Radičević, Branko - PESME
U dvori teškog rekoše bonika, A to se njemu ne vidi iz lika; Pa ako beše, sada već prebole, Mogâ bi amo silaziti dole; Već konja jaat i trkati more: Pa zašto odma zamače u dvore?
I u svet se jada(n) vinu, Ode, eto, u tuđinu. Probi brda, probi dole, Ali rane ne prebole! Sve ga rana (boli) žešće, Sve udari krvca češće.
Stoji ajduk ukraj groba Oborio oka oba, Stoji srca prelomljena, Kao duša osuđena: „Oh da ranu već prebole, Da sam i ja tu već dole!“ Taku rečcu on izusti, Pa s' kraj groba dole spusti.
Pandurović, Sima - PESME
Tebi plovi po života reci Sve; — al’ rado oni što se vole, Što laž taštu života prebole, I junaci, mudraci i sveci. Kad laž sveta obrazinu zbaci I čas svečan tvog prisustva bude, Straše te se sitni