Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
taj crni sjaj kako mu, sa znojem, klizi niz potiljak, a Petar spava, san mu je miran, a iskopane grudve zemlje mirišu na preiskonsku, samrtnu memlu, a nešto što tek dolazi, što će doći, gomila se, tmasto i nelagodno, u dalekim prostorima, i smešno