Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
— Evo, sve će ce, veli, urediti bez rata.... slobodan prevod. — Vraga će se urediti. — Ama jeste li vi izabrali podrum, kažite vi meni? — Kako, kakav, šta podrum?
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
i 82, Zagreb 1886, s. 84. ⁷⁹ Vunt, V., Osnovi psihologije naroda, I, šapirografisani prevod B. Markovića, Beograd 1970. ⁸⁰ Grbić, S. M., isto, s. 112; Milosavljević, M. S., isto, S. 102; Tanović, S., isto, s.
, isto, s. 132; Đorđević, D. M., isto, s. 435. ¹⁶ Up. Kanyó, Z., „Komunikations from der Sprichwörter“ (ruski prevod), u: Paremiologičeskie issledovaniя, (red.), G. L. Permяkov, AN SSSR, Moskva 1984. ¹⁷ Jolles, A.
Bronfenbrenner, U., Two Worlds of Childhood: USA and USSR, (ruski prevod), Progress, Moskva 1976. Bronfenbrenner, U., „The Changing American Child — a Speculative Analysis“, u: Lazarus and
, „Starinske zdravice u Konavlima“, Karadžić, 11, Aleksinac 1901. Vunt, V., Psihologija naroda, I, šapirografisani prevod B. Markovića, Beograd, 1970. Vukosavljević, S., Pisma sa sela, Savremena škola, Beograd 1962.
Kon, I. S., Rebenok i obщestvo, Nauka, Moskva 1988: naš prevod: Kon, I. S., Dete i društvo, Zavod za udžbenike, Beograd 1991. Kon, I. S. (red.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
»sъ dalmatinskagω яzыka na Slaveno-Serbskій«, — kao što je Ivan Ambrozović, 1808, u Pešti izdao »ilirski« »prevod« Pričta Jovana Muškatirovića. Vuk Karadžić je 1817.
Stematografïa nije originalno delo, i sam Žefarović to napominje. To je slobodniji prevod dela hrvatskog pisca Pavla Ritera Vitezovića (1650. do 1713), koje je 1701.
Od Đulinca je ostao još jedan važan književan posao, prevod francuskog romana Béliѕaire. Godine 1776—1777. štampao je on u Beču svoj prevod: Velïzarïй gdina Marmontelъ, Akademïй
Godine 1776—1777. štampao je on u Beču svoj prevod: Velïzarïй gdina Marmontelъ, Akademïй francuzskagω яzыka člena, izъ francuzskagω na slavenskïй яzыkъ prevedenъ.
Prevodio je više sa ruskog prevoda no iz francuskog originala. Đulinčev prevod je nesiguran, stil je zamršen, jezik zbrkan, ni srpski ni ruski. Delo je imalo uspeha: 1812.
To je prevod nemačke zbirke anegdota Acerra phіlologіca, koja je izišla u XVII veku, a u XVIII veku bila često preštampavana.
godine. 1793. izdao je u Beču svoj prevod dela nemačkog istorika Ludvika A. Gebhardija Krátkaя Sérblïi, Rássïi, Bósnы, i Rámы králevstvъ istórïя (Geѕchіchte der
Josifa II veliča i Emanuilo Janković, posvećujući mu svoj prevod Goldonijevih Tergovaca, a isto tako i Atanasije Stojković.
Iduće, 1784, opet u Lajpcigu izdao je dva dela: Sovъti zdravago razuma, od koga je drugo izdanje izišlo u Pešti 1806, i prevod s nemačkog Slovo poučitelno Gospodina Georgïa Ioakima Colikofera, pri Reformatovъ obщestvu, nemeckago predikatora.
« Zato u njegovim delima ima toliko prevoda: Bukvica je sastavljena iz Jovana Zlatoustog; HristoiΘïa je prevod jednog grčkog popularnog dela iz XVIII veka; Slovo poučitelno je prevod iz Colikofera; Basne su izreda iz Ezopa,
sastavljena iz Jovana Zlatoustog; HristoiΘïa je prevod jednog grčkog popularnog dela iz XVIII veka; Slovo poučitelno je prevod iz Colikofera; Basne su izreda iz Ezopa, Fedra, Lafontena i Lesinga; Sovъti zdravago razuma su »najizbranije misli i
Janković je bio glavni prevodilac srpski u XVIII veku. Prvi njegov je prevod komedije popularnog talijanskog komediografa Karla Goldonija Tergovci (Lajpcig, 1787).
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
dr Spasić do toga znanja došo, da je i Tvrdicu za prevod s nemačkog oglasio, no dokazati nije mogo. Da bi se ličnost izbegla, nuždno je da Spasić ne bude glavna rola, nego
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Veli, mojoj materi: „Bolje piše od mene Mića!“ Kad sam se razboleo od šarlaha, doneo mi je srpski prevod Rata i mira (ili mađarski prevod) i ja sam taj roman pročitao za dan i noć, iako je moja mati tvrdila da zbog toga
“ Kad sam se razboleo od šarlaha, doneo mi je srpski prevod Rata i mira (ili mađarski prevod) i ja sam taj roman pročitao za dan i noć, iako je moja mati tvrdila da zbog toga može da nastupi slepoća.
Pošto, međutim, nema udžbenika, a mnogi studenti ne znaju strane jezike, Popović je bio došao na ideju da diktira prevod iz Goeschena.
su demonstracije počele, hteo je od mene da napravi svog asistenta i poverio mi je da ja, na njegovim časovima, čitam prevod iz Goeschena.
UZ POEMU „STRAŽILOVO“ Uoči leta godine 1921, dok pokušava da polaže ispite na Sorboni (profesor joj daje prevod jednog opisa, na francuski, sa srpskog, tkačke radionice), ona koja mi je danas žena kaže mi: Ako zbilja mislim da
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
London, 27 mau 1785 Henry Turnbull.” Prevod ovoga pisma „Ja, uveravam vas, moj dragi gospodine, da sam ja o tom u sebi razmišljavao na koji bi[h] način (bez
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“ reče on i otvori jedan od sanduka ispod minderluka i položi na sto debeo kodeks. To beše latinski prevod „Almagesta“ Ptolemajevog.
Na njegovoj naslovnoj strani stajala je pribeleška da je Gerardo iz Kremone prevodilac tog dela i da je taj svoj prevod dovršio godine 1175. Zaista osobiti primerak, neprocenjive vrednosti. Mardohaj me pogleda ispod oka.
„A zar ti njihovi latinski prevodi nisu dovoljni?“ „Svaki prevod je nepotpun. Latinski prevodi grčkih dela, očuvanih na klasičnom tlu Italije, a od kojih si, prečasni oče, maločas
Naposletku je taj arapski prevod preveden, uz pripomoć pokrštenih Arapa, na latinski. Nije nikakvo čudo da su na tom putu ti spisi unakaženi.
On mu donose i latinski prevod toga dela. Napisao ga je Georgius Trapezuncius, a posle njegove smrti predao ga njegov sin Andrija sa posvetom papi
Sa ove dve knjige otpočeću svoje studije. Ali ako me moje znanje grčkog jezika ili ovaj latinski prevod ostave na cedilu, zamoliću te za pomoć“. „Uvek ću ti rado stajati na raspoloženju“.
„Šta kažete?“ „Latinski prevod toga dela Paposovog štampan je godine 1588, zatim, u više novijih izdanja, sve do godine 1602“.
„Ono je zaista monumentalno“. „Neke cepidlake kažu da to delo Laplasovo nije ništa drugo do odličan prevod Njutnovih „Principija“ na jezik infinitezimalnog računa“. „To nije potpuno tačno.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Dede, seti se, seti, dronjo dronjavi! — M... M... manj ako nije što... što... što sam... tražio prevod za mu... mu... muziku.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Jednom prilikom sam naišao na roman pod naslovom ”Abafi” (Abin sin), srpski prevod poznatog mađarskog pisca Jožike (Josika).
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Preporučili su mi da što pre pročitam “Čiča Tominu kolibu”, čiji sam prevod nešto kasnije našao. Kada je voz stigao u Prag, oni su hteli da im, pošto-poto, budem gost u njihovom praškom hotelu
” Niven je očigledno bio iznenađen i upitao me: - Šta vam to znači? -To je slobodan prevod jedne srpske poslovice, a ja sam taj magarac - rekao sam i odbio sam da dalje dajem objašnjenja.
godine? Ako u ovoj knjizi uspem da odgovorim na ovo pitanje, biću više nego zadovoljan, i sigurno ću poslati prevod jednog dela ove knjige svojim prijateljima naučnicima iz Beograda.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Sudeći po srpskom, ima sto, jer se zove stonoga. A u starogrčkom ima čak deset hiljada nogu. Prevod srpske dosetke otežan je zato što se na ruskom jeziku ne može pominjati sedamdeset sedma noga pošto ih ima samo
lirika (1) u sunce je obučena (2) mesecom se opasala (3) zvezdama se nakitila27 Nismo citirali Vukov prevod Otkrivenja zato što je on kasnije došao.
njega je u dugoj upotrebi bio crkvenoslovenski, koji je Vuku služio kao predložak i prema kome smo ovde dali doslovni prevod na savremeni jezik. Razlike su u grafiji, morfologiji i, među rečima, luna za mesec. Ostalo je uglavnom isto.
Bio je to zapravo prvi prevod Lotmanovih Predavanja. Primerke sam mu predao, kad sam se s njim i upoznao, krajem januara 1971.
dosta dobro kad pesnik eksperimentiše ili kad mu se sintaksa i njena prozodija u stihovima „ukoče“, kao da je pred nama prevod sa stranog jezika. Takve su, recimo, međuratne Matićeve pesme.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
dobiva (se) utisak da je slovenski tekst original, a srpski njegov prevod.” — Akademik Nikola Radojčić u raspravi Zaharije Orfelin kao istoričar, Glasnik Istorijskog društva u Novom Sadu,
Najraniji prevod ove Horacijeve ode verovatno je onaj koji je, kao dodatak k č. 15. Novina serpskih za 1821, štampao neki A. O. M.
Pitanje međutim da li je pesma zaista prevod, ili se možda i tu krije neka mistifikacija, nimalo iznenađujuća u književnim postupcima Orfelinovim, valjaće tek rešiti
— Iako se pesmica nalazi u tekstu prevoda Marmontelove priče, pa bi se sa razlogom moglo pretpostaviti da je i sama prevod, nje u originalu nema.
U navedenom radu pisao sam: „ da je Eustahija Arsić imala pred sobom prevod grčkog epitafa (što je skoro neverovatno); bilo ovaj latinski epitaf na latinskom (u šta je takođe teško verovati, jer
su još dve Vitkovićeve pesme, Nadeždi i Mog Aleksandra pesma; prva od njih je sa punim imenom pisca, a druga je prevod poznate Vitkovićeve prvobitno na mađarskom napisane pesme.
oda Mušickoga, štampana u Stihotvorenijama, Budim 1840, II, 135—6, a na srpski ju je preveo Miloš Svetić; taj prevod je štampan u Stihotvorenijama, Novi Sad 1844, III, 202—3 (a štampao ga je i Svetić u svojim delima), i ovde odande
1937; no pitanje autorstva ove zanimljive pesme ostaje još uvek otvoreno. Da je pesma prevod s mađarskog, tvrdio je već A. Arnot; u vezi s ovim pitanjem v.
Jovićeva pesma je prevedena i na nemački: dr Strahinja Kostić, profesor Univerziteta, dao mi je podatak da se taj prevod nalazi u knjizi Serbische Dichtungen. Auѕgewählt und übersetzt von Svetozar Manojlović.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
izvanrednim prevodom Novog zavjeta (1847), kojem će kasnije njegov mlađi saradnik Đura Daničić, (1825-1882) pridružiti prevod Starog zavjeta. Uporedo s jezikom i narodnim umotvorinama Vuk se bavio i drugim oblastima narodnog života.
U tom pogledu prekretničku ulogu imale su knjige izašle 1847, Vukov prevod Novog zavjeta, Njegošev Gorski vijenac i dela dva mlada sasvim nova pisca, Pesme Branka Radičevića i filološka rasprava
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Murko tvrdi da je ovakav Krausov prevod srpskog izraza na nemački dobar: Fr. S. Krauѕѕ hat dіeѕen »pobusani (auch pobušeni) ponedeljnik« gut mіt »Montag deѕ
Ćipiko, Ivo - Pauci
Oznojen, sjede za sto, otpuči okovratnik i dohvati novine. Pomnjivo čitaše prevod jednoga sentimentalnoga romana što izlažaše u podlisku novina; u dokonici rado čita romantične i kriminalne stvari, i
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Robinzon Kruso (Život i črezvičajna priključenija slavnoga Angleza Robinsona Kruse ot Jorka 1799), a treba pomenuti i prevod dela nemačkog pisca Franca Štarka Zao otac i nevaljao sin ili roditelji učite vašu decu poznavati koje je 1789.
Zaharijević: Dva sovjetitelna Slova Plutarha Horonea o vaspitaniji detej i Isokrata retora o blagonaravii junosti (prevod s grčkog) Georgije Zaharijević: Dva sovjetitelna Slova Plutarha Horonea o vaspitaniji detej i Isokrata retora o
Zaharijević: Dva sovjetitelna Slova Plutarha Horonea o vaspitaniji detej i Isokrata retora o blagonaravii junosti (prevod s grčkog) 1809. Konstantin Marinković: Otkrovenije Amerike od Kampea 1811. Umro Dositej Obradović 1814. Vuk St.
Vuk St. Karadžić: Mala prostonarodna slaveno-serbska pesnarica Stefan Živković: Priključenija Telemaka, sina Uliseva (prevod Fenelonovog djela s francuskog jezika) 1815.
1834. Pavao Stamatović: Mladij Srbljin u vsemirnom carstvu (prevod) 1839. Dimitrije Isailović: Mala čitančica za načalno upražnenie mladeži u nižim, normalnim školama knjažestva Srbie
Rođen Jovan Grčić Milenko 1847. Branko Radičević: Pesme I Rođen Petar Despotović Gavrilo Popović: Zabave za decu (prevod s ruskog) 1851. Umro Timotije Ilić Branko Radičević: Pesme II 1853. Umro Branko Radičević. Milan D.
Umro Timotije Ilić Branko Radičević: Pesme II 1853. Umro Branko Radičević. Milan D. Rašić: Čiča Tomina koliba. Prevod dela Harijete Bičer Stou (pet svezaka, šesta 1854) 1855. Rođen Stevan Sremac Milan D. Rašić: Grof od Monte Hristo.
Rođen Vojislav Ilić Branko Radičević: Pesme III U podlistku Trgovačkih novina objavljen prevod Servantesovog romana Don Kihot 1864. Rođen Branislav Nušić Rođen Jovan Maksimović 1865.
Milorad P. Šapčanin: Dar dobroj deci (pesme) Dimitrije Josić: Kako je u mesecu. Za zreliju mladež srpsku (prevod i prerada) 1868. Rođen Mihailo S.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
oštroga zapažanja, zajedljiv (slob. prevod lat. emunctae narіѕ, iz Hor. Sat. I, 4, 8) PAMJATODOSTOJNOST — predmet dostojan sećanja, da se pamti PAPIROPRODAVATELj
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Italijanski prevodnik Duke, za kojega se ne zna kada je radio svoj prevod, ali koji ne može biti stariji od XV veka, ne prevodi o kosovskom boju Dukinih reči, nego izlaže kosovsku priču na
Italijanski prevodnik Duke, za kojega se ne zna kada je radio svoj prevod, ali koji ne može biti stariji od XV veka, ne prevodi o kosovskom boju Dukinih reči, nego izlaže kosovsku priču na
i bila je objavljena u Herderovim Narodnim pesmama 1778 (uz još neke pesme iz Kačića); ove godine izišao je i francuski prevod Fortisove knjige, a 1799. godine preveo je Hasanaginicu na engleski (po Geteu) Valter Skot (ali nije štampao prevod).
godine preveo je Hasanaginicu na engleski (po Geteu) Valter Skot (ali nije štampao prevod). Posle Vuka naše pesme su prevođene na mnoge strane jezike, a naročito na nemački, francuski i engleski.
Povodom Merimeove knjige, koju je on u celini predstavio kao prevod sa „ilirskog“ i tako uspeo da obmane mnoge ljude (čak i Puškina, koji je Merimeove pesme prevodio kao srpske), pojavilo
Prvi engleski prevod naših pesama (od Džona Lokharta) objavljen je 1826. godine u časopisu „Tromesečni pregled“. Ubrzo zatim, 1827, pojavila