Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Dopusti i meni da u nju pletem jedan cvetak sa naših polja cvetak prost, ali poškropljen krvlju i orošen suzom naših predaka.
Afrika
često dobijaju zemlju sasvim zasebno; oni rade za sebe i, ako dovoljno steknu, grade selo i naseobine odvojeno od svojih predaka.
Ona je za njega simbol vaskrsnuća i zagrobno stanište duhova svih pomrlih predaka. Ta riba je roditelj plemena i njegova udarna snaga. Ubiti tonguavanu je najveći greh koji se da zamisliti.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Deda Teodor mi je pričao da smo imali staru čitulju, koja je bila stara nekoliko stotina godina, a u njoj behu imena predaka naših. Pisalo je: Desivoje, Kalajan, Putnik, Primislav, a bile su zapisane i žene: Teša, Višnja, Trnjina, Dunja!
Sa sto pravoslavnih mučenika. Ovde je naše carstvo – dovikivao je Horvatu, prota. Gde su zasluge vaših predaka? Kao što je u papežničkom Beču, svaki pravoslavni oficir bio sumnjiv, u Kijevu je bio sumnjiv svaki papežnik.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Zadruga nestaje potpuno kao i slava. Ljudi se retko sećaju svojih dalekih predaka; svako nosi ime svoga oca. Najzad će promatrač zapaziti pored nekih osobina zajedničkih svima Južnim Slovenima, neko
— Uzajamna naklonost i međusobno ekonomsko pomaganje. — Osećajnost i simpatije. — Osobito poštovanje predaka i običaj slava. — Nacionalna svest i nacionalna zadaća. — Vojničke vrline. — Energični i impulsivni.
Katkad su sputani strahom da ne učine nepravdu ili nažao drugome. Osobito poštovanje predaka i običaj slava. — Kao što su među sobom vezani ljubavlju, dinarski su ljudi isto tako odani precima; nigde toliko ne
Sa oca na sina se predaju imena predaka; potomci ih pamte; znaju njihovu postojbinu, uzroke i prilike njihova iseljenja, njihove najizrazitije osobine i
Slava je, pre svega, svetkovina u spomen predaka: počinje verskim obredom u kome se sveštenik moli za duše predaka. To je prekada.
Slava je, pre svega, svetkovina u spomen predaka: počinje verskim obredom u kome se sveštenik moli za duše predaka. To je prekada. Najveća je briga jedne porodice da ima naslednika koji će naslediti i održavati slavu.
Srpsko plemstvo je iščezlo; postoji samo genealogija istorijskih predaka koji pripadaju celome narodu. Međutim se katkad naiđe na autoritativne karaktere.
Crnogorci neobično cene „lovu“, poreklo. Kod njih je kult slavnih predaka više ukorenjen i čak je jači od verskih osećanja.
Ukazuje im osobito poštovanje i nije zaboravilo svoje hrišćanske pretke. Po predanjima svojih predaka neki poislamljeni Dinarci znaju i slavu koju su slavili dok su bili hrišćani.
trajanja Republika nije dopuštala da oslabi ukus za klasičnom kulturom, koji je nasledila od svojih grčko-romanskih predaka.
Nema slave sa njenim divnim, toplim, običajima. Bugarin se ne seća svojih dalekih predaka i ne pada mu na um da ih spominje. Etnička stapanja.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
toliko navikao da misli austrijski, da je vrlo slabo osećao nostalgiju za lovištima, dvorcima, pa i prestolom svojih predaka.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Verige, nabrdilo, bakrač i drugi slični predmeti u tesnoj su vezi sa kultom ognjišta, odnosno sa kultom predaka, i zato imaju posebno snažnu spasonosnu moć.
⁶⁵ Ako se istog dana šiša više dece, njihov broj mora biti neparan. Samo ritualno šišanje izvodi kum, predstavnik predaka koji ima glavnu ulogu u domećem kultu, odnosno u svim onim ključnim, prelaznim događajima u toku životnog ciklusa:
Kult predaka i poštovanje oca nalaze se u samom središtu celokupne patrijarhalne kulture („patrijarhos“ = praotac, poglavar plemena,
Jedan od stubova čitave patrijarhalne ideologije i kulture jeste kult predaka. Veselin Čajkanović smatra ovaj kult osnovom i suštinom celokupne stare srpske religije.
(On to pokazuje nizom radova o krsnom imenu, Božiću, srpskom vrhovnom Bogu, kumstvu, gostoprimstvu, klicanju predaka itd.) Krsno ime, glavna srpska slava, predstavlja pomen mitskog pretka jedne porodice.
iznosi sledeću tezu: „Kao najglavniju karakteristiku srpske religije valja spomenuti veliki značaj koji u njoj ima kult predaka.
Bez preterivanja može se reći da se cela srpska religija svodi na kult predaka.“¹² Poštovanje predaka ispoljeno je ne samo u religiji, već i u celokupnom društvenom životu, odnosno prožima
Bez preterivanja može se reći da se cela srpska religija svodi na kult predaka.“¹² Poštovanje predaka ispoljeno je ne samo u religiji, već i u celokupnom društvenom životu, odnosno prožima patrijarhalnu kulturu u celini.
U patrijarhalnoj zajednici, u kojoj se odrasli muškarci nazivaju „puškama“ i u kojoj je izrazito razvijen kult predaka, nema važnijeg događaja za porodicu, pa ni za čitavo selo ili pleme, od rođenja muškog potomka — naslednika.
kao i priče, predanja i legende, pevaju se i pričaju uz ognjište koje je središte kuće i u najtešnjoj su vezi sa kultom predaka. Kazivači usmene književnosti imali su izuzetan ugled u patrijarhalnom društvu.
neka verovanja i običaji svakako nisu nastali kontaminacijom hrišćanskom religijom (dete kao polaznik, zastupnik duša predaka ili dete kao znamenje srećnog, a pop nesrećnog ishoda).
) ono se priprema za ulazak u svet ljudskih bića. Kupanjem pored ognjišta (koje je kultno mesto, stanište predaka kod Srba i drugih indoevropskih naroda), povijanjem u očevu ili majčinu košulju, ono se obredima prelaza postepeno uvodi
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
– gunđa moja tetka i zatvara kapiju, da joj guske ne pobegnu napolje. POTOP ZADOVOLjSTVA Na njivama mojih predaka uspevaju dobro jedino duvan i kornjače. Duvan je svake godine mlad; kornjače su sve starije...
U kraju mojih predaka, naime. sve važnije stvari rešavaju se dinamitom. Ratovi, svađe, svadbe, podizanje kuća mladencima; tu se čak i riba
I dok tako vozim ispod njiva mojih predaka, počinjem da se smejem kao lud, sećajući se, šašave lekcije o sofistima i onom filozofu koji je mogao da dokaže da
U čoveku se budi neka čudna, dotad nepoznata ljubav njegovih predaka za posedovanjem zemlje, za posedovanjem uopšte. Raspituje se nevešto za letinu, za cene stoke i cene zemlje, a domaćini se
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Dokle se god budemo samo hvalili, slabosti i pogreške prikrivali, u povjesnici učili koliko je ko od predaka naši junački glava odrubio, a ne i gdi je s puta sišao, donde ćemo ramati i ni za dlaku nećemo biti bolji; jer prostaci
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
i za bombardere i za opčinjene dječake, koji rone ispod sjenki i nešto traže kroz tišine opepeljene tugom nesmirenih predaka. A onaj moj trezveni, pametni rođak? Eno ga, opet se čuje.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Da izvodi poreklo naše porodice, opisuje život i navike naših predaka. Nabraja njihova velika imanja, gradove u kojima su bili i trgovali, lica s kojima su stajali u pri jateljstvu, kao:
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Naše kuće, naše porodice i sve one tekovine koje su znojem našim i naših predaka izgrađene, hoće neprijatelj da uništi. I još više... hoće da nam porobi Otadžbinu... Branićemo se do poslednjeg čoveka.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Recite mi vi, reke mile, da li sa tih gordih zidina ponosnog grada spirate krv predaka mojih?“ — Sve nemo, sve ćuti, a meni kao da neka slatka slutnja, neki tajni glas veli: „To je zemlja koju toliko tražiš!
— pitam. — Pa, eto, tu mi je za jedno pola časa kuća. Tu sam se i rodio. ,,Čudnovato, to onda nije zemlja mojih predaka, moja domovina“ — pomislim, a glasno zapitam: — Pa zar ti baš ništa ne znaš o toj zemlji? Zar ni po čemu nije čuvena?
Niti sam ja tamo bio, niti znam sve to pouzdano. ,,To već nije zemlja mojih slavnih predaka, jer ona je čuvena junacima, velikim delima i sjajnom prošlošću“ — pomislim, ali me ribar čudnim odgovorima na moja
— Strâdija! — dodade i stuknu preda mnom malo nazad. „Čudan slučaj da se tako zvala i ona uzvišena, viteška zemlja predaka mojih!“ — pomislih u sebi, ali njemu ništa ne rekoh, već ga upitam: — Čime vas mogu služiti, poštovani gospodine?
dana zajednički, pod komandom, mole svevišnjem Bogu za spas naše drage nam i mile otadžbine, natopljene krvlju naših vrlih predaka.
pogledati tu masu bednog stanovništva koje ljuta nevolja nagoni da napusti kraj u kome su se rodili i u kome su grobovi predaka njihovih.
Mi se tebi poverismo zajedno sa svojim porodicama i pođosmo za tobom ostavivši kuće i grobove naših predaka ne bismo li se spasli propasti u onom neplodnom kraju, a ti nas gore upropasti.
Neka kukavice drhte i blede od straha, ali mi ni za trenutak ne smemo zaboraviti da smo potomci vrlih predaka, da kroz naše žile teče plemenita, junačka krv naših đedova, onih div-vitezova što ni zubom ne škripnuše umirući za
Neka kukavice drhte i blede od straha, ali mi ni za trenutak ne smemo zaboraviti da smo potomci vrlih predaka, da kroz naše žile teče plemenita, junačka krv naših đedova, onih div-vitezova što ni zubom ne škripnuše umirući za
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
SU IZMEĐU OSTALOG RADILI STARI SLOVENI Dragi prijatelji, hteo bih da vam kažem nešto sasvim novo Iz života naših predaka, plemenitih potkarpatskih građana: — Stari Sloveni bavili su se lovom, ribolovom, Pčelarstvom, i sitnim krađama.
I neverovatne one škrtice Koje se od sunca kriju — krtice Što zemlju gutaju bez predaha: (Jak je vlasnički nagon predaka!) Na sunce ne izlaze one nikada: Čija je, ako nije njina livada?
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Međutim, niko živi i nikad od Adama i Eve nije video sitnu jeguljicu, onakvu kakva bi bila rođena od svojih predaka, niti je ko ikad video jeguljinog mužjaka. sa mlečcem, ili ženku sa ikrom, niti njen izbačen mlečac ili ikru.
Rakić, Milan - PESME
NASLEĐE Ja osećam danas da u meni teče Krv predaka mojih, junačkih i grubih, I razumem dobro, u to mutno veče, Zašto bojne igre u detinjstvu ljubih.
I prezirem tugu, zaboravljam bolju, Jer u meni teče krv, predaka moji̓. Mučenika starih i junaka koji Umirahu ćutke na strašnome kolju.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Grobovi sve od mramora a jednako, i danju i noću sa zapaljenim kandilima. Ne zna se koji je od predaka baš samu kuću podigao, ali se znalo da su od vajkada bili tako bogati.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
i gipki udovi bijahu tako pokorni njegovoj volji, da to strica neugodno dirnu, te, ne znajući, zašto sjeti se svojih predaka: fra-Jerice, o kome se pjesme pjevaju, i još slavnijeg strica Jurete.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Oba odžaka, smeštena u zabate krila, upotpunjavala su tu simetriju. Nije mi poznato koji od Njutnovih predaka je sazidao ovu kuću, no toliko vidim da je imao puno smisla za geometriju kao i njegov slavni potomak.
U tom delu smatram čoveka za poslednjeg potomka velikog jednog niza predaka, a majmuna za njegovog najbližeg rođaka, tako da čovek i majmun imaju zajedničkog praoca“. „Čovek - bratić majmunov!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
kretena koji misle da su sad genijalni, a ja sam se ponosio time što sam jasno video da sam, ne svojom ili svojih predaka zaslugom, postao nešto prostraniji i dublji nego što bih inače bio.
A s kim i zašto? — pitaše Gospod, a sv. Petar odgovori: — S Turcima, Gospode! Zbog zemlje, vele, koju su im od predaka oteli. Tada se Gospod ponova zamisli, a posle male počivke: — Pa neka ratuju — reče. — Neka im se takva želja ispuni!
Petković, Vladislav Dis - PESME
Varoši i vode, prestonice davne, I znake predaka doneli ste danas, Za nove redove istorije slavne, Za pokrete nove što čekaju na nas.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Ona ih je sama okupala i obukla. Pošto ih je prema običajima svojih predaka ukrasila cvećem, položila ih je na odar. Kada se otac vratio, sve je bilo pripremljeno za hrišćansku sahranu.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
desiti, ukoliko nagovorim njegovu decu da idu sa mnom češće u Plimutsku crkvu, da oni napuste rimokatoličku veru svojih predaka. Št se mene tiče, bio sam sasvim uveren da neću biti zaveden uticajem Bičerovog genija i napustiti sv.
Znao je da voli devojku kojom će se oženiti i znao je da će njegov život teći istim kolosekom kao i životi njegovih predaka. Imao je svoje ciljeve i znao kako će doći do njih i oni mu nisu bili nedostupni.
u Londonu i tamo sam se venčao u grčkopravoslavnoj crkvi, prema ritualu pravoslavne vere, vere moje majke i svih mojih predaka.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
nas ne iznenađuje što pripovedač, idući za tetkicom, dolazi u doticaj s podzemnim svetom koji nastanjuju duše umrlih predaka. Pri tome ništa nije otvoreno rečeno, nego se samo naslućuje u povremenim nagoveštajima.
produžena u ogledalu, ogledala uglačanih reka, nebesa što silaze u jezera i pesme što kroz dušu otiču do davnih predaka (do seni umrlih što ih voda čuva) – sve te slike čudesno je okupila pesnikova uobrazilja prema njihovoj simboličkoj
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
noći odlazi ostavivši junakinju samu; nešto kasnije, kada je želeo da nas vrati u još dalju prošlost, sve do junakinjinih predaka, on opet - i to u nazad jednom već pomerenoj pripovednoj sadašnjosti - bira trenutak kad junakinjina majka Todora i
A jeste. Nesaobraznost između predaka i erotike poprilično je velika, čak sadrži i nešto bogohulno, pogotovu zato što je cela scena uokvirena
od početka do kraja romana, održana je vremenska uzastopnost: prospektivno se kompozicija razvija od Sofkinih predaka do njenoga poroda.
pa ide ka roditeljima, i to prvo ka majci koja živi tu i zatim ka ocu koji je u Turskoj, da bi na kraju došao do predaka (do dede Arse); u završnoj verziji objektivni autorov pogled polazi od predaka, pa ide prvo ka ocu (nosiocu porodične
je u Turskoj, da bi na kraju došao do predaka (do dede Arse); u završnoj verziji objektivni autorov pogled polazi od predaka, pa ide prvo ka ocu (nosiocu porodične loze), zatim ka majci i, na kraju, dolazi do Sofke.
Razume se, mnogo više počinjenoga greha ima kod Sofkinih predaka. Čak se dvaput spominje rodoskvrnuće. Jednom uslovno, među orođenim osobama, tj.
na unuka utiče, usmerava ga - počne, veli pripovedač, da „izvodi poreklo naše porodice, opisuje život i navike naših predaka”, da „nabraja njihova velika imanja, gradove u kojima su bili i trgovali, onda unuk u sebi, jer ne sme glasno, moli i
Petrović, Rastko - AFRIKA
često dobijaju zemlju sasvim zasebno; oni rade za sebe i, ako dovoljno steknu, grade selo i naseobine odvojeno od svojih predaka.
Ona je za njega simbol vaskrsnuća i zagrobno stanište duhova svih pomrlih predaka. Ta riba je roditelj plemena i njegova udarna snaga. Ubiti tonguavanu je najveći greh koji se da zamisliti.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Tako sve naglo na ovome protiče svetu, Jedna povest i glas raznosi s’ ravno vetru. O ti, koj’ na trošnim ostancima predaka milih Vremenom za starim uzdišuć tužno stojiš, Ustani, kucnô je čas!
ne samo prošlost njihovu, nego da upozna i sve one političke, religiozno-moralne i socijalne odnošaje tadašnjih naših predaka koje je on, naročito u 9, 10, 11, 12, 13. pojavi, po nekim mestima, onako živo prikazao.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
179 id): to se danas smatra kao šala, ali je prvobitno bilo možda lustracija posle trodnevnog boravljenja u sredini duša predaka, koje o svadbi nevidljivo uzimaju učešća u svim žrtvama i obredima, i u zajedničkoj obrednoj gozbi (upor.
Interesantnu žrtvu (domaćem) izvoru ili bunaru [svakako: dušama predaka koje se tu zamišljaju], koji je kod Srba važan centar za domaći kult, imamo prilikom svadbe.
], zapanjili su se«, ukočili se›, Serv. Aen. 2, 16). J. ima izvesne veze i sa mrtvačkim kultom i kultom predaka. Mrtvački sanduk često se pravi od j.
, ѕ. v. javorov), a junačka poezija je iz kulta predaka nastala i sastavni je deo toga kulta. J. će se osušiti ako »nesrećan čovek« ili bolesnik vodu kojim se umio prospe na
dalje ѕ. v. Pšenica. Još u nekim slučajevima dovodi se k. u vezu sa kultom mrtvih i predaka: polaženik (koji je predak, upor. ‹SEZ, 31, 1924, 151›) biva, pored ostalog, posut i k.
po zalasku sunčevu, i zato što se bacaju u izvor ili reku, u kojoj se, prema vrlo raširenom verovanu, nalaze duše predaka i pokojnika uopšte (upor. S. Eіtrem, Opferrituѕ, 114 idd; W.
demonima, orasi se ostavljaju po grobovima, o Badnjem večeru bacaju se uz odžak i u uglove sobe (gde se zamišljaju duše predaka) a u kući umrloga te godine dele se deci umesto kolača, dok se za vreme epidemije ostavljaju »na tavanu za čumu«.
, 6167: »Tako mi soli i hljeba«). P. je, pre svega, osnovna i neizostavna žrtva u mrtvačkom kultu i kultu predaka. Kad čovek izdahne, dok je još u kući, meće mu se više glave p. (ponekad p.
Ona se prinosi na žrtvu, pored posebnih rokova (dan pogreba, prva subota, četrdeset dana itd.), još i o praznicima predaka i praznicima iz domaćeg kulta (slavi = velikom prazniku mitskoga pretka; Badnjem večeru; Mladencima, svadbi; letnjim
mitskoga pretka; Badnjem večeru; Mladencima, svadbi; letnjim procesijama), i na mestima gde se nalaze duše pokojnika i predaka (grob; izvor ili reka; raskršće; bunjište; drvljanik; krov od kuće); ili se dotura precima na taj način što se daje
svakako, žrtva demonskim čuvarima kuće, ljudima ili životinjama koji su tu ritualno zaklani i zakopani; ili opet dušama predaka, koji su nekada mogli biti u kući sahranjivani (upor. moj članak »Sahranjivanje pod pragom«, SEZ, 31, 1924, 127 idd.
U Jadru, radi zaštite od ptica i drugih štetočina, »u seme se stavlja malo zemlje ispod kućnog praga« (gde borave duše predaka); žena koja seje obavezno ćuti — da živina ne bi čeprkala zasejanu zemlju; da bi k.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
koji su došli da nas haraju i pale, da siluju naše sestre, kolju našu decu i ruše ono što su naši preci i preci naših predaka gradili u znoju lica svoga. Otišao je da na njih štedro rasipa svoju veštinu, blagoslovenu veštinu.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
U kakvom starom gospodskom zamku, videli ste sigurno rodoslovno stablo nekadanjih vlasnika sa velikim brojem predaka; ta to je ponos svakog starog plemićkog doma.
Mi hoćemo i želimo samo ono što već leži u nama, zametnuto od oca i pradede, od naših najstarijih predaka, pa, nažalost, i od samih životinja iz kojih smo se razvili.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
asutriske vojnike koji čuvaju Hristov grob; priviđa im se nešto daleko, osećaju da je ljubav prema dalekoj zemlji predaka najzagonetnija ljubav, da je bol. U druge nedeljne ili praznične dane, naravno, bilo je drukčije.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Nastaje, dakle, interesantno pitanje: ko je taj od mojih predaka koji je sam svoje prezime zaboravio i pod kakvim je okolnostima on to mogao učiniti.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Iz tih elemenata uporedo sa razvitkom kulta predaka, sa razvitkom mita, sa opštim razvitkom društva, i pod ogromnim uticajem bajke (koja se po sadržini umnogome podudara
U tome pogledu naš čovek s kraja XVIII i s početka XIX veka malo se razlikovao od svojih vrlo dalekih predaka. I da je to doista bio nužan uslov i za našu epsku poeziju najjasnije se vidi iz toga što se ona kasnije, u XIX veku,
Taj deo života naših predaka opisuju donekle i poneke istorijske pesme, ali su neistorijske njemu potpuno posvećene. Osobito veliko mesto u
Ep je opevao herojsku starinu, slavna dela predaka, i to sve s projekcijom na savremenost. Istorijska analogija prošlosti i sadašnjosti podržavala je život epa.
To je patriotizam samoga naroda koji se ponosi ne samo svojom borbom u datome momentu nego i borbom predaka. Proslavljanje slavnog roda feudalaca kao prvobitna oznaka naše epske poezije — sa ciljem agitacije za određenu
(„Video sam kako na gozbi sede plemići i vojvode, a za njihovim leđima stoje vojnici i pevaju pomenute pesme o slavi predaka. A sve ove pesme sadrže slavu Marka Kraljevića, Novaka Debeljaka, Miloša Kobilića i nekih drugih junaka“.