Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Kad god mi ozbiljan čovek iskaže oduševljenje Malim Princom nesrećnog A. S. Egziperija (šest prevoda na srpskohrvatskom jeziku posle rata!), ispuni me jedna vrsta zgađenosti.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
i od njega je sačuvano trinaest manjih i većih rukopisa, prepisa raznih crkvenih zbornika i »dušespasitelnih« knjiga i prevoda iz ruskog i poljskog.
Prevodio je više sa ruskog prevoda no iz francuskog originala. Đulinčev prevod je nesiguran, stil je zamršen, jezik zbrkan, ni srpski ni ruski.
je dramatizovano, 1847. došlo je treće izdanje, ali prevedeno »sa slavenskog na srbski«. To je jedan od prvih prevoda iz francuske književnosti, prva čisto beletristična knjiga u srpskoj književnosti, i jedna od najranijih pojava novoga
nazivan je »Srpskim Zlatoustom«, govorilo se »učen kao Rajić«, i za sobom je ostavio ceo jedan niz bogoslovskih prevoda i prerada.
veka ostajale školske knjige; štampao je zbirke crkvenih propovedi, a pored toga ostavio je veliki broj rukopisa, mahom prevoda iz ruskih pisaca, naročito spisa o razlikama između pravoslavne i katoličke crkve.
Kod Bugara je bio mnogo čitan i prevođen. Ižica, na primer, imala je tri bugarska prevoda u četiri izdanja, i uglavnom preko njega srpska književnost uticala je na obnovu bugarske književnosti.
« Zato u njegovim delima ima toliko prevoda: Bukvica je sastavljena iz Jovana Zlatoustog; HristoiΘïa je prevod jednog grčkog popularnog dela iz XVIII veka; Slovo
Ostavio je u rukopisu i izvesna pravna dela. Na srpskom jeziku od njega, pored sitnijih prigodnih spevova, imaju [tri prevoda i prerade].
nismo danas već ni u Egiptu, ni na rekah vavilonskih...« Pored tih prevoda Solarić je dao još nekoliko dela razne sadržine: u odlomku Ieroglνfïku (1810), gde je izložio svoje nekritične poglede
Najzad, bavio se i poezijom, i posle njegove smrti štampan je u Serbskomъ lѣtopisu priličan broj njegovih stihova, prevoda iz Ovidija i slabih originalnih stihova. U pitanjima jezika i pravopisa Solarić je imao svojih ideja.
mestima stvaraju se diletantske družine koje predstavljaju oskudni srpski repertoar onoga doba, sastavljen mahom iz prevoda iz Kocebua. Tako, između 1820. i 1825.
52 Knjige su imale uspeha, i on počne izdavati ceo jedan niz pozorišnih prevoda i prerada: »seosku igru« Nagraždenіe i nakazanie (1807), Slepый mыšь (1809), Kreštalica (1814) od Kocebua, u rukopisu
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
pak ovu knjigu na svet najviše zato da umnožim knjižestvo naše s jednom originalnom komedijom, jer ćemo mi imati dosta prevoda i podražanija tuđi dramatični dela, a podlini, kao što je Tvrdica i Sudbina razuma, koje se ne mogu na tuđi jezik
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Po zapovesti ovog kalife, pametno posavetovanog od filozofa Amribn-Ubaida, otpoče onde, posle prethodnog prevoda na siriski jezik, prevođenje grčkih dela i na arapski jezik.
„Pa šta učiniste onda?“ „I tu nam oštroumni Mardohaj priskoči u pomoć. On nam učini predlog da od svih naših prevoda pravimo prepise, pa da ih njemu prodajemo.
“ „Neke od njih držim na stovarištu, a druge isporučujem po porudžbini“, Beše mi stalo da dođem do spiska Gerardovih prevoda, pa se upustih s njime, tobož, u pazar. „A šta imate na stovarištu?
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
granice koja deli književne od neknjiževnih tekstova, i odnos prema tradicionalnom i novom, i razlikovanje originala i prevoda, svoga sopstvenog i tuđeg, sve je to pre suprotno nego što bi bilo slično.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
— Iako se pesmica nalazi u tekstu prevoda Marmontelove priče, pa bi se sa razlogom moglo pretpostaviti da je i sama prevod, nje u originalu nema.
21, str. 117—21); rukopisi nekih neštampanih njegovih pesama, a neizvesno je da li odista samo prevoda, kao da su propali („Što se njegovih stihotvornih djela kasa, ima ješče u rukopisi, koja se hrane u Moholu kod matere
) saobštava, i koliko je nuždno da se junak nađe koi bi ju prosto i razgovetno tako sastavio, da je i prevoda u druge jezike dostojna; ja mislim da bi se tog posla naš Stojačković poželjenim uspehom poduvatiti mogao.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Do kraja desetog veka jezik tih prevoda postao je bogoslužbeni i književni jezik većine Slovena, u prostoru od Jadranskog i Egejskog mora do severa Rusije.
Na osnovu njenih prevoda nastaju prevodi na druge jezike. Da spomenemo samo neke među najranijim, na engleski (Džon Bauring), na francuski (E.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
glavnog sekretara Svetoga Sinoda, gde smo se obično sastajali pri crnoj kavi pre sednice, izvršio korekturu francuskog prevoda kalendarskih odluka kongresovih.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
i sl. Naročito su popularni izbori priča i pesama, uopšte poučnih tekstova za decu sastavljeni od prevoda (Mojsej Ignjatović izdaje Biblioteku obrazovanja dečjeg u pripovedkama, basnama, pozorišnim igrama radi produbljivanja
Izrasla iz prevoda i prerada književnih tekstova u 18. veku, najavljena u pesmama Zaharija Orfelina i, zatim, Luke Milovanova početkom 19.
Petrović, Rastko - PESME
Bitka je dobijena, Doboši zvone: Pam, pam! Ivicom Po-ovog Gavrana (Pokušaj najslobodnijeg prevoda) Da li ko zna, Da li ko zna, Da ću umreti za koji dan, I da pohodiću božiji stan; Da li ko zna Čemu sva žalba moga
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
A Kravcov je jedan od najvažnijih zaključaka doneo, između ostalog, i na osnovu pogrešnog prevoda. Naime, stihovi iz pesme Smrt Jova Despotovića: „Srijem zemlja steć će gospodara — il' boljega ili će gorega“ prevedeni
i 1826. godine objavila dve sveske svoga odličnog prevoda (rađenog uz Vukovu i Kopitarevu pomoć) izabranih pesama iz Vukovih knjiga.
Nekoliko godina kasnije, 1834, izašle su dve sveske prevoda Elize Vojar (koji je rađen prema nemačkom prevodu Talfijeve). Posle E. Vojar prevodili su naše pesme na francuski S.
godine u Putovanju Fortisovom po Dalmaciji, i to latinskijem slovima s prevodom talijanskim; a iz ovoga prevoda preveo ju je Gete 1789. godine na njemački jezik. Tako je ona prva naša narodna pjesma koja se pojavila u učenoj Evropi.