Matavulj, Simo - USKOK
Straža ih bješe ugledala mnogo dalje, jer gledaše s visa. Prednjak, pješak, visok čovjek, iđaše lagano, oprezno, a svi ostali za njim tako.
Kad se primakoše na puškomet, baš gdje rudina počinje, prednjak sta, pa stadoše svi. Konjanici sjahaše. — Onaj što prvi odjaha, to ti je Islam-beg!
Najzad, istijem redom, uputiše se ka zasjedi. Četnici kao da već i ne disahu, postadoše blijedi, a oči im usijane. Prednjak, sredovječan, žilav čovjek, već minu ispred dževerdara vođeva, a ovaj ne oglasi napad.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Valjda iz straha da nas ne naljute, gledali su nas zaprepašćeno i nemo, dok je Tanasije, zavaljen na prednjak topa, pevao na sav glas: Aoj Bosno, sirotice kleta...
“ Bunovni ljudi tovare svoju, spremu. Pešaci se naslonili na puške i dremaju, a artiljerci posedali na lafet ili prednjak i čekaju. Začu se najzad kloparanje i, po noći, čitava reka ljudi krete u jednome pravcu. Od raskrsnice skretosmo desno..
Začu se komanda: „Sprema za paljbu.“ Poslužioci skidoše kožne navlake sa topovskih delova i onda sedoše na prednjak. Baterija krete. Pokraj vrzine zaklonile se pozadnje jedinice: komordžije, municione kolone.
I poslednji pucanj... Poslužioci na rukama pokrenuše topove i kare, prikačiše ih za prednjak koji se već kreće i u pokretu se penju.
Vozari u hodu pojahaše, posluga se, posle toliko vremena, pope na prednjak. Pred nama, pokraj puta, gore neke vatre i, kroz lupu točkova, kao da čujemo neko cviljenje.
Drugi prihvate odmah vepra i bace ga na prednjak... Sve se svršilo za deset sekundi. Svi su onda zavukli ruke u džepove, i smireni, kao da se ništa nije dogodilo,
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
191 20. SVETI SAVA I ĐAVO. 194 ŠALjIVE PRIČE 196 1. PIJESAK I SVETI PETAR. 197 2. KO JE TO? — NIKOLA! 198 3. MOJ JE PREDNjAK. 199 4. ZET I PUNICA. 200 5. ZA ŠTO SU PROSTACI SIROMASI. 201 6. POP I PAROHIJANI. 202 7. OKLAD ŠTA JE NAJBJELjE. 203 8.
“ 3. MOJ JE PREDNjAK. Bio jedan čovek pa imao ženu koja je htela svakad da je njena reč starija, a siromah muž morao joj davati za pravo.
“ „Nije, ženo“, rekne čovek, „ono je prednjak i starešina onih drugih | ždralova, a ja sam tvoj starešina, daklen je moj prednjak.
„Nije, ženo“, rekne čovek, „ono je prednjak i starešina onih drugih | ždralova, a ja sam tvoj starešina, daklen je moj prednjak.
žena, i tako nije tvoj nego moj, oni se posvađaju, te najposlije žena rekne čoveku: „Čoveče, ako ne će biti moj prednjak, ja ću umreti.“ „Pa umri“, odgovori joj čovek, „jedan put nek je i moja starija.“ Žena legne pak se načini da je umrla.
“ ,,A jeli moj prednjak?“ progovori ona, a on joj odgovori: „Nije.“ A ona reče: „Kad nije, neka me kupaju.“ Po tom otide muž i dozove žene, te
Onda čovek kao naričući oko nje prišapće joj: „Ustaj, ili idem da te oglase.“ „A jeli moj prednjak?“ zapita ga ona, a kad joj on opet odgovori da nije, ona mu reče: „Kad nije, neka me glase.
“ „A jeli moj prednjak?“ Zapita žena, a kad joj on opet odgovori da nije, ona reče: „Kad nije, neka me prate.“ U tome dođe i pop i đaci i
zar ne vidiš da te hoće u raku da te nose?“ „A jeli moj prednjak?“ upita ona, a kad joj on opet reče da nije, ona odgovori: „E kad nije, neka me u raku nose.
Eto hoće zemljom da te zatrpaju.“ „A jeli moj prednjak?“ Zapita ona opet, a kad joj muž odgovori da nije, ona mu reče: „Kad nije, čoveče, a ti idi kući, podaj svetu neka
“ Kad muž vidi da ništa ne pomaže, on digne zaklopac i reče: „Ustaj! tvoj je prednjak, neka te đavo nosi!“ Onda žena đipi onako s pokrovom, pa stade trčati za svetom i vikati: „Stante, narode, moj je
“ Onda žena đipi onako s pokrovom, pa stade trčati za svetom i vikati: „Stante, narode, moj je prednjak! moj je prednjak!“ A svet kad vidi, pomisli da se povampirila, pa beži! a kad ču pop gde ona viče: „Moj je prednjak!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
351 ŠTA JE 3APOVIJED — ZAPOVIJED JE 352 SVOJSTVA LIJEPE ĐEVOJKE 353 I VRIJEDI 354 POMO3̓ BOG, ZLA ŽENO! 355 MOJ JE PREDNjAK 356 DJEVOJKA I KNEZ JOVO 358 BOROVIČANI SKAČU U MAGLU 359 SELjANI I VODENI RAK 360 ZA OKU SOLI POŠAO U
A jedna između njih, koja je upravo bila zla, odmah odgovori: — A kako sam ti zlo učinila, jela te bolest! MOJ JE PREDNjAK Bio jedan čovek, pa imao ženu koja je htela svakad da je njena reč starija, a siromah muž morao joj davati za pravo.
— Nije, ženo, — rekne čovek — ono je prednjak i starešina onih drugih ždralova, a ja sam tvoj starešina, daklen je moj prednjak.
— Nije, ženo, — rekne čovek — ono je prednjak i starešina onih drugih ždralova, a ja sam tvoj starešina, daklen je moj prednjak.
žena, i tako, „nije tvoj, nego moj“, oni se posvađaju, te najposlije žena rekne čoveku: — Čoveče, ako neće biti moj prednjak, ja ću umreti. — Pa umri, — odgovori joj čovek — jedanput nek je i moja starija.
— A je li moj prednjak? — progovori ona, a on joj odgovori: — Nije. A ona rače: — Kad nije, neka me kupaju. Potom otide muž i dozove žene,
Onda čovek, kao naričući oko nje, prišašće joj: — Ustaj, ili idem da te oglase. — A je li moj prednjak? — zapita ga ona, a kad joj on opet odgovori da nije, ona mu reče: — Kad nije, neka me glase.
— A je li moj prednjak? — zapita žena, a kad joj opet odgovori da nije, ona reče: — Kad nije, neka me prate. U tome dođe i pop i đaci i svet
Zar ne vidiš da te hoće u raku da te nose? — A je li moj prednjak? — upita ona, a kad joj on opet reče da nije, ona odgovori: — E, kad nije, neka me u raku nose.
Eto hoće zemljom da te zatrpaju. — A je li moj prednjak? — zapita ona opet, a kad joj muž odgovori da nije, ona mu reče: — Kad nije, čoveče, a ti idi kući, podaj svetu neka
Kad muž vidi da ništa ne pomaže, on digne zaklopac i reče: — Ustaj, tvoj je prednjak, neka te đavo nosi! Onda žena đipi onako s pokrovom, pa stade trčati za svetom i vikati: — Stan̓te, narode, moj je
Onda žena đipi onako s pokrovom, pa stade trčati za svetom i vikati: — Stan̓te, narode, moj je prednjak, moj je prednjak, moj je prednjak! A svet, kad vidi, pomisli da se povampirila, pa beži!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Otkuda ti taj kožni džak? — Od telefona. Njega sam uvio u moj šinjel i stavio na prednjak, a kožnu navlaku sam sebi stavio na glavu. Tako ja uvek radim. Zato sam sada suv.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— viknem, pa potrčimo svi nizbrdo. Naiđosmo i na pobijenu zapregu prednjaka. Vozari su ležali mrtvi između konja. Jedan prednjak bio je preturen. Za nama pripucaše. Podnarednik Žika dojaha jednoga konja i reče mi da se popnem. Kakvo uzjahivanje!