Ćosić, Dobrica - KORENI
Ali je sve ostalo u njemu bilo kiselo, ljuto, mokro. On je preklan. Otac ga zvao da dođe na večeru, on se zabio u jasle i pokrio senom. Zvao je i Vukašin. Posle majka.
na crnom zubunu, iz koga mlitavo teku dva prtena rukava, a ne ruke, da se Andri čini: pred njim stoji čovečuljak preklan na potiljku. Uplašeno, tihih, napregnutih pokreta, zbi se u sam ugao, gde je sumrak gušći. Apsandžija ne spušta rezu.