sobu dok se s njim razgovorim. DEVOJKA (poljubi je u ruku): Slatka mamo, kako sam srećna što me Marić prisi! (Otide.) MATI: Nisam li ja srećna mati! UGLED 6.
ŽENA: Al’ šta ti rado jedeš? MUŽ: Jedem što mi se donese. ŽENA: Oćeš li da ti skuvam kokošku u rasolu? (Oće da ga poljubi.) MUŽ: Mani se cmakanja, molim te! ŽENA: I dva golupčeta da ispečem. (Poljubi ga.
Milićević, Vuk - Bespuće
on kradom ubrisa suze, ne reče više ništa, naglo se diže i ode, kao da se plaši daljih pitanja, zaboravivši da se s njom poljubi pri odlasku.
Sremac, Stevan - PROZA
Sedi dušo, do mene, Ej, da mi srce ne vene! peva domaćin i zagrlio svoju Penelopu. »Dede, ovde, ovde poljubi tvoga đidu, tvoga Jovana!
Ali naposletku, kad Jova reče da je to sve samo šala, učini mu po volji i poljubi ga gledajući u priku. — E, ded’ mi sad otpevaj jednu, al’ onako štogod. Da vi’š, priko, kako peva!
Radičević, Branko - PESME
Zdravo i ti, momo, tudi, Da divna si, sele pusta, Odi amo, od' na grudi, Da t' poljubi braca usta.“ (1843, nov.) PUTNIK I TICA Divno gora lista, Divno sunce sija, Divno reka čista Zrake mu odbija.
Tek što doše magarci na Savu, Pas i spazi pa prekloni glavu, Pa im smerno na susret poita, Poljubi im noge i kopita, Jošte nešto govoriti tede, Al' magarci ni da ga poglede, Već skočiše u lađu laguni, A za njima
“ „Hoću, hoću“, Fata odgovara. I hajduk se malo popridiže, Te zagrli, i poljubi Fatu, Poljubi je i dva i tri puta, Pa izvadi pušku od pojasa, I udri je mladu sred njedara.
“ „Hoću, hoću“, Fata odgovara. I hajduk se malo popridiže, Te zagrli, i poljubi Fatu, Poljubi je i dva i tri puta, Pa izvadi pušku od pojasa, I udri je mladu sred njedara.
I priskoči laka skoka, Već je eto vata. „Jao, draža i od oka, Ta sva si od zlata.“ Zagrli je, poljubi je, Obrnu, prevrnu: Od sebeka ne pusti je Do pred noćcu crnu. (10/11.
neba s' vije Pa oblak traži, da se za nj'ga skrije; Ma nebo vedro, ni oblačka nema, Pa zato sunce zapadu se sprema: Poljubi usput gradove i sela, Poljubi reke, potoke i vrela, Poljubi Srblje, te sokole sive, Poljubi mrtve, poljubi i žive,
da se za nj'ga skrije; Ma nebo vedro, ni oblačka nema, Pa zato sunce zapadu se sprema: Poljubi usput gradove i sela, Poljubi reke, potoke i vrela, Poljubi Srblje, te sokole sive, Poljubi mrtve, poljubi i žive, Poljubi rane po grudi, po glavi,
vedro, ni oblačka nema, Pa zato sunce zapadu se sprema: Poljubi usput gradove i sela, Poljubi reke, potoke i vrela, Poljubi Srblje, te sokole sive, Poljubi mrtve, poljubi i žive, Poljubi rane po grudi, po glavi, Poljubi krvcu što s' puši u
sunce zapadu se sprema: Poljubi usput gradove i sela, Poljubi reke, potoke i vrela, Poljubi Srblje, te sokole sive, Poljubi mrtve, poljubi i žive, Poljubi rane po grudi, po glavi, Poljubi krvcu što s' puši u travi.
se sprema: Poljubi usput gradove i sela, Poljubi reke, potoke i vrela, Poljubi Srblje, te sokole sive, Poljubi mrtve, poljubi i žive, Poljubi rane po grudi, po glavi, Poljubi krvcu što s' puši u travi.
usput gradove i sela, Poljubi reke, potoke i vrela, Poljubi Srblje, te sokole sive, Poljubi mrtve, poljubi i žive, Poljubi rane po grudi, po glavi, Poljubi krvcu što s' puši u travi.
reke, potoke i vrela, Poljubi Srblje, te sokole sive, Poljubi mrtve, poljubi i žive, Poljubi rane po grudi, po glavi, Poljubi krvcu što s' puši u travi. Još ljubnu kule divna Beograda, Pa onda zađe od golema jada.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Znači, bratac, da to ja nisam dobro došao, a ovamo se, kao tobož, macanu prigovara. E, Brko, Brko, poljubi me u ... A stric ih, u stvari, zato ne trpi što je i on sam jedno božje zazjavalo, ajkara i rođena lunjalica.
izbistrenim i budnim, prikova oči za napuštenu sliku, zaprepašćeno žmirnu, pa brže-bolje skoči, skide kapu i skrušeno poljubi djeda u ruku. — Jesi, brate Rade, sad i ja vidim da jesi, poznao sam te ...
Izvedren i ubijelio, čak i podgojen, on stiže jednog predvečerja našoj kući, nađe djeda na drvljaniku i s njim se dvaput poljubi. Čak i zaplakaše starci, ali sve onako u tišini, ništa ne zboreći.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
MAJKA HASANAGINA: Smiri se, kćeri. Vidiš li, svima im se dimi iz usta. BEG PINTOROVIĆ: Ti, stara, ćuti. A ti poljubi dete, pa da krećemo! MAJKA HASANAGINA: Hajde, kćeri. Danas nam nema drugog razgovora Do zaludnog...
Čeka me stotinu poslova. Za šes dana, evo nas ovde. Na kratko, kolko da Hasanaginica dete pogleda, poljubi, pa mi idemo svojim putem. Ma nemo da se deranžiraš, sam ću ja! HASANAGA: Ma ajde, ispratiću te!
A otero je, da se pred njom ne stidim. (Tišina. Hasanaga naslanja čelo na mrtvu Hasanaginicu. Poljubi je u čelo.) Prvi put da je poljubim, a da ne skloni glavu... (Uzima Hasanaginicu na ruke i unosi je u kuću.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— ’Bro jutro, ’adžike! Radite li? I pošto njoj poljubi ruku, priđe k meni. — A kako si mi ti? — upita me rukujući se. I zatim, idući natraške, sede, kleknu uz zid po svom
I, jedva idući, poljubi sve one ljude u ruku. Oni je darivaše, pa čak i Stojanov otac, na iznenađenje sviju, poljubi je u čelo i izvadi veliki
I, jedva idući, poljubi sve one ljude u ruku. Oni je darivaše, pa čak i Stojanov otac, na iznenađenje sviju, poljubi je u čelo i izvadi veliki dukat — dublu. — Neka ti je srećno, ćerko, i dugovečno.
Gleda ga, gleda, pa huknu: — Mito, sinko, što bre ovo s nama uradi? I, onako neočitanog, poljubi ga u čelo. Zatim, još ukočenije, ali samo sad presamićen, gurajući pesnice u slabine, iziđe i ode u onu drugu, malu
I, čisto sa strahom, uplašeno, pošto poljubi krst, još užurbanije pali mu sveće, pa, kao da bi se što pre svega toga otresla — ne klekne, već pada na grob i
Ona dete pusti i pošto odmakne, jednako okrenuta varoši, stane, čeka. Dete ode do Ite, poljubi ga u ruku, a ovaj vadi kesu, jedva nađe marjaš i daje mu.
se da strahuje da nije čime ugošćen, udvoren i time naljućen, kao moleći ga za oproštaj, izvinjenje, priđe mu, da ga poljubi u ruku.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Onda car zapovjedi da ga preda nj dovedu, dočeka ga na noge pa se šnjime poljubi i reče mu: — Dobro došao, šuro! A taj njemu odgovori: — Bolje tebe našao, zete! Pa odmah sjednu večerati.
A carev joj sin odgovori: — Bre, aždajo, ne kopaj trica; da je meni careva devojka da me poljubi u čelo, još bih te više bacio. Aždaja se na to odmah otpusti od njega i otide u jezero.
A carev joj sin odgovori: — Bre, aždajo, ne kopaj trica; da je meni careva devojka da me poljubi u čelo, još bih te više bacio. Aždaja se na to odmah otpusti od njega i otide u jezero.
pa je čoban teši: — Gospođo seko, ja te molim nemoj plakati, samo učini što rečem kad bude vreme, ti pritrči i mene poljubi pa se ne boj.
A carev joj sin odgovori: — Bre, aždajo, ne kopaj trica; da je meni careva devojka da me poljubi u čelo, još bih te više bacio. Kako on to reče, a careva devojka pritrči i poljubi ga u obraz, u oko i u čelo.
Kako on to reče, a careva devojka pritrči i poljubi ga u obraz, u oko i u čelo. Onda on mahne aždajom i baci je u nebeske visine, te aždaja kad padne na zemlju sva se na
Onda on poljubi majku u ruku, pa usedne na konja i otide u svet da traži svoje sestre. Idući tako po svetu dugo vremena, dođe jedanput
Kako dođe u sobu zmajeve matere, rekne joj: — Pomozi bog, majko! — pa joj pristupi i poljubi ju u ruku. Zmajeva mati rekne mu: — Bog te pomogo, sinko! Koje dobro?
podigne korito za vrati i izvede ispod korita posinka n odvede ga sinovima, pa se ovaj sa zmajevi kao brat pozdravi i poljubi. Dok se sa braćom zmajevi izljubi proli se iz njega tri oke krvi. Zatim večeraju, pa legnu spavati, da se odmore.
Car videći to, poljubi je i povrate se opet u carski dom. NEMA VEĆEG VRAGA NAD VOJNIKA Nekakav vojnik služio dugo vremena u vojništvu,
Kad dođe do age, pokloni mu se po običaju i u ruku poljubi, a aga tek što ga vidi đe nosi par piladi reče: — Ej, valaj, rajo, kako si? — Dobro u tvoje zdravlje, moj lijepi aga!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
STANIJA (obazre se, pa je meri): To veliš, a ono je zlo, kad devojka sagne glavu i kad dođe muško, a ona ga poljubi u ruku. LjUBA: Sad muški ljube u ruku devojke i žene. STANIJA: Istinu li govoriš? LjUBA: Boga mi, majka!
Bila je sest godina u Becu. Ovaj cvet malo mi se ne dopada, ali ne mogu bolji da nadzem. Sad zbogom.. (Poljubi se s Ljubom.) LjUBA: Zbogom. PIJADA (Staniji): Sluzbenica ponizna. (Stanija ne odgovara ništa, i Pijada lagano Ljubi.
LjUBA: Ko će tebe terati? STANIJA: Ja dojdo, da vednem Nešu i njegovu decu; pa što najdo? Njegov sin me ni u ruku ne poljubi; pa neće sa mnom ni da govori. VELIMIR (smeši se): E Majko, ne srdim se ja ništa. Takva je Moja narav, oprosti.
Sedi, majka, da čuješ, kako je lepo. STANIJA (seda): Što da čujem, kad unuk neće babu ni u ruku da poljubi? VELIMIR: U Parizu se rod ne ljubi u ruku. STANIJA: Ete! Ne l’ ja reko da je zemlja Inđija? Ne poštuje mlađi starijega.
LjUBA: Šta da ti pripovedam? (smeši se) Gospodin Milan će me ljubiti u ruku. MILAN: O, to može i sad biti. (Poljubi je u ruku.) STANIJA: I ti njega da poljubiš u obraz. LjUBA: To ćemo zasad ostaviti, nego drugi put.
NEŠA: Gospodine Milane, vi ste moju Ljubu iskali, i ja nemam što drugo da kažem, nego da budete srećni. MILAN (poljubi ga u ruku): Moje će jedno najveće staranje biti da se dostojan pokažem i vašeg poverenja i njene ljubovi.
MARKO: To je druga fela. Kad muž ženi tepa, on joj kaže: o ćurko, ćurko! No zato se ona ne srdi, no jošt ga poljubi. Nego, znate šta?
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Nisam ja kao pečurka iz đubreta izrasla. POZORIJE 6. PELA, PREĐAŠNjA PELA: Dobro veče želim, milostiva gospođa (Poljubi joj ruku.) SULTANA: Jesi li ti Sretinica? PELA: Jesam, milostiva gospođo. Dobila sam zapovest da dođem kod vas.
Nego on cili-mili oko nje. Bre, lupaj ti nju, nek joj se puše aljine! Ajde, sad me poljubi. SULTANA: Molim te, samo to ne! SRETA: Ali to mora da bude. SULTANA: Ej, teško si ga meni! (Poljubi ga.
Ajde, sad me poljubi. SULTANA: Molim te, samo to ne! SRETA: Ali to mora da bude. SULTANA: Ej, teško si ga meni! (Poljubi ga.) U, kako smrdi na duvan i rakiju! SRETA: E tako, sad smo se pomirili. SULTANA (pođe.) SRETA: Kuda ćeš?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Opa! A vi se još pitate da li je 1900. i neke trebalo da popustite jednom putujućem glumcu i dozvolite mu da vas poljubi u kućnoj veži (šta li ono beše s njim?
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Batiću, sad sve znaš; ako ti je itno, možeš ići. BATIĆ (poljubi ga u ruku): Ja ću se truditi da ljubov tako dobrog oca zadržim. (Jelici.) Sluga ponizan. JELICA: Zbogom!
ALEKSA (đipi gore i uvati je za ruku): Vi mene ljubite? O, bozi, pomozite mi da moja čuvstva izrazim. (Poljubi je u ruku.
JELICA: Ah! Kad bi to vreme skorije došlo! ALEKSA (poljubi je): Doći će ono, angelska gospodična; ja sam i sa samim izjavlenijem ljubovi vaše pače mjere srećan.
Na to oni dođu u zamešateljstvo, a naši se ohrabre i sve do jednog potuku. Sad car dozove Golog Sina, poljubi ga pred svom vojskom, dade mu sela i učini ga baronom Golićem. JELICA: Ah, to je lepo!
ALEKSA: Je li da je velika žertva? No opet se nadam da ću zadovoljstva naći. MARKO (poljubi ga u čelo): Sine moj, gospodine, bog neka vas blagoslovi, a ja ću vam sve činiti.
Tako ću i ja svobodu uzeti u prisustviju tatice. (Poljubi je.) Sad idi, i gledaj što imaš. JELICA (odlazi). MARKO: Gospodin baron, ja vidim da vi moju kćer rado imate, i to
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Priskoči Mjesec, bjegunac laki, poljubi ruku čestitoj baki i krenu s njom u srebren dvor ... Taman se zavi zeleni bor ... . . . . . . . . . . . .
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Visoko mu bledo čelo, pomršene guste vlasi, Ali čelo uzvišeno božanstvena mudrost krasi. Za ruku ga starac uze, poljubi mu čelo bledo, A kroz suze prošaputa: „Primamo te, milo čedo”.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
što odlazim! — i Đorđu se skotrljaše dve krupne suze iz očiju. Komandir se zagrcnu, obuhvati njegovu glavu i poljubi. — Ti si se odužio otadžbini...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Otkud ti po ovakom vremenu?!... pa ga poljubi u ruku i ponudi da sedne. Stotinama pitanja i prekora upravi ona ocu, govoreći i pitajući brzo, ne znajući o čem će
a ?... Ona klimnu glavom i opet se neodređeno nasmeši. Pera dohvati njenu ruku, podrža je malo, pa se saže i poljubi je... Nju opet prođoše trnci, a pisar brzo uze kapu i, pozdravivši je u hodu, iziđe iz sobe.
— O, prijatelju moj... i druže!... ona mu sama pruži ruku, koju on plahovito stegnu, podrža je, pa nase saže i poljubi je. Ona kao da to ne osećaše, nego nastavi očajnim glasom: — Ne znate vi ko je pred vama.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
28. Nevestice, rosice, Kapni vojnu na lice — Da se vojno probudi, Da ti lice poljubi! ĐURĐEVSKE PESME 29. Đurđevo leto, proleto, Đurđa mi cveće beraše, Majka ga u skut bacaše, “Ni moja Đurđa, ni
mi je draga doći, Rekla doći, pak ne dođe; Ja je čeka do po noći, Od po noći pođo kući, Sreto dragu nasred mosta, Poljubi je jednom dosta, Ostaše mi medna usta, Baš k’ o da sam šećer jeo, Šećer jeo, šerbe pio. 203. Devojko moja!
Dok poljubi — uzeću te, draga! Kad poljubi — dok upitam baba! Babo veli — dok upitam roda; A rod veli — dok rodi šenica!
Dok poljubi — uzeću te, draga! Kad poljubi — dok upitam baba! Babo veli — dok upitam roda; A rod veli — dok rodi šenica!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Gladan i krvav je narod moj. A sjajna prošlost je laž. A ko nas voli, nek voli kamen goli. Nek poljubi mržnju i mrtve. Iskopane oči, vino što se toči, u slavu ubistva i žrtve. O pravdi i pobedi svetoj nek umukne krik.
Imala je belo kuče ka krilu, koje je lajalo na mene, a oko pasa imala je brojanice od crnih zrna. Ona me poljubi u čelo, a pomilova po obrazu. Reče mi da je i ona bila Vujić, kao moja mati, iz Pančeva.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Ali, prosta krv moja, jer će ti zraci slobode obasjati tebe, sine moj; obasjaće vas, decu našu. Pođi, sinko, poljubi tu svetu zemlju kad nogom stupiš na nju, idi i voli je, a znaj da su velika dela namenjena toj viteškoj zemlji i našem
„ Kod tih reči otac me zagrli i poljubi, i njegove suze pokapaše po mome čelu. — Pođi, sinko, nek ti Bog... S tom nedovršenom rečenicom izdahnu moj dobri
Kad dođe kući, ostavi pažljivo svoje knjižice, poljubi starije u ruku, pa sedne na svoje mesto.” „Kad polazi od kuće u školu, opet tako isto: ide mirno, nogu pred nogu,
To reče, pa pruži dobrom Milanu punu kesu s novcima. Milan poljubi vladu u ruku i ode veselo svojoj kući.” — Potom se vlada okrete Iliji i reče: „Ti si, Ilija, rđav i nevaljao
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Jovo se opet dovuk'o do Milice, pa je uzeo za ruku i steže. Ćuti on, ćuti i ona. On se naže i poljubi je. — Miljo... uh, pos'ti tvoj, 'ajde još noćas da te vodim, šapće joj i priteže k sebi.
Iz one dvokatnice, gde je bila firma s natpisom Videlo, Komarčić izlazi i putuje u Sremčicu da poljubi u obraz onoga dripca, kome je onomad odricao prava učešća u samoupravi.
Majka je često pomiluje, poljubi; ali je to sve nekako uzgred, uz drugi kakav posao... I najgore je, što ona baš tada traži pogled majčin, da iz njega,
Tek, malo mače je po ceo dan samo... Desi se dva-tri puta dnevno, da je teta poljubi, ali su ti poljupci sad uzgredni, isto kao i mamini.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
XXIII DANICA, MLADEN, PREĐAŠNjI DANICA (nailazi na vrata, za njom Mladen). PAVKA: 'Ajd' ovamo, pa poljubi ocu ruku! (Danica ljubi ruku Jevremu.) MARINA (iz zadnjih vrata, za njom Ivković): 'Ajde ovamo, pa poljubi majci ruku.
(Danica ljubi ruku Jevremu.) MARINA (iz zadnjih vrata, za njom Ivković): 'Ajde ovamo, pa poljubi majci ruku. JEVREM (uplašio se, zbunio, trza ruku koju je Ivković prišao da poljubi): Ama, čekajte, brate!
JEVREM (uplašio se, zbunio, trza ruku koju je Ivković prišao da poljubi): Ama, čekajte, brate! SVI: 'Ajde, 'ajde. Neka je sa srećom, daj bože!
(Čita dalje.) „Na ovome svetome mestu koje ću ja kao vaš predstavnik zauzeti”... (Prekine, uzme Danicu za ruku i poljubi je u čelo.) Bio sam, ljut na tebe, ali sad ti praštam. Danas ti praštam.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
| Kao svakad čestita materi Uskrs i poljubi je u ruku. Mati, ushićena a i potresena — ko zna kakve joj misli tada dođoše kada je vide toliko lepu i ne toliko
i ne toliko raskošno koliko prosto i ukusno nemeštenu — grleći je, ali polako, da joj ne poremeti ni kosu, ni odelo, poljubi je, ne u čelo, kao mati — već u usta, kao sestra: — Vaistinu vaskrse, čedo moje!
— Hvala, dedo! Srećan ti dan i praznik, dedo! I pošto ga poljubi u ruku, a drugom rukom držeći ga ispod pazuha, produži da ga ona vodi.
Kako si mi, Todoro? Šta mi radiš, Todoro? I Sofka istrča, i ona obradovana njegovim dolaskom poljubi ga u ruku. I on, okružen njima, poče da se penje i da se nećka: — Ama ne mogu ja gore.
Ovo je moja domaćica, a ovo je moja kći, moja Sofka, tatina Sofka! I pošto pruži materi ruku, koju ona poljubi, poče Sofku da miluje po kosi i obrazima, nežno, uzdrhtano, svojim već sparuškanim dlanovima.
Sofka nije znala da li i ona da se rukuje s njime ili da ga poljubi u ruku. Nije bio baš toliko star. Ali on, gost, kao da to primeti, i da bi je što više oslobodio, sam joj prinese
Ali on, gost, kao da to primeti, i da bi je što više oslobodio, sam joj prinese ruku, koju ona poljubi. — Živa bila, kćeri! — oslovi je. I pođoše svi kući sa svećama.
Brzo spremaj! Evo nam gosti! A Magda tamo sva smušena. Ne zna kuda će. Kad ispade pred oca i poljubi ga u ruku, već glasa nije imala. On se trže, iznenadi, i to usrdno: — Gle, Magda! Zar ti, Magdo, još ovde? — Ja...
Ali po Sofkinom licu, po drhtanju, po posrtanju, i naročito po vrelini koju oseti kad je Sofka poljubi u ruku, vide da treba što pre da je ostavi samu.
Ponova oseti od njega sav onaj miris na znoj, neopranost i krpe. Ustade, poljubi ga u ruku i istinski kajući se što ga je sinoć toliko uznemirila i uplašila, promuca: — Oprosti, tato, nisam znala...
Svekru kao da više ništa nije trebalo. Priđe joj. Poljubi je u čelo, oseti joj miris kose. Ona ga popovo poljubi u ruku. — Neka si mi blagoslovena!
Svekru kao da više ništa nije trebalo. Priđe joj. Poljubi je u čelo, oseti joj miris kose. Ona ga popovo poljubi u ruku. — Neka si mi blagoslovena!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Nije li ti naknadio ovijem djetetom?“ to rekavši, Radoje uze dijete sa Stanina krila pa ga sjede na svoje i poljubi u glavu. „Evo nam Miluna, ako Bog da! Glava je ista Milunova a i srce će biti očevo! A da kako!
„Evo nam Miluna, ako Bog da! Glava je ista Milunova a i srce će biti očevo! A da kako!“ Marko uze dijete pa ga poljubi, pa Petar, pa Milija; svi ga izgrliše.
Zatijem se prekrsti i pokloni, pa poljubi jevanđelje i krst, što između dvije zapaljene svijeće bjehu napereni na vijencu.
Vladika ga presječe oštrim pogledom. Čovjek onaj pristupi i cjeliva ga u ruku, pa dotače telom ruku mu, da ponovo poljubi, rekavši: „Blagoslovite Vladiko.“ „Bog, sinko, Bog te blagoslovio... Odi, ženo, odi!
Dok se on sa sestrom grlio, Stana i Milica prihvate mu ruke, pa ih cjelivaju. Čovjek se poljubi i s njima. „Petre, kako si? Kako si brate!“ zapita Joka, pa opet mu se objesi o grlu. I on bješe jako dirnut.
Dobro je, dobro, a biće dobro... E, baš ovako, tri put tu riječ reče. I, čujete, on se nakloni s konja i poljubi me u čelo; ja njega u ruku. Oba moja pokojnika (sina), desiše se ukraj mene, pa zakliktaše i poigraše, kao od veselja...
„Dobro jutro, snašo!... Ha! kamo ih?“ „Dobra vi sreća!“ skoči Joka, pa ga poljubi u ruku. Mali Milun, koga je baba taman češljala, onako čupav, potrči k popu, a ovaj se saže, pa ga odiže i cjeliva
To rekavši, serdar ga zagrli svojski i poljubi u čelo. IX Starac Lovćen, zimi nepristupan ni najbližoj svojoj djeci, a i ljeti sumoran putniku u daljini, mirisaše
E, čuješ ti toga! Tako se već bješe zanijela? Serdar je zagrli i poljubi u čelo. Pod tijem toplim cjelivom, koga ne bješe osjetila, Bog zna otkad, rumen se proli po njenom žutom licu, pa ta
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Što se ti poljubi s njim? — Sekin vo kod njega na izoru bio. — Poljubila se neka žena s milosnikom na saboru, a drugarica je zapita, što se
Pastir pristane, i djevojka se stvori zmijom, te je plazila po nekom štapu da poljubi pastira. No pastir, čim bi se zmija privukla njegovom licu, svaki put bi je stresao.
Duva vetar! Duva vetar! Duva preko svega i svačega, dok ne poduva našega N... sam bogodan! OD UJEDA ZMIJE Poljubi zmija zmiju, rokom dnevi i rokom noći; rokom boga gospoda.
(Naočare) 128 — U našega soldata duduk od zlata, ko god mu pristupi, duduk mu poljubi? (Krčag s vodom) 129 — U ognju gori, ognja se ne boji? (Kotao) 130 — Caru na glavi sjedi, a nikad ne besjedi?
Kolo: Na čije će dvore pasti? Čiju l’ ljubu obljubiti? Paun: (Tada poskoči: zagrli u kolu koga hoće i poljubi se s njime, pa se onda on uhvati u kolo, a ono drugo ostane „paun“). KOŠNICE Svi...
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
i kako ga udari, zmaj ostane na mjestu mrtav, a careva ga kći sturi s krila, pa pritrči bratu svome, te se s njime poljubi, pa onda uzevši ga za ruku stane ga voditi kroz sve sobe.
Onda on poljubi majku u ruku, pa usedne na konja i otide u svet da traži svoje sestre. Idući tako po svetu dugo vremena, dođe jedan put
” A carev joj sin odgovori: „Bre aždajo, ne kopaj trica; da je meni careva devojka da me poljubi u čelo, još bih te više bacio.” Aždaja se na to odmah otpusti od njega i otide U jezero.
” A carev joj sin odgovori: „Bre aždajo, ne kopaj trica; da je meni careva devojka da me poljubi u čelo, još bih te više bacio.” Aždaja se na to odmah otpusti od njega i otide u jezero.
pa je čoban teši: „Gospođo seko, ja te molim nemoj plakati, samo učini što rečem, kad bude vreme, ti pritrči i mene poljubi pa se ne boj.
” A carev joj sin odgovori: „Bre aždajo, ne kopaj trica; da je meni careva devojka da me poljubi u čelo, još bih te više bacio.” Kako on to reče, a careva devojka pritrči i poljubi ga u obraz, u oko i u čelo.
” Kako on to reče, a careva devojka pritrči i poljubi ga u obraz, u oko i u čelo. Onda on mahne aždajom i baci je u nebeske visine, te aždaja kad padne na zemlju sva se na
Kad ona otide k mesecu, nađe mesečevu majku kod kuće, pa je poljubi u ruku i nazove: „Pomozi Bog, mesečeva majko!” A ona joj odgovori: „Bog ti pomogao, rajska dušice. A od kud ti ovde?
” Čoek mu se pokloni, zahvali i u ruku ga poljubi pa ode doma i pokaja se i kao pravi Hrišćanin do duboke starosti življe. I Bog s nama! 21. KALUĐER I ČETIRI GRJEŠNIKA.
” Car videći to, poljubi je i povrate se opet u carski dvor. 26. ČUDNOVATA TICA. Bio jedan čoek siromah. Jedno jutro pođe od kuće da dobavi
” Pa- | storka je zagrli i poljubi se s njome i s njenom kćerju. Zdravo joj žao bude što oca nije našla kod kuće, ali polazeći dade i maćiji dosta novaca.
“ Onda car zapovjedi da ga predanj dovedu, dočeka ga na noge pa se šnjime poljubi i reče mu: „Dobro došao, šuro!“ A taj njemu odgovori: „Bolje tebe našao, zete!“ Pa odmah sjednu večerati.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Pak se okrene k meni: „Ti mali, [h]oćeš li ti moj đak biti?” Ja: „[H]oću”. [Iguman]: „No, poljubi ruku, pak ti ne slušaj toga velikoga i bradatoga; on govori šta mu na usta dođe.
I samo ime Dalmacija poljubi mi se, aki bi prečuvstvovao u srcu da ću tu nekoliko veseli[h] i spokojni[h] provesti godina.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Pa onda pet Krkotića: Rkalina i Rora sa svoja tri sina. Jedan za drugim svaki nazva: „Valjen Isus!“ i svaki poljubi fratra u ruku, pa posjedaše. — Kako, Jure? Kako, Bare? Kako, Šimeta? Kako, Vice?... Kako svi? — pita fra-Brne.
“ — Ta-a-ko, tako! A-nu, amo, odi amo, od’, od’, od’! — reče fratar. Bakonja poljubi strica u ruku. — Pa šta misliš, a? Oćeš li galijotati, ako te povedem u manastir, a? — Ja ću te slušati i biću dobar!
— popravi Stipan. — Slušaću vas, čestiti oče, i biću vašoj dobroti pripokoran! — ponovi Bakonja i poljubi opet strica u ruku.
— reče i poljubi ga u ruku. Svi ostali redom pristupiše mu ruci, preklinjući se svaki da mu nije „izgubio rišpet“ i moleći da oprosti.
— zapitaće ponajstariji, dignuvši naočare s nosa na čelo. — Jeto jest... Ajd’ učini svoju dužnost! Bakonja poljubi redom sedam ruku, pokloni se sedam puta, pak se vrati na pređašnje mjesto obrćući kapicu među prstima.
— I to mu je strina Controna darovala. Niko neg ona! Bakonja na to usta, poljubi brata, pa se opet vrnu na pređašnje mjesto.
Bakonja bi navrh prstâ otišao da ga poljubi u ruku, pa bi otišao na svoje mjesto, u treću klupu. U prolasku morao se pokloniti đakonima Čimavici i Škoranci, koji
Štij ovaj libar, sinko, dan i noć, i ladaj se po njemu, zarad spasenja duše svoje. Amen! Đakon ga ponovo poljubi u ruku, pa to isto učini svakome, ponavljajući istu čestitku. Za njim priđoše đačići: Mačak, Bujas, Lis i Bakonja.
On zinu čim prijeđe preko praga, pak se pruži koliko je dug i širok i poljubi ploču. Đaci se glasno smijahu. Grgo ih zapita gdje je sveti Vrane.
Tetka rastjera svijet sa trijema, pa se ustavi sa đakom ispred svoje ćelije. Pivalica prekloni glavu i poljubi Naćvara u ruku. — Tako! A odakle ono ti biše, a? A kako je bilo? Sniva si?
— I Bakonja hitro strpa svoje nove haljine u bisage, uze pismo, primi dva talira putnine, poljubi strica u ruku, otide ka Baleganu te uze hljeba i mrsa, javi se Srdaru; pa od njega pravo u konjušku, gdje osedla „bilca“
Utoliko debeljko viknu: — Fra-Buone, traže vas! Bakonja pristupi Boni, poljubi ga u ruku predajući mu pismo, pa zaređa da ljubi i ostale. Svi zagrajaše idući lagano uza kamene stube. — Kako?
Ćosić, Dobrica - KORENI
Tamo, u Palanci, ozbiljno i ćutke bi pružio Vukašinu ruku da je poljubi, pažljivo ga merio očima, proveravao i, svaki put drukčije, u sebi zaključivao.
ocem; zamirisala je pšenica i trinja od žižaka; mali čovek sa fesom sedeo je za tezgom, ne zna zbog čega je morao da mu poljubi ruku, i ćutao je do kraja te kratke i poslovne posete.
je zaslutila zlo, sećajući se da Đorđe nije hteo da dođe na nedelju službu u manastir i pred narodom, u znak pokajanja, poljubi oca Metodija u ruku, što je ovaj, pored ostalih svojih uslova, zahtevao da bi sa njegove kuće skinuo anatemu i nemilost
Otac Metodije zujao je blagoslov i blago mahao rukom iznad njene glave gledajući nju, Simku. „Poljubi, ćerko, ocu ruku... Oprosti joj, oče Metodije, zbunila se, nesrećnica“, rekla je Milunka.
’ pitao je žene. ’To je tvoja snaja’, obrecnu se moja mati. Bilo ga je stid i nije dozvolio da mu tvoja majka poljubi ruku. Čim je večerao, otišao je u vodenicu. U vodenici je i umro.“ Mesec se rasekao na prozoru.
Zna, a ne raduje se. Nije njegovo. — Ovo je veliki dan za našu kuću, ovo je praznik, sine — pruži mu ruku da je poljubi. Tako, trebalo je da mu to kaže pre Mnogo godina; tada je on bio mlad i poljubio bi mu ruku.
Mora iz ovoga raskopanoga groba. — Mijate, sedlaj mi kobilu! — Srećan ti unuk! — trči k njemu, hoće da mu poljubi ruku. — Sedlaj mi kobilu! Mijat se zbunjeno klati pred njim. — Naslednik ti se rodio, čiča-Aćime... Gledaju se.
Pisni sad ako smeš! — unosi mu se Milunka u lice; Đorđe skrušeno ćuti. — Bilo pa prošlo. A sad, poljubi mi ruku! — pruži mu je mokru i smežuranu. — Đorđe je ljubi bez otpora u sebi. — Mogu li da ga vidim? — šapuće.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Vidim! Hvala ti, ma ko da si! — ona podiže dečaka-kapljicu do svog lica i poljubi ga. U istom času mali čistač oseti kako se vraća u svoj pravi lik, a na ramenima rastu mu krila.
Glatko i kao kost belo bilo je njeno lice. Zar je i mogla primetiti da stari? — Poljubi me! — odvaži se da joj predloži jedne noći dok je mesečina rasla nad morem nežno srebreći vrhove talasa i usnula zrnca
Svakoga ko joj priđe u led pretvara, a ukleta je da ima ledeno srce sve dok je neko onako rugobnu ne poljubi. Nemoj se uplašiti! — Majka gušterova uzdahnu.
— Majka gušterova uzdahnu. — Ne gledaj kraste na njenom licu, ne brini što OD nje ledeni vetar bije, pritrči i poljubi je u jedan, pa u drugi obraz, a onda se izmakni.
»Moram joj pomoći!« — pribra se, priskoči i poljubi je u jedan, pa u drugi obraz. Odjednom nešto zatrešta, nešto zaprašta, a sa starice spade led rastopi se ledeno srce,
A u Vrtu ruža. Jedna jedina. Zlatna. Očaran, dečak se saže i poljubi ružu, a iz ne izlete Zlatna ptica, sva blistava. Dečak zadrhta. »Da bi se Do pesme došlo, trebalo bi ubiti pticu!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
prilazio je polako, hrom i mršav, da Kneza i svog brata koga Ustavobranitelji na čelu sa Sovjetom šalju u izgnanstvo, poljubi u ruku. Jevrem je gledao u Miloša, ali Miloš nije gledao u Jevrema, a svi su gledali u njih dvojicu.
Vučji. Dok se primicala da poljubi tu ru– ku, koja joj je praštala, mrzela je Miloša: nagnuta nad tu ruku, udahnula je dah njegove kože i, očajna, znala
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Savu, Mlavu, i Moravu Prelazeći ja, Tebe sam se zaželeo, i lakoga sna. Natoči mi čašu vina Iz podruma svog, Poljubi me, zagrli me, Pomog'o ti Bog! Đ. Jakšić XV MILA „Vina, Milo“! orilo se Dok je Mila ovde bila.
„Oj, đaurko Anđelijo Crna koso, bele grudi Jednom sam te opazio, Al' te nikad ne poljubi!“ „Sve sam drage razgonio, A rad tvoje rane ljute Oh, đaurko Anđelijo, 3aboravit' ne mogu te!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Tako, tako, sinko moj, ne ka te Svevišnji blagoslovi i pomogne ti!“ Kopernik ga poljubi u ruku, požele mu laku noć, oprosti se sa njime i pođe u svoju ćeliju. Bila je divna zvezdana noć.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Tada knjeginja primi buket, poljubi ga svojim malim rumenim usnama, pogleda oko sebe i kad primeti krivonogog Sekulu Resimića, naslonjenog na čaklju, pruži
ali najedanput pogledam a on primakao glavu tvojoj, pa usne i ti tako isto i ... on te poljubi. Onaj mutan pogled žene zasja, pa se usredsredi i kao razvedri. Ona izovori i po treći put: — Pa?
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Gle, i krst!... Te je onaj što smo ga nosili na krstonošama« — oseća kako ga obuzima stid, užas. — Đuro, poljubi ovaj sveti krst... Pokaj se bar sad, pred ovim grobom... — govori mu popa uzbuđenim glasom.
da produžim još malo...« — Mitre, hodi da se oprostimo. Mitar priđe... opet ide i gleda nekako u stranu... Poljubi se sa njim, pa se ispravi. — Silazi sad, dosta je... Đurica siđe, okrete se oko sebe, pa spusti sveću gore na travu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
„Dobro“, reče mali, pa po običaju poljubi mater u ruku i ode u drva. Kada je u šumu došao, pripe na jednoj poljani konja da pase, a on ode sabirati po šumi
i kako ga udari, zmaj ostane na mjestu mrtav, a carevi ga kći sturi s krila, pa pritrči bratu svome, te se s njime poljubi, pa onda, uzevši ga za ruku, stane ga voditi kroz sve sobe.
A carev sin joj odgovori: — Bre aždajo, ne kopaj trica; da je meni careva devojka da me poljubi u čelo, još bih te više bacio. Aždaja se na to odmah otpusti od njega i otide u jezero.
A carev joj sin odgovori: — Bre aždajo, ne kopaj trica; da je meni careva devojka da me poljubi u čelo, još bih te više bacio. Aždaja se na to odmah otpusti od njega i otide u jezero.
pa je čoban teši: — Gospođo seko, ja te molim nemoj plakati, samo učini što rečem kad bude vreme, ti pritrči i mene poljubi, pa se ne boj.
A carev sin joj odgovori: — Bre aždajo, ne kopaj trica; da je meni careva devojka da me poljubi u čelo, još bih te više bacio. Kako on to reče, a careva devojka pritrči i poljubi ga u obraz u oko i u čelo.
Kako on to reče, a careva devojka pritrči i poljubi ga u obraz u oko i u čelo. Onda on mahne aždajom i baci je u nebeske visine, te aždaja, kad padne na zemlju, sva se na
Kad ona otide k mesecu, nađe mesečevu majku kod kuće, pa je poljubi u ruku i nazove: — Pomozi bog, mesečeva majko! A ona joj odgovori: — Bog ti pomogao, rajska dušice! A otkud ti ovde?
Onda car zapovjedi daj ga preda nj dovedu, dočeka ga na noge, pa se s njime poljubi i reče mu: — Dobro došao, šuro! A taj njemu odgovori: — Bolje tebe našao, zete! — pa odmah sjednu večerati.
U njemu zadrhta srce od radosti i već se naže da ju poljubi, ali se sjeti tetinijeh riječi. Učas zgrabi i djevojku i zlatan poplun s njom, pa bjež̓ natrag, dok dođe do svoje tete.
Car, videći to, poljubi je i povrate se opet u carski dvor. KRALj I ČOBANIN Nekakav kralj imao je jednu kćer, koja je bila mnogo lijepa.
Kad dođe do age pokloni mu se po običaju i u ruku poljubi, a aga, tek što ga vidi đe nosi par piladi, reče: — Ej valaj, rajo, kako si? — Dobro u tvoje zdravlje, moj lijepi aga!
Petković, Vladislav Dis - PESME
vazduhom dok k'o reka teče, Koju katkad ljudski zaparaju krici — On kraj mrtvog brata vrši obred sveti: Poljubi vojnika, svećicu zapali, Ponovo ustade, jurnu svojoj četi Onako uzvišen i onako mali. Sve se to desilo brzo i u času.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Gospođica je poljubi, pripomene joj da se ničega ne plaši: sve se za ljubav čini. A oči joj igraju i dođoše svjetlije. Idući preko grada do
nedjelje neće moći pokloniti mu se, i još skrušenije pristupi i, učinivši prije jezikom križ na ploči pred oltarom, poljubi ga u obje ruke i noge.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Za deset minuta imate ljubavno pismo. (Hoće da pođe.) A sad, vašu ručicu, draga prijateljice! (Poljubi joj ruku.) Ma šer ami!1 (Polazi i sa vrata baca joj poljubac.) Papa! Pa-pa!...
ANKA: Je li istina? ČEDA: Idite samo i čekajte! ANKA (nudi obraz): Poljubi me uime kapare! ČEDA (poljubi je): Sasvim. Divna kapara! ANKA: Odoh i čekam! (Ode.
ANKA: Je li istina? ČEDA: Idite samo i čekajte! ANKA (nudi obraz): Poljubi me uime kapare! ČEDA (poljubi je): Sasvim. Divna kapara! ANKA: Odoh i čekam! (Ode.) XVII ČEDA, RISTA ČEDA (pripali cigaru).
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Sofka nije znala da li i ona da se rukuje s njime ili da ga poljubi u ruku”. Trenutak zatim vidi ga kako gleda u kuću, što se takođe odražava u metaboli: „Sofka vide kako gost, kupac,
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Omakne l’ se koja suza Luda, dečija, Ti poljubi golubane Kad ne mogu ja. Žalim što me neće spalit’!... „Ju, Gospode moj!
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
(Pruži mu). Na! JOVAN (gledi je): Majstorice, ala su vam ispucane ruke! (Poljubi je, i brzo iziđe.) FEMA: Što je nevospitano, nevospitano! Ančice! Aa, ne treba vikati, velike gospođe zvone.
EVICA: Vaso, srdiš se? VASILIJE (zagrli je): He, ti si moja. EVICA: Ti si moj Vasa. (Poljubi ga.) POZORIJE 2. FEMA, PREĐAŠNI FEMA (gleda ú donikle, pak se posle prodere): Vos is tos? (Oni se rastave.
Krakov, Stanislav - KRILA
Čisto zlato... Nije primetila kako na vilicama mišići igraju. — Dobro, dobro. Privukla ga je. — Poljubi... tu... i tu.. Već je bila noć kada joj je govorio kako će je izvesti iz kuće. On neće da je niko plaća.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
On mi potporu ne posla, no šta više naredi da napustimo šanac. Černjajev poljubi Dimitrija u čelo, obesi mu medalju za hrabrost i reče: — Trčite, molim vas, trčite odmah i kažite majoru Petroviću
«) i reče: — Pa najposle ostaću ja, kad nema koga drugog. Černjajev ga poljubi, zahvali mu i zamoli ga da se drže hrabro, pa onda pođosmo.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Zaleti se, da te slomi, Zahuka se, da te skrši, Zagrli te, pa te stomi, Poljubi te — pa te svrši! Tako tuga srce vida, U večiti mir ga smešta, Taka tuga nije tuga, Nije silna, nije vešta.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Da mi je rođeni brat naišao saterao bih ga u red. Bilo mi ga je ipak žao, te mu priđem i zagrlim ga. On me poljubi... Obojici nam potekoše suze... Mrak je pao uveliko. Komandant mi beše poslao smenu, te se vratim u bivak.
— On produži: — Ljudi, ja mislim taj čovek veće radosti u životu nije imao nego kad je nas ugledao. Samo što nas ne poljubi. Kaže: „Ja njihov večerašnji nalet ne bih mogao izdržati.
Zovem ga „Grof“. Čuo ženski glas, pa izišao. Moj ti se „Grof“ pokloni pred Engleskinjom, skide šlem, poljubi je u ruku i poče: kvi, gua, kve, o jes... kingiri mingiri. Sunce mu njegovo, nisam znao da govori engleski.
Išli smo im u susret. On skide kapu. — Bon jour, meѕ petіteѕ! — priđe prvo starijoj, zavrnu joj rukavicu i poljubi ruku. Pozdravi se i sa mlađom. Zatim se okrete prema meni: — Moj drug, koji je sada došao sa fronta.
Najednom začuh glas: „Dragiša!“ Okrenuh se. Ona brzo siđe, obavi ruke oko moga vrata, poljubi me u usta dišući snažno, a potom, bez ijedne reči, vrati se i zatvori vrata.
Ostali smo tako nekoliko trenutaka. Zatim sam lagano odmakao svoju glavu i pustio je. — Ne poljubi je! — zapita Luka i lupi pesnicom o sto. — Ne!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ako mu se da politi, Moraće ga poljubiti, Ako s vole otkupiti, Samo će se dat poljubit; Što se uzme, to se ne da: Poljubi je mlado momče, Mlado Momče golobrado.
Kocka pala, kocka zlobna, Na pečalno Cvet-devojče. U momcima srce bije Na koga će sreća pasti Da g’ poljubi Cvet-devojče.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
(Pruža joj đerdan alemov i još druge neke skupocene darove; — pruža joj i ruku da ga poljubi, a Jelisaveta zbunjeno gleda u Đurđa.) KNEZ ĐURĐE: U ruku, čedo! To je običaj. JELISAVETA: Običaj?
(Maša se da poljubi Stanišu u ruku.) STANIŠA: Ne, snaho, — ne treba! Od krvi mi je masna desnica, Opoganila bi usta laskava.
Kletnici!... BOŠKO: Ta je l’ moguće, bože gospode! Ah, babo! babo! BOGDAN: Ah, oče! (Hoće da ga poljubi u ruku. Radoš ga otisne.) RADOŠ: Odlazi dalje, sramna nevero! Dalje, podsmehu moje starosti! Dalje!
(Đuraško pritisne Jelisavetu grudima i skoro silom poljubi.) JELISAVETA (otiskujući ta): Oh, idi, idi! Još živi on. A ta izvesnost Na ustima mi ledi poljubac, Ne dâ mi srcu
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— O, sveti moj oče, tvoje pameti, tvoje nauke od istoka do zapada nema! — viknu Simeun I poljubi Parteniju u bradu. — Tu ćurčinu, veli Partenija, moreš i naizvrat obući. Naoblačilo se, pa se bojim biće kiše...
Onaj iziđe iz mraka, poljubi ga u ruku, i pruži mu čašu hladne rakije: — Ovo sam ja cijelu veče za tebe 'ladio, delijo naš i branitelju ove naše
Ni u čem ti se ne da!“ „Dosta, brate! Znam!“ — viknu' ja, pa ga zagrli' i poljubi'. „Dosta! Goni! Vala ti, 'vala i tebi i premilostivoj carevini koja se ona za me toliko brine?
Jakšić, Đura - PESME
Savu, Mlavu i Moravu Prelazeći ja, Tebe sam se zaželeo I lakoga sna. Natoči mi čašu vina Iz podruma svog; Poljubi me, zagrli me, Pomogô ti bog! Sumrakovac 1857.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Kad bi iz škole dolazio kući, išao bi pravo onamo gde je znao da će naći babu. Prvo njoj da se javi, prvo njoj da poljubi ruku, pa i kad je poljubi, da, opet, od nje ne ide, već da ostane tako stojeći pred njom kao iščekujući da ga baba, ako
Prvo njoj da se javi, prvo njoj da poljubi ruku, pa i kad je poljubi, da, opet, od nje ne ide, već da ostane tako stojeći pred njom kao iščekujući da ga baba, ako ima za šta, pošalje, a on
I već je bila drukča, mekša. Kao hoteći da mu pomogne a i kao izvinjavajući sebe, nehotice, iznenada, kad on dođe, poljubi je u ruku, prošapta ona: — Pa kako si mi, sinko? Iznenađujući se, ravnodušno odgovorio je: — Dobro, nane!
Zato oni iz kuće pravo odlaze i čekaju nju kod kapije, dok ona ovamo kod njega dođe, da mu javi za njihov izlazak, poljubi ga u ruku i vrati se. Mladen zna sve to. Oseća.
Toliko je bila ubijena da, prolazeći pored njega, nije smela ni da ga se dotakne, oprosti se, zagrli ga. — Poljubi me! Nikad u životu tako gorko, bolno kao tad što prošapta Mladen, videći kako ona ne sme da se oprosti, ali
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
, u kojoj su zabodeni novci (TRĐ, NNŽ, 3, 33 i 34). Negde opet mlada, kad je uvedu deveri u kuću, poljubi ognjište i daruje ga j., i onda je deveri tri puta oko ognjišta obvedu (іb., 28).
preko kuće (tako i inače u zapadnim krajevima, Begović, 138), pa onda klekne i poljubi prag (TRĐ, NNŽ, 3, 22). U Resavi baca mlada j., koju svatovi grabe (SEZ, 7, 40).
»Domaćin podigne kolač uvis, da bude visoka pšenica, poljubi ga i preda drugom gostu«, a ovaj mu ga vrati pošto ga »unakrst nožem« zaseče.
brašna: »pred orača bela pogača«), u belom peškiru, da bi žito bilo belo i čisto, i on od toga hleba jede tek pošto ga poljubi i (ponekad) pošto ga zagrize vo dešnjak (SEZ, 70, 542; 83, 163).
Ćipiko, Ivo - Pauci
— i, kretom glave, pokaza na svjedoke varošane. — Vojkan, dirnut, od srca zahvaljuje gospodaru i poskoči da mu poljubi ruku, veseo što će sobom kući povesti svoja dva vola. Priđe banku, puni torbu kupljenom dućanskom robom i prti se.
Onoga časa kad nas vjenča, zovnu mene gori da će mi dati gospinu medaljicu na uspomenu... Predaje mi je u hitnji i — poljubi me tri puta, veli: kao sestru... A sjećam se, izgledao je kao da će zaplakati...
— Pij, Mašo, rakije! — sjeti se i nazdravi joj. Pa, otrvši rukom usta, i pogladivši mrke na usnice, poljubi je: — Je li ti milo?... Ljubi li te ovako nestrpljivo tvoj Marko? — I, govoreći plaho, rasijano, nasrće na nju.
—govori Smiljana svojim suvim, tihim glasom. Rade, uprtivši torbu, poljubi se s njima i veli im: — Navratiću se k ženi da vidim sina prije nego pođem...
i čisto dršćući od uzbuđenja prinese svoj obraz k njegovim usnama. — Rade, poljubi me! — moli ga... —Nećeš, nije te briga za me, — odgovara žena za nj... A imaš i pravo... Ubij me, Rade!
se, jer unuk, mali Ilija, zatraži da mu baba oljušti krumpijer; stara uze dijete u krilo i nekoliko puta, milujući ga, poljubi ga u sjajne, ispitljive, djetinje oči. ...I spušta se zimnja duga noć, i uvlači se u kuću.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Docnije je postao još mrzovoljniji. Pažljivo sam pratio njegov susret sa Jelenom. Kad je prišla da ga poljubi u ruku i u grudi, on je preleteo očima preko njenog stasa, ne bi li, valjda, spazio kakvu promenu. Raste li joj trbuh!
Taj bi odmah povikao: „Čudo! Čudo!“ i istrčao napolje da klekne pred onim mangupom i poljubi mu stopala. Nikanor Isterao sam ih!
Ilić, Vojislav J. - PESME
Visoko mu bledo čelo, pomršene guste vlasi, Ali čelo uzvišeno božanstvena: mudrost krasi. 3a ruku ga starac uze, poljubi mu čelo bledo, A kroz suze prošaputa: „Primamo te, milo čedo.“ (VEKOVI SU PROHUJALI...
A kad svanu treća zora, On poljubi dona Klaru, I zabaci ruse kose, I udari u gitaru: „U Sevilji cveta ruža, Udovica dona Klara, A tu ružu žarko ljubi Don
A kad svanu treća zora, On poljubi dona Klaru, I zabaci ruse kose, I udari u gitaru: ,Sklopi oči, zlato moje, Odmori se, slatko lane, Ja ću stražar da
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
u tri divna venecijanska ogledala: Bosfor, Zlatni Rog i Mramorno More, a gde opazi kakvu živu boju ono je tako strasno poljubi da od toga vazduh zatreperi. Zato su i Carigrad i njegova nošnja tako šareni. U našoj sali vladao je drugi ton.
Stanković, Borisav - TAŠANA
A on se čisto prepade. I od radosti sasvim se zaboravi, jer, i ako Turčin, poče da se saginje i malo što me ne poljubi u ruku. HADžI RISTA (gordo): Može, i treba da dođe. Nije ovo kuća od juče.
Kako da nećemo da živimo? HADžI RISTA (od radosti umalo ga ne poljubi u ruku): Hvala, dedo! Tako nam govori. Tako hoćemo da vidimo da si i ti međ nama odobrovoljen. — Tako!
Izlazi Tašana ubijena. Prilazi ruci Mladenu; ovaj zabacuje ostrag. Tašana se okreće hadžijama da i njima poljubi ruke; tako isto i oni zabacuju ruke za leđa.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Srba zauzima pozu svirača pod prozorom, poljubi tamburicu, i po tamburici i okinutom jednom zveku posla poljubac Julici.
— U tišini se čulo disanje gospa Nolino, uzrujano, a i bolesno. Mladić priđe, i sa očima punim suza poljubi ruku gospa Nolinu. — Molim vas da se ne uzrujavate. Još ćete nešto čuti, na što niste bili navikli.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Agan poljubi svoga gospodara u ruku i puno zadovoljstvo izrazi da mu je sudbina sreću poklonila takvog junaka služiti. — No šta se
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— A i ti momče, zdravo! — i sa mnom se poljubi. Onda uhvati našeg komandanta za ruku, i privede ga svome mestu... — Šjedi na moje mjesto...
Svaki je mislio da se dohvati samo onoga vrha, da poljubi svoju grudu, pa makar tada umro. Učinjen je poslednji napor. Onako desetkovani, zamoreni, u jednom zanosnom jurišu, kao
Ko će još da sahranjuje mrtve. Sve je pohrlilo da poljubi zemlju i pogine. Šest dana i šest noći trajala je ta klanica...
Petrović, Rastko - PESME
Evo je skače čas na jednu nogu, čas na dve, Toliko je vesela. Htela je već da prođe, da nađe ubavog mladića, Da ga poljubi na usta, kada ševar ugleda. U ševara tri su lista: jedan crven, jedan plav, Jedan od zlata.
U ševara tri su lista: jedan crven, jedan plav, Jedan od zlata. Ševar se na sve strane poklanja, Jedan list veli: poljubi; drugi veli: zagrizi; Treći najzad: pojedi. Devojče potrča da ih uzbere.
me sad umivaše: Nekad smo se, ko dečaci, po istoj rečici gnjurali, A zatim, pod vrbama, za istom devojkom, plakali. Poljubi i tad mi ruke i moje stopalo, I teško se mrštio nad svojim okom, jer je plakalo, I sto puta poče onu misao da
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Zatim su, motreći jedan drugoga, po svu noć razmišljali o Srebrenki, a kada u zoru starca prevari san Marijan ustade, poljubi starca u čelo, prebaci ogrtač preko leđa, stavi na glavu ribarsku kapu i pođe ka obali šapućući: — Oprosti, deda,
Šantić, Aleksa - PESME
I dok se svrh sela Plava, tanka para u pramenju kupi. Ona mi se prignu pa, sjajna i vrela, Poljubi me. I njen poljubac se upi U san moj, od zlatnih nita što se pleo.
25 Cvetala je lipa, slavuj klicô jasno, Smejalo se sunce radosno i vedro; Ti zagrli mene i poljubi strasno, I pritisnu čvrsto na plameno nedro.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kad je bio čardaku na vrati, kob ga kobi Stevanova ljuba, zagrli ga, pa ga i poljubi: „Bogom brate, Vaistino slugo, višnjim bogom i svetim Jovanom!
Osta Huso nogom kopajući, ode Grujo brdom pjevajući, i on dođe svojemu Novaku; sa stricem se u obraz poljubi, a svog oca u bijelu ruku; đoga pusti u goru zelenu, uze pušku u desnicu ruku, pak otide u goru zelenu.
Pa se s Grujom u obraz poljubi. Grujo ode gori Romaniji, a đevojka na bijelu kulu. 57 ŽENIDBA GRUJICE NOVAKOVIĆA Vino pije Starina Novače i sa
Kad to čuo Knežević Ivane, pred Kulinom u zemlju poljubi: „Vala tebe, Kulin-kapetane, a na roblju i na daru tvome!“ Kad viđeše robinje ostale ta da Ivan može pomoć roblju, sve iz
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Ne znajući ni sam što čini, ali osjećajući da tako treba, Jovanče se prignu i poljubi je u kosu. — Eto, sad vidiš da te volim.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Uze se u misli: kakvo je to pozdravljivanje? Šta li rad on nju poljubi? Razume već pravo da jest od Boga s neba poslat k njojzi angel s dobrim glasom čestitim za sve ljude.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
„Pa pozdravi se na majku ti Jevdu!“ pa ga poljube u čelo ili u obraz. I Mane poljubi u ruku, i taman da pođe, a njega opet zadrže, opet se rukuju i vele: „Pa pozdravi se na strinku Kevu!
Umotana u bundicu, sa povezanim čelom i omotanim vratom, bleda i malaksala, izađe; osmehnu se bolno, pokloni i poljubi tetka Tasku u ruku, pa se spusti i sede na minderluk i gledaše umorno i tužno dole ustranu. — Što ti je, mori?
Razbra li? — završi stari Zamfir i oprosti se s Manom, koji ga, silno tronut, pri polasku poljubi u ruku... Vrativši se kući, stari Zamfir je poverio domaćici razgovor s Manom i nije krio da se nada da ga je Mane
Iskrala se od svojih, samo da se sastane s njom. Priđe joj i poljubi je u ruku, pa je odazva na stranu, u baštu crkvenu, tamo pod osmanluke. I tu joj se izjada.