Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Poljanom se razlegalo: „Ja.... ja“, u raznim tonovima i oktavama, dok se jedan pri pomenu: Tanasije Prvulović, prodra iz sveg glasa i odjek se odbi o zidove štala. — Ti, Taso, kao da si guštere gutao!
A nekad su opet vojnici strogo kažnjavani. Bilo je to u jednom selu pokraj Morave, kada je Tanasije Prvulović izleteo iz jedne kuće sa zaklanom kokoškom, pa je mahao kroz vazduh da bi joj posle lakše perje počupao.
A sutradan, na maršu, vozari su na svakom zastanku brisali oči i grudi u konja. Tanasije Prvulović, telefonista, koji je sam izvukao više batina nego svi skupa vojnici u bateriji, zadovoljan što su ga mimoišle batine
Pogledao sam u pravcu gde su i ostali vojnici gledali i smeškali se. A iz jaruge se izvlačio Tanasije Prvulović, raskopčane bluze, nakrivljene šajkače, a košulja mu puna nekih stvari, pa mu se obesila kao guša u kokoši.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Rekao bih da je Tanasije, ali otkuda on sa pešacima, kaplar je, i još pušku nosi. — Ja sam, Tanasije Prvulović. Rukovali smo se prijateljski. Pitao sam ga zašto nosi pušku.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Međutim Tanasije Prvulović, iz neke tamo Potrkanje, rešava sve to po kratkom postupku. I sada vojnici njegove baterije spavaju ispod novih šatora.