Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I to što se imalo delilo se... Kako se spuštahu noći prilično hladne, to su starci vodili brigu o nejači. Oni previše kolibice i kopahu zemunice. Žene im pomagahu u tom poslu vrlo revnosno. Obarale su šumu i prevrtale crnu zemlju...
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
U slijedećem će, vjerovatno, biti previše ribe, a još dalje, vrag da ga nosi, neće mi se dopasti sjenke vrba ili tako nešto slično.
Još sam te male grijehe ostavio kod kuće da magaretu koje nas vozi ne bude previše teško. Dugo su se tako vozili niz rijeku sve u razgovoru, dok mačak ne povika iz džaka: — Stoj, osjećam čarobni miris
U čiče su bile previše složne noge. Ponekad, na brijegu daleko od vodenice, na samom horizontu, pokaže se neka žuta mrlja.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Bilo je to doba godine koje sam najviše voleo: čisto, svetlo i ne previše toplo. Rašida je zviždala kao Sijuks Indijanci (bar tako je ona govorila da zvižde Sijuks Indijanci) kad je doplivala
Želeo sam da i ja skočim, ali sam bio previše gladan i počeo da razmišljam o crevima, želudačnim sokovima i sličnom čudu. Moglo je biti već tri sata.
Mi smo stvorenja u koja se mora verovati. Rekoh da se sve desilo slučajno, iz nepažnje. On reče da se kod mene i previše toga slučajno dešava, i pogledao me kao što se gleda pacov, glista ili neka druga omiljena životinjka.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
odraslih nisu toliko veliki, pa ona mogu slobodno, po svojoj volji da urede svoj život, bez straha da će se odrasli previše mešati u njihove aktivnosti.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Šta bi mogao da bude po zanimanju? — pita se Nina. Šofer? Bagerista? Ne, ima odnegovane ruke. Mesni kockar? Previše je trom i bez refleksa za taj zanat. — A čime se vi bavite? — upita.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Književna umetnost kao takva vaspitače, izgleda, previše ne zanima. Kad otvorenije, kad manje jasno i otvoreno, oni sva književna dela, a ova iz dečje književnosti pogotovo,
Ukratko, moderna poezija kao da gine u bezmerju kojem se približila. Isuviše reflektora okrenuto je k njoj, previše se razum umešao u njene basme, lukavstva i igre.
Isuviše reflektora okrenuto je k njoj, previše se razum umešao u njene basme, lukavstva i igre. Previše je iskustava s kojima računa, a preteško se dolazi do ključa koji je otvara.
Tu negde, naime, daju se nazreti uslovi i uzroci nastanka dečje pesme. Previše otvorena prema apsolutnom na jednoj strani, poezija je morala da potraži neki kutak izvesnosti na drugoj: uporište
Važno je da se nijedno od ovih iskušenja ne pretvori u trajnu obuzetost, da ne postane previše svesno sebe. Humor je stalna sklonost dečje pesme; ali i kad ga ne koristi na neposredan način, dečja pesma izaziva
Zvuk sledećih stihova možda je previše patetičan, ali lažan nije: To su zbori, to su glasi Kojima se prošlost krasi, Što prodiru kroz svet
U dečju pesmu — i u nju! — uvukli su se nemir, sumnja, nepoverenje. Dečja poezija posle Vuča neće na buntu previše insistirati, ali se neće ni vraćati — bar ne često — raspoloženjima i vrednostima što su ih Pet pilića pokopali.
Biće da sam se, u okviru jednog kratkog ogleda, previše zadržao na najnevažnijoj i najslabijoj dečjoj poemi Vučovoj, što je jedan od sigurnih načina da se piscu nanese
Čobanin i Maligan Delija središnje su ličnosti ove dečje mitologije: njihova je zasluga što se, u stvarnom životu, nisu previše opirali dečjoj potrebi za čudesnim.
Govor je stariji od pisanja; ne valja se previše udaljavati od njega. I tu, dečja književnost vraća se početku. OPROŠTAJ OD DUŠANA RADOVIĆA Sreo sam ga početkom
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Bogami, ago, ovo je veliki greh! Kako misliš sa ovim pred Alaha? AHMED: I konj bi ti reko, da si ga pitao: previše je aga do Alaha! Da ti je grlo top, pa ne bi moglo preko age dozvati Alaha!
Meni se nikad nije sviđao. Uvek fini, umiven, uglađen, a neprijatan kao zlatan zub. Sećam ga se kao previše ćutljivog. Toliko ćuti, da i kad kaže „dobar dan” ljudi se zabrinu. Zamisle se: šta li je time mislio?
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
A odavde se nastavljaju... i idu gore uz reku! DARA: Da Dropcu poveravaju da nekoga uhodi, ne verujem! To bi bilo previše komplikovano za njegovu pamet! TOMANIJA: Zašto se onda šunja ovuda? DARA: To se i ja pitam!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
joj je rekla: „Požuri, nije daleko; Pazi na tramvaj, okreni se na sve strane; Danas nemoj kupovati mleko — Imamo previše hrane.” I dok joj je nameštala na haljinici broš, Dodala je još: „Čika-Miti prvo kaži: Dobar dan.
grlo nosi prokuka, Grunuše ispod očnih kapaka Suze, ko kišnica iz oluka, I sva se u licu zarumeni (Ko kad se stavi previše ruža): „Joj, kuku li si jadnoj meni, Ja gubim mogućnost da steknem muža!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Janko ne moga odgovoriti, no zanijeka glavom. Opako slab, a od silnog uzbuđenja bješe malaksao, te mu se koljena previše. „Pridršte ga!“ viknu serdar. Stranac uze Janka pod ruku.
“ Četnike trnci podiđoše kako je Pejo uzviknuo. On se uhvati za kose, koljena mu se previše, te pade na mrtvaca, ljubeći ga i dozivljući jednako: „Janko! Janko moj!“ Ljudi, u čudu, potekoše k njemu.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
MILE: Dobra ova Gospava, kad je pogledaš! STAVRA: Za moj ukus je malo previše kabasta! MILE: Nema ženske dok nije karađorđuša! GOSPAVA: Ša je, da je, meni lako nije opslužiti nake mušterije!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
se vi bolje i bećma pomlađujete, procvetavate, rasplođavate, u samu večnost korenje svoje uglubljavate i rasprostirete, i previše samih nebesnih visina stabla, grane i blagorodne verhove svoje dižete i uzvišavate! Slasti!
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Ovaj pozva suseda i pođe Tataginoj kući. Devojčica do sada nije lagala, ali ovo je i za laž previše čudno. Kakva deca! Dva suseda, dva odrasla mrka čoveka ćutke su se približila Tataginoj kući.
Mladiću se učini neobičnim njen osmeh, ali pomisli: »Svejedno odakle je, ja lepšu nisam video!« Ne razmišlajući previše, predloži joj da ostane ako se ne plaši pustare. — Ja se ničega ne plašim!
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
florom oko šešira, ali sasvim suha oka i spečena nepca, tom posljednjem aktu dugovanja prema nekome ko nam je zadao i previše glavobolje. Da. Ljudi vole i svoje krize, i svoje lomove, i svoja bankrotstva. Oni su, štoviše, ljubomorni na njih.
Ko nije gledao žalost djeteta nad razvaljenom igračkom? Previše tvari, previše krpe, previše drva, željeza, pilovine — a malo duše.
Ko nije gledao žalost djeteta nad razvaljenom igračkom? Previše tvari, previše krpe, previše drva, željeza, pilovine — a malo duše.
Ko nije gledao žalost djeteta nad razvaljenom igračkom? Previše tvari, previše krpe, previše drva, željeza, pilovine — a malo duše.
Zadržavao se ponajviše na strmini iza kuće, pod prozorima sjenovitih odaja. Nije bio nametljiv ni previše bučan. Bio je prilično neuredan, nemaran, nimalo ambiciozan, i bilo mu je gotovo sasvim svejedno kako tavori.
Pritajena klica svijesti u našim zaboravima. Jedino stalno i vječito prisustvo u nama. A previše se umire, previše se umire, u tom životu!
Pritajena klica svijesti u našim zaboravima. Jedino stalno i vječito prisustvo u nama. A previše se umire, previše se umire, u tom životu!
Zašto? Ko bi ga znao! Možda zato što sam tu materiju u sebi uvijek osjećao previše prisno, previše stvarno — previše ozbiljno, previše životno, na koncu — a da bi se od toga smjela praviti poezija.
Zašto? Ko bi ga znao! Možda zato što sam tu materiju u sebi uvijek osjećao previše prisno, previše stvarno — previše ozbiljno, previše životno, na koncu — a da bi se od toga smjela praviti poezija.
Zašto? Ko bi ga znao! Možda zato što sam tu materiju u sebi uvijek osjećao previše prisno, previše stvarno — previše ozbiljno, previše životno, na koncu — a da bi se od toga smjela praviti poezija.
Možda zato što sam tu materiju u sebi uvijek osjećao previše prisno, previše stvarno — previše ozbiljno, previše životno, na koncu — a da bi se od toga smjela praviti poezija.
Znam dobro, još je prerano da me shvatiš i da mi povjeruješ. U tebi je još previše živ i svjež tvoj nedavni događaj. Ali ne grizi se preko mjere zbog njega. Tome nisi kriv ti: tako to već ide!...
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Ali doživeti da budem vraćen bez pare u džepu i bez ružičastih snova, bilo bi previše za svakog čoveka, osim ako nije lišen svakog tananijeg osećanja.
Moj šešir i odelo bili su američki, ali moje teške cipele, veoma korisne na farmi, bile su previše teške za topli junski dan u Filadelfiji.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Zalažući se, razgovaramo, a školjari su uopće i previše razgovorljivi, kao da su to od mora naučili, pa me obasuše pitanjima, i čude se što sam došao u ovu pustoš.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Samo što kod njega samog, na žalost, ima previše fragmentarnosti i osipanja: pravi biljurni detalji gube se u nedovoljno sređenoj celini, u razlomljenoj i nedovršenoj
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Nevolja s njom nije u tome što ju je Stanković nejasno saopštio, nego, naprotiv, što ju je previše istakao. Ona je, prvo, dobila mesto u naslovu.
analiza, koja bi obuhvatila dovoljan broj pojedinosti i međusobno ih uporedila kod raznih likova, ali koja bi nas i previše daleko odvela, mogla bi pokazati koliko njihovo ponašanje zavisi od jedne izuzetno guste mreže ili u običajni sistem već
Načelo ritmičke izometričnosti, međutim, kad se prenese u proznu rečenicu i previše uzme maha, potiskuje ili prigušuje uobičajeno razvijanje same rečenice, tj.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
EVICA: Šta je to poezija? RUŽIČIĆ: Niže neba i previše ljudi, previše pregrdni planina leži pačezemni prestol, na kojemu pjesnoslovije tiho toržestvuje.
EVICA: Šta je to poezija? RUŽIČIĆ: Niže neba i previše ljudi, previše pregrdni planina leži pačezemni prestol, na kojemu pjesnoslovije tiho toržestvuje.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
ne treba saditi Gluvne nedelje (‹pred Cvetnu›), da ne bude gluv, ni Cvetne, da ne bude previše u cvetu, ni Vodene [= od Uskrsa do Mladog Uskrsa], da ne bude voden, već Velike — da bude veliki (Begović, 245; v.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Petru se učini previše. — Čudo je! — veli. — Da još jednom dođemo, ostade sva zemlja za vas! — Tako je po tarifi, po zakonu!
— Biće kruha, — pomisli Rade i previše... pa kud ćeš dalje? I, zanesen tom mišlju, prelazi, skačući s kamena na kamen, hitro preko gaza nabujale rijeke, što
se imanja, kao negda, što vrijedi hiljadu forinti za forint na dražbi uzeti; stoga ih pouči da Radino imanje ne precjene previše i da sudu predlože da se ne dijeli u komade po česticama, već cjelokupno da pođe na dražbu.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
On možda ima i previše vere u svoj um, sumnja nikada nije kvarila njegova jasna i razgovetna viđenja, oslonac mu nije neophodan, ako ga ima,
Smanjio bi vatru u našim užarenim pećima jer je previše toplo, provetrio bi rupu jer je suviše zagušljivo, raspremio bi razbacane stvari jer je lom svuda okolo, mene bi
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Kako bi i mogla Sedefna ruža to da shvati? Meso joj je odvratno i ljudi ga ne cene baš previše. U Gornjem svetu ugor je cenjen, ali biti cenjen tamo gore nije naročita sreća za ribe. Neka ga više ništa ne pita!
Nije mlad, ne ume se premetati preko glave. Sede Drvoseča da razmisli. Ali, razmišljao, ne razmišljao — previše izbora nema!
— Premnogo misli i previše pita Belko! — iznese Učitelj svoju optužbu, a Poglavica plemena reče: — Teraj ga da više uči i vežba!
Neka jahanje na talasima ostane naša tajna! Riba ućuta. Između njih dvoje nije bilo previše reči. Po zamasima Srebrenkinih peraja Marijan je pogađao kamo smera.
Ali, dečak je oklevao da se popne na njega: brod mu je nekako previše ličio na njegovu ribu iz staklenke. Bio je isto tako srebrnast, isto blistav. — Penji se, kapetane! Penji!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Glas ovih „kukavica“bio je, istina, melodičan, iako malo tvrd i previše glasan, ali otkud sad, pod samu jesen, da se kukavice toliko razviču?!
— Drekavac! — pomisli poljar nijem od straha i pade na leđa. Ovo je zaista bilo i previše poslije čitave one malopređašnje trke. — Davite me, koljite me, nosite me!
— Bogme pravi brijeg! — potvrdi glas iz onoga otvora na plastu. — Hoće li dosta biti? — Čak i previše. Odjednom se plast nagnu i — buć! — prevali se na bok.