Upotreba reči preda u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Marta Stanojevića“. Dok sam ja poluglasno čitao pismo sirote udovice, moj otac je tužno gledao preda se i, pokatkad tužno uzdahnuvši, puštao bi dim iz mirisave cigare. Videlo se da o nečem ozbiljski premišlja.

modrikaste maramice svoj žuti tasić, a moj otac dohiti jednu malu tronogu stoličicu, posadi se na nju i mirno gledaše preda se, neveselo i zamišljeno. „Nećemo se dugo brijati, majstor-Simo, ne!

Ja ne znam šta mi je bilo, ali sam sva zadrhtala i ni o čemu nisam mislila do samo o njemu: on nije bio više preda mnom, a ja sam ga opet videla; nije govorio, a opet mi se više puta činilo da mi, kao neki glasak tanane vrulice,

Skotovi!...“ Ona baba što je preda mnom stajala, kad su joj usuli ono malo čorbe, posrnu, sirota, te joj se sva čorba iz lončića prosu...

Pred kućom nas je čekala Stana; bila je neveselo zamišljena, oči je oborila dole, gledajući zabrinuto preda se, a prstima čupkala je šarenu ivicu od svoje pregače...

Obradović, Dositej - BASNE

„Vidim da si ti umno i pametno, i da se umeš dobro odgovarati”, reče mu kurjak. „No zaludu, sve ti to danas preda mnom neće pomoći.” Skoči na njega i proždere ga.

prokletstva i anateme taksiraše, i počeše ih prodavati (valja znati da tu kad jedan hoće drugoga u crkvi da anatemi preda, od vladike valja da kupi anatemu).

A kad poluči sve što je hoteo, preda se sav sujetnoj i ludoj persijskoj gordosti, neograničenomu raskošu i pijanstvu, niti dovolstvujući se carskom

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Niti zna šta hoće, ni kako će, al tronožac ne misli da preda! On ne može, on ne zna, on ne sme, on ne ume, a drugome ne da!

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Ja se Povratim iz Srema kući u Brankovinu 1793. godine i moj otac odma zapopi me i preda mi nuriju. Vladika što me je zapopio bio je prost ali dobar čovek.

— Onaj bimbaša, što se u crkvu bio s društvom zatvorio i iz crkve tukao se, nije se veziru hteo predati, nego preda se mom ocu i pobratimi ga, a on ga propusti u Vidin. (Ovaj isti bimbaša, u početku Karađorđeva rata 1804.

maja meseca, zastao se bio s vojskom u Požarevcu, gde ga moj stric Jakov i Karađorđe opkole; i kad se taj bimbaša i tu preda, rekne Jakovu: „Čuješ, Jakone, tvoj me brat Aleksa u Beogradu iz crkve predavao, a ti sad ovde, odsad gde čujem da ima

Kako se Požarevac preda i očisti od Turaka, Milenko Stojković dođe s vojskom i načini šanac u Kumodraži; a četo-kaik stoji mu za Kajaburnom.

u Zabrežju, a ne u Nemačkoj, i svoga sinovca Ristu, sina Milanova, koga je Jakov sa sobom iz Beograda i izveo, Miloš preda na amanet Jakovu i sablju Milanovu i Ristu; koga je neće Jakov u Rusiju odveo.

dana tome sleduje Aksentije [Miladinović] knez beogradske nahije, i posle ode knez Aksentije sa [Ali-agom] Šerčesmom i preda vojvodu Miloša i proče. Ja pređem na Kupinovu. Čujem da je Verhovni Vožd u manastiru Feneku.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Nego, brate, upropastiše me. Nije šala onolika šteta! — Ama šta hoćeš ti more! — podviknu Stevan i unese se preda nj. — Hoću, brate, da mi se potra oseče... Ono je propast!

Taman bi nasred ćuprije, a odovud, malo povodeći se, preda nj Radan. — Jes ti to, Radane? — Kum-Mato!... Gle, ti si! — reče Radan kao trgnuv se malo. — Eto ja... vidiš, tako!

— A deca, kume? — Te, deca — moja deca?... Nije svet rešeto! — Tu Radan pogleda snuždeno preda se, pa smotrivši kraj Mate torbu s glavom šećera, gde je spustio, seknu ga nešto te prekide što je počeo i naglo

— A gle, Pupavca! — izviknu jedan mladić odvojivši se od gostiju i stupivši preda nj. Na taj uzvik mnogi se glasno nasmejaše. — Gde si, Pupavče, bolan? Oho, ko bi se tebi nadao?!...

Izbroji advokatu pare i zamoli ga da joj s pozdravom preda. Advokat metnu pare u špag, pa odnese Nikoli iglu, uze i od njega naravno kao za nabavku, 25 dukata.

« Eto ti popa Vujice. Učitelj ne može da ga dočeka, pego iziđe čak u avliju preda nj, pa poče: — Zar baš tako, pope? Hvala ti! — A šta to, na priliku? — upita pop, tokorse iznenađen. — Lepo, bogami!

»Blagoslovi, oče«, pa sede kraj njih i poče puniti lulu, a međutim je i mehandžija, po dužnosti svojoj, već metnuo polić preda nj. — Ama ja vam rekoh — poče pop Stevan malo potiše — videćete da nećemo dobro proći, a ide Sveti Ilija! — Nećemo ja!

Kapetan Paja uranio pa sedi u hodniku pred kancelarijom na hladovini, a Simica te preda nj. — Dobro jutro, gospodine! — pozdravi kapetana, pa stade gologlav i snužden. — Bog pomogao, Simo!... A koje dobro?

Izvadi obe puške, u koje beše sabio po parče čelika i po jedan salauski marjaš, zape ih i metnu preda se, pa se pruži potrbuške na onom tavančetu, i čeka šta će da bude... Nastade gluvo doba.

— 3nam... čestita devojka, samo joj otac malo dženabet. — Ja sam, vidiš, Purko... — nastavi Strahinja gledeći preda se — tu devojku podavno zamilovao... — A slušao sam ja to... I ovde se već zuckalo... Pa Živan, boj se, ne da?

), metnu novine preda se na sto i pogleda u »službeni deo«. Odmah na čelu toga dela beše naštampan ovakav ukaz: »Na predlog našeg ministra

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

To nije da samo čita i baca reči, nego čisto čuješ kako mu srce jekće tako se on molitvi preda... Možeš ispred njega odneti sve kad se bogu moli, možeš mu kuću zapaliti, on glave ne okreće!...

Srce mu zalupa naglo, čisto htede da ga ygyši... Poliše ga suze, on zajeca... — Oprosti!... Oprosti!... Pa kleče preda nj. — Ja nisam hteo!... To je bilo najedanput!... Ni sam ne znam šta mi bi!... Dođe mi da ga moram ubiti!

Nasta prava graja: nadskaču se Stanko i Zeka. Ali im se srca razigrala, pa ne daju jedan drugom preda se. Skokovi su bili užasni, ali skaču jedan drugom u stopu... — Ljudi... ovo je slota! — reče Latković.

Miloš je — kao što rekoh — u tim stvarima puštao svakog preda se. On je verovao da je svaki od njega pametniji, pa i Ivan. I odobravao mu je sve što rekne.

On se udari rukom po čelu. — Ali ja moram njih nadvladati!... To mora preda mnom pasti na koljena i moliti me!... Mora to biti! Ali kako?... Jest, baš u tome je bila sva nesreća!...

— Evo ti ručka! — reče on. — Skuvao sam ti malo gra s ribom. Ja znam da ti to voliš. Pa metnu jelo preda nj. Aleksa halapljivo dokopa lonac. Prijatan miris riblji zagolica mu nos.

Odjednom stade i zagrakta. Iz luga mu se odazvaše. On pođe nekoliko koraka kad iskrsnu čovek preda nj. — Ti si Devo? — Ja, Jovane. Je li tu harambaša? — Tu je... Deva se uputi k njemu.

— A gde je Lazar? — Kako nemam ovaca, tako ne čuvam ni pasa! Ti ćeš sam najbolje znati kud si ga poslao. Ivan kleče preda nj, pa sklopi ruke: — Kao boga te molim, reci mi, jesi li ga ubio? — Nisam, ali ću ga ubiti!...

Ja sam voleo Jelicu. Pa kad sam video da ona tebe voli — htedoh poludeti!... A onaj Marinko — kao da ga đavo baci preda me, poče mi govoriti koješta... pa lepo izgubih pamet!... Kajao sam se, ali dockan...

Ja ti ovaj trenutak ne bih poklonio za hiljadu godina života!... Ovo što si se sad vio preda mnom, ovo je plata za moje neprobdivene noći, a sad — sad ću ti platiti za tvoja nedela!...

Eto, samo su takvi bili primani u Zekinu četu. Ko nije imao sve te vrline, Zeka ga je slao vojvodi Čupiću da ga on preda kome drugom, ali ga u svoju četu nije primao... Jedne večeri sedeli su oko vatre...

4. „NA MIR” Baš licem na Veliku gospođu Stanko stiže doma. Sve živo potrča iz kuće preda nj. — Jesi živ? — Hvala bogu! — A vi? — Sve je dobro, bogu hvala! On se stade zdraviti s ukućanima.

Dučić, Jovan - PESME

SENKA Ide sen moja pored mene, Ognjena sablast i džin modar; Preda mnom kao vođ bez smene, Kao žbir za mnom, nem i bodar.

A ništa me ne pogleda Još jedanput; sve nestaje, Sve se žudno ovde preda Ovoj smrti koja sjaje. Sve su oči zasenjene Tihog mrenja tom lepotom; I svaka stvar što se krene, Zažudi da umre

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

“, a aranđeo se uzvrdao, pocrveneo, gleda preda se: „Ti Gospode! Ko, nego ti?“ Obično posle takvih pripovedaka ja sam njoj davao Kasiju caricu ili Dositijeve Basne, pa

sam primetio veliko koštano dugme pod grlom u onoga bledog mladića u uglu što drži pljuvaonicu pod nosom i što mu je s preda na dva mesta krvava košulja. Znam da je u sobi bila tišina.

Pa još kad taj svet stoji preda mnom, pa su te oči moje, pa kad ih — nema ni jednog ni drugog! — Onda sam dalje „analisao”, dalje, redom, iako mi se

— Onda sam dalje „analisao”, dalje, redom, iako mi se nešto, ja ne znam još šta, sve trpa preda me i kaže mi: „Hajd sad uzmi mene!” „Hajd, turi mene napred!” Ali ja se ne dam.

Kao nekim mađioničkim štapom, preda mnom se stvoriše opet njih dvoje. Ja čuh kako ona nečujno plače i kako on krivi glavu, gleda u prozor i sanćim broji

I oko mene je sad gora, pusta, mračna gora, i preda mnom je staza, i opet kuka kukavica. I čujem šetalicu sata, i ona kao govori: „Jan-ko! Jan-ko!

— i ja poskočih vratima. Ali kao Crveno more pred Mojsijem, tako se njena lepa i suha ručica ispreči preda mnom. — Kad joj pogledah u oči, videh nešto ogromno veliko, ali ne razumem ni ovolišno! — Idi, ako ćeš!

! Pa onda ujedared i sam briznu u plač: — A što će mi sve ovo? On baci preda se kapu sa poklonima i kao lud pogleda u nebo, kao da odozgo čeka odgovora. — Hajdemo-te odavde! — reče kapetanica.

Sjela jednom pod orah. Plete, a knjigu metnula preda se u krilo; namrgodila očice i čita, ne prestaje. A na otkosu više nje stoji mlad čovjek.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

— Hoćete l’ dozvoliti da vas malo odmenim? — pita putnik. — O, molim... zdrage volje! — veli Arkadija i meće preda nj knjigu. Dođe red na novog učitelja da prihvati.

Tek čujete gđa-Sidu gde veli, kad ovu dovede tencer i preda je mami: »Ej, teretu moj, srećo moja, — opet maler!« A sirota Jula posle toga ne može da igra, nego sedi pored mame

« — Bogme čita i moja Jula, iako je mlađa! Do duše, ne velim baš da se zavlači po šifonerima, ali tek čita, i to preda mnom čita! Ne, ne, čita ona; varate se, slatka, kad mislite da samo vaša Melanija čita!

« A ona, gledam je, sela k’o banacka mlâda, gleda preda se, pa samo: »Jeste«... »Nije«. — Ali mâmo... — Idi mi s očiju, sva si mi morasta!

— Zovi mi odma’ gospoju i gospojicu! — reče i tresnu nogom ljutito. One dođoše, a pop Spira ih uze preda se. Niko dotle u kući nije znao ni slutio šta se iza brda valja, ni pop Spira, ni popadija mu, — zato je sve

I sam tužitelj Ćira se prepao, pa mu čisto došlo da pokuša da trgne tužbu i preda stvar zaboravu. — Neka ga đavo nosi! — veli pop Ćira. — »Pametniji popušta«, vele naši stari.

Pa kad je ušao u dućan, izvadio je iz špaga i to pola tabaka, i razmotao i metnuo preda se, seo na stolicu, a naočari obrisao i natakao na nos, pa iz pola tabaka diktovao jednom malom lepo očešljanom

Glas joj je malo drhtao, ali je doista lepo pevala. Dok je pevala, gledala je jednako preda se, između strofa se tiho izvinjavala i tužila za onim glasom u mlađim godinama, i kupila sa čaršafa mrvice od pite s

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Koliko puta donosila mu odelo. Čak i celo, nigde ne zakrpljeno. donese, nudi ga i razastire preda nj da mu pokaže haline. — Eve bre, eve. Nove. Još ne zakrpljene. Odmah mi dadoše, čim zatražih.

A sve je birao gde će da stupne, nekako stideći se, gledajući preda se i nešto u sebi mrmljajući nasmejano, blaženo. To je bio vesnik proleća.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

ipak se nada da će ljubavlju zadobiti, pa mu starac ne može na put stati, te tako će najbolje biti da ona sve Ljubi u ruke preda. Čika-Gavra ide na put, pa dođe kod Peršunovića i s njim se dogovora. Ovaj zove i Ljubu, ali Ljuba se zahvaljuje.

On je držao, ko nije kadar pečenje tranžirati, nije kadar ni zaslužiti ga. Ljuba svoj posao započne. Salvet preda se, pa tranžiraj. Vrlo mu za rukom ide.

Alka za kratko vreme navuče na se tri tužbe. Ćirković je vodi u Peštu da traži fiškala. Neće da preda stvar kakvom varoškom prokatoru, već pranom peštanskom fiškalu. Putuju na sopstvenim karucama. Ćirković je bogat.

Ćirković zadovoljan, vrati se kući, a sutradan preda inštanciju, a pokraj nje kočijaš unaša u kancelariju i tepsiju. Čuje to Marko, tada već varoški sudac, pa preko pandura

Kočijaš mu preda pismo, pa čeka odgovor. Milivoj čita, lice mu rumen obuzima, umilno se smeši, pa zapita: — Ti si na karucama došao?

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

— Zar ti Hristiću? Pa ti si primer bio, bolan. Je si li ti to zaista tu što stojiš preda mnom? Ja ne verujem. — Onda je drugo bilo. — Onda je drugo bilo? Zašto? Ali, čekaj znam zašto.

ja se gadim. Uvek, u sred borbe, mislim samo na tebe. I ja ne znam od kud to, ali tada, usred okršaja, stojiš ti preda mnom u onoj tvojoj beloj svilenoj bluzi, koju sam te uvek molio da obučeš.

— Odvratna, neobuzdana životinjo... jednoga... jednoga zabušanta... pored mene, preda mnom. Ona se zasmeja satanski: — Varaš se, ranjen kroz sred grudi, zato je ovde, nije kao ti. — A ja šta? Šta kažeš?

Onda ja ne volim i kad po mislim na brak, ja osećam kako preda mnom zjapi neki crn bezdan u kome bih ja imao da izgubim ne samo ono što volim u njoj, nego sve.

Gadno je to sve i užasno odvratno kad se samo setim da je on onda, preda mnom, kad se pijan kući vraćao, zaglêdao u ormane, ispod krevéta, iza ogledala i svuda na užas one jadne žene koja se

stoke bio bi obustavljen, pa bi pešaci ili izbeglice, onako isto sa uvijenim nogama, po četiri ispod ruke, gledajući preda se i drhteći kolenima, prelazili preko mosta. Posle su došli na red mitraljezi i četiri prva konja pređoše mirno.

Opet stoji ona njegova slika preda mnom. Boga mi je rob od glave do pete. „Vlast, veli, počituj, svaku bez razlike, a ako i đavola moraš moliti moli ga,

Ništa. Eto silom se meni impoziralo kao apsolutna istina: da su oni krivi. I ove cevi ovde preda mnom bile su ta apsolutna istina i trebale da služe onom principu.

tišini, umoran, bled i nervozan i mislio: „Evo ležim ja ovde sam, sam samcat, i sav onaj kalambur od života stoji tu, preda mnom A u ovoj sobi ovde sve je isto kao što je nekad bilo, očajno isto.

i koje sa svih strana posmrtna zvona oglašuju, i gledam odande kako se nova vera traži i sam sebe grozno mučim. Preda mnom je ogromna pučina haosa, sve je najcrnja, najstrašnija zbrka, nečuveno se vitlaju kalamburi i sve huji u nekoj

Afrika

Oni su tako vertikalno preda mnom a tako smanjeni u perspektivi, da liče na ove obojene guštere što silaze na sve strane niz pleteni zid kraj mene.

Šef Alepa šalje u selo mladića da skupi pagajere koji će upravljati pirogom. Posle pola sata čekanja dođe, onom stazom preda mnom, prvi mladić. Prilazio je hitro, češući se jednom rukom po glavi, noseći u drugoj usko kratko veslo.

Ona je uopšte savršena dama. Preda mnom Pebenjani naređuje da mi se u kampman pošale jedan kanari, ćup od desetak litara piva od prosa, i jedan isto tako

I to još nije sve. Evo tast, mladoženja i drugarice, šalju mladu da igra preda mnom, samo za mene i sasvim uz mene. Jaje darujem sa pet franaka, što izaziva freneziju oduševljenja.

a kao da su sasušeni, nikada ne listaju. On se nije krio preda mnom nije lagao, nije se pretvarao: pustio je da vidim celu njegovu grdobu za koju nije kriv on, niti je izgradio on,

Evropa je uistinu bila tu, preda mnom, a ja joj nisam pristajao. Bio sam umoran, modar, prozebao, možda bolestan, ali istovremeno i srećan da će se

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Starac ostade presamićen, prebledeo, i kao da je drhtao. Njemu se, u stvari, naređivalo da Temišvar ima da preda Garsuliju.

Ona je govorila da bi se lako moglo postići da se taj njihov pokušaj, da napuste Austriju, preda zaboravu. Nije li i Garsuli rekao da spisak đenerala Ševiča, u koji su se upisali, u Beču nemaju?

je hteo da na svojoj čatrnji posvršava račune porcionih novaca i spisak svojih vojnika, koje je imao u Temišvaru da preda, pre polaska. U kući je bila nastala velika tišina.

Terciniju su bili dali kapetana Pavla Isakoviča, da ga, živa, ili mrtva, preda u gradu Oseku, Generalkomandi, lično grofu Gajsruku. Sad se tom Terciniju sudilo za feloniju.

Naprotiv, poradiće da se Trifunu pašport što pre preda. Može pisati u njega koga god želi. Može povesti sveta koliko hoće.

Bila je mesečina. Spavao je, posle, u odaji, koju je bio odabrao za sebe, za tu noć, a koju je nameravao da preda Petru i Varvari, kad stignu. Sanjao je gospožu Evdokiju.

A žene su silovali čim bi Sunce zašlo i malo se smračilo. Kraj sve dreke Filipoviča, morao je da preda vlastima jednog od svojih voktmajstera, Palikuću, koji je bio izudarao sudiju u Ujhelju, a o kome, posle, nikad više

Sve se nešto ludo smeškao. Pavlu, tog jutra, nije bilo lako. Kad i Petar ode, da se preda perikmaheru, Pavle je opet, neko vreme, sedeo, pognute glave.

Kostjurin onda viknu Ševiča: da preda kapetanu konjicu! A Pavlu reče da može početi! I on je, kaže, konjanik, i on misli kao kapetan, sumnja samo da između

bila sve jača, a tog, pomenutog dana, Pavle se rvao sa bratencem, divlje, dok je uspeo da ga savlada i da mu Petar dete preda. Uzalud je pokušavao da ga urazumi.

Teodosije - ŽITIJA

u Vitaniji svemoćnom ti rečju adu iz čeljusti istrgao, — Ti sada, mnogomilostivi, premilosrdni Gospode, i ovoga ovde preda mnom raslabljenoga od bolesti što ga drži oslobodi, pošalji Duha tvoga svetoga i obnovi stvorenje tvoje, saberi raznesene

sveštenički čin, da ga odnese u srpsku zemlju iz Svete Gore, zapovedivši da poslanicu prepodobnom Simeonu nikome ne preda i ne pročita.

od svetoga, a ispriča mu da nosi i poslanicu prepodobnome Simeonu, ali mu je, govoraše, zapoveđeno da je nikome ne preda.

A kralj, setivši se svojih oholih reči koje reče svetome u gordosti, sramljaše se da ga pozove preda se. Dogovorivši se sa svima svojim velikašima da ispuni molbu njegovu i da živi u miru i ljubavi sa kraljem srpskim, i

Onaj koji je umro i bez duše se ukočio i sasušio, i koji je za pogreb spremljen, da se preda materi zemlji, molitvama svetoga opet dobija dušu i ubrzo oživljuje!

Ali vaistinu razumesmo da si ti ugodnik Božji, jer nam on ne dade da te nimalo oskrbimo. Sada, dakle, dođosmo preda te da nas blagosloviš. Moli se za nas bogougodno, da se bez pakosti vratimo kući!

Prizvavši patrijarha i svoje savetnike, pitaše da li da ga preda. A oni mu rekoše da to nikako ne čini, jer, reče, velmože i ceo grad veoma negoduju zbog ovoga.

Neću ja od vas umreti, kao što se uzalud hvalite preda mnom, nego ću, naprotiv, živ biti u Bogu, spasu mojemu Isusu Hristu.

i prividnog života na zemlji ostavljajući, i pozvan u beskonačan ka Hristu i blažen život, htede da duh svoj sam preda Gospodu. I odmah gorepomenutu bratiju opusti u njihovu pešteru da počinu, zapovedivši im da sutradan opet dođu k njemu.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Čuvši ovaj tutanj od prezrelih krušaka, jedan stari miš pomoli glavu iz svoje rupe, ali baš u tome trenutku s grane preda nj stresnu mačak Tošo. Miš uplašeno strugnu natrag u rupu i promuca pun jeze: . — Lijepo smo, bogme, počeli!

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

iz nas kukurek (1956) VRATI MI MOJE KRPICE Padni mi samo na pamet Misli moje obraz da ti izgrebu Iziđi samo preda me Oči da mi zalaju na tebe Samo otvori usta Ćutanje moje da ti vilice razbije Seti me samo na sebe Sećanje moje da ti

Nušić, Branislav - POKOJNIK

Mladi čovek se našao u zabuni; nije svakojako želeo da zadrži takve spise kod sebe, a da ih preda policiji, našto, našto vas teretiti kad ste već bili mrtvi?

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

nasmeših se, jer sam znao da je to trenutak prevazilaženja: sada sam bio spreman da sve počnem i pobedim i sve je bilo preda mnom. Bilo je to osećanje kakvo ponekad imaju samo bogovi! - Sada si moja devojka, Rašida! - rekoh. - Jesam li?

Trčala je brzo i nečujno i ubrzo više ništa od nje nisam uspevao da vidim. Preda mnom je bio drum siv i zvonak kao metal.

Za uzajamno razumevanje. Bože! Bože! Bilo je svečano do ludila. Rašida je stajala mirno kao vojnik, ukočeno buljeći preda se. S jedne strane stajao je njen otac, s druge brat. Ludi ste ako mislite da sam imao petlju da joj priđem.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

No kako sam do tri hiljade došao, onda je sve od sebe dalje išlo, pet, deset hiljada i više. Pa kad se opomenem kakvi su preda mnom bogati trgovci bili, kakav je bio Toša Sarajkić, pa eto došao do prosjačkog štapa.

Onda još nije bilo parobroda ni železnica, a opasnost velika suvim putovati. Dozove gospođu Soku, i suznim očima preda joj zapečaćen testamenat u formi pisma.

Grof proba „auspruh”; istovetan je sa mustrom. Izvadi novce i isplati. Čamča primi u ruke i preda Krečaru. — No baš milo mi je što ste mi to doneli, sutra mi je baš imendan, sveti Stanislav, doći će mi mlogi gosti,

učinio, uzeo ga ispod ramena i, pomoću gospodara Sofre, metnuo ga u karuce, a on do njega, i tako ga u dvorac otprati i preda. Kada se Čamča natrag vrati, gospodar Sofra razveseli se.

Po nesreći, opet preda pismo Čamči, koji ga kući ne pošlje. Posle tri nedelje digne se gospodar Sofra, pa pođu dalje. No vrlo je slab, i s njime

5008. U Veneciji, 1 aprila 18... ljubeći vam desnicu pokorni sin Šamika” Okupa se i obuče. Kad ode, preda na poštu pismo. Tako Šamika provodi vreme, a ženidba ne pada mu ni na um.

— Ja sam tako slobodan opet moje podvorenje učiniti. Do tri dana je opet bal. — Izvadi bilete i preda. — Kakav će to biti bal? — Purgerbal. Biće ta ista muzika što i pre, samo što će još više purgera, zanatlija, biti.

Ode u drugu sobu, rasplete svoju lepu plavu kosu i najlepši komad iseče i donese. Zavije u papirić i preda Šamiki; smeši se i zarumeni. Šamika otvori papir, gleda kosu, pa poljubi.

Nisam još sasvim spreman, no čekaj me u taj isti dan i sat sedmog aprila, sigurno ću doći. — Tvoj Š. K.” To pismo preda svom vernom kočijašu, nalogom da gleda ma kako da preda Lujzi ili Matildi, i to isti dan.

— Tvoj Š. K.” To pismo preda svom vernom kočijašu, nalogom da gleda ma kako da preda Lujzi ili Matildi, i to isti dan. To je bilo uoči zakazanog dana Kočijaš ode.

Saopšti stvar Polačekovom kočijašu, koji tu ulogu na sebe primi, da će on sâm odneti to pismo frajla-Lujzi. Preda mu pismo. Kočijaš nosi pismo, ali je pravi „Jokl”; nosi pismo u ruci i već je blizu sobnih vrata frajlaLujze.

— Sinoć me hteo Pera obesiti; već sam visio. — Kako to? Sve mu ispripoveda. — Šamika hoće da ga preda sudu. — Nipošto. — Zašto? — Tebi veća sramota. — Tako i ja mislim. No, lopov će me još ubiti. Šta da radim?

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

prošlo u plaču, razmišljanju i kinđurenju, a poslepodne u čekanju kir Aranđela, koji beše otišao, preko, u Beograd, da preda Turcima konje, sa kojima se beše malne udavio u Dunavu.

Tako je bez neke naročite radosti, ali i žalosti, propustio izaslanstvo što je tražilo barona Berenklau, da mu preda varoš i jedna kola, na koja behu natovareni mrtvi, koji su mlatarali visećim rukama i tresli spalim nogama.

Najzad, pošto su obešeni ostali da vise tri sata, kapetan Antonovič molio je za naređenje da ih preda na sahranu potpolkovniku Arseniju Vuiču, jer su ljudi, izgleda, u poslednjem trenutku, dali lažan iskaz i nisu iz

da o razvodu braka ne može biti ni reči i da nema toga popa, ni patrijarha, koji će je uzeti od njegovog brata da je preda njemu. Ipak je svaki dan obećavao svojoj snahi da će ići patrijarhu.

dana Isakovič je, sa svojim ljudima, prelazio Dravu kod Oseka, vukući za sobom sva kola, pa i čunove, da ih pokaže i preda. Puk mu je izgledao kao gomila bolesnika.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

„Starješina nije svagda godinama najstariji u kući: kad otac ostari, on preda starešinstvo najpametnijemu sinu (ili bratu ili sinovcu), ako će biti i najmlađi“, kaže Vuk.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

Gde u selo dođe da mu se pokloni vera, da mu se kao gostu ukazuju časti, da mu se s puta skloni trn i kamen, da se preda nj ne da razbojniku ni guji; pa pošto ruča ili povečera, drugome selu da se poklisar preda i uz put zaklanja kao plamen

skloni trn i kamen, da se preda nj ne da razbojniku ni guji; pa pošto ruča ili povečera, drugome selu da se poklisar preda i uz put zaklanja kao plamen na oluji.

ZA SUŽNjE POMILOVANE Tražim pomilovanje sa sužnje, care, pomilovane koji gledaju uvek preda se ma kud da pođu i korače, s kojima niko neće da stane i kad ih nevinim opet oglase, i kad plate caru harače.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Ponekad mi mnogo nedostaje taj miris. Umesto šištećeg mlaza mleka iz kravljeg vimena, preda mnom već godinama sikću otrovni napici. Ni kada zažmurim, tetrapak mi ne liči na kravu.

prstima ukočene profesorove vilice i natera ga da proguta trave, pa zatraži cigaru duvana i sede, sve gledajući preda se, sve ćuteći i u miru.

Matavulj, Simo - USKOK

To ti, božja ti vjera, nikad zaboraviti nećemo!... Dajte rakiju! Udovica donese i stavi preda njih onisku okruglu trpezicu; Kićun donese sklenicu rakije i čašu. — A sad da ti istumačim sve — nastavi knez.

Valjda ne pomišlja da ga uzme za „pristava“? — Ima li, Janko, u vas krtole? — zapita knez, stavljajući preda nj ponajviši pečeni krompir.

Knez drago, veoma iznenađen, usta i reče: — Šta je, braćo, za ime božje!? Što stojite gologlavi preda mnom, kao pred vladikom!? Kad je još to bilo!? A-nu, sjedite, pa zborite! — Nećemo no ovako — povrnu starac.

Ostala gomila uvrsta se u polukrug. Stari Mrgud stade preda njih i viknu: — Hajde, sinovko, da poigramo. — Elamo, vaistinu! — odazva se stara Krstinja i stade prema njemu.

— Opsada je tako trajala četiri-pet dana, i u tome se proču da je volja cara Aleksandra da preda Boku ćesarovcima, a oni da će je predati Francuzima!

Sutradan, poslije kratka boja i sa suha i s mora, preda se Koručula. Zarobismo polkovnika, trinaest oficira i tri stotine devedeset vojnika.

— Pa ti oprostiše život? — Da. Pošto me izvedoše da me pogube, stade preda me pukovnik, ovaj isti što je sad u Kotoru, pa reče: „Na prvom mjestu, stoga što si od kuće koja je uvijek bila vjerna

“ — Pogode se. Ćeklić plati, uze tikvu, i, koliko je radostan bio zbog dobre kupovine, pohita uz Krstac ne gledajući preda se, te se spotakne i padne, a tikva se skotrlja niz brdo i razbi se u stotinu komada.

Na to se Bajice mašiše pušaka. — Stojte, nesrećnici — viknu vladika. — Jeste li došli pred crkvu i preda me da mi pokažete kako ste kadri gaziti zakletvu i dati zâtku kletvama?

Da se polažu hljebom i vinom i svakim dobrim činom!“ Onda desni djever preda nove opanke bratu djevojčinu, a ovaj otide u prijeklad, gdje sestra čeka u jedinoj košulji, a žene stoje oko nje.

Zatijem vikne stari svat njihov: „Ha, na noge moji djeveri, djevojku pod ruku!“ I ište djevojku. Brat je izvede i preda je djeverima, a desni je uzme za ruku, a lijevi stane iza nje, i od toga časa obojica dobro paze da je se ne bi ko od

da posjekoh Islam-bega i njegovu glavu natakoh na jatagan, pa je držim visoko i igram i popijevam po našem polju, a preda mnom silna vojska, sve ljudi bez glava, i oni poigravaju, a za mnom se razliješe prasak pušaka, ali se ja ne obzirem.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

ŽUTILOV: Otimali ili ne otimali, vi ste kasirati, pa kraj. 7. SKOROTEČA (stupi i preda Žutilovu pismo, potom izlazi. ŽUTILOV čita u sebi.) ŠERBULIĆ.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Između Dositeja i romantičara naših postoji razlika koja je između razumna čoveka koji vedro gleda preda se u budućnost i zbunjenih ljudi i maglovitih glava koji gledaju nazad u prošlost. Posle pada romantizma, od 1870.

Milićević, Vuk - Bespuće

On ućuta i gledaše preda se. Vidjelo se da mu je bilo neugodno što je to sve pričao bratu. — Igranke, trke, kafešantani, žene, reče Gavre

sa zažagrenim očima i sa zajapurenim licem preko koga je prešla rukama nekoliko puta, namiještajući kosu i gledajući preda se, još sva uzdrhtala i uzbuđena, puna nekog čudnovatog zadovoljstva.

Gavre Đaković gledaše preda se, ljuteći se što svi gledaju na njega, i osjeti kako je tuđ na ovom mjestu koje ubijaše bez milosti njegove jutarnje

Sremac, Stevan - PROZA

Posle malog ustezanja i odbijanja domaćica pristade i otpoče: Na te mislim kada zora sviće... a sve gleda preda se i jednako čisti rukom mrvice na stolu i skuplja ih na gomilicu.

Gospođa Kaja donese i metnu sve preda nj. I Poljoprivredni kalendar, i menicu na njemu. Jova mu primače mastilo, koje drži u levoj ruca, a desnom mu predaje u

A prika Paja samo ćuti. Ćuti kao da se osramotio pred kumom; ćuti pa pušta guste dimove, i jednako gleda preda se u onu praseću glavu, koja mu licem okrenuta beše i kojoj je Jova uglavio bio među vilice jednu grdnu dunju.

Takav, dakle, čovek uze sada preda se oba mališana, pa će im reći: — E, deco, deco, zar tako! U srećnim zemljama trude se ljudi da nestane rata,

jedno dvared-tri ispred dece, tako dostojanstveno da se piscu čini najzgodnije da ga baš sad opiše i fotografiju preda čitalačkoj publici.

Radičević, Branko - PESME

Dragog eto iz tog boja Na konjicu ognjanome, Biće skoro preda mnome, Da je donde gotova Suđenica njegova.“ Tako moma pesmu doče, Sunce jarko plamtit poče Da deklicu krasnu

cela snaga, A od mome nigde baš ni traga, Crna nojca svuda navalila, Goru, dolu u crno zavila, Tama za mnom, tama preda mnome, Al' najveća u srdašcu mome.

stajaše, Zvezda jasna do zvezdice sjaše, Tio nebo, tija i planina, Tija reka, tija i dolina, Tio svuda, svuda preda mnome, Samo da je i u srcu mome!

ne pustila, Glednu tamo, zaboravi sanka, No seti se jučeranja danka, Seti s' čuda, a seti se mome, Cela ona beše preda mnome: Vedro čelo, i ti lice belo, Čarno oko, i ti, vito telo, Zlato, sunce, da l' ćeš biti moje?

Dan i noć ja mislim samo na nju, Nojca ide — moma preda mnome, Zar ću samo u snu biti s njome, Nikad neću, nikad, Bože, danju?

eno sunce seda, Jedna ljuba na vojna izgleda, I evo ga, na nožu mu, pobre, Do dve turske, do dve glave dobre, Ona preda nj: „Zdravo, mili druže!“ Pa dovata krvavo oruže, Uzima ga mlada u naruče, Od mila joj skoro srce puče.

probudi, još je bilo rano, U istoku se zora već razvila, Iz njenoga rumenoga krila, Još beli danak ne beše ogranô. Preda mnom lice zore umiljano, No misô moja nije onde bila, Po jučeranjem danu se je vila, Ja gleda lice device ljuvano.

56. Ustaj more, da idemo doma! Reče jedan meni veselome, Ja ustado, pa za njima oma — Slatki sanak sve te preda mnome; O kako se radova veoma, Dragi sanče, tada sa tobome!

59. Al' ne samo u srdašcu mome, Pramaleće i napolju se širi. Cveće krasno ovde preda mnome Našto tako umiljato miri? Drage nema ovdeka sa mnome, Našto vetrić tako ljupko piri?

Kad štogod šušne, a on ti se preda, Sve nešto sluša, sve nekud pogleda. Ne mogu njemu da sagledam lica, Jer i njeg' zavi duga kabanica.

Ma on je čuo, pa sam vas pobledi, Al' muči junak, pa preda se gledi, Pa onda usta, tamo-amo kroči, A momci mučne u nj uprli oči.

„Pa ti si muž?“ — Ovo štene U malo me ne razdera! A ti, a ti, kuku mene“ — Tako s' gospa na nj razdera, Skoči preda nj, nogom lupi... On tri kroka nazad stupi. 139. Ona za njim: „Pa sad dođe?“...

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

kralj Aleksandar pronađeni su sakriveni u potkrovlju Savina svinjca, i to je bio dovoljan razlog da žandarmi uzmu staroga preda se, pa s njim u svoju kasarnu, u zatvor.

), otkotrljao sam se u svijet kao prezreo orah-koštunjavac (onaj kome se rijetko obraduje ikoji nalazač), a i danas preda mnom, kad se najmanje nadam, zaleprša ponešto iz ostavljene riznice utišana potkrovlja.

Krstario kalajdžija najprije kroz ona sela bliže varoši, pa čim napuni kola, on se vrati u „Otpad“, preda robu i opet u selo.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

JUSUF: Nego da izađe preda te? HASANAGA: Ili sam ja lud, pa nejasno govorim, ili si ti glup, pa ne razumeš? Hoću da se Hasanaginica vrati

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

— Ah! Evo me! — veliš stajući preda me — šta si me zvao, a? — Majka te zove! — I ti ne gledajući na mene, brzo, previjajući se i izbacujući iz šalvara

Ovoga uhvati za ruku, te se strina oslobodi i uteče. On tada pusti ruke stricu, stade preda nj, i otpoče ga moliti: — Nemoj, gazda, grehota je, nemoj — branio je strinu. — Ženska strana! ...

Stanoja je već bio tu i rado pristao da mojoj materi kopa grob. Uze motiku i stade preda me: — Mile, da idem? — Idi, Stanojo, ali lepo da skupiš kosti. — Hoću, hoću! — A znaš li čiji ćeš grob da raskopaš.

Zagledah se u crn, dugačak, sa zarivenim vrhom u zemlju grozd, koji beše na čokotu preda mnom. Odjednom zašušta nešto iza mojih leđa. To je bila Ciganka i već se sagla te bere. — Šta ćeš? — viknuh.

I kako mi teško pade kad se zagledah u sve što beše preda mnom. U dolinu, koja beše puna već ogolela drveća, česmu, drum, vinograde i onu ledinu s koje se čak i ovde čuo zvon

kusi pas (koga smo mi, deca, uvek jurili, jer nas je ujedao kad god smo hteli da se približimo njegovom gazdi) čučnuo preda nj, digao glavu, zagledao se u gazdu kako ovaj svira i samo prednjim nogama mrda kao po svirci. A svi sviraju.

— Ovamo, — govori im on i pokazuje na našu kuću. — I u ovoj se kući pesma poje. Za majku ne znam kako je izašla preda nj u kujnu, samo meni znam da srce stade. — Ej, domaćine! — viče č’a Jovan penjući se. — Tu smo, tu!

“ i opet se onesvešćuje, opet pada. Dolazi mu otac. Na plač i naricanje Marikino, koja istrči preda nj, veli, umirava je: — Ništa, ništa nije... — A vilice mu se tresu, zubi cvokoću.

Kostić, Laza - PESME

stupi jedna bela senka — ne, nije senka, mrtvac; misli l' zar grozovito otkrovenije to sva čuda svoja ređat preda mnom, pogibije, vaskrsenija sva? „Dobar veče!

čije čujem glase? oh, blagi bože, preblagi spase! da li me kušaš, da li me karaš, što preda mnom senku najmiliju stvaraš, sahranjenu davno, u srećnijem dobu, u grudi mojih ledenom grobu?

Ti se maši koplja bojna, pa iz grla viknu gojna: ,Za mnom, žene! preda mnom je vojnov sene!' Te namignuv izmičarom, postiđenim ženskim karom, ti zavitla, ja prihvatih; — al' kako si bila

Tad moja vila preda me granu, lepše je ovaj ne vide vid; iz crnog mraka divna mi svanu, k'o pesma slavlja u zorin svit, svaku mi mahom

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Onda ona caru kaže: — Evo onaj moj najmlađi brat a tvoj šurak došao da me vidi. Onda car zapovjedi da ga preda nj dovedu, dočeka ga na noge pa se šnjime poljubi i reče mu: — Dobro došao, šuro!

Građani mu kažu da treba caru. Onda on upravo k caru. Pošto ga prijave pusti ga car preda se pa ga zapita: — Hoćeš li čuvati ovce? A on odgovori: — Hoću, svetla kruno!

Kad dođu u grad, sav se grad slegne kao na čudo. Car koji je sve njegovo junaštvo gledao s planine, dozove ga preda se pa mu da svoju kćer, te s mesta u crkvu pa ih venčaju i učine veselje za nedelju dana.

Kako on dođe pod grad i galija stane u kraj, car onoga grada pošlje i po njega ljude, da ga zovu preda nj. Pošto iziđe pred cara, i pošto car i njega zapita ko je i otkuda je i kuda ide, i on nepokorno odgovori kao i njegov

Ona to sve prizna, pa se zagrle i poljube. Posle otidu u grad pa se venčaju, i otac još za života svoga preda mu carstvo, a druga dva starija sina otera, i tako najmlađi sin ostane car u obadva carstva.

“ — pa se vrati natrag i uzme buzdovan pa s njim kući. Kad dođe pred kuću, iziće careva kći preda nj, a on se prodere na nju: — Ko ti je u kući? A ona mu odgovori: — Moj brat. Zmaj je opet zapita: — A što je došao?

“ — pa se vrati natrag i uzme buzdovan pa s njim kući. Kad dođe pred dvor, iziđe careva kći preda nj, a on se prodere na nju: — Ko ti je u dvoru? A ona mu odgovori: — Moj brat.

i zbratio sa zmajevskim carem, i da sad obadvojica idu na njih, oni se uplaše pa skupe silnu vojsku, te iziđu s vojskom preda njih, a ovi udare na celu vojsku, i sve razbiju i rasteraju, samo ona tri zmaja uteknu u onu jazbinu.

njihove dvore i svu njihovu državu, pa se digne sa svojim sestrama u svoje carstvo, i sretno dođu k materi, pa mu mati preda carstvo, te je carovao do svoga veka.

padne na pamet što je baba kobili govorila, pa izvadi iz marame onu lisičju dlaku i protre je, a lisica ujedanput te preda nj. — Šta je, pobratime? A on odgovori: — Utekla mi babina kobila, pa ne znam gde je.

padne na pamet što je baba kobili govorila, pa izvadi iz marame kurjačju dlaku i protre je, a kurjak ujedanput te preda nj: — Šta je, pobratime? A on mu reče: — Utekla mi babina kobila, pa ne znam gde je.

A kad sve bude gotovo, on se sa svojom kćeri u kulu zatvori n dade ovu zazidati, carevinu preda svom vernom jednom slugi da vlada i caruje za tri godine, a kad tri godine dana prođe, onda da razvale kulu i njega sa

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

Sam je pakao morao moga nesrećnog muža naučiti da me tebi u ruke preda. Ali će ga skupo ova šala stati. Mučiću ga kao zmija, dok mu život ne isisam.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

(Poljubi je u ruku.) Amorova strela neka me ujazvi, neka mi serdce iščupa i na poruganije vsjeh istinoljubjaščih preda, ako zakletvu porušim! JELICA: I ja to isto ćuteći beštetigujem. ALEKSA: O, nebo, o, sudbino!

Mita: I sad je ostao u kvartiru odgovoriti ministru finansije, koji je navalio da mu preda upravitelstvo sviju kasa u monarhiji. I ja sam mu govorio da primi tako važnu službu, ali on nikako neće.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Maršira, cupka, skakuće živo, kad preda nj — Andrić Ivo! Eh to je muka i maler pravi, jure ga pisci u snu, na javi!

U ratu, opet, isti je bio, ko da smo večno osnovci đaci, u teškom trenu, pred mitraljezom, svojim se telom preda me baci. Osećam i sad, što ću vam kriti, on me, i mrtav, večito štiti . . .

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Ptice, koje su, mora biti bile ćutljive ceo dan, graje razdragano: u večeri iznad mene, uz ostrvo, sve smeđijoj a preda mnom, po vodi, sve plavljoj. Opet iznad kruna drveća vidim kule zamka nedaleko ispred sebe.

Usta su mi takođe puna sveže i gorke vlage. Kao kakva poluakvatična životinja jezik ushićeno diše u ovoj svežini. Preda mnom se širi jezero osvetljeno mesecom i njegove su granice tamo gde je noć spustila svoje zavese, a ne gde počinje zemlja.

Ne vidim šta je na njemu živopisnost, već šta je postojanje i stvarnost. Svim svojim bićem: da to nije predeo preda mnom, već deo prirode. Njeni elementi, njeni organi, žive zajednički i udruženo.

Zasenjen, ne vidim ni tamne profile drveća i bliskoga brega: svet se suzio na malo srebrne vode preda mnom i na sazvežđa iznad mene.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

stazi ja se budan krećem I slušam šumor kroz duboki mrak I gledam zemlju, okićenu cvećem I žudno pijem mirišljavi zrak. Preda mnom potok vije se i krade K'o sjajna pruga, svetao i čist, I baca iskre na grančice mlade, Na šaren cvetak, na zeleni

TURSKA K'o izumrli davno preda mnom gradovi leže I mirna, uboga sela. Sa mračnih domova njini' I drevnih, kamenih platna, vinjaga gusta se vije, Il'

A žalostiv, jasan cvrkut horio se sa visina, I preda mnom šumila je valovita, hučna Drina. PEĆINA NA RUDNIKU 1 Triput crni gavran zagrakta i prnu Nad mračnim kulama

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

na liri tvori zvuke oči joj rastu dok u nas gleda i vidi sliku koja zuri kao što i lira više svoj zvuk neće da preda tako i knjiga do vrha puna znaka ne odgovara više i ne pita listovi se okreću Slovo samo sebe čita.

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

Njoj je tetka, pa je zbog toga svi tako zovu. I pokojni Mata je zvao tetkom. VIDA: Pa otkud advokat toj tetki da preda kuću; nije valjda advokatu tetka?

MIĆA: To je teško za vas. DANICA: Pa to je samo za koji dan, dok se kuća ne preda naslednicima. MIĆA: Dotle samo? Zar vi ne mislite i dalje ostati ovde? DANICA: Svakojako ne.

AGATON: S advokatom? Nemamo šta da razgovaramo s advokatom. Uostalom, od danas, kad nam preda imanje, on prestaje biti naš advokat.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Tešio sam se da i sav taj narod mora isto onako ćutati preda mnom, kao što sam i ja jutros pred komandirom... Jer ja nosim dve zvezdice i tu pogovora nema.

Potporučnik se lagano približavao, odbacujući desnu nogu u stranu, da se ne zaplete o sablju. Zaustavio se preda mnom, primio ravnodušno raport, jer je znao unapred šta ću mu reći.

poodmaknem, on je onda poslužiocima izdavao naloge, i bisage na njegovom sedlu bile su kao neki magacin trećega topa. Preda mnom se stalno kotrljala kara drugoga topa.

Malo pogureni, vraćali su se u stroj, gledajući tupo preda se. Ostali su zastrašeno posmatrali scenu. A sutradan, na maršu, vozari su na svakom zastanku brisali oči i grudi u

Na zastanku izbace samo desnu nogu, presamite se preko puške i ćuteći gledaju preda se. Zapitah jednoga zašto ne sedne. — Teže mi je onda.

Njega su godine pridavile i već nemoćan, a valjda i sit života, gledao je tupo preda se... U susednom dvorištu ostavljeni psi žalosno su zavijali.

U četiri časa baterija je bila spremna za polazak. Komandir navukao rukavice i čeka da preda raport komandantu. Ni sa koje strane ne čuju se pucnji, te i ne znamo pravac marša... Dugo smo čekali.

— Na neprijateljsku bateriju... plotun zdesna!... Baterija je zanemela. Pognute glave, ljudi su mračno gledali preda se.

A malo dalje rupa od granate i sveže izbačena zemlja. Obiđoh pažljivo... možda je tu i mrtvih bilo... Preda mnom pripucaše puške. Kuršum zviznu iznad glave i ja legoh uveren da mene gađaju. Hladan me znoj probi...

Ali valjda nisam ja sam koji ovuda prolazi — hrabrim samoga sebe, provirujući iza hrasta, ne bih li koga ugledao. A preda mnom neka niva zasađena tikvama. Da je obiđem, biće mnogo daleko; učini mi se zato kao najbolje da je pretrčim.

Po pucanju uviđam da sam blizu. Oštar prasak se razleže negde preda mnom. Čovek mora da se divi tim pešacima. Ginu kao stoka i niko ih ne žali; pa se još komandanti ponose brojem mrtvih.

Pođoh kroz zabran i tada najednom ugledah rovove. Preda mnom se isprečili ogromni bedemi od sveže zemlje, između kojih su zjapile duboke jame.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Nego nije to. Opet oni misle o nečem drugom, o čemu neće da govore preda mnom... opazila sam to. Ali šta?... Svejedno, ma šta bilo, nije tako strašno... A ovaj Gojko baš je dobar čovek i...

« po dečjim pogledima oseti da ona stoji iza njega, pa odjednom prekide rad i priđe joj, gledajući preda se zbunjeno, ali mu još u očima igraše ona vesela vatra, koja ga grejaše u poslu. — Vi, odmor... da.

Ta to su tako male, tako ništavne želje, pa i to se ne dâ !«... I opet se preda radu grozničavo, žudno, sa nekom čudnom odlučnošću.

I propao sam. Pa evo i sad, posle ovolikoga stradanja... gle sad, šta je preda mnom! Kažem vam... uverio sam se! A vi opet. Ljubica ga gledaše sa nekim oduševljenjem, prijateljski, veselo...

Kad ga kakva nova stvar zainteresuje, on joj se preda sav, zaboravljajući na sve drugo... Tako su ga i sada zauzele zemljoradničke zadruge.

i ne mogu da mislim. A dečko pojede krušku, i taman da baci ogrizak, a pored njega protrča veliki ker, gledajući preda se... Baš kao naručen!... Dečko mahnu rukom i skoro istoga trenutka skiknu ker...

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Sve đevojke k nebu pogledaše, Al’ ne gleda Milica đevojka, Već preda se u zelenu travu. Đevojke joj tiho govoriše: “Oj Milice, naša drugarice, Il’ si luda, il’ odviše mudra, Te sve

govori Milica đevojka: “Nit’ sam luda, nit’ odviše mudra, Nit’ sam vila — da zbijam oblake, Već đevojka — da gledam preda se.“ 128.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Iz poštovanja! Kad idem čaršijom, prelaze na drugu stranu! Zato što me poštuju! Babe se preda mnom krste, ko da sam ikona! Razumiješ? VASILIJE: Razumem. DROBAC: Lažeš, ne razumiješ!

” JELISAVETA: Šta mu to znači? VASILIJE: „...i da se moja lobanja preda nekoj pozorišnoj trupi, kao rekvizita.” SOFIJA: Kao rekvizita?

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

toskanskom, što u reci, rascvetan kao krin, blista, znam da ću, ovog proleća, zakašljati ružno i vidim vitak stas, preda mnom, što se roni, verno i tužno, senkom i korakom, kroz vodu što zvoni, u nebesa čista.

A klone li, klonuće mi na sneg tek, drhćuća i ledna, ljubav, kao sen umorne srne. Srem to više nije. Što sad zasja, preda mnom, izbledelim, od slasti, pre telesnih. Ne vidim više ni znak, žutog, na bregu, drveta.

Nisam još očekivao vojničku pobunu, mislio sam da će početi, kao u Pešti, u radništvu. Preda mnom, jednog majora silom skidaju. Uzimaju mu kapu i seku mu sa nje carsku rozetu, a on se otima i oni hoće da ga tuku.

Sve je u vezi i sve se sliva. Sve se sliva u beskrajni vidik i mir. Preda mnom teče i stoji zaliv, težak i mutan, sasvim kao naš Dunav, mokri i modri, tromi puž moga zavičaja, što puzi, sa

Prelivaju se preda mnom, sa Istoka i Severa, kao more. Sivo, kao pesak beskrajno nebo Bačke, mutno more, u kom gomilaju oblaci, kao pena

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

— — — — — — — — — — — — — — — — — To beše davno al od tada Misli se ona Božje tajne znade, Ljudma bi htela da ih preda: Usta joj često reči traže. Ali ne može ništ da kaže— Ne može — Bog joj ne da...

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Idem umoran, iznemogao, dok odjednom ugledam preda mnom, na pola časa hoda, gde se bêli grad što ga dve reke zapljuskuju.

— Niste znali?! — uzviknu onaj, i pogleda me s još većim rešpektom i poniznošću. — Strâdija! — dodade i stuknu preda mnom malo nazad. „Čudan slučaj da se tako zvala i ona uzvišena, viteška zemlja predaka mojih!

opozicionara, onda treba upotrebiti oružanu vojsku da se takvi izdajnici ove napaćene otadžbine kazne i da se vlast preda u ruke kome našem čoveku... Gospodin ministar se zakašlja, te ja ugrabim reč.

još s bukvarom, počeše pouke kako se treba vladati: „Dobro dete ide iz škole pravo kući, mirno, nogu pred nogu, gleda preda se, a ne zvera levo i desno.

” „Kad polazi od kuće u školu, opet tako isto: ide mirno, nogu pred nogu, gleda preda se, i, čim dođe u školu, ostavi svoje knjižice i seda mirno na svoje mesto, a ručice opruži na klupi.

a levu priljubilo uz butinu; lice mu smireno, glava mu povijena zemlji (pun klasić znanjca), gleda s tolikom pažnjom preda se da već lišce dobiva smešan izraz; ide, to jest pomiče nožicama po jedan santimetar, ne zvera ni levo ni desno, iako

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Ali bi opet bolje bilo, kad bih ga ugledao da trči preda mnom, pa onako s leđa da opalim. Baš je to bolje... Ih, što neće...

Iđah polako, gledajući preda se, pa tek docnije podigoh glavu i zanemih od čuda. — Gde sam ja, šta je ovo!? viknuh glasno i protrljah oči.

— Gde sam ja, šta je ovo!? viknuh glasno i protrljah oči. Preda mnom behu, u mesto poznatih mi palanačkih kućica, čitave gromade gorostasnih dvorova i palata.

Uđoh unutra. Tišina kô u grobu, a moji koraci odjekivahu pod visokim svodovima kao gromovi. Istrča preda me jedan veoma ukusno odeven gospodin. — Lakše, lakše za ime božje! viknu mi on. Stadoh, al’ ne znam šta da mu kažem.

— Dole s konja! — viknuh i trgnuh konja u stranu. On slete sa sedla pa stade živo da dreši bisage. Skide ih na zemlju preda se i podignuvši glavu stade da zvera oko sebe. — Ehe, zar tako!... aha!...

i pred blagočestivim hristijanom izgovorio slovo sije u hramu svjatago Preobraženija svjašče nik Jovica Cuca«, pa to preda gospodinu proti, da, po nadležnosti i dužnosti, pošlje Preosvećenom na ocenu.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Njega ću!« — veli Sreta u sebi, pa navuče opet guber i sklopi oči, rešen da se preda slatkom snu. — Tako! — reče glasno. — Tu sam brigu skinuo s vrata! — reče pa pokuša da hrče.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Korača, nogu pred nogu, gleda preda se, zna se... Ulica je pusta odavde do Tahita. To je vreme kad se čak i tramvaji negde skrase I kad besposleni

To je vreme kad se čak i tramvaji negde skrase I kad besposleni vetar po vrtovima skita. Nogu pred nogu, pa sve preda se.. Izgleda, nečega seća se... Pre deset godina predavao je algebru u Somboru... Popodne, isto ovako...

Samo čeka da ga neko oslovi Pa da se pokorno vlasniku preda, Obučen, obuven, obrijan, cakum-pakum, A zove se Pantić Avakum.

Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI

mladomu mladencu Uglješi Despotoviću, jegože i neoskvršnja se mladahta prestaviše va večnije obitelji, telo že grobu preda se, jegože izdelaše preoci prestupljenija radi.

Rakić, Milan - PESME

Znam te tako dobro: u rastanka čase Ti preda me stupaš sva sjajna i živa, Znam kada će suze oko da ti kvase, Znam kad ti se duša miloštom preliva, A kad u njoj

Nijednom Grku ja ne dam preda se! Ti ljubavnici s lažnim oreolom, I što se uvek lažnim perjem krase, Manji su od nas i srcem i bolom. Svi Grci nazad!

Sve iščezne tada. Zaboravljam bolju, A preda me staju redom preci moji, Mučenici stari, i junaci koji Umirahu ćutke na strašnome kolju...

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

DOĐOŠE POGLAVICE TURSKE, OKOLO SEDAM OSAM. I POSJEDAŠE S CRNOGORCIMA, SVI MUČE I GLEDAJU PREDA SE. KNEZ JANKO Koje ste se jade skamenili? Što razgovor kakav ne počnete, no pospaste i pozamrcaste?

Ali ti se jošt hoće pameti — poteža je ova naša škola. MUČI OPETA SVAK I GLEDA PREDA SE. VLADIKA DANILO Bože dragi, koji sve upravljaš, koji sjediš na prestol nebesni te mogućim zažižeš pogledom sva

Ja ne pržim zemlje i narode, ama mnogi grdni mučitelji na nos su se preda mnom pobili; mnoga, bule vaše, kukajući, za mnom crna kluvka razmotale. ODOŠE KAVAZI VEZIRSKI.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Muževi kao da nisu smeli prvoga dana preda nj, a znali su da će on, šta bi za njih imao, preko tih njihovih žena poručiti im i narediti.

Arnautin bojažljivo, kao ukočen, spusti se na stolicu. Mati, kao uvek pred svima tim očevim glasnicima, stade preda nj, prekrstivši ruke na pojasu i s malo nagnutom glavom k njemu, da željeno i s puno poštovanja sluša šta joj je muž

Mati brzo, sva radosna što ih on nikako ne ostavlja, nikako ne zaboravlja da prvo njih ne poseti, siđe i istrča preda nj. — Hvala, dedo! Srećan ti dan i praznik, dedo!

Otuda mu to sada da šalje po glasnicima ove pare i darove, i sada eto dolazi da kuću preda kupcu a njih sobom da u Tursku vodi. I ne druge noći, nego iste još noći dođe i on.

imala kada da se spremi, da sve stvari, pokućanstvo uredi, te da, kad docnije sa kupcem dođe, može odmah kuću da mu preda, sav resto novac da primi, i oni onda, sa tim spremljenim stvarima, nameštajem, sa njime da otputuju.

Čim sjaše s konja ispred kuće i uđe k njoj u sobu, a ona stane preda nj, da ga dočeka, on rukom po čelu. I od tog silnog udarca uvek u ruci njegovoj ostane njena šamija i pramenovi kose.

Pandurović, Sima - PESME

Umorno ti telo odmoru se preda. Ali, sve na svetu to je ipak varka; I kad nas sna uzme lelujava barka, K’o zna šta ti duša u snovima gleda.

I preda mnom su padali u prah Panteri ljuti i tigrovi žedni, I pljeskali mi burno ljudi bedni Pred arenom nekad, na prestolu sa

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Zateče ih pod Zlostupom, na ledinici jednoj. Mjesec ih dotle dopratio, pa kad ćaše da ih zorici preda, savlada ih san i umor, te oni pomenuvši Boga istinoga, polijegaše po zelenoj travi.

i zbi iza svoje busije, sa nategnutim puškama i ledenicama, sa jataganima malo izvučenim iz korica; svaki je nanizao preda se po nekoliko fišeka. Vjetar bješe utolio te nasta potpuna tišina. Tice veselo pjevahu po zelenim čestima.

Čini mi se da je to bilo, da se dogodilo prije no što bi okom trenuo... Kad se osvijestih, oblak dima plivaše preda mnom, a on ležaše pred mojim nogama...“ „A da kako! Ko bi se mogao uzdržati, kad se tako u obraz takne!

Domaćica, snaha joj i kći, gledahu na serdara, koji mračna lica, pušeći, gledaše preda se. Medik se diže, te se stade protezati. „Ha, kako ti šklopću koščurine!“ reče mu jedan djetić.

Stane ode za njim. Ostali svi ostadoše mirno. Sve utoli u kući. Ljudi, pušeći, gledahu preda se. Baba uzela Miluna na krilo pa najerila malo glavu. Milica sjela na kovčeg, pa naslonila glavu na ruke.

Ostali — razumije se glavari i postari ljudi — posjedaše po vijencu od gumna neki, a neki preda njih na samo gumno, prostrijevši struke i prekrstivši noge. „Pušite, ljudi!“ reče Gospodar, videći e se snebivaju.

Janko prekrsti noge na svome prostiraču, metnu stočić preda se a na stočić hartiju i svijeću, koju zakloni svojim aljinama, pa poče pisati olovkom.

Pejo pokrio bješe glavu i prsi strukom. „Ne mogu da spim, pa sam izašao malo na hlad!“ odgovori Janko. Stana stade preda nj. Ćaše da mu nešto reče, pa se zar splela, ili nemaše šta da mu reče ele osta kao nijema.

“ izgovori on jedva. Zubi mu cakoćahu, kao da ga je groznica uhvatila. Ona nije ni primjetila to, no reče, gledajući preda se: „Nemam do jednu riječ!“ „Reci!“ „Ajde, moj Janko!“ „Da idem... a kud?“ „Tamo đe te zovu... đe ti je mjesto.

Oboje mučahu i gledahu preda se. Ona prva prekide, ali neumjede što drugo, no opet poče: „Malo ćeš pretrpijeti, istina, ali šta ćeš?... Pa...

Momče izvadi iz vreće nekoliko ledenica i jatagana, pa sve to metnu u gomilu preda se. Zatim izvadi sa dna neki zamotuljak u suknenoj krpi i tresnu njom o ledinu, da čuju drugovi kako unutri zveči.

Evo, od Petrova dne s nama je bio i četovao... Bogami, serdaru, žalim ga kao nijednoga druga; preda nj drugi nije noge iznosio, đe se smrt u oči gleda, đe prskaju ljudske oči... A što, je li ovako, braćo?“ „Jest, bogami!

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Tuka, bubi štuka! — Kazao pop ili kaluđer, kad su negdje uz post preda nj donijeli pečenu tuku, i ovijem rečima kao pretvorivši je u ribu, stao jesti. Štođe, štođe!

E, lijo, sad si dolijala! — U nekakvoj zemlji oglasi se lažljiv vrač. Car od one zemlje dozove ga preda se i iznesavši u zavezanoj vreći lisicu, reče mu: „Ako pogodiš šta je u toj vreći, pravi si vrač, i neću ti ništa; ako

oko njega, pa jedan veli: donesi mi ovo, drugi veli: donesi mi ono, a nijedan ne daje novaca; onda nekakvo dijete iziđe preda nj i pruživši mu paru rekne: „Na ti, molim te, ovu paru, te mi kupi i donesi sviralu“.

11 Pitao vladika popa: — Koji ti je u nuriji najgrešniji? — Oni te mi nema otkuda da preda bir. 12 Pitali fratra: — Kakva će biti godina?

govoreći): Kud god hodam, vratić trgam; za mnom se svila mota (pogleda iza sebe), iz usta mi biser kaplje (pogleda preda se); spreda sam vila, otrag sam mama: ja pomamih vas svijet: i u putu putnika, i u sretu sretnika, a najbolje svoga

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

striženo! striženo!“ Idući ona tako pored puta, a ne gledajući preda se, nego čoveku u oči i u svoje strickanje, nagazi na nekakvu rupu, koja je od ozgo bila pokrivena otkosima, i u nju

i zbratio sa zmajevskim carem, i da sad obadvojica idu na njih, oni se uplaše pa skupe silnu vojsku, te iziđu s vojskom preda njih, a ovi udare na celu vojsku, i sve razbiju i rasteraju, samo ona tri zmaja uteku u onu jazbinu.

njihove dvore i svu njihovu državu, pa se digne sa svojim sestrama u svoje carstvo, i sretno dođu k materi, pa mu mati preda carstvo, te je carovao do svoga veka. 6. ĐAVO I NjEGOV ŠEGRT. Bio jedan čovek pa imao jedinca sina.

To je bio đavo. On odvede dete u svoje dvore i preda ga jednoj staroj babi da ga uči, pa se opet vrati na ovaj svet. Pošto se on vrati i baba ostane sama s detetom, onda

Građani mu kažu da treba caru. Onda on upravo k caru. Pošto ga prijave, pusti ga car preda se, pa ga zapita: „Hoćeš li čuvati ovce?” A on odgovori: „Hoću, svetla kruno!

Kad dođe u grad, sav se grad slegne kao na | čudo. Car koji je sve njegovo junaštvo gledao s planine, dozove ga preda se pa mu da svoju kćer, te s mesta u crkvu pa ih venčaju i učine veselje za nedelju dana.

” I tako ga jedva utišaju. Kad to čuje tast njegov, odmah mu još za svoga života preda carstvo, i tako on postane car, te je carovao sretno do svoga veka. 10. OPET ZMIJA MLADOŽENjA.

Najposle se dogovore, te otac dozove sinove preda se pa im reče: „Idite u kakvu varoš te zaslužite po maramu, pa koji donese najlepšu maramu, onoga ću ženiti.

nje misleći kako bi prešao na onu stranu, ugleda ga kroz pendžer careva kći, pa zapovedi momcima te ga prevezu i dovedu preda nju.

Kad careva kći pošlje jednoga od dvorana da vidi jeli on živ, i ako je živ, da ga dovede preda nju, dvoranin se začudi kad ga nađe u sobi gde sedi živ i zdrav, pa mu onda reče: „Hajde, zove te naša carica.

” Kad on iziđe preda nju, i ona se sama začudi kako je ostao živ, pa mu da doručak, i pošto doručkuje, da mu u hartiji zavijenu svilenu

” Tako se braća umire i starija dvojica otidu kuda su znali, a najmlađi upravo k carevoj kćeri, pa kad iziđe preda nju, ona ga zapita: „Šta ti je sad otac kazao?

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

ANĐELKO: Misliš da ja ne kapiram? Kad sam pošo iz one samoposluge, smaterijalom, preda me patrola! Ko da smo imali zakazano! Misliš da ne kopčam da me on otkuco?

Što je trebalo da mi grane, pocrnelo! Neki repati vetar ujaho u mene ko s lučem u slamu! Za mnom pustoš, preda mnom pustinja! Što mi je bilo nada, sad mi je čemer! Šta da radim s vremenom koje mi ostaje?

Stanković, Borisav - JOVČA

I ti, da ne znaš da si je ti rodila, ti si joj mati, i da ja, zbog nje, moram da te trpim — ne bi mi se ovako ti sada preda mnom... niti bi još smela da mi sada tu... ne bi, jer bi otišla i ti kuda su otišle i one druge, njihne matere.

Tako se preda mnom brčkaju, kupaju, svlače i oblače... I htede da se izludi, da se presvisne, dok jedne noći... MLADEN (izlazi,

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

vodio me je, počevši od gospodina protopope ot Šakabent[a], kazujući svima da ja bolje od njega čitam i da on ne sme preda mnom čitati. Bio sam kao na vatri od stida.

kazivao bi da on ima đače sveca, da svak stoji na opazu i da dobro gleda što će poslovati; da se on boji jesti i piti preda mnom, a smejati se i šaliti za glavu ne sme.

što ne zna latinski jezik, kojega je počeo bio malo učiti i znao je nekoliko dijaloga iliti razgovora, pak bi i[h] sve preda mnom govorio i tolmačio bi mi ih.

Prenesem moje vešti iz metoha. Sledujući dan preda mi učitelj, zovomi Nikolaj Argentios, svoji[h] dvanaest učenika za obučavati i[h] u [i]talijanskom, i on počne

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Pošto bi se Kušmelj isplakao, uzela bi ona Škemba preda se, pa mu počne ovako tepati: — Evo, ko će biti naš redovnik, naš biskup, naša kruna!...

Zatijem bi se vra izvalio u naslonjaču, pa stavio preda se dva špažna zlatna časovnika. To mu bijaše uživanje da sluša kako klopoću ona dva velika na stjenama i dva mala pred

Fratri pođoše. Mačak, gledajući preda se, dodade sasvijem zbiljski: — Uzmi, brate Ive, skrušeno tu malu pedipsu! Bujasa spopade smijeh i uhvati Bakonju za

Ćosić, Dobrica - KORENI

Dugo misli. Nije, nije. One to uvek urade sa onim u koga ne sumnjaš. Da ne bih posumnjao u Mijata, ona ga preda mnom grdi. Preti da će ga isterati. Celo imanje na suknje ću da raspem. Prvo ću sve devojke po Prerovu. Dukat na pupak.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

nameri da spase Miloša, koji je bio talac Sulejman-paše Skopljaka u Beogradu, sopstvene goste u sopstvenoj kući i da ih preda Turcima. Te goste, najuglednije ljude, sam je bio pozvao na dogovor o ustanku.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Misli l' zar Grozovito otkrovenije to Sva čuda svoja ređat' preda mnom, Pogibije, vaskresenija sva? „Dobar veče!“ avet me pozdravi.

Na grudi tvoje on očaran pođe Al' na mom koplju smrt se iz sna trže, I pre neg' poljub na usnice tvoje, Preda te život pao mu je brže...

Htedoh da zapitam gde sam, i što to rade? Al' čovek u crnom ruhu preda me stade: „Pardon!“ kanda je rek'o, i mrka lica Na vrata prstom pokaza lako; „Na bal se ne dolazi tako, Bez fraka i

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

nijemom zasuto, smrt bi na grob njegov očajala; ne bi Adam svoje legione u okove smrtne okovao i na žertvu sebe preda s njima užasima, smrtnim nasljednima!

Popa, Vasko - KORA

tvojih pogleda reka sam Koju su napustile obale Vetar me za ruku vodi Tvoje ruke odsekao je suton Bele ulice preda mnom beže I prsti se klone moga čela Na kome se svet zapalio Reči su mi u travu zarasle Tišina ti je raznela

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Utrošio sam za nj samo dosta hartije i mastila, kako to posvedočavaju zapisi tog mog putovanja koji leže preda mnom na stolu. Pisao sam ih za svoju vlastitu zabavu, ali sam pri tome i dosta naučio.

„Zašto da očajavam? Budućnost stoji još preda mnom, a ja sam još mlad kao rosa!“ Pri ovim lepim rečima, njegovo se lice preobrazi.

Aristoteles gledaše zamišljeno preda se, a stric promeni temu razgovora. „Otac ti je, koliko znam, ostavio lepo imanje“, reče on Aristotelu.

Ona jecaše još uvek. Ptolemajos Filadelfos gledaše mrkim pogledom preda se. On i kralj Sirije Antiohos І zaključili su nedavno tajni ugovor da se prestolonaslednik i budući kralj Sirije

On stajaše u jednom prozorskom udubljenju i gledaše ćuteći preda se. Beše još dosta mlad - tek ako je navršio tridesetu - visoka rasta i čela, duge crne kose i crnih očiju; imao je

„Sad sam stigao“, reče zadovoljno, „do svoga cilja. Ovde preda mnom stoji jedna poluga u svojoj ravnoteži. Ona nosi na svom desnom kraju teret koji je dvaput toliki kao onaj na

Pročitao sam i Grilparcerovu dramu „Jevrejka iz Toleda“, u kojoj je Alfonzo Plemeniti glavna muška uloga, a metnuo sam preda se jednu u bojama reprodukovanu sliku Grekovu na kojoj se Toledo vidi iz daleka.

Oprostite mi, molim vas, moju nasrtljivost!“ On se pokloni preda mnom učtivo i prijateljski. „Ukazujete mi osobitu čast svojom posetom i pričinjavate mi veliku radost.

po redu, naslednik Almamum koji je pobeđenom vizantiskom caru Mihajlu II stavio mirovnim ugovorom u dužnost da mu preda dragocene grčke rukopise, ili da mu dozvoli da ih dade prepisati.

Mardohaj ode do ormana, izvadi iz njegove fijoke nekoliko knjiga i položi ih preda me na sto. Pregledah radoznalo te knjige.

Njegove oči se zasvetliše, on vide vitezove u spremi za rat i naslika ga pred sobom u živim bojama, govoreći glasno preda se: „Don Ramiro doći će, sav zaduvan, meni. „Ej, Mardohaju! Treba mi nov konj za jahanje“.

magdeburške, knezu Kristijanu Vilhelmu, u kojem ga poziva da se odrekne protestantske vere, pokori caru, a varoš preda. Na sednici varoškog veća baš se većalo o tome šta da se odgovori na taj ultimatum.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Najedanput, jedan omalen francuski oficir, što je preda mnom stajao u društvu dama i propinjao se celim telom da bolje vidi, pokaza rukom u pravcu čete što je nailazila: —

U salonu, gde smo prešli, potom, ona me je molila za oproštaj njihove neizgladive sramote preda mnom. Rekla mi je: da se stidi od mene, da ništa sigurno nije znala o mom dolasku, da je njen život čemeran.

borbi, a Resimić se smeška dokle ga odvezuju, namiguje na vojnike i sav crven pobednički odlazi pod svoj šator, uzima preda se doboš sa onom stranom što nije probušena, vadi izlizane karte iz masnog koporana, pljuje prste, češlja karte i doziva

— Sve mi je jedno govoriti, ali šta? — Pa je iskolačenih očiju, premlaćeni Svilar gledao preda se i samo puštao slaba stenjanja kao neko koji je na izdisaju. — Majčina ti, idi gore i laži makar šta!

Najedanput crveni, žuti i zeleni kolutovi zatreptaše pred mojim očima, pa se sve te boje sliše u crno, i preda mnom grozan, crn kao ugarak, razjapi čeljust i puče užasan bezdan u koji kao da poleteh strmoglavce.

Ja sam bežao od vitla. Ja sam trčao kroz travu, i gore su cvrkutale tice. Preda mnom daleko, polivena zlatom sunca, nežno i lako lelujala se polja, plavila se brda.

starim teretom, da kroz zločin stupim u nov život, i da prestanem s kamena na kamen prelaziti reku, gledajući preda se, pun straha da se nikad ne ukvasim?

Kad sam malo zatim upalio sveću, ja jeknuh tako bolno, ja ustuknuh tako zaprepašćen, da žena koja je stajala preda mnom vrisnu, pa me prihvati da se ne srušim.

Raširenih ruku, onako isto uzdignute glave, sen je stajala preda mnom u onom jezivom nepomičnom položaju statue. Onda nesvesno ja učinih nekoliko koračaji prema njoj. A tada...

kažem i ostajem pri što sam kazao, da sam pred kuću sedeo i dremao, a kad sam pogledao, a ono žena moja Ciganka stoji preda mnom.

nas trojica u jednoj maloj kućici punoj prljave slame i pamtim da ti nikako nisi mogao zaspati i da si prvi put tada preda mnom pušio cigaretu za cigaretom nervozno i zamišljeno.

celom svom životu snovâ, nisam doživeo da upoznam, i koje se isto tako nikad više u mome sećanju ničim nisu pomračile. Preda mnom su blještale sjajnobele stepenice od mramora, i na njima, opkoljenu palmama, čije se široko lišće lako njihalo,

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Ali i taj časak bio je dovoljan da mi izmakne jedna karika u slijedu metamorfoza, i baš ona najbitnija; preda mnom je već stajao, gotov i promitaren, noćni čovjek. Očekivao sam: neće li početi da klanja? (Možda je potajno Turčin?

osoba, isluženi predmeti svakodnevne upotrebe, koje nekakav smiješni malograđanski pijetet čuva ustručavajyći se da ih preda staretinaru ili ognju. Jer malograđanski sentimentalizam mora da svaki osjećaj veže za kakav materijalni predmet.

da je vanjski nesretan slučaj bio ono što mi je presjeklo dalje mogućnosti „uprav u času kad su se s najviše izgleda preda mnom otvarale”, mene samoga to nije ni za trenutak uspjelo zavesti u zabludu i poljuljati u ocjećajy da je nesreća došla

uobličavalo se u određeniju težnju; obično u imperativ „krenuti prema jugu”, ili „poći za suncem”; i gaziti tako, ravno preda se, ne svrćući s puta, u stopu za zalazećom kuglom. Možda je čudno što sve to obuhvatam imenom nostalgije.

kao somnambul, noge su mi upadale u griblje i jazove, oko gležanja mi se obavijao slak i kupina, a iz gustiša su nenadno preda mnom prhala jata prepelica.

Parbenici su koračali naprijed, utihnuli, ponešto malaksali i oni, zagledani u zemlji preda se, ne baš zadovoljni, ali ni sasvim nezadovoljni, računajući valjda da sam, sve u svemu, odmogao jednome koliko i

Posjedamo na tratinu podvijenih nogu, kao na teferiču, i prostremo salvetu preda se na travu. Iz šumarka ispadne stado goveda.

Pođem da ga otvorim. Protruli kapci rasklopiše se zacviljevši na zarđalim baglamama. Preda mnom puče sura kamenita strmina iza kuće. Pod prozorom stajao je Bućko i gledao u me.

Ali što se samo tako drži! Koji mu je bijes? Pa šta hoćeš, čovječe božji! Što bi pretendirao? Da kleknem preda te? Dobro, ako hoćeš, past ćy pred tobom na koljena i reći: „Slušaj, gospodine!

* Samoća, i pučina noći preda mnom. Ničega nema. Ni ljeskanja varljivog svijetla u daljini ni lepeta kakvog bijelog krila.

Ničega, do ravne plohe zida pred mojim očima i beskrajne pučine noći preda mnom. Hrana je mome uhu disanje tišine, hrana je mome oku nijema bjelina zida, hrana je mome srcu samoća.

Zadnje tabake s Malim oglasnikom uzeo sam preda se na koljena. Promatram sa zanimanjem biljke unaokolo i trudim se da se svakoj sjetim latinskog imena.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Idući putom, beše pognuo glavu i tako zamišljeno gledaše preda se, kao i da ne opažaše kud prolazi. Poneki put se ukažu dve prave, oštre bore između obrva mu, oči mu zasvetle

On i panduri za časak pojahaše konje, uzeše Đuricu preda se i odoše k sreskom mestu. IV Prvi put u životu Đurica se nađe u zatvoru, »lišen slobode« kako vele pravnici.

i na vratima Đuričine kuće prilepljene naredbe državne vlasti, u kojima se Đurica poziva, da se u roku od tri dana preda vlasti, inače će se oglasiti za hajduka. Seljane obuze velika radoznalost.

— Bogme, tamo mu u onoj hartiji stoji napisano, da će ga posle tri dana, ako se ne preda, smeti ubiti svaki, ko god hoće. — Jest, kad bi se on dao. Tako mogu napisati i za mene, ali neka dođe ko da me ubije.

Bacaj pare! Mehandžija izvuče novčanik, metnu ga na dlan i pruži preda se, ali mu ruka toliko drhtaše, da novčanik pade u prašinu, a on zamuca: — Tako mi dece!... Živa mi deca!...

— Pa znaš... savetovao sam čoveku da ne propada tako mlad uzalud, neka se preda vlasti.. — Pa šta veli on? — Ništa. Kaži — veli — onima tamo nek idu kud hoće, pa ga nestade, kao da ode u zemlju.

Svaki dan iskrsne otkud bilo, a ja ti se, jadna, sva skamenim. Onomad siđem na reku za vodu, a on preda me. »Šta radite danas, Cako « — veli, a ja zanemela, pa ga samo gledam. »Ti se kâ da bojiš mene ?

Kad pređe potok i naiđe u gust zabran, steže joj se srce od nekoga neobičnoga predosećanja i zebnje... Pogleda preda se i, pod jednim gustim gložjem, ugleda njega gde sedi, sa prebačenom puškom preko krila...

Već se približio prvim šumarcima nad potokom, ali je i onaj blizu, samo sad ne ide preda nj, već mu se približuje sa strane. Sad dobro čuje tutnjavu od konjskih kopita i oseća da ga snaga pomalo izdaje...

A sad?... The, nisam onda znao za bolje, a sad znam... Varoške, more, igraju preda mnom kâ na tanjiru, još kakve varoške!... kâ molovane, bele ka sneg, zgodne, umiljate...

— Viknu on, ne izlazeći iz sobe. — Došla, gospodine, ona devojka što ide sa Đuricom... Traži vas, kaže, da preda Đuricu. — Zaključaj brzo vrata spolja ! — reče mu on tihim glasom. — Zaključao sam, evo ključa.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Tad se tek sjeti prstena, pa ga prinese k vatri, a dva Arapa pa preda nj: — Šta zapovijedaš, gospodaru? — Zapovijedam da mi podosta donesete, i to odmah, svake zahire, i punu avliju drva,

— pa prinese prsten k vatri, a dva Arapa pa preda nj: — Zapovijedaj, gospodaru! — Zapovijedam da mi na toj i toj meraji načinite saraj kao što je u cara, a u saraj

te me je on, pošto sam mu zadala božju vjeru da neću nikome kazati, zamolio da pilav okrenem tako da prsten dođe preda te.

padne na pamet što je baba kobili govorila, pa izvadi iz marame onu lisičju dlaku i protre je, a lisica ujedanput te preda nj: — Šta je, pobratime? A on odgovori: — Utekla mi babina kobila, pa ne znam gde je.

padne na pamet što je baba kobili govorila, pa izvadi iz marame kurjačju dlaku i protre je, a kurjak ujedanput te preda nj: — Šta je, pobratime? A on mu reče: — Utekla mi babina kobila, pa ne znam gde je.

Građani mu kažu da treba caru. Onda on upravo k caru. Pošto ga prijave, pusti ga car preda se, pa ga zapita — Hoćeš li čuvati ovce? A on odgovori: — Hoću, svetla kruno!

Kad dođu u grad, sav se grad slegne kao na čudo. Car, koji je sve njegovo junaštvo gledao s planine, dozove ga preda se pa mu da svoju kćer, te smesta u crkvu pa ih venčaju i učine veselje za nedelju dana.

Onda ona caru kaže: — Evo onaj moj najmlađi brat a tvoj šurak došao da me vidi. Onda car zapovjedi daj ga preda nj dovedu, dočeka ga na noge, pa se s njime poljubi i reče mu: — Dobro došao, šuro!

ZLATORUNI OVAN Bio jedan lovac, pa kad jednom otide u lov u planinu, iziđe preda nj ovan sa zlatnom vunom. Lovac, kad ga opazi, potegne iz puške da ga ubije, a ovan se zatrči te njega pre rogovima

Jednom on ukrade pušku i otide u lov. Kad dođe u šumi, onaj ovan sa zlatnom vunom iziđe i preda nj, pa mu reče: — Tvoga sam oca ubio, pa ću i tebe. A on se uplaši pa rekne: — Pomozi, bože!

Kad najedanput jedno devojče iziđe preda nj i zapita ga: — Zašto, brate, plačeš? A on joj srdito odgovori: — Idi zbogom, kad mi pomoći ne možeš!

On iziđe iza sela, i kad dođe na ono isto mesto gde je pre onu devojku našao, ona iziđe opet preda nj pa mu reče: — Opet si, brate, neveseo i plačan. A on joj se stane tužiti šta mu je sad zapoveđeno.

Petković, Vladislav Dis - PESME

Pa kud idem, da li idem, je l' opsena? Ko me roni, koga nosim, pre i sada? Za mnom stoji čega nemam, a preda mnom: Mrtva prošlost sa životom pokrivena. Dok budućnost polagano pokrov skida, Nje nestaje i u prošlu prošlost pada.

stresa šum i šapat s granja; Vidim neku siluetu tavnu, Trag prošlosti, zalazak sećanja I sve reči da s oblikom staju Tu, preda me, gde se raspadaju.

Ozbiljan lik ti sad preda me stupa Ozaren mišlju i životnom snagom; U tvome oku i duša se kupa, Ženska i čedna sa nežnošću blagom.

pada, U neki suton i predgrađe groba, Gde nema misli, ni snova, ni jada — Ja vidim kako sve besane noći, Vukuć ideje, preda mnom se jave: Ja vidim sebe u raskošnoj moći Gde skupljam zrake i obzore plave, I njih odevam, i silinom duha Iz svog

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

nosioce žuto-crnog znamenja, a u tom sukobu ja bejah uhvaćen kada sam stao nogom na oborenu austrijsku zastavu. Preda mnom je sada bilo izbacivanje iz škole.

Pomislio sam u sebi daje preda mnom sam car, a ako je tako, pomislio sam, da li je saznao da sam na proslavi prvog maja u Pančevu gazio njegovu

sam se opet vraćao na ”vilu” i njenu majku sa obala zlatnog delavera i na veličanstvene uspehe koje su one videle preda mnom, pa sam se pitao da li je ova seljačina Braun jedna od tih “Divnih prilika?

Takva razlika u postupcima predstavljala mi je tada zagonetku. Ali preda mnom je iskrsavao čitav niz prepreka da ija postanem student u Prinstonu, u domu lepo odgojene američke mladeži.

Mišići i borbeni duh dece, čistača cipela i prodavaca novina na Brodveju, isprečili su se preda mnom još prvog dana boravka u Americi, kada sam prešao granicu Kasl Gardena, da bih stekao predstavu o velikoj

Oduvek sam voleo tu priču, verovatno zato što nisam voleo austrijske tirane. Kad smo stigli u Lucern, preda mnom puče divna alpska panorama. Tamno plavo jezero okruženo snegom i Alpima ličilo je na amfiteatar.

Oduvek sam voleo tu priču, verovatno zato što nisam voleo austrijske tirane. Kad smo stigli u Lucern, preda mnom puče divna alpska panorama. Tamno plavo jezero okruženo snegom i Alpima ličilo je na amfiteatar.

Proces koji je tu bio prikazan, odvijao se preda mnom vrlo često kao proces u ložionici u ulici Kortland strit. Posmatrajući nekada taj proces, nisam ni sanjao da se on

Bio sam zadovoljan i ja i Niven, moj mentor u Triniti koledžu. Tada se više nisam osećao kao guska koja luta po magli; preda mnom je bila svetlost, a osećao sam sve više da se približavam cilju kome sam krenuo.

Tema njegovog govora je bila: ”Predsednik Vilson je oaza idealizma u beskrajnoj pustinji materijalizma.” Preda mnom se odmah pojavila slika starog prijatelja Bilharca, pustinjaka iz ulice Kortland strit, i njegova omiljena fraza

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Odluči se na posao, pa, pošivajući, misli je zaokupljuju, a na mahove i mučno joj je sva kao da od nečega preda. U tome sluša žamor s ulice i gleda djecu koja potrčavaju pored vrata i učini joj se da bi valjalo da bude i ona

Prestade pošivati, i s iglom u ruci zagleda se preda se: u pameti napokon bijaše se uobličilo ono što je mori, i odvojito ispoljilo se.

Valja da prođe pored same kasarne, a uvijek, kada se između vojnika nađe, preda da joj što zla ne urade. Na kraju grada, s jedne i s druge strane ulice, iz krčme sluša pjesmu, a ondje gdje su

Znala je iz čuvenja da se ono prostire u neizmjernu daljinu i da ga oko ne može zahvatiti. I čisto joj žao što se preda nju dostavilo ono golo visoko brdo, iza koga je sigurno dore i kamo će ona domalo otploviti.

Njoj se ne da poći među čeljad, u svijetlost; jednako od nečega preda. I tako, obuzeta sjetom, čeka Lazu; najmilije bi joj bilo da odmah dođe, pa da krenu u grad.

—Ukrcajmo se! — javi se stari ribar. Antica se trže, i u zadnjem času snađe se, pristupi mrcu, kleče preda nj i dotače se ustima vlažno— ga mu čela.

i jaki, još zdravi zubi; pa onda lice, suncem i posolicm osuto, ali još puno, — i nehotice pogledah na škrape što preda mnom iz mora vire. — Sjedite, nemojte radi mene... — i prekidoh, stideći se što se starica ispred mene ispravila.

Ma svejedno... dođite da vam pokažem stari manastir.. Antica se diže, pa pođe preda mnom. Idem za njom, a društvo gleda za nama; niko se ne miče da nas isprati: sunce je osvojilo školj, a maestrala još

A zbilja, da vidite magare što sam uhvatila otrag nekoliko dana, — reče mi življe i prođe preda me. —Uđite za taom!.... Iz tamnijega dijela razvalina uniđoh u svjetliji već posvema porušen.

Ja sam još prije u sebi osjetio svu milinu slobodne, skrušene duše.... Pa eto i pošljednjega Mrljanovoga rata, i preda mnom otvara se Kaštelanski prodor, prodor moga zavičaja, i tada, na dogledu vitkog zvonika, moja je misao življa i

Otima se, a uto začu se silna grmljavina. Da se odbrani od griješnih misli, prestrašen, uze preda se najmlađe dijete i miluje ga po glavi.

—Neka ga, bolan, neka mu isteče malo one pogane krvi! — odgovara Ilija i mrko gleda preda se. —Što se ne poturči kad begeniše tema ženama?... —A meni dodija i jedna moja! — nasmeja se Toma.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

RISTA (preplašen): A što, brate, da me ubije? ČEDA: Eh, što, zakleo se, preda mnom se zakleo. Ali ti ne treba da se bojiš, ne smeš biti kukavica, razumeš li.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

A kada je Tomča zavio cigaretu, Mile nenadano iskrsne preda nj nudeći mu da zapali i prinoseći iz kuhinje doneseni žar do samoga lica.

nešto kasnije: „Sve je to bilo tako čudno, ali ja sam mislio da sam zaspao, no se trgoh, i videh ga kako stoji preda mnom sa svećom u ruci i šapuće mi, svetleći mi u lice: 'Nebo, nebo' ”220 Samo što ova java u koju se Rajić iz sna

rascvetan kao krin, blista, znam da ću, ovog proleća zakašljati ružno i vidim vitak stas, preda mnom, što se roni, verno i tužno, senkom i korakom, kroz vodu što zvoni,

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

I Februar može da ti nâd omane, Da preda te stavi ogromne teškoće: A ti s’ drži Marta, i on nešto može, Samo ako hoće.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

Daj malo sirćeta pod nos. (Anča joj donese.) FEMA: Tako, sad mi je već lakše. Ti, bezobrazniče, da se više ne usudiš preda mnom tako što govoriti. Ne znaš li ti da je moje tjelo slabo? JOVAN: E slabo, da! Koliko ste boja od majstora izeli!

FEMA: Zapovedajte, alabunar. (Otidu.) POZORIJE 9. RUŽIČIĆ (sam) RUŽIČIĆ: Kleči preda mnom? Kleči, Ledo, tako muza svoje ljubimce dižet, tako ih slavom uvjenčava.

Miljković, Branko - PESME

Ko pticom isceli Ponor proleću bezazlenost preda. Ružom pogrešno i nežnije kazana vatro, Proleće prođe i niko se ne stidi Da preostale dane kao budućnost vidi, Koju

Petrović, Rastko - AFRIKA

Oni su tako vertikalno preda mnom a tako smanjeni u perspektivi, da liče na ove obojene guštere što silaze na sve strane niz pleteni zid kraj mene.

Šef Alepa šalje u selo mladića da skupi pagajere koji će upravljati pirogom. Posle pola sata čekanja dođe, onom stazom preda mnom, prvi mladić. Prilazio je hitro, češući se jednom rukom po glavi, noseći u drugoj usko kratko veslo.

Ona je uopšte savršena dama. Preda mnom Pebenjani naređuje da mi se u kampman pošale jedan kanari, ćup od desetak litara piva od prosa, i jedan isto tako

I to još nije sve. Evo tast, mladoženja i drugarice, šalju mladu da igra preda mnom, samo za mene i sasvim uz mene. Jaje darujem sa pet franaka, što izaziva freneziju oduševljenja.

a kao da su sasušeni, nikada ne listaju. On se nije krio preda mnom nije lagao, nije se pretvarao: pustio je da vidim celu njegovu grdobu za koju nije kriv on, niti je izgradio on,

Evropa je uistinu bila tu, preda mnom, a ja joj nisam pristajao. Bio sam umoran, modar, prozebao, možda bolestan, ali istovremeno i srećan da će se

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

GLAVAŠ (uzima pušku i skače sa stolice): Na noge, momci!... Hajd’ u poteru! Ne uticahu vuci preda mnom, Niti odneše laku košutu Dvokrakog papka tanke nožice Od olova mi brze hajkače, A toli danas da mi umaknu S

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Čerkezi se brzo pribraše u gomilu i poleteše na naše; naš lanac pucaše donekle, pa onda brzo stuče i pusti preda se formirane zatvorene kare Čerkezi su bili dosta blizu i naše ih kare dočekaše složnim plotunima.

Naše se kare opet povukoše i pustiše preda ce streljački lanac, koji otvori vatru na turski streljački lanac i zaustavi ga u napredovanju.

Vladana, koji su sedeli u jednom zaklonu, za bedemom, na dva koraka preda mnom pade kapetan Živan Protić, komandant šanca.

Jedan turski fes pomoli se iz jedne rupe preda mnom, iskoči čovek i beži; do njega iz druge rupe pomoli se drugi fes, treći, četvrti — čitav niz fesova — Turci beže.

po našim redovima, svaljujući i levo i desno; znam da mi jedan ranjen Rus nešto govoraše; znam da Kirilova, koji je preda mnom trčao i strašno vikao, najedanput nestade; posle se sećam da se iz turskoga šanca, koji je bio pred nama, začu

Černjajev se odvoji iz gomilice, izađe preda me na dvaestak koraka, i... i nekoliko trenutaka docnije dr. Vladan već je pravio dosetke: »A.. a.. a!

U njoj Porta poziva »verni srpski narod« da se mirno preda Turskim komandantima, pa će biti u svemu zaštićeni i pošteđeni.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

“ XXIV Možda nije to baš tako — — Možda bejah gde na putu, Pa se željan vrnuh doma, Svome gnezdu, svome kutu. A preda me ti iziđe, Okićena sa biseri, Sa biseri naše sreće, Sa tri sina i dve kćeri.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Na njegovom čelu videla se velika rupa. Okrenuo sam se oko sebe da bih zapamtio mesto gde je pao, pa potrčah napred. Preda mnom iz magle dopiru povici: „Živela Srbija!“ Osetio sam se kao da letim.

Privlačim jedan kamen uz glavu. „Pucajte na mitraljez!“ — neko viče. Preda mnom udari kuršum, pa me zemlja zasu po licu. A onaj pokraj mene zabi lice u zemlju, i poče sav da se trese.

Brana pravi venac od maslačka da preda pobedniku. „Fikus“ drži govor Peri „Đevreku“ i Simi „Jarebici“. — U vas je „utprla“ oči armija... Dokažite...

Namesto radosti prožima nas nešto mučno. Potpukovnik Petar pogleda mračno preda se. Između njegovih očiju pojaviše se duboke bore. On klimnu glavom i tiho progovori: — Ozbiljna opomena i nama i njima.

A tamo, u onoj izmaglici, nalazi se Solun. Mravinjak ljudski... komandanti... kazamati... Preda mnom je četinarska šuma, sagorela i iskidana od bombi i granata. Dva sveta...

— Iziđi, imaćeš ti prilike i drugi put. Trajko nije izlazio, već je napućio usne i ljutito gledao preda se, kao dete koje su kaznili. — Ja vas molim, gospodine kapetane... Nije mi ništa. — Sad...

— Gde ćete sada sa njima. — U štab divizije. — Dobar dan, gospodin potporučnik! — stade preda me u stavu „mirno“ jedan od naših vojnika. Lice mu bilo tamno, imao je malu šiljatu bradicu i zašiljene brkove.

Veterinar se vrati i, ruku zabačenih pozadi, stade pred Boru. Njegove usnice bile su stisnute. Bora je gledao mračno preda se, onda progovori, naglašavajući svaku reč. — Vi me dobro poznajete. Dok sam trezan, ja ni mrava ne zgazim.

„To je ona“ — pomislio sam zadovoljan i gledao s nestrpljenjem u vrata... Brava škripnu i vrata se otvoriše. Preda mnom se ukaza žena, mala, iskrivljenih ramena...

— Ne, ne! — rekao sam odlučno, da bih prekratio dalji razgovor. Ona se nasloni na zid i pogleda tužno preda se. Omotavala je nervozno maramicu oko ruke i šmiknu kroz nos, kao da hoće da zaplače.

I najednom bilo mi je sve jasno. Pećina!... Naslonio sam se na krevet i gledao mračno preda se. Bio sam sada pripravan na sve mogućnosti. Ona se diže, i priđe polako vratima. — Ancora no!

— A ti pa imaš vremena! — čisto se naljuti Vojin. — Njemu je ostalo još jedan mesec bolovanja, a ja sam imao tri. Preda mnom je ipak bilo neko odstojanje... Stigli smo na zakazano mesto nešto malo pre tri časa.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Na pervom stepenu moga života Žalost me poseti, i baš do groba Hoće da me prati, dok ne preda smerti U ruke hladne. 1811.

Tako sada zbogom, papa, Zbogom, mama i pameti, Nek preda mnom sluga klapa, Da mi tavnu noć prosveti, A vi ćete, her fon Krug, Bit mi noćas verni drug. 1844.

Na pervom stepenu moga života Žalost me pobedі; i baš do groba Noće da me prati, dok me preda smerti U ruke hladne. Ujedinjen š njom, hranim moju žalost, Jer serce već ne zna drugu radoѕt...

Nješto je od ovoga moga kazivanja on bilježio, a nješto je odmah preda mnom u stihove namještao: i tako za njekoliko dana postane ona oda. K SAMOM SEBI (str. 132).

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

— Braćo moja i djeco moja, nemojte s mene stradati — reče Mijo i suze mu udariše. — Imam kravicu, uzeću je preda se, pa u čaršiju.

Svjetlost slaba, mutna; toplina se ne osjeća, iako je ljeto. Stevica se zadihao i umorio od pričanja, pa tromo stupa preda mnom uskim, utabanim putićem, koji se kao isprebijana zmijurina vijuga ispred nas kroz zasijane njive.

Ono, istina, jevanđelje i sveto pismo... ama, čojek je čojek. „Turk pezevenk, bre!“ — zakrpati na muktara kad iziđe preda me. Cepti na njemu ćurak, kô da ga je groznica u'vatila.

Bojić, Milutin - PESME

I u svojoj sobi vidim te svu golu, Sediš iznad Sata i brojiš minute, Senka tvoja igra preda mnom na stolu, Gde čitave 'rpe početaka ćute.

Sram teški pada na još mlade vlasi. Preda mnom stoje zavejani puti, Zvezda za zvezdom očajno se gasi. Razloge znadem... Ćuti, dušo, ćuti.

Jakšić, Đura - PESME

Ko li brigu da razbije? Nesta Mile, nesta ćeva! Ava toči, Ana služi, Al’ za Milom srce tuži! 1856. STAZE Dve preda mnom staze stoje: Jedna s cvećem, druga s trnjem; Gvozdene su noge moje — Idem trnju da se vrnem.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Pa ni njega, mada je već stigao za ženidbu, otac ipak ne sme ni u dućanu da ostavi, a kamoli da njemu preda radnju, tako je slab, bled. Jednako utrpan mintanima, i to zimskim, ispunjenim pamukom. Večito se sunča, pari i leči.

no što se čaršija zatvori, sasvim slučajno poslom kakvim kući dođe, ono materino usplahireno, preplašeno istrčavanje preda nj i ono njeno uplašeno gledanje u njega: da se možda tamo, u dućanu, trgovini, nije desilo štogod, skrhalo se, propalo,

Čisto klizi niz pragove. Stade preda nj i uplašeno poče da stoji. Mladen beležeći upita ga: — Šta je, č̓a Marko? On, još uplašenije, poče: — Ništa, sinko.

Kad uđe, njega zapahne miris njihnih ženskih odela, šalvara, mintana. Sve ustanu. Mati mu, srećna, izlazi preda nj i veli: — Eto, sinko, zarazgovarale se pa... — kao da mu se izvini. — Ako, ako — odobrava joj on. I ne seda.

Majka, kad je unese i stavi preda nj, zateče ga pognuta nad tevterom, sa perom iza uva, bez gornje kolije, već samo u jeleku čohanom sa redovima dugmadi

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

»Domaćin podigne kolač uvis, da bude visoka pšenica, poljubi ga i preda drugom gostu«, a ovaj mu ga vrati pošto ga »unakrst nožem« zaseče. Zatim domaćin i najstariji gost tri puta okrenu k.

Ćipiko, Ivo - Pauci

Dok Rade stiže, još one iste večeri, na guvnu pušeći lulu i gledajući preda se, veli mu Ilija: —Otkupio sam Nikine zemlje od gospodara. —Za koliko si pogodio? —Petnaest stotina talijera .

Veseo je i, na mahove, ljutit, ne da nikome preda se, već vija s njome kao za opkladu. A čaršijom stoji zveka zatresenih srebrnih đerdana i baktanje teških zakovanih

Izišao je preda nj načelnik, gazda Jovo, iako je tada sa popom Vranom bio kao luk i oči, kako je on slušao od ljudi na prelu.

” I jedan od njih pljunu preda se. A Rade bijaše te večeri čisto veseo što je mogao da izdrži, i šalio se sa društvom kao nigda dotada.

Rade nađe Marka pred kućom gdje sjedi; on tako, ljeti, kad nije u varoši, sjedi po cijeli božji dan, gleda preda se i puši lulu; duhanom ga namire seljaci za cijelu godinu, pa ipak svugdje, i u putu, i u polju, i na prelu traži da mu

Dvoje djece ispred bake mirno jedu krumpijer. Rade pogladi starijega po glavi, a mlađega stavi preda se da se ogrije.

Nosač se odazva na njemačkom jeziku. Nije ga razumio, pa ga nanovo priupita. Onaj — mjesto odgovora postavi preda nj cijenik jela i odbrza dalje. Našao se u neprilici što da naruči i prevrtaše sa svih strana to parče hartije.

Ponio bi sobom knjigu da čita. Domalo i žešće bi upeklo. Pravi krijes! Tada bi ostavio knjigu i zagledao se neodređeno preda se... Sunce prži sve žešće i žešće; otsjev mu postaje bljedikav. Pred očima mu neprestano trepere svjetlaci...

Niz obraze im curi znoj, kotrlja se preda njih i topi žednu zemlju. — Ala, moji, ko će bolje! — obigravaše oko njih navdar zamagljenih očiju.

Zasve što je godina zlo ponijela, jednako osjeća se poljem živi težački rad, i svijet živi tim dahom, ne htijući da se preda očaju; ta valja pokupiti ono što providnost daje, jer živiti se mora!...

— naredi ženi glavar. Žena se malo odmače, no svejedno ispaljenim očima proždiraše društvo... Piero gledaše preda se, kao da ga se stvar nimalo ne tiče. A Ivo kriomice posmatraše brata i sestru.

Mladići se osmjeliše i nasta veseo smijeh. I rubač se smije, samo žandar mrko gleda preda se, a rondari silom vuku magare... — Neka ga! — potcikuje Cirilo...

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Nikada to nije rekao preda mnom, pa nisam imao prilike da mu se suprotstavim, a i bilo bi uzaludno, izmislio bi nešto drugo.

Dimitrije kaže da smo svi mi daroviti ljudi. Otvoriše se preda mnom prizori uzbudljivog skitanja: novi daleki predeli iza modrih gora, nepoznati gradovi i drumovi, izobilje jela, pića

Izveli su mladu. Dok je, gledajući smerno preda se sedela u čelo svadbenog stola kraj mladoženje, Dadara ju je pažljivo posmatrao.

Nikada u životu nisam prisustvovao lepšem prizoru od onoga što se tu preda mnom dešavalo na obali Morave. Ljubav je bila na delu.

Prvo, ja sam u ovome trenu crni konjanik na crnom konju u crnoj noći. Iza mene je ostala prošlost, čist jedan poraz, preda mnom kraj nepoznat u koji dospeh bežeći glavom bez obzira. Da li je to moralo tako da bude?

Ilić, Vojislav J. - PESME

I ceo božji dan On gleda pusta polja, gde gola strnjika raste, I sneva drugi san. Tako i prošlost moja preda mnom tiho se budi, Moj pogled isto tako kroz puste poljane bludi, I moje žele tako, što srce u meni draže, Toplije nebo

ja se budan krećem, I slušam šumor kroz duboki mrak, I gledam zemlju, okićenu cvećem, I žudno pijem mirišljavi zrak. Preda mnom potok vije se i krade Kô sjajna pruga, svetao i čist, I baca iskre na grančice mlade, Na šaren cvetak, na zeleni

Jypeću naglo sa visina, U slobodnome toku svom Šumi i tutnji hladna Drina, I kovitla se preda mnom. Po njenim mirnim obalama, Kao jedini nakit njen, Sa svojim vitkim grančicama Žalosna vrba baca sen.

A žalostiv, jasan cvrkut horio se sa visina, I preda mnom šumila je valovita, hučna Drina. 1886. GOSPOĐICI N* Poklonik muza, ja i sada Zvucima lire zdravim vas Iz

Al' gde je kristalna reka i senka pitomih šuma? Preda mnom rudine pukle i ravna pola ta... Vrela prašina leti sa ravna i glatka druma, Nada mnom sunce sja.

NA MORU JEGEJSKOME Na cvetnoj obali morskoj, stanovnik dalekih gora, Ja slušam potmuli ropot Jegejskog sinjega mora. Preda mnom prostranstvo puklo... Svedoci vekova slavni. Sa dna se podižu morskog Olimpa visovi tavni.

1889. TURSKA Kô izumrli davno, preda mnom gradovi leže I mirna, uboga sela. Sa mračnih domova njini I drevnih, kamenih platna, vinjaga gusta se vije Il' šumi

Treperi žalosno granje nad glavom Niobe plačne, Što tupo preda se gleda, bez iskre nadežde zračne, I samrt sumornu kliče I onda kad hladni sever opusti zelenu goru, I onda kad

licem strašno je kezio zube I gnevno mlateći rukom reči je sipao grube: „Ja pojmim lojalnost, - veli, - i ko je preda mnom vređa Nek dobro unapred smisli kuda će skloniti leđa!

No, to je već došlo dovde: Lalo, zatvori vrata, pa kaži da nisam ovde. 1884. GRAĐANSKA VRLINA Strog i uzvišen preda me je stao, Oružan mačem i grančicom krina... Ah, poznajem ga, i pre sam ga znao, Sa svetla uma, pravde i vrlina.

Zato sam, pred oltarom, Izašla preda te jednom sa svetim, nebesnim žarom, Kô suzna Niobeja. Zaklonjen, u tišini, Tvoj svetli duhovni pogled otad je draži mi

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Valja, dakle, da se vratim u svoju naslonjaču. Preda mnom leži Beograd u potpunoj tami, nešto se desilo u njegovoj električnoj centrali.

Tako mogu, u mraku, vrlo dobro videti ono što želim. Kretanje duž vremenske ose počinje, istorija Beograda odigrava se preda mnom kao kakav film koji se odmotava unatrag.

Mlade godine, pune nade, zrele, pune rada, projuriše trkom preda mnom: sve to beše čekanje, očekivanje, traženje i stremljenje ka nečem nedohvatljivom, visokom, savršenom, večnom, nečem što

A sada je stajalo sve to, u svojoj punoj stvarnosti preda mnom. Sve što sam sebi uobražavao da znam o ovom nedostižnom hramu, to su bile samo geometriske figure i brojevi, ono

Vaša pisma, pročitana nekoliko puta, leže preda mnom. Vaša strahovanja da sam se razboleo ili da sam šta više, zaboravio Vas, razagnata su, nadam se, mojim pismom iz

Tu nađoh i drugih uspomena koje vaskrsavaju preda mnom još davniju prošlost. Iz spiskova krštenih i umrlih koji su se čuvali u daljskoj crkvi, iz porodičnog arhiva,

Vrativši se sinoć sa svoje šetnje, osećao sam se kao pijan preda mnom su treperili bez prestanka Sunčevi zraci plavetnilo neba i belina snega; zato nisam mogao da Vam pišem.

Reči kojima praćaše taj svoj posao behu varnice uma koje prskahu pri svakom udarcu njegovog dleta. Hram se izdizao, tu preda mnom, monumentalan, savršen u svima svojim delovima.

Zato ono leži u francuskoj odeći ovde preda mnom. Prelistavajući ga, ja preživljavam ponovo burne godine moga života, i sada mi je tek jasno kako u nesreći može

Stanković, Borisav - TAŠANA

(Zamišljeno): I kad bi mi ti slala, isto bi tako i sa mnom bilo. U veče, u mojoj ćeliji, sâm ja, preda mnom tvoje jelo, čaša tvoga najboljeg vina.

MIRON (jadikujući): Eto, Tašana, eto već ne mogu ni da se dižem. TAŠANA (ljubi ga u ruku i staje preda nj ponizno, nemarno): Blagoslovi, dedo! MIRON (uzrujan): Blagoslovena da si mi! Pa kako si mi? Kako živiš?

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Nikada ne prekršta noge, ruke vrlo graciozno složi na grudima, glavu nakloni preda se, i pogled mu je zato stalno malo oboren i usresređen.

Samo, baš kad nešto lepo dobijem ili steknem, stane preda me nesrećni naš Milan... Dragi Pavle, veruješ li ti sasvim da Milana nigde na zemlji nema!...

Neko od prijatelja uzeo je jedared preda se Mimića, i vrlo ozbiljno mu razlagao kuda može takav stav da odvede njega samoga, a takvo vaspitanje njegovu devojčicu.

ne umem ni da kažem kako su dobri, šale se sa mnom, ponekad se i igraju, kao da su deca, a ponekad razgovaraju preda mnom kao da sam ja već čovek. Pokazuju mi oružje, pričaju o skitnicama i o lopovima i o švercerima i špijonima...

Mirko je sutradan prešao u komšiluk, usudio se da uđe u kujnu i preda saksiju lepog cveća, od čega se Savina žena vrlo nerado rastala.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

On taki Romana načini najstarijim đakom i preda mu prut s kojim će ostalu decu u poredak dovoditi. Za kratko vreme Roman tečno nauči čitati, i sveštenik razmišljavati

Njegov poočim pomisli da je dosta kod njega bio, i da je vreme da ga sopstvenoj njegovoj sudbini preda. »Ljubezni Romane« — ovako mu stane jednom posle večere govoriti — »manovenije je božje telo da ti u moje ruke dođeš,

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Razume se, majka je moj zahtev da skinem suknju posmatrala sa druge tačke gledišta. Preda mnom je bila sestra i ja sam nosio sve suknjice koje su njoj okraćale; ako ih napustim, nema ko da ih nosi.

To je toliko mudra reč da se njome, sećam se, pravdala i opravdala preda mnom i jedna mlada devojka, koja je — obratno mome slučaju — pala, a po svima pravilima nije trebala pasti.

To neočekivano, to nepoznato koje je bilo preda mnom, taj život u koji sam ja trebao da stupim izgleda kao da je bio još daleko, vrlo daleko.

Ovim dovde nisam kazao sve o školovanju. Preda mnom je još bio univerzitet, ali univerzitet nekako nismo smatrali kao školu u kojoj se uči, već samo „studira“, a to

Jednom dovedoše preda nj tri Ciganina, od kojih je prvi krao drenjine, drugi jaja, a treći lubenice. On ih postroji u red i dade prvome jednu

Zatim bi, posle ovako mudre besede, stavio preda se poznatu knjigu „Olendorfova metoda za učenje francuskog jezika“, koja je kao jedini udžbenik tada postojala i iz koje

je: rektifikacija kruga, račun koji možeš pisati celoga života, predati o smrti kredu sinu da on nastavi, s tim da on preda svome sinu, pa ipak da se to beskonačno pisanje beskonačnih količina ne svrši ni u sedmom kolenu.

prema tako ružnim pojavama; poeta uze da golica moju sujetu, uze me savetovati da se ne odričem svoga prvenčeta, jer preda mnom leži velika budućnost.

Još se ne bih otreznio od prošle ljubavi, a ja bih već prihvatio čašu koja bi bila preda mnom. Ili se možda time potvrđuje moja slutnja da je ljubav navika, kao što je na primer pušenje.

još iz rektorove kancelarije, gde sam diplomu primio, i silazeći niz stepenice, mislio sam: sad su sve staze života preda mnom otvorene, moj je ceo svet, u ruci mi je onaj ključ što svaka gvozdena vrata otvara; u ruci mi je Aladinova lampa,

— Pa se najedanput trgnem i setim se da su preda mnom akta i da sam ja o njima uzeo razmišljati, te se priberem, vratim se sebi i uzmem ponovo razmišljati: ovo

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

—... Utrošak municije. — Jesam! 3ačuh razgovor. Hu-hu! — odahnuh. Nervi i muskuli popustiše i najednom progledah. Preda mnom je bila baterija. — Gde je komandir? — zapitah jednu tamnu priliku. — Kod prvog topa!

Živa ograda je narasla i osećam kako me grane šibaju po kolenu. Starac kao senka odmiče preda mnom. Zapitah ga kud vodi ovaj put. — Za Stari Adžibegovac, ako uspete da se izvučete. Negde desno svitnu nešto.

Kralj spusti glavu i nekoliko trenutaka gledaše turobno preda se. Zatim obode konja. Komandant puka se okrete vojnicima i pozdravi: — Živeo Kralj! — Živeo, živeo, živeo!

Već zamoren, Kralj je seo na jedan trupac i zamišljeno gledao preda se. Govorio je komandant diviziona kako nam nemački aeroplani neprekidno dosađuju, jer otkrivaju naše položaje njihovoj

Vojnici neobirijani, obrazi im upali, lice potamnelo. Onako natovareni, maršuju pogureni, ćute i gledaju mračno preda se. A hladna kiša, terana vetrom, bije u lice. S teškom mukom penjemo se uz neki prevoj, prokisli do kože.

Tek posle jedno dva časa uminu sneg. Otkravljeni malo, počesmo silaziti u dolinu, punu blata i raskvašenog snega. Preda mnom je išao jedan pešak. Šinjel mu sav izgoreo, a namesto peševa landaraju samo kaiševi.

Nama je sada ipak ugodno. Zaštićeni smo. A sunce blago sija i na dogledu js ogromna ravnica. Preda mnom je stajala sa strane puta grupa ljudi oko jednoga čoveka, obučenog u stari šinjel bez one „šlinge“ pozadi.

Kao da sam mu pozledio neku ranu, komandir je obuhvatio zubima donju usnu i namršteno gledao preda se. Onda se prenu: — Nije mi do topova...

Tamo već čujem prasak pušaka... Jedan top opali... Neka vika dopire iz baterije. Ja trčim što brže mogu. Najednom se preda mnom pojavi zapregnuta haubička baterija gde silazi niz strmu kosu.

Pred baterijom sam... Preda me istrča baterijski narednik iskolačenih očiju i gologlav. — Gde ćeš? Nazad, naredniče! — viknem što mogu jače.

Na ulazu me zapahnu miris kafe, a iz jedne bočne sobe čuo se veseo žagor. Htedoh da uđem, ali se preda mnom isprsi jedan stari Crnogorac. — Đe ćeš... Pričekajder da te prijavim.

— Đe ćeš... Pričekajder da te prijavim. Kad on otvori vrata, ugledah neke mlade ljude kako nešto ćeretaju. Vrata se preda mnom zatvoriše.

Petrović, Rastko - PESME

Grudi nam pune slutnja, I sebe ko jedan simbol; U galop: Nosimo simbol ali i bol, Kroz žita i kroza sve i kroz magle; Preda mnom Veliki Medved, i Severni pol, I noć, i mesečina, i drum, Tap, tap, brum, brum, Topot, i široki, svetli drum, U

Ne veruj, ne veruj ipak, u brlog, dim i tortu, Zanosu novom begunac kad preda vizitkartu, Prosjaku kome starom što čuva ulaz u portu Kartu ovoga sveta!

Kada bi večito htela biti gola preda mnom, I koračati s rukama spojenim niz struk, Pred poljanom, tako rumena kao da se obavija snom, Ni jednim pokretom ne

Šantić, Aleksa - PESME

Tiho miris vije, Na tvoje leje mesečina pada Topla i meka, i ruže ti mije Srebrom... Ti ne znaš da preda mnom sada Noć druga stoji, pusta, i u čami, S razvalinama...

Popale sjenke, a kao srma Planinski potok teče iz grma. Preda mnom doli maleno selo Pod tankim dimom u san se svelo. Pred njim rijeka poljem krivuda, I zrelo klasje njiha se svuda.

Kako li je mila, lepa, moja draga! Još preda mnom lebdi njena slika blaga; Oči joj ljubice, a lik ruže rane, Ona još jednako cveta u sve dane.

I kako ja jezdim, i misli Jezde mi preda mnom; One me veselo vode U moje drage dom. Sa svećom izlaze sluge, Pas laje zao i prek.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Lov loviše po gori zelenoj, ni dobiše, ni šta izgubiše, no se svome povratiše dvoru, preda njih je išetao Lazo; care svraća Juga na večeru, Lazo svraća devet Jugovića.

Tako mi se ne mrčati kako istinu kazivati: car je činil preda se nut' junaka dozivati, car sileni turski, tere side govoriti mladomu Svilojeviću: „Da imaš mi istinu, Svilojević,

Digoše se s bogom putovati, svaki ide kako koji može, Milić ode kako konjic može. Daleko ga ugledala majka, malo bliže preda nj išetala, konja grli, a Milića ljubi: „Čedo moje, Milić-barjaktare, đe su svati, đe ti je đevojka?

dukata, dok ne dođeš mom bijelu dvoru, ne poljubiš hrta među oči, i kr’ata konja u kopito, onda mene u skut i u ruku, i preda mnom u zemljicu crnu“.

Okrete se svojoj miloj strini. Daleko ga ona ugledala, pa je preda nj stara išetala: „Čedo Mirko, a gde je Marinko?“ „Oj, boga mi, moja mila majko, — jer za drugu bolju ne znam majku

Tako knjige indžijeli kažu“. Kad to čuše svi sedam dahija, sve dahije nikom ponikoše, i preda se u zemlju poglaše; s knjigom ne zna niko besjediti, ni kako će knjizi otkazati.

— nećak, sestrin sin nijet — namera nije trebe — nije potrebno nikom poniknuti — sagnuvši glavu k zemlji pogledati preda se ništ — siromašan, bedan Novaković Grujica — ličnost nepoznata istoriji, u pesmi sin Starine Novaka (neki misle da

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

— Stoj! — ispade preda nj dugački Stric, a zahuktali Đoko, prije nego se mogao zaustaviti, još dvaput optrča oko Strica i tek onda zastade još

Kad Mačak stiže do žbuna za kojim se krio Stric i poče okolo njuškati, dugajlija iznenada sko- či preda nj i dreknu: — Pis, macane! Lazar prestrašeno odskoči u stranu, ali se brzo pribra i borbeno naroguši.

— glasno viknu Mačak koji se već bio odomaćio u pećini i prestao da se plaši. — Gledaj dobro preda se, ej! Tek što je to izgovorio i počeo da se smije, kad iz dubine hodnika, iz neodređene daljine, kao neki odgovor na

„Poziva se sve stanovništvo da u roku od osam dana preda oružje. Kod koga se poslije toga roka nađe kakvo oružje biće strijeljan.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

U kuću na večeru k tebi, U crkvu svetu, svaku žrtvu pretilu Doneti ću preda te: Samoga sebe i s dušom i s telom dati; S kadilom da se ispravi moja molba.

I te su cedulje metnuli na postelju pod uzglavlje carevo, i kade im car smotre pismo, dozva svu svoju gospodu preda se da rasmotre čije uzbude pomudrije pismo da ga učini prvoga do sebe u carstvu.

Tekel. Fares. I Danil, prorok, tadar bijaše kod njega u ropstvu; dozva ga Valtasar preda se, te ga zapita našto one tri reči iznose.

Kako li si smeo ti i doći tu preda me sotim glasom?« — štono se i stoji caru — u svačem je slobodan. Ama eto krotki David bi taki pokoran.

A da nije bio u tamnici, to ne bi ni car, faraon, za njega znao, ni bi preda se zvao da mu snove prokaže našto izlaze, niti bi mogao inače ono carsko gospodstvo dostati da bude prvi do cara vezir

Što god za njih valjade, sve izvukoše napolje svome domu a grad zapustiše. Posle otac im Jakov sviju ih sazbra preda se, uze ih svetovati i karati zašto su to uposlovali krvno delo.

Poiska da ga imadu k njemu dovesti da ga vidi otkuda je i kakav li je čovek. I kade ga preda njega dovedoše, ta ga car i raspita je li on kojigod majstor i što li zna poslovati; zna li dunđerluk, drveni ili

S velikom mukom sam se jadnica nudila teke da uđem i kad stadoh na prag muške crkve, svi lasno preda mnom odoše napred, a meni, sama smotrih, neka božastavna sila zabrani mi. Ne dade mi ulesti.

Plačući mi se na tom mestu i strmo gledeći gde sam stajala, malo digoh oči i smotrih preda mnom ikonu presvetoj Bogorodici.

Vide me neki čovek jer sam sirota, odrpana, brzo mi idući, dozva me preda se, te mi dade tri poture i reče mi: »Uzmi to, majko moja, te ćeš sebi za put hlebca kupiti.

svetoga Dimitrija I opet u jedno dobi svelukavi vrag, kojino je uvek zlurad, a na dobro mrzi, prokusi se i na to da preda izokolnim zlotvorom solunski grad, s ovakvom prilikom.

i takva li bi o tom vola gospodu i vladiki vsačaskih, te ovaki grad kogano je otkupio svojom krvlju, da ga onim preda u ruke, kojino ga ne poznaju, niti njegovo sveto ime veruju?« I oni mu na to odgovoriše i rekoše: »Jest doista tako.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

svemu gradu, — a glavati čupavi šegrt Pote, i on šmrče i radi; čisti zečjom nogom stare minđuše i baca ih na gomilicu preda se. Obojica se zadubila u posao pa rade.

Zato zaboravi brzo dobiveni šamar, pa kad svrši posao, primače preda se bednu svoju večeru, — komad hleba i poveće parče pečene bundeve — prekrsti se i poče večerati, razmišljajući i

A čine se kao da ga i ne gledaju, nego gledaju pravo preda se i idu sitno, pravo i pažljivo, kao da prelaze preko kakvog brvna preko potoka.

Po rešenju familijarnog veća, Jevda uze preda se jednoga dana sina Manču. I pošto je ženidba u načelu bila već svršena stvar, razgovaraše sad o njoj onako u

Oboje stali tako, pa stoje tri koraka daleko jedno od drugog, oboje oborili glave i glede preda se. — Zone, na jedna reč.. — Pušti me — veli mu uplašeno Zona i okreće se na sve strane.

Umirio se malo i stao opet razmišljati, i već ga glava zabole, a željeni san nikako da naiđe. Izlaze preda nj i priviđaju mu se sve neke čudnovate slike kao čoveku u vrućici, i te su slike prelazile iz jave u san, i obratno, i