Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
On sav pozeleni: — Vi izgovoriste reč berberin nekako prezrivo, to je nekolegijalno od vas. — O, o! — govoraše uvređeni Tumanov i Popesku. Baba ustade: — Gospodo, gospodo!
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
On, zaobilazeći ih, okretao bi od njih glavu i odbijao ih prezrivo od sebe. — More, ’ajd! Zar ja pa prosim? I, ne putem, već bi odmah preko grobova počeo da ide po groblju.
sebe, da se uvuče u gazdin dućan, da sedne sproću gazde na ulaz, razbaca štapove, torbe i počne da se gazdi plazi i prezrivo, prkosno da Mu mumla: — E, šta si ti?...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
„I Harah je to potpisao“ – ponavljao je Engelshofen, ali u sebi, nemo. Garsulija je samo pogledao prezrivo. Garsuli se načini kao da nikad nije luka ni jeo, ni mirisao, ali je Engelshofen znao nisko poreklo tog dvorjanina,
Kad je oberkrigskomisar to pomenuo, nasmejaše se čak i zatvorenici. Samo je Engelshofen pogledao Garsulija prezrivo, pa je i pljunuo.
Krio se pri venčanju. Pavle je bio čovek ohol, prkosit, tvrdoglav i nije se krio. Podnosio je sve to, osmehujući se prezrivo. Gladio je svoje brke, koje je redovno mirisao. A sve je to, najteže, pogađalo Varvaru i njenu, siromašnu, rođaku.
kao i druga njihovi sunarodnici – u Temišvaru, da nabavljaju nameštaj u Beču, nameštaj u kući Božiča, Pavle je posmatrao prezrivo. Sve je bilo krivonogo.
Ali ni to nije Anu smirilo. Ona je postala durljiva i prekodan. A posmatrala ga prezrivo. Đurđe je imao običaj da, pri svakoj igranki, igra polonez, sa svojom ženom, pre nego što pođu kući.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Smatraju ih za ljude proste, divlje, bez ukusa, i gotovo prezrivo reknu za njih i za njihove osobine: Brsjačište. Mijaci smatraju sebe za nešto više od svih svojih suseda: od seljaka
Ove poslednje prezrivo zovu Ulufima ili Keckarima (kozarima), i za njih kažu da imaju prostačke i divljačke običaje. Čini mi se da nijedno
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
čim se vrati, obeća da će im poslati puna kola ikona, lepših nego ove po svodu, a što se tiče zvonika, koji pogleda prezrivo, u dnu dvorišta, zvonik u njegovom naselju je viši, od većih balvana i sa kamenitim postoljem. Nek to kažu patrijarhu.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji, seljaci liberalno vaspitanje smatraju slabošću i prezrivo ga nazivaju „gospodskim vaspitanjem“.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Čini joj se da je nešto veoma uprljano i da se više nikada neće moći popraviti. Jedan čovek u sobi to sve zna. Prezrivo zažmurivši na levo oko, puši »goluaz« i sve zna. To je Alber Kami.
Matavulj, Simo - USKOK
— To sam znao! — prekide ga Ivanović, smijući se prezrivo, i otide kući. Ostali bjehu zadovoljni predomišljajem kontovim.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
« Kao što su nemački romantičari ustali na tuđinsku, naročito francusku kulturu, na ono što je Fihte prezrivo nazivao dіe Auѕländerei, tako srpski romantičari ustaju na »truli Zapad«, od koga dolaze sva zla i nesreće.
Milićević, Vuk - Bespuće
Ali ona je bila jača od njega. Ona je kazala suho: „Ti si kao drugi“ . I njegove se usne prezrivo razvukoše. Kao drugi! Koliko bola, poniženja i istine!
Irena je bila pocrvenila. Gavre Đaković odgurnu prezrivo karte i primaknu stolicu k peći, čekajući da dođe Panek k sebi.
Kunjaše čitavog dana. Pred veče napi se vina i ugrija, nasmija se prezrivo na sve budalaštine i crne misli s kojima se gonio nekoliko mjeseci, i izvuče iz džepa neki stari broj novina u kojima
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
da u ovome prelomnom trenutku i on bar nešto žrtvuje za svoj zlatni kalajdžijski zanat koji bespovratno nestaje, on prezrivo pljucnu na granatu i diže je povrh svoje glave.
Kad bi sve gotovo, Mikan prezrivo iskrivi lice: — Fina staretinarnica, to ti je. Komandant samo hukne i nastavlja: — Tamo iza muzeja, u lapidarijumu,
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Vrt nam izradi bujan i rečit, posadi kupus večit.“ Načinim tako sliku, u polje nosim trkom, kad evo čika zeca, prezrivo mrdnu brkom: „Kupus? Podvala čista od prvog do zadnjeg lista! Zar kod nas to da prođe? Zar neko to da glođe?
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
I Gojko iziđe u hodnik, pa pogledavši Ljubicu prezrivo, dobaci joj: — Sad i sami jamačno uviđate, da sam imao prava brinuti se o svetinji škole. Ljubica planu.
I one obrtahu od nje glavu prezrivo, kupeći usne i prečajući očima... Predsednik odvede Ljubicu u jedan kraj, k stolu, da svrši upis i naplatu uloga, a
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Na mome licu bledom miriše tama bela: osmeh mog razočaranog tela. U njemu je očaj, u njemu što prezrivo odriče ljubav svemu, svemu. GOSPOĐI X. Ne pomaže ni muž, ni dete, ni glasovir. Za vas je u grehu mir.
Mi prezrivo govorimo o njinim orfeumima, ali su i ti bolji nego naši, i nisu tako puni kesaroša i gimnazijalaca. Viče se protiv madžar
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— a strepim da li ću i s ovim poznatim patriotom još gore proći nego sa ostalima. I on me pogleda prezrivo, pa zgušenim glasom, punim srdžbe i gneva, izgovori: — Sramota!
— Pa što dopušta da ga jaše? Mehandžija manu na mene glavom, te odosmo malo u stranu. Nasmeja se nekako prezrivo i reče: — Pa to se kod nas smatra za počast koje se retko ko udostoji!...
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Sigurno ih je u sama prsa efendi—Mitina bacio, jer tako jetko i prezrivo viknu: — Na! Otac joj sa kesama kao pobeže. Ali, da se ne bi primetilo da beži, jednako se oko sebe zagledao, tobož
Pandurović, Sima - PESME
Ovde je tužno, opako i crno, Ovde je teško...“ Al’ otkuda suze, Oproštaj nemi životu za bede? — Seni mi hladno i prezrivo glede; U njima život istine utrn’o. Vaj! što im sudba sve spram mene uze?
Stanković, Borisav - JOVČA
JOVČA (mračno, prezrivo): Hm... pa?... NAZA (prigušujući glas, razvlačeći reči, podiže oči koje sjaje od vatre s ognjišta, gleda ga
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Ako si. Preži ih opet. — Pa nije javio da dolazi. Aćim se okrenu i, prezrivo preletevši pogledom po Mijatovom mršavom vratu i opipanoj šubari, podiže glas: — Rekao sam: preži!
— Idu li? — upita tiho. — Nek idu! — ošinu ga Aćim prezrivo i sažaljivo u isti mah, pa sede pored zdepaste kase koju je prošle godine kupio u Beogradu i poklonio opštini.
— Ja sam jači — reče mirno. Vojnik s niskim čelom i duboko uleglim očima, sitnim i crnim, gleda ga prezrivo, pa spusti pušku kraj noge i priđe da podigne oficira. Nikola se okrenu Aćimu: — Sramota se ne briše sramotom.
Nije trebalo da dođe nevezanih ruku. Prerovci su zbog toga gunđali kad je izlazio iz apsa. Prezrivo gleda uniformu, s rukama na leđima. Kapetanov pristojan pozdrav ga zbuni. Ne otpozdravi mu.
Samo su nekrsti... — Priveži ga za lipu! — prezrivo reče Aćim i zbog reči i zbog sivih rita što vise na njemu. — Gde su oni što daju vodicu? Unuk mi se rodio.
“ odgovorila preko ramena i prezrivo: „Šta si ti, bradonja?“ — on je postiđen do nokta na malom prstu, zadavljen lupnjavom srca, gotovo potrčao niz ulicu, jer
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
« — pomisli talas i ponovo nazva steni dobar dan, ali se stena i ne mače. Uspravna, bela, glatka, ona samo prezrivo podiže obrve i zagleda se u daljinu. »Zaista me nije čula!« — zaključi talas smerno, pa je još jednom pozdravi.
— Ja tebe? — stena prezrivo nabra usta. — Zar ne vidiš da si tek lokvica vode? Stena može poljubiti jedino nekog jačeg od sebe!
— Koješta pričaš! — osmehnu se prezrivo. — Biću onoga ko me pokori. Zapamti to i ostavi me na miru! Od njenih reči talas se zgrči i potamne od tuge, a stena
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
vraćaju s tržnice s torbama prepunim zeleni, krvava mesa, britkog poriluka, a one su sa svojih tvrdih četvrtastih lica prezrivo gledale na tu bijedu od čovjeka koji i nije za drugo nego za to da se vara.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Što ubi ovu devojku, nesrećniče ! — obrte se on Đurici. A Đurica gleda namršteno, prezrivo, u nepomičnu paćenicu. U oku mu sija izraz zadovoljene osvete, ali ne prozbori ni reči...
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— proslijedi Spasoje, i sve više žesti se. — I ja ću, ako mi skriviš! — odgovori on, i prezrivo mahnu rukom. —Momče planu i čvrsto prihvati za uzdu. —More, miči s puta!
—Nećeš da slušaš, a? —razljuti se Marko. —Nije ni čudo, takva će ti biti i majka bila! — I doda prezrivo: — Žena od žene, a sramota od sramote! Ma ja ću tebe naučiti!...
— Čuješ li zvono, Morača? Prijeti, opominje...Daj mi ruku! — Što će ti moja ruka? — odvrati navlaš prezrivo žena od njega. — Idi gdje si dosada bio! — Morača!
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
— Ustani, prijatelju! — A? — odgovori mu ovaj najpre zbunjeno pa posle prezrivo. — Šta „a“?.. Ustani, ustani! — osorno pop ponovi, pa ga tače iskaljanom čizmom. — Ustani da sjednem ja!..
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Bez razmišljanja prišao sam, obuhvatio je glavu i poljubio je u kosu. — Eto, da vam dokažem... — Dokaz! — gledala me prezrivo i mahala glavom. — A šta vi mislite... mi živimo od vazduha? — i ona klimnu glavom. — Oprostite!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Na taj način je čitava predbrankovska poezija nekako grubo, skoro prezrivo isključena iz naših misli i osećanja, kao da je, pažnje dostojne pa i znatne, nikako nije ni bilo; kao da i sama
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
i tek katkad po jedna, po dvije prozuje pokraj nas, pa ih nestane iza drvenih, ukočenih staja, koje nas kao hladno, prezrivo, začuđeno pogledaju. — Da li je kod kuće? — prošaptah.
I to mi je vladika i jedan Kristov svještenik! — viknu majstor Glišo i prezrivo pljunu. Mićan ih pogleda mrko, debelo, pa mirno, kao s nekom tugom nastavi: — Ćud je njemu njegova kriva, ćud!
— uzdahnu majstor Glišo i opet prezrivo pljunu. Poslije dugog moljakanja i ustezanja, Simeun izvrnu čašu i poče: — To je bilo prve neđelje iza ukopacije, a
Sudac: Ja ovog čovjeka ne razumijem. Pisarčić: Ja bi reka', gospodin sudac, da je on bena. David (gleda ga prezrivo): A ja bi jope' reka' da on nije bena! Kako ti, bolan, moreš reći da sam ja bena?
Bojić, Milutin - PESME
Kad ljubomora mojim okom plane, Prezrivo grešne pokajnike gledam. O, sitio sam utrobu bez mere, Lakom na sreću bio sam i bivam I o lepoti tako slatko
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Da se prošetam... — Nema, sinko, nikoga vanka! — Poći ću da vidim bal. — Evala ti! — prezrivo se nasmija stari. Naći ćeš tamo pravo društvo! Koji bal? Nikoliko gladuša, golaća. Da ti izmami koju litru vina.
Neću ni da okom krenem gdje ne moram; neka ide u odvjetnika! — Lijepo bi ga ti upravio! — plane Ivo, i prezrivo se nasmije.
Ti ne možeš, pa ko će? — Za polje imate naodara, a dućan zatvorite! — reče odlučno Ivo. — Fala ti, gospodine moj! — prezrivo izusti šjor Luka. — Ti bi me lipo svitova. — Znam ja kako će biti kad mene nestane!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Prokleta bitanga! Mislio sam da se tako prezrivo smeška zbog toga što se ja petljam u vojničke stvari, što govorim gluposti kad je reč o načinu kako da se pošalju
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Dvojica od njegovih slušalaca zaustaviše se pred Galilejevom slušaonicom, stariji pogleda nekako prezrivo na gomilu koja je tu čekala, pa reče svome drugu sitnim, šištavim glasom: „U ovoj se prodavaonici krčmi jeftina roba
Blaženi osmejak obli njegovo lice, ali se on brzo trže, dade svojoj fizionomiji Danteov dostojanstveni izraz, pogleda prezrivo na one dve crne kave koje im je kelner baš bio doneo, i dade ih zameniti jestivom i crnim vinom.
Sutra me izvedoše u šetnju po dvorištu. Posle jednog sata, vratiše me natrag. Pri ulazu u moju ćeliju, nasmeših se prezrivo na bravu i lokot njenih vrata; oni me nisu sprečavali u mojim dalekim putovanjima.
Stanković, Borisav - TAŠANA
STANA (prkosno): Ako sam seljačka, nisam pogana, niti sam štogod opoganila! (Donosi posluženje svima.) HADžI RISTA (prezrivo): Bit! Gde ti je snaška! STANA Snaška? Bolna. HADžI RISTA »Bolna«? Dovedi je ovamo. SVI A — a — a!
Petrović, Rastko - PESME
Da li će zveckati džepom; umirati od gladi; I on razgolititi reči da osramoćene beže: Prezrivo se cereći, odbiti ma šta da radi; Bogohuliti danju, pod pokrivačima se moliti - kad leže?
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Uzalud su mu nudila pomoć! »Kome bi još takvi mogli da pomognu?« — pomisli dečak prezrivo, i ne obazre se odlazeći. Na vrhu Srebrne Gore Cvet ga čeka, nema on vremena za priče.
— Gle! — reče dečak. — Otkad drveće hoda? — Otkad Mesečev Cvet raste? — reče neko i nasmeja se, prezrivo. Ali, kada se Vedran okrenu ka mestu odakle je glas dolazio — vide samo jedan žbun, a na žbunu očice, crne kao
Zatim su jedna za drugom postajale neveste, pa mlade majke. Zlatokosa je prezrivo slegala ramenima: — Neka ih! Obične devojke, pa obična i sudbina.
Zaboravi me i neka ti je srećan put! — Da bi prikrila zbunjenost, pognu Zlatokosa tanani vrat i prezrivo se nasmeja, ali mladića ni to ne odvrati: — Kako da odem? Reč sam dao: smejaće mi se ljudi. — Pa dobro!
Mladić tiho upita šta još hoće, a devojka nestrpljivo zabaci glavu. — Pa, dobro! — nasmeja se prezrivo. — Moja treća želja je srce tvoga psa! Izvadi i daj mi ga! Nije ono vrednije od svirale i mača. Šta se trzaš?
Na sva njegova pitanja borovi su i dalje prezrivo ćutali. Orah se seti priča vetrova o dolini, a i oblaci su čuda pričali! Je li to ta dolina?
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Ja ovde... Poj! KOŠTANA Nemoj, nemoj, gazda Mitke, pa posle hadžija da se... (Pokazuje sa strahom na Tomu.) TOMA (prezrivo): Šta »hadžija«? Šta ja imam na vas? Zanat vam je to. Možete. Otpevajte... Bar džabe bakšiš da vam se ne da.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
I još baš ti ideš da šibu doneseš kojom će da ga biju, a! Evo ti još jedna zaušnica. Stric se još jednom prezrivo iskezi na svoj lik u prozorčiću i progunđa: — Paprika! Ništa pametnije nijesi mogao da izmisliš.
Ček, ček, onda će ovaj prut da progovori. Kad bi se tako sit iskalio na djeci, Paprika se penjao za katedru i otud prezrivo gunđao: — Baš mi je škola za vas divljake seoske. Za vas je šuma i koze, a ne knjiga.
Je li ovo od pušaka ili od mačkova repa?! Nik i Jovanče stadoše radoznalo razgledati prorešetani šešir, dok je Lunja prezrivo zurila nekud u stranu kao da se tu zaista radi o nekom tamo mačkovom repu, a ne o puškama i pogibiji.
Stric je šutke grabio naprijed, dok odjednom kao da se nešto dosjeti, pa prezrivo pljucnu: — Ih, Maričine jabuke! Dala mi je samo jednu šugavu kiseljaču, odmah sam je bacio preko kuće.
Na staroj bukvi bijelile su se brazgotine od gelera. Lazar Mačak prezrivo sleže ramenima. — Eh, baš je i ovaj rat neka budalaština.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— A, za oro li si? Ah, što si pa devojče za oro!... — reče pakosno i pogleda je prezrivo od glave do pete. — Zone, mori!... Ne slušaj gu, Kalino, što zbori! Idi si!
! — Za Mana ne biva! — veli Taska. — E, zašto da ne biva? — Hehe! — osmehnu se prezrivo Taska — „Gaki nema, — svirka saka!“ — E, dajte gu, podajte gu za nepriliku, za Manulaća toga — planu Doka.