Upotreba reči preko u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

kao u ono prastaro doba, kad su se narodi iz jednog dela u drugi deo sveta selili da sebi novo otačastvo traže: preko ritova, šuma, preko pogorelih sela lutao je bezglavan narod...

doba, kad su se narodi iz jednog dela u drugi deo sveta selili da sebi novo otačastvo traže: preko ritova, šuma, preko pogorelih sela lutao je bezglavan narod...

Bleda lica na crvenoj krvi, mrtve ruke previle se preko studenoga gvožđa... Divna studija za uvenčane živopisce pređašnjih vekova!

Videćemo ih ponižene, pobeđene i poništene — te ugnetače narodnosti naše, te rušitelje slobode čovečanske!...“ Preko bledoga lika roditelja moga preleteo bi tužan osmejak: „Nikad, sele, nikad!... Ja ću umreti...

s tankim belim prugama; i na meni čista košuljica; a otac mi metuo oko vrata crnu pošu s kratkim, sitnim fronclama, preko poše su padali čisto beli koliri od košulje, prsluk beše od crne svile s belim okruglastim dugmićima, na noge je obuo

E, e! A gde si ti, čoveče....“ „Bože, Obrade, na velikoj smo ti muci: sve od Segedina, pa ovamo preko Bečeja i Elemira, gradimo pored Tise dolmu“. „Tako je to: juče pušku, a danas ašov i lopatu!“ reče otac.

Grozna je to slika što sam je u tome času videla. Nikad je ne mogu zaboraviti. Čiča Marko drži mi oca preko srede, u njega bleda glava klonula na grudi, iz nosa i usta teče mu krv, te grozno šara belu košulju, a do njegovih nogu

„Tebi je zima, moja mila Grličice?...“ pitaše me on, prebacujući polovinu svoje debele opaklije preko mog golog ramena... Posle sam osetila kako me ljubi...

“ I on se primače da me opet poljubi. Ja sam se otrgla od njega i begala sam. Jureći tako kroz sokake i skačući preko šančeva, ostavim Kikindu za sobom, a san me prenese na Galatsko Polje...

visoko iznad trave, oči joj se sjaje baš kao oni mali svici u crnoj noći; posle se opruži i brzo kao strela prejuri preko puta, a po prašinjavome njenom tragu video sam nekoliko kapi krvi. Šta li je to proždrla? — mislio sam u sebi.

Kosa seda, a pre tri godine beše vrana. Od radena čoveka postade neradan; katkad će samo uzeti pušku, prejuriće preko ovih planina, ili uloviti il’ ne uloviti što, sve mu je jedno, ne tiče ga se ništa!...

Kad su se i oni pustili, pobratim, dođe meni, prebaci svoju ruku preko moga ramena, ruka mu je drktala, a beše vrela kao živa vatra.

Obradović, Dositej - BASNE

Pak što bi bilo? Ništa nego skudost i nedostatak. Čemu nas dakle ova basna uči? „Mηδέν άγαν: Ništa preko mere”. Uhvati zeca, pa onda trči za jelenom. Razuman čovek niti je strašiv, niti pak preko mere slobodan.

„Mηδέν άγαν: Ništa preko mere”. Uhvati zeca, pa onda trči za jelenom. Razuman čovek niti je strašiv, niti pak preko mere slobodan. Ko bi rad da nikad ništa ne izgubi, mučno će što dobiti.

Miš tuda hodeći, dođe mu u glavu da pretrči lava. Lav se prezne i ščepa miša. „Nijedna vero! Na tolikom polju preko mojih li leđa ti put sebi nađe? Što ćeš cad, kazuj?

Naravoučenije Sve ovoj podobne basne uče nas predostrožnosti i čuvanju. Pravda, nije lepo da je čovek bez uzroka i preko razloga niti podozriteljan niti neuvjeriteljan, no s onima koje poznaje.

Stane konj i podigne nogu, a kad vidi kurjaka blizu, lupi ti nam ga u gubicu, te mu sve zube rasprska, pak odskače preko polja. A kurjak ostane jaučući i sebi govoreći: „Dosad si lagao, a sad si baš dolagao!

” Naravoučenije Ove lisičine reči dovoljno dokazuju što ova basna hoće. 26 Lisica i kupina Lisica prelazeći preko plota poklizne, i za ne pasti uhvati se za kupinu, razdere i okrvavi sve šapke o kupinino trnje.

| 46 Magarac i žabe Magarac, prenoseći tovar drva preko bare, upadne u blato. Uzdisaše i mučaše se da se izvuče. Onda žabe počnu mu se rugati, govoreći: „Vidiš da si rđa!

| 47 Konj i magare Konj i magare putovahu zajedno. Bedno magare, preko mere natovareno, počne pod bremenom iznemogavati; moli konja da mu pomogne i ponese neku čast bremena, jer inače on je

Kad | eto ti: upazi lovce sa psi. Pusti se preko polja i ostavi ih daleko za sobom. No uljezši u gustu šumu, tu mu se zapletu rogovi, i tako ga stižu i ubiju. „Bedni ja!

Tada se počne ona tužiti na se govoreći: „Ala sam sasvim luda čavka! Prvo, što se upuštam u telo preko sile moje i snage, a drugo: što ne hoteći trpiti decu, moram, ovde poginuti.

Dalmatinci znadu različne vesele prepovetčice svrh ove materije. Kažu da jedan starac spremi se da pređe preko planine Vučjaka, čujući da tamo negde ima mesto gdi nijedan starac ne može živiti.

Evo primer: otrov je zao po sebi, a vino je dobro, no može biti zlo kad se preko mere pije. Primječanije Oni se utvrždavaju i kako sebe tako i druge obmanjivaju krivo i nerazumno tolkujući Hrista

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

KOMANDANATA 67 PESMA O KOMANDANTIMA 68 PESMA O NOŠENjU ODSEČENE GLAVE DUŠANA RADOVIĆA KONDORA KROZ SELA I PREKO PLANINA ZAPADNE SRBIJE 69 NA TRIDESTOSMOGODIŠNjICU BITKE IZMEĐU PARTIZANA I ČETNIKA NA JELOVOJ GORI MESECA SEPTEMBRA

NA MEDVEDNIKU 189 ČUDO NA KOBILjOJ GLAVI 190 ČUDO U ZIMI 191 POKUŠAJ BLAGOVESTI 193 MRAK NA PRAGU 194 PREKO SINjAJEVINE, BJELASICE I KOMOVA 195 SINjAJEVINA 196 V 198 NA STOLU HLEB I VINO 199 SVETOM JOANIKIJU DEVIČKOM 201 MALI

Ko u postelji, ko na lađi, ko po kišici, ko preko polja, ko uz njivu za žetvu spremnu, svi odoše u onu zemlju. Ode i zvonar u podzemno selo.

kovači Kujemo mačeve Šta radiš veziljo Zastavu vezem Šta radite stražari Palimo zborne vatre Šta radite orači Preko klanaca preko reka Kroz planine pune dolina Pod knežev barjak žurimo Šta radiš kneže Ime potomstvu zaveštavam Šta

mačeve Šta radiš veziljo Zastavu vezem Šta radite stražari Palimo zborne vatre Šta radite orači Preko klanaca preko reka Kroz planine pune dolina Pod knežev barjak žurimo Šta radiš kneže Ime potomstvu zaveštavam Šta radite

PITALICA POD HRASTOVIMA Kad hrast ispuni svoju hrastovu meru, šta biva kad izraste preko nje, i prstima se dohvati gornjeg sveta?

Da li on možda ostale hrastove u nehrastove oblike i visine preko te mere i granice povuče? Ili ga ostali hrastovi izopšte, a neko ga iz tog gornjeg sveta hrastovim lenjirom po

Valjevo s grobom na ramenu, sa točkom oko vrata Vranje, Kruševac noseći odsečenu glavu, vuku se preko Kosova. Osta na severu, na vešalima, Kosmaj, vidik na jugu zatvaraju obrisi grobova; beži iz svojih šuma Kopaonik,

PESMA O NOŠENjU ODSEČENE GLAVE DUŠANA RADOVIĆA KONDORA KROZ SELA I PREKO PLANINA ZAPADNE SRBIJE Dušan Radović Kondor je zaklan jer je klao.

od Jasikovca prema Spasovnjači, od Spasovnjače do na Đakov kamen, na Okolišta, pa prema Konderu, od Kondera preko Šuplje lipe, na Bobiju, na Savin kamen i Kik, sa Kruševlja na Tataliju, od Laništa do Velike ravni, s Velike ravni

Već nas gole kundacima gone, već u glavu uperena cev je! A tek će nas u stočne vagone, tek će, preko Drave, za Kočévje! Već krvavu varicu varimo, već priskače krvnik, da nas kolje, već ginemo, i već krvarimo!

Vratite u škrinju vunene čarape - one će i bose preko snežnih gora! Ne spremajte im, lađari, jedra i vesla - one će i bez lađe preko mora!

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

godine počeli s dahijama tući.) „Ja sam čuvao — priča dalje moj otac Aleksa — da ne pređu Nemci, a neprestano sam preko Save — gledao i jedva čekao kad će preći, dok uz naše mesojeđe 1788.

uzeli od nji’ konje i pratioce, te su sva dvižima dobra, a tako isto i žene i decu ispratili u Užice i Soko, a neke i preko Drine, a oni, sami vojnici, u Valjevu ostali.

U to vreme bilo je u Valjevu 24 džamije, i govore da je bilo preko 3000 kuća turski’, a 200 hrišćanski’. Mi doteramo iz sela četnike, ali kako se nabiraju eksera iz požara, oni onda odu

— ,A ko vas na to sve nagovori i podiže?’ — upita car preko tolmača. — ,Gospodin Mijuško!’ — odgovorim ja. — ,Koji je to g. Mijuško?

’ Ja mu na to odgovorim sasvim veselo, da smo i’ oterali čak u Soko i Užice, a neke čak preko Drine. — ,Gut!’ odgovori car smešeći se, ,a koliko je do Užice, Sokola i do Drine od vaši’ mesta?

Mi pokupimo četu i sa ono 30 frajkora odemo tajno preko planine; noću se prikučimo Bačevcima, i odande u zoru udarimo na obadva mesta, i zarobimo 70 duša.

krenuli i dođemo u selo Skelu prema Kupinovu, i tu u kačari Jovana Zazića naložimo vatru i malo se stanimo; pak posle preko Save pređemo u Ašanju i tu malo nešto posedimo, gde sam počeo u školu ići.

Zato idem natrag preko Save, a nemam pisara ni drugi̓ učeni̓ ljudi, no ću ići od manastira do manastira i kazivati svakom kaluđeru i popu, da

Nikola Grbović preko Kolubare bio je ljiški knez; a Podgorci, kojima je knez bio umro, dođu moliti mog oca da sjedini Podgorje sa svojom

” On se kao poznaniku prikuči, a Turčin ispod skuta opali pištoljem i malo ga preko rebara rani, i košulju na njemu zapali.

i Birčanin Ilija zajedno po s nekoliko kmetova dođu u Valjevo i donesu svaki od svoje knežine račune na sud, ako je preko koga knežine prešao kakav paša, ili drugi kakav Turčin, na koga se mlogo na dočekivanje potrošilo, ili su kakvu japiju

sinovima; popiju kafu i ništa o hatišerifu ne spomenu, no odu posle toga mitropolitu Metodiju, požale se kako je vezir preko hatišerifa podigao porez i kako već sirotinja ne može da daje, niti ima otkud, i kažu da je i njemu poznato, ̓odajući po

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

— Ah, goni u obor!... — dere se gazda Raka, trči kao besan uz kukuruze, a sav se zaduvao. Paja samo klima preko busenja, pa tek i on pokoji put vikne: — Uša! uša! — Ta makni se sad ću te ovim kocem! — ciknu na nj Raka.

— reče gazda Raka kao preteći. — Ima suda i osem tebe! — pa ljutito iziđe iz mehane. Gazda Raka udari preko seoskih livada da obiđe uzgred i svoj zabran, a jednako psuje đa Simu, đa kmeta.

Poranio gazda Raka i obišao zabran svoj, pa udario pored Pavića kuće — hoće preko livade dole mehani. Taman beše okrenuo niz potok, kad eto ti Marice s Janom Srećkovom — idu s vode.

— oseče se ona na nj, pa pođe dalje. Gazda Raka mahnu glavom, učini: »Hm, hm! đavo dete!« pa okrete naniže, preko Ilijine njive, dole seoskoj mehani.

Pošto se već sit navikao i popio čokanj rakije i kavu, pođe opet preko livade, pored Pavića kuće. Marica izišla u gradinu, pa nešto kopa.

— E, zbogom, Maro, zbogom! — reče brzo i, klimnuvši glavom, učini »hm! hm!« pa zamače preko jednog prelaza u voćnjak. — Đavo te nosio, kljusino matora! — reče ona, pa nastavi kopati.

Bilo je već oko zaranka. Sima preturio dve prazne vreće preko ramena, pa se uputio od kuće Rakine naviše pored škole.

jedan mah učitelj, zdepana neka ljudeskara s postriženim brkovima i boginjavim licem; nekakvu singavu kaputinu preturio preko ramena, a razdrljio se.

Obojica vole, osobito kad se nađu s učiteljem u mehani, da se razgovaraju o naučnim stvarima. Onome što gleda preko čoveka bilo je ime Maksim, a onome što gleda po svima gostima — Marko.

— Ama gde se vi tako okvasiste? — upita Sima. — E, pa... tamo eto... gore!... — reče Đura i poče prelivati preko čaše već doneseno vino.

Kud ću od bruke sutra?!... Tek se dan i noć deli, a Sima obišao svoju livadu, pa ide kući; gunjac preturio preko ramena i pevuši polagano. Pogleda nešto u trnje kraj puta, kad ima šta videti!

Nisam ono čudo video nikad! Tolike noći prolazio sam i preko raskršća i preko groblja, pa ništa... — A šta je to bilo? — počeše ga zapitkivati i i skupiše se oko njega. — Eto šta!.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Danas je to selo veliko i ušoreno. Ima u njemu preko tri stotine poreskih glava; ali u ono doba jedva da beše pedeset kuća. Ama iako je bilo malo, bar je valjalo!

Oko bi joj goru zapalilo. Da uprti četiri momka kao četiri snopa, pa da ih nosi preko sela!... A što se rada tiče, o nemu se pričalo.

sklanjao se od njera; bežao je da na senku njegovy ne stane; a kad je baš morao progovoriti s njim, govorio je preko srca i ljutio se bez uzroka. Više u njemu nije gledao jarana nego krvnog dušmanina... Stanko to ne opazi.

— A šta to? — upita Lazar preko srca. I Stanko mu se ispovedi. Iznese mu dušu i srce kao na dlanu. Još ga zamoli da on pomene njegovoj snasi, Mari, ne

Aranđeo nožem dohvati. — Idi, Meho. Meho izide. Obojica zaćutaše. Turčin stade hodati preko sobe. Podavio bradu, pa gricka, vidi se: nešto krupno misli. Najzad reče: — Sad, nijesi ga ubio, nijesi!...

– Laku noć, efendija! — Laku noć!... Turčin osta sam. Raspali čibuk, pređe preko odaje nekoliko puta, gladeći bradu. — Eh, biva, ovo valja! Ovo vrijedi roba iz tamnice!...

– Dve stotine dukata!... Ih!... A sumnjaš li na koga? Ivan umuknu. Saže glavu i poniče nikom... Kmet je hodao preko odaje. Ta, to nije bilo za nj samo čudo nego strah božji...

— Veruj, popo, nije istana! Pop ućuta, pređe jedanput preko sobe, pa, više za sebe, reče: — Da su mi rekli: Stanko ubio čoveka, verovao bih; ali — Stanko pokrao — ne verujem!...

On ce vuče od drveta do drveta, dok ne dođe do svoje avlije; onda najedared pretrča preko ne, dođe do ara i stade nešto po đubretu čeprkati... pa se diže kolu... Mislim se: daj da vidim šta li je ono čeprkao!.

I reče: — Zalučuješ telad? – Ja. — Koliko ćeš imati „zimkulja”? — (Krave što se muzu preko zime.) – Pet. – Dosta... I umuknu. Više ne znade ništa reći. A i njoj nije bilo bolje. Čula je sve što je danas bilo..

Gospode!... Ti mu budi prijatelj!... Ti mu budi razgovor!... I pogleda na nebo. Jedna zvezda prelete preko plavog neba, pa se čak tamo negde ugasi... Ona prošaputa: — Za grm, druže!...

O njemu su pričali strašne priče. Kažu da on ima jednu lađicu. Na toj lađici on prevozi, mahom Turke, preko Drine... Vozio je samo noću. Je li video da je Turčin bogat — onda taj nije stigao na drugu obalu.

Dučić, Jovan - PESME

Opet jedno veče... I meni se čini Da negde daleko, preko triju mora, Pri zalasku sunca u prvoj tišini, u blistavoj senci smaragdovih gora — Bleda, kao čežnja, nepoznata

Kraj reke zrače beli krinovi, Pada snop zraka s neba sredine: I sja oreol večni i novi Jagnjeta što gre preko ledine.

Noćas će najzad pasti kiša. Jug crn i seva; no, najednom, Dažd pređe preko vinogradi... I blisnu prema selu bednom Krvava, strašna, zvezda gladi.

Ili napor duše koja malaksava? Je li ovo žena koju ljubim, zbilja? Il' sen na prolasku preko moga puta, Tumaranje misli bez svesti i cilja, I sve delo jednog bolnoga minuta!

VELIKA NOĆ Kad genije noći na krilima sjajnim, Krilima od vatre, preko reke minu, Nevidljiva voda ushićeno sinu, I zapeva glasom bolnim i beskrajnim.

I minuću noću kraj tvojih obala, Dok roneći suze i ne slutiš o tom; I poći daleko preko tamnih vala — Sve u bolnoj žeđi za novom lepotom.

te s čežnjom i sa strahom dvore, Dok ti gledaš kao paž plašljiv i mali, Kako jedna briga, tanka kao para, Pređe preko čela krunisanog Cara.

Samo buktinjama zbori se kroz tmine; U zrcalu mača budućnost se slika; Preko palih idu puti veličine; Slava, to je strašno sunce mučenika.

Neodoljiva iluzija slobode ispuni njegov svirepi duh. Gvožđe se nape i pocepa. On jurnu preko udavljenog drugara, preko stražarâ, preko polja s crnom travom, preko reke s crnom vodom, u koju se baci kao mlada,

Neodoljiva iluzija slobode ispuni njegov svirepi duh. Gvožđe se nape i pocepa. On jurnu preko udavljenog drugara, preko stražarâ, preko polja s crnom travom, preko reke s crnom vodom, u koju se baci kao mlada, strasna zver, i dohvati za

Gvožđe se nape i pocepa. On jurnu preko udavljenog drugara, preko stražarâ, preko polja s crnom travom, preko reke s crnom vodom, u koju se baci kao mlada, strasna zver, i dohvati za slobodnu obalu.

Gvožđe se nape i pocepa. On jurnu preko udavljenog drugara, preko stražarâ, preko polja s crnom travom, preko reke s crnom vodom, u koju se baci kao mlada, strasna zver, i dohvati za slobodnu obalu.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Toga dana se on preko običaja zadrža, a ja iz duga vremena iziđem i stanem šetati hodnikom. Ne znam zašto, ali nikad nisam smeo zaviriti u

dva ili tri bila su prazna, u drugima su ležali bolesnici. Neko je od njih bio pokriven i preko glave, neko je povisoko leškario, neko sedeo.

ruku obema rukama, pokloni se onako sedeći na krevetu tako duboko kao da je hteo poljubiti u ruku lekara, pa gledajući preko glave mome drugu odgovori glasom u kome sam čuo poverenje, desperatnu nadu, slepu predanost... — Dobro će bog dati!

čekaj, molim te!... — To je!... Ne, ne! Otkud bih ga poznavao? Ne može biti! Joca iziđe i uze me ispod ruke. On preko ramena naredi još nešto pomoćniku, nazivljujući bolesnike poznatim načinom: „Broj taj i taj”. — A on?

Poznajete li me? On uze moju ruku obema svojima, izvrte glavu na stranu i, sa strane gledajući preko moje glave, poče se nihati, kao zaušćujući da mi nešto odgovori. Ja mu priskočim u pomoć: — Kaže mi mama..

Pomoćnik je prebacio nogu preko noge, cupkao, gledao u tavan i namestio usta kao da će da zviždi. Meni je nešto igralo pred očima, te mi se činilo kao

Naposletku sam postao nestrpljiv i nervozan. Povrh svega toga bio je još i dan preko svake mere topal, te mi čisto pripade neka muka.

Ozbiljan preko jego, pa samo zapoveda, i to on jedanput što rekne, pa ako ne uradiš — beži kud znaš! Osorljiv i uvek hoće da bude na

” Jedanput opet — jali je bilo deset, jali nije — a njega eto iz kavane. Nakrivio jednu astrahansku šubaru, preko prsiju zlatan lanac s prsta debeo, za pojasom jedan srebrnjak iskićen zlatom i dragim kamenjem.

— Kupio sam i nju! — Prodao ti? — Prodao! — A kakav...? Ali tu moj otac pogleda nekako preko oka moju majku. Ona umuče. On se uze skidati. Gledam ispod jorgana.

Debeo u licu, šiškav u telu; nakrivio nekakav šeširić, a preko prsluka zlatan lanac: isti onakav kakav je pre babo imao.

Moj otac još isto onako sedi, ne miče se. Zateglo mu se ćurče preko širokih leđa, a oko pojasa se razmiče od duboka daha. Odavno je već bilo zvonilo na večernje.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

A posle ručka odmah otrča preko puta da ih zatekne za stolom, da na licu mesta vidi efekat koji je proizvela svojom kernštrudlom.

se dešavaju nedeljom kad neko nekome u kolu razbije glavu ili kad nekome ukradu konje pa obede Bačvane da su oni prešli preko Tise i učinili to. Inače nikakvih drugih novosti nema već poodavno.

samo kažu: »Hoćemo (na primer) tome i tome u Galiciju ili u Talijansku«; pa se onda onaj što naručuje pismo, nasloni preko stola na oba lakta, pa diktuje: »Pišite, — veli, —: Proka Beleslijn (ili tako nekom), carskom katani u Galiciji, da

su ga videle da prolazi na kolima, da mora da je neženjen, jer póšu oko vrata nosi baš iroški; jedan mu kraj sve lepeće preko levog ramena k’o barjak na damšifu.

je samo puta lopov stao pa ne zna u koju će avliju, jer čuje neko hrkanje, ali ne zna u kojoj to kući hrču, — pa ne sme preko zida ni u jednu kuću!

Šta više, sad ga rado gleda svaki dan, i smeje mu se kad se ovaj sapleće preko svoje malo poduže kožne kecelje i kad zadžaka ono njegovo: pak-pak? Pored gusaka bilo je tu i guščića.

— E, vama već ne mogu odbiti — reče gost — ali verujte da ovo činim preko princima! — pa uze čašicu i ispi je do pola, pa je klanjajući se vrati na poslužavnik.

Na nogama im čizmice, na plećima preko košulje od tankog srpskog platna prslučići svileni sa srebrnom pucadi, a na glavi novi čisti šeširići (u dece većih

u porti, da razgleda kako je koja obučena — i ko će ti sve znati i ovde nabrojati zašto sve ide svet u crkvu nedeljom preko godine. Ali ove nedelje svi su išli u jednoj celji: babe da čuju, a devojke da vide novog učitelja.

Sva se očekivanja ispunila; i Savica čitao apostol, i novi učitelj pevao Heruviku, pa čak (preko očekivanja) i pop Spira govorio prediku.

Bila je sretna preko svake mere, i jedva je čekala da mu kroz dan dva dâ što mu je obećala ako se lepo pokaže. A obećali su mu, kod kuće,

A jedared umalo što nije zavila gđu Persu u crno; jer kad je poletela bunaru, a Arkadija za njom saplete se nesrećom preko valova, pa koliko je dug nosom o zemlju, i dok se on osvestio i digao, ona je komotno mogla skočiti u bunar, da nije,

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

A groblje? Puno. Što kažu: čitava gora od grobova. Naročito oko crkve, jedno do drugo, pa i preko drugo — kao da žele da probiju zidove i uđu u samu crkvu — grobovi znanih ludi, bogataša, hadžija.

I zato, čim se služba svrši, popa iziđe iz crkve, zacrni se njegova mantija preko grobova, tada sve uzavri od plača. Polete krici, praštanje, ljubljenje grobova. Tada počne ono čuveno cvilenje.

I da joj nije bio spreda jako narastao vrat, guša, bila bi i lepa. Pa i ovako, kad se poveže šamijom, prebaci je preko vrata, te joj se ne vidi ta narasla guša, izgledala je dosta lepa.

torbe, išla za njim, da mu je na ruci, da umesto njega, kad Taja ili ne može, ili neće, mrzi 1 ulav — šenut, uzet ga da preko grobova ode do neke žene, ona umesto njega ode, otrči i uzme ono što im daju. Ali to ne bi duga veka.

— More, ’ajd! Zar ja pa prosim? I, ne putem, već bi odmah preko grobova počeo da ide po groblju. I zaista on nije prosio.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Ljuba je imao katalog od svih devojaka u okolini. U selu S. ima lepa devojka u jednog grka, koja ima preko dve hiljade. Ljuba dâ opraviti kola i arnjeve, pa ide u S. Kad onamo stigne, dočeka ga lepo grk Sima Redić.

Ljuba nema mane, samo još preko jedne probe mora proći. Donese se pečenje — dugačak mator zec. Ko će ga tranžirati? Kod gospodara Belkića nije bio

sobi stati, jer u velikoj kući, gde mu je gvožđarnica, osim dućana ima samo dve sobe: jedna gleda u dućan, a druga je preko kujne — mala, gleda u avliju, pa ako uđe klavir, neće se moći više nijedan krevet smestiti. — Izvolite sesti.

Vino je bilo vrlo dobro. Sve se nutkaju, pa piju. Čika-Gavra je sedeo preko od gospođe Makre. Njemu se oči malo zasvetlile, često gladi brkove i gleda na gospođu Makru.

udovica, gospođa Kalajićka, ima jedinicu kćer Varvaru, tako oko triest godina, premda ima spletkaša koji kažu da je i preko četrdeset, ali to nije istina. Ta je bogata. Da vidiš samo kako je šmukirana! U Š.

Svojim licemernim načinom u prvi mah svakog je zadobiti znala i ne jednog je žednog preko vode prevela. No, ko se često s njom sastajao, taj je malo pomalo primetio lukavstvo iz njenih reči i iz crta njenoga

Marko tek što izreče, a korbačem preko berberinova fraka prevuče jedanput, dvaput. Berberin moli, no pardona nema. Marko dalje šiba.

Jefta Ćirković ima sostojanije te Alku i preko njene volje zadobije. Volji se materinoj mora povinovati devojka. Sad je Alka — Ćirkovićka, a Mica — Rogozićka.

Zla kob zbrisa mu juratsku titulu; ne može nikad postati advokatom, a lošiji će drugo sve postići i gledaće ga preko ramena! Za snažan duh velik udarac! Kako da se pod njim ne sruši!

mu laka samurkapa, kratke kordovanske čizme s mamuzama, čakšire tesne u čizme, u paradi opasana sablja, inače visi mu preko ramena popreko o debelom crvenom gajtanu en bandoulière.

Prakse je dosta pribavio kod Rogozića, no termin juratstva je prošao, pa je teško dobiti dozvolu. No, preko prijatelja Rogozićevih u Pešti dobije dozvolu, položi ispite, pa se sa advokatskom diplomom vrati kući.

Nikad se ne sastaju, a užasan rat među sobom vode I sve to ide preko glave muževa, Marka Rogozića i Jefte Ćirkovića. Dan sv. Nikole, prvi zimnji svetac.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

A malo posle, sa naslonjenim podbratkom na ruku i nalakćen na prozoru, gledao je on preko mirne reke tamo u zeleno-sivi horizonat banatske ravnice.

Još nikako neuznemirena varoš je dolazila k sebi. Jurišić baci pogled tamo preko dveju reka i neko setno i nežno osećanje obuze ga kad ugleda visoke zvonike što su se oštro ocrtavali na zlatno-svetlom

do sitnica i na sekunde po marljivo spremljenim dispozicijama Glavnih Stanova i visokih komandanata, nastavila se preko celog dana sa žestinom koja ni jednog trenutka nije bila malaksala.

On prelete preko njihovih modro-tamnih lica, oseti kako ga poplavi neki hladan talas i pomisli, da je i on sam isto tako sad ovde mogao

On brzo pređe preko razjapljenih grotla na granatama provaljenim krovovima, sa rasturenim i isparčanim crepovima, i rasejano i nemirno stade

A već o balonima-osmatračima, monitorima oklopljenim, aeroplanima raznim, sumarenima i onim cevima preko 24 kalibra ne vredi ni govoriti, jer se onda o tome nije ni sanjalo.

jedini dan na frontu, pa se čudi kako nije do sad sav osedio kao ovca kad pomisli koliko je tih crnih dana preturio preko glave.

Recimo čuješ ili dođe ovaka depeša preko opštine: kapetan druge klase Đorđe V. Hristić, vodnik pete baterije, toga diviziona, toga artiljerijskog puka, poginuo

Branila bi se ona rečito, prelazila u napad i protestovala. Nigde ona ne izlazi. Eto baš tu, preko puta, ima neka „depovska komanda“ što nikakva druga posla nema nego da vojne begunce osuđuje na smrt, pa tu rade puno

Jedno, u žutom, prostom uvijaču sa tri crvena poteza i pečatom, bilo je iz pete poljske baterije. Tu na jednom tabaku „preko celog“ tražio je komandir: da kapetan Đorđe V.

Iz one velike kuće, preko puta, jedan za drugim i u onom raspoloženju koje obuzima ljude kad zatvoreni preko celog dana, stupe na zrak, oficiri su

Iz one velike kuće, preko puta, jedan za drugim i u onom raspoloženju koje obuzima ljude kad zatvoreni preko celog dana, stupe na zrak, oficiri su šumno napuštali svoje službe.

Afrika

To beše sasvim drugo nebo. Toga jutra sam bez šlema prešao preko sunčanog prostora, a već sam po podne imao i glavobolju i kijavicu; opomena da se treba čuvati tropske sunčanice.

Tako je prvo veče bila moja.“ Da bi došao da nam pravi društvo, on svoj uptljani triko, kaljave čakšire i duboke čizme preko kolena zamenjuje čistim plavim i belim trikoom, širokim belim čakširama i platnenim sandalama.

nekoj vrsti ogromnog mola podignutog na koljima, osvetljenoga sam o lampama što klate oni koji nam pomažu da se ispnemo. Preko keja se vidi drugo široko platno vode obasjano jedva mladim mesecom. Velike priče oko pitanja kad će se šalupa vraćati.

Od Dakara sam sasvim sâm u kabini, prostranoj, punoj ventilatora. Imam tuš morske vode preko puta i da nije pokreta koji ostaje slobodan i lak, dan bi prolazio kao u parnom kupatilu. Vuije mi se smeje.

Čarobni marsoeni sa licima meduza. Tako ću se sutra iskrcati istom kotaricom u Basam, prešavši preko čuvenog basamskog „bâra“.

Automobil prolazi najpre kroz selo u kom smo bili veče ranije, zatim ga šalupom prevoze preko laguna obraslog gustim „poto–potoom“, neprohodnom močvarskom šumom punom krokodila.

Trpezarija hotela se lagano puni belcima belo odevenim koji se skupljaju da dočekaju veliki praznik. Vuije sedi preko puta mene tužan. Njegovo lice izgleda odjednom još mnogo starije i umornije, išibano više klimama i godinama.

Alep je: dve–tri pletene zgrade na šumovitoj kosi koja dominira okolnim šumovitim bregovima na reci i dubokom šumom preko nje. Opojni miris zelenila, tropskog cvetanja, svežine i senki obavija ove kućice.

Otvara mi zgradu koja služi za konak (kampman) kad naiđe koji belac, što je toliko retko da, kad mi pređemo preko praga, imamo pred sobom jedno opšte bežanje najraznovrsnijih reptilija i insekata koji su se tu naselili.

Kolibe su tako niske a kokosova stabla tako visoka, da ga ja odmah potom vidim preko kuća kako se on hitro penje uz stablo, ne puzajući se kao naši dečaci, već dohvatajući ga se samo stopalama i rukama

Samo sam prešao preko male trave, da bih skratio stazu šetajući, kad mi čitavo jato nekih insekata ulete pod nogavice i stade ujedati po

Prešao sam potom popreko celu prašumu; preko dve stotine kilometra. Video sam, od životinja, retke i tamne ptice, retke i tamne majmune.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

JUCA: On mene radi i ne dolazi, nego vas radi i zbog grčkog jezika. JANjA: O, škilji, oćiš da mi vučiš štrikla preko nos? Zašto ne dođi on kad sum ja kod kuću, nega sve kad ja idim po moja špekulacija? Vidiš kako ti uvatim?

DIMA (tihim glasom, lagano): Dulos sas!... Pos pigeni i dulja? JANjA: A’hara! Oćimo da padnimo sviju preko nos. DIMA: Pistevo! (Maja rukom.) Kakos keros!

MIŠIĆ (smeši se): To može lako biti. JANjA: E, što sum kazao? Pravo Grk, pravo grčko pamet! Kad proćim preko Atina, da vas pišim u vivlioteka; i kad si vratim iz Amerika, da vam donesim jedna lula, turska, lepa, i za moja Juca

PETAR: Dobro, odbi mi od plaće. JANjA: Djavolsko duh, preko plaća! Kako ćiš da mi platiš? PETAR: Gospodaru, ja te služim verno, evo ima jedanaest godina, pa sad da sam ti jošt

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

U utvrđenja su bili uzidani ogromni topovi, i rikom tih topova, počinjali su turski ratovi. Sad se, preko ravni, razlevao zvuk temišvarskih zvona. Bio je mir.

“ A kad se zadovoljstvo razli po vojničkim redovima, ispod paviljona, kao što se žito zatalasa preko bulki, starac razmahnu svojim trorogim šeširom i razdera se nemecki: „Serbi! Tri puta, vivat, za matorog Engelshofena!

Ni jedna vrana nije preletela, preko Temišvara, dok je Garsuli odmotavao pismeno. Na daskama paviljona, koji je bio istesan u predvečerje parade, oficiri,

Grof je, međutim, rekao da se ne sme spustiti zaklopljen u zemlju. Žureći se da što pre pređe preko naređenja, za koje je mislio da izaziva protest, grof se zalete i na brzu ruku protumači da se oni, kao vojnici, odsad,

Više od tri stotine ljudi ležalo je, na kamenu dvorišta, jedan preko drugoga, žvakalo, gutalo, još vruć, hleb, i zalivalo ga vinom.

Sunce je, kao vatra, pretrčavalo, od krova do krova, preko baroknih palata i kuća, a samo su ulice u sredini varoši ostajale dugo u polumraku, i sa spuštenim zavesama.

Isakoviči, pri dolasku u Temišvar, u očekivanju daljih seoba, bili su se naselili u jednom traktiru, koji se nalazio preko puta manastira fratara pijarista.

Grudi su joj se tresle od smeha, pritezala je vrpcu šešira, koji joj je bio spao, a bila je po svom običaju prebacila preko noge nogu. Bilo joj je toplo, pa ih je premeštala, kao da su vetrenjače.

Kraj sve te veselosti, u toj ženi bilo je i žalosti. Ona je, preko čardaka, dovikivala svom mužu: „Ajme, Petre, što kukate? Nije siromah Pavle dite! Pa da ne zna šta radi!

Sa vladikom Vasilijem kreće cela Črna Gora. U Trijestu čeka da pođe sirotinja što je došla preko mora, sa albanskih strana. Mitrovica je puna sirotinje što je iz Srema pošla.

Trifun se beše oženio, pre deset godina, ćerkom kapamadžije Grozdina, iz Rume, preko provodadžiluka. To je u to vreme bila vrlo lepa, imućna, čuvena devojka za udadbu.

Trifun je sad bio razdrljio grudi, na kojima je imao ožiljak od sablje, a prebacio svoju plavu, husarsku, kurtku preko nogu. Pušio je i ćutao.

Teodosije - ŽITIJA

Kada je ovo čuo od starca, volji se njegovoj brzo pokori i reče: — Blagodarim te, Gospode, jer si uverio srce moje preko stranca ovoga! A starcu: — Da si blagosloven od Boga, oče, što si ukrepio dušu moju!

! Mi, dakle, stideći se obraza koji nosite, preko vašega zla pređosmo i krotki i čovekoljubivi prema vama bejasmo. Zar — reče — nije prvo ovaj varalica što smrt

u pustinji sa mnom izabravši živeći, gde ćeš svega oslobodiv se molitvom i postom čistije Boga shvatiti, o čemu je on preko Davida unapred rekao: ,Oslobodite se i razumejte da sam ja Bog̒.

I dogodi se kako je Gospod govorio preko proroka: „Moje je zlato i moje je srebro, i kome hoću daću ga“. Ali i ovo bogodarovano srebro dž zlato nije sveti za

Koliko li oni koji su lenji za milostinju i koji Bogu preko siromaha po mogućnosti ne ugrađuju treba da se boje stojanja s leve strane i ubrajanja među koze i rečene pretnje:

I štaviše, Bog hoteći nas prisvojiti svojoj ljubavi, preko svojih svetih čudesa među nama čini da razumemo da Bog poznaje svačiju ljubav prema njemu, i ako ko njega radi što dobro

̓ Sva ova čudesa vrše se preko svetih radi našeg spasenja, da videvši proslavimo Boga, govoreći: ,Divan je Bog u svetima svojima̓ i ,svete njegove, u

Božje je, dakle, sve ovo što biva preko svetih, bez njega se ni delo ni reč ne svršava, „jer bez mene“, reče, „ne možete ništa činiti“.

I što od Boga biva preko svetih, sve je pred njim dobro i ugodno, ako se nekome zlonamernom i čini da je protivno. Jer ponekad Bog, privodeći

Tako i kroz ove svete danas od Gospoda dogodilo se čudo pred očima našim, velim — preko prepodobnog oca našeg Simeona i gospodina brata mojega Save.

Car uze ovoga u pomoć, i rekoše svetome: — Ne odriči se apostolskoga izbora preko nas, koji nam Bog kroz Duha Svetoga javi u srce naše za tebe. Primi i naš savet kao blagopodoban.

visokih carskih ličnosti, učini po zapovesti carevoj, govoreći: — po njegovoj volji Bog neka izvrši vašu svetu zapovest preko nas grešnih!

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Docnije ga treba učvršćivati i dalje negovati. Idući preko Balkanskog poluostrva, od Jadranskog mora ka Crnom, ispitivač će naići na znatnije jezične i etničke razlike, naročito

i za vreme proterivanja Austrijanaca iz Srbije (1914), a naročito za vreme povlačenja vojske i jednog dela stanovništva preko Arbanije, kada je svaki bio ostavljen svojoj sudbini (1915).

Dinarski su Srbi potpuno i svi predani zajedničkoj stvari, gotovi na sve žrtve. Ovaj rodoljubivi žar nije im došao ni preko škola ni iz knjiga. Jedino se u Srbiji on razvijao i širio preko škola.

Ovaj rodoljubivi žar nije im došao ni preko škola ni iz knjiga. Jedino se u Srbiji on razvijao i širio preko škola. U drugim oblastima su, naprotiv, škole stojeći pod tuđinskom upravom pokušavale, istina bez uspeha, da uguše

Takva je karakteristika dinarske tuge, istorijske tuge, koja se ne predaje sudbini, preko koje se manifestuju osećajnost i osećanje časti i ponosa, ličnog i nacionalnog.

razlike između severnog i južnog varijeteta najbolje će se videti na poprečnom etnografskom profilu od Beograda do Boke preko Veternika, koji prolazi kroz veliku šumadijsku etničku grupu sa više manjih, kroz starovlašku sa seničkom, i kroz pleme

I preko svega Dubokog (između Obrenovca i Beograda) rekao bi da ne samo vojnici pevaju, no da je i šumar i svaki listak na drve

su se sa neprijateljem i glađu, sa nepogodama u arbanaškim planinama koje su bile bez puteva, i u toj su borbi išli preko ljudskih snaga. Čak i tada nisu ustupali pred udarima sudbine. Iako oboreni oni nisu pobeđeni.

u najboljem položaju bili Drobnjaci, Kuči i Vasojevići, jer su prema slivovima Tare i Lima imali otvorenu granicu, preko koje dinarsko stanovništvo nije bilo organizovano u plemena.

Ova se promena podudara sa linijom koja prolazi gotovo sredinom negdašnje Crne Gore: preko presedli Veternika, Zetine doline i sedla Povije južno od Nikšića.

osećaju se mediteranski klimski uticaji sa nesnosnim letnjim vrućinama i silnim vetrovima koji, nesprečeni, duvaju preko ogolićenog zemljišta. Namesto prijatnog zelenila Raške nastaje bela, blještava, boja krečnjakova.

Ova kršna Crna Gora je doskora bila bez puteva. Nije bilo drugih do pešačkih staza po krečnjaku, preko šiljatih stena i škrapa. Sa ovih je putanja Crnogorac mogao iznenada iščeznuti iza stene ili u kakvu škrapu.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

znali po nepogrešivom satu — trbuhu, starac bi samo rekao: — Tošo, hajde da ručamo, jer je podne baš sad prošlo tamo preko onoga brda. Kad bi neki putnik zapitao za čiča-Trišin mlin, seljani bi obično odgovorili: — A, čiča-Trišin mlin?!

Kazat će ti sat kad ćeš slomit vrat! Jednog dana stiže na taj vašar bos i neobrijan skitnica sa džakom preko ramena. Drsko se ugura pored samog čovjeka s mišem i poče da viče: — Ovamo, narode, da čudo vidiš!

Onda se, opet na prstima, poizmače daleko preko polja i otud povika: — Ehej, lave, budi noćas budan, doći će medvjed u kukuruze! Molim te, pojedi ga zajedno s kožom!

— Oho-ho, mijau! — protegnu se on koliko je više mogao, a toga istog trenutka proletje preko neba jedna zvijezda padalica tako da se mišu učinilo da je istegnuti mačak zagrebao šapom samo nebo.

Idem ja da to provjerim. Iako su ga Brašnov i Slaninko od toga odvraćali, Miš prorok odjuri kroz mrak preko dvorišta i uvuče se u kuću. Brašnov i Slaninko samo se zgledaše. — Siroti naš vojvoda!

Dvije lopte munjevito su se prevrtale i letjele jedna preko druge, sve dok žuta lopta ne odskoči daleko u stranu, pretvori se u Žuću i, koliko su je noge nosile, strugnu niz

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

žudi da se ponovo pretvori u sebe Ali bez očiju ne vidi kako A onaj je otkrio sva svoja lica I jedno za drugim vitla preko krova Poslednje baci pod noge I zagnjuri glavu u šake A ovaj je zategao svoj pogled Zategao ga od palca do palca Pa

Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE

Iznad kuća, preko crnog crepa tad nastaje jurnjava akrepa. Cele noći traje lomatanje, neozbiljno za moje shvatanje. Sa petlima splasne

Nušić, Branislav - POKOJNIK

PAVLE: Da, došapnuli su, to je istina, i ja sam preko tih šaputanja prelazio, ali... (Vadi iz džepa hrpu pisama.) Ovo su pisma njenog ljubavnika; izvršio sam razbojničku

vi znate onu malu juvelirsku radnju preko puta Kasine, taj je juvelir radio za mene. Otići ćete, dakle, i zapitaćete ga: može li ovih dvanaest kašičica

Dovde mi je došlo; ne želim ni da mislim na sve to. ANTA: Dobro, pređimo, dakle, preko toga! Ali ima jedna stvar preko koje ne možemo preći, a to je: šta ste vi uradili kada ste ostali udovica?

Dovde mi je došlo; ne želim ni da mislim na sve to. ANTA: Dobro, pređimo, dakle, preko toga! Ali ima jedna stvar preko koje ne možemo preći, a to je: šta ste vi uradili kada ste ostali udovica? RINA: Udala sam se.

Jer, ma i razočaran, ja sam tu ženu i u trenutku kad sam zbog nje patio...” RINA: Molim te, pređi preko tih banalnosti. NOVAKOVIĆ (čita): „Bio sam neobično uzbuđen, nisam znao šta ću da radim toga trenutka”.

Sedi zavaljena na kanabetu, raskalašno prebačene noge preko noge i pušeći cigaretu): Ne razumem zašto se od mene krije razlog?

Pa onda materijal! Dođi kod mene, toliko puta sam ti rekla, dođi kod mene, ja imam preko trideset mustri materijala za venčane haljine. Dođi da razgledaš. SPASOJE: A što će ti, boga ti, tolike mustre?

Kažu, njegov advokat već sprema tužbu za sud. To sam pouzdano čuo, a sprema i kampanju preko novina. Tako ste i vi čuli, je l' te?

uhvaćena, vaš intimni saradnik u toj akciji, neki ruski emigrant Aljoša, izvršio je samoubistvo, a vi ste prebegli preko granice i skriveni ste živeli u emigraciji tri godine. MARIĆ: To sad prvi put čujem.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Ona ima šašavo ime, kad ga viknete u nekom razredu, bar desetak devojčica odgovori „tu sam”, ima i dugačke noge preko kojih se svi u kući saplićemo, ali je najveća lafica od svih mojih sestara.

Pomislih kako bi mi dlan zabrideo kad bih sad prevukao rukom preko neke od tih glava i srce mi se skupi. Doba kad su i mene šišali na nulericu, a ja bos i gologlav trčao nakon pljuska,

- rekoh sebi i skupih kolena pod bradu. Štof pantalona bio je zagrejan kao da je neko prevukao džinovsku peglu preko njega i to me podseti na mamu, moju pravu mamu, mislim. Onu drugu zvao sam Stanika.

Ona bi klimnula glavom, prešla mi rukom preko čela, gotovo sam osećao taj dlan dok sam ulazio u san, misleći da je sutra mamin red i da će se očeve priče od večeras

Nisam ni prekoračio prag, a Dragana i Jasmina, koje su meni sestre a Vladi i Vesni nisu ništa, pogledale su se preko ramena i rekle: - Tu je! - Jadna tvoja majka!

popiju gutljaj vazduha i opet nastave ono od sedam do dva, a otac je već dojurio do mene i seo na klupu prebacivši ruku preko naslona kao da se ništa ne dešava i kao da govorimo o onome što će danas biti za ručak, na primer.

- Bilo joj je nešto preko devetnaest, mojoj Galočki! - rekao je Bagricki uklanjajući mačke sa sebe. Učinilo mi se da govori o detetu, ali on reče

Nisam znao i on mi ucrta keca. To je pored onog iz matematike bio već drugi a do kraja godine bilo je nešto preko dve nedelje. Ako ne budem pazio, provešću leto bubajući. Ili: da zaradim još jednog keca?

Bože dragi, da nije to usamljeno i očajno čovekovo srce koje beži? Pređoh šakom preko čela, a onda odmahnuh glavom: ne sme se misliti na taj način, idiote, ludo je što misliš na taj način!

- On dolazi! - pogledala me je a u njenim zenicama javilo se zrnce straha koje se postepeno prelilo na dužice, a onda preko čitavog lica. Opet zaželeh onu kuću u šumi, ali ne rekoh ništa. Timotije me je iznenađeno posmatrao. - A, to si ti!

- Timotije salvetom obrisa tanjir koji će upotrebiti za sledeće jelo, iako je znao da sam ga ja već jednom obrisao, a preko maminog lica pređe senka. Ćuti! Ćuti! - rekoh sebi.

Čitava haljina na njoj tresla se od jecaja koji nije prelazio preko usana. - Ti, bitango! - Timotije se u dva koraka našao pored mene, a onda zgrabivši me za ramena prošištao: nameravam

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Gospodar Sofra naslikan u svoj veličini i dužini, u potpuno paradnom odelu, u dolami, pa još preko iste dolama, pa onda crven, zlatom išaran pojas.

I kod gospodara Sofre u prvim kolima puno je sve, sav „provijant”: kanda će preko okeana putovati. Sva kola sa arnjevima. — Sedite, još da doručkujemo, i mi i kočijaši.

Da vidimo gde su naši putnici. VII Kad su putnici otputovali, udariše koso preko dva Dunava, pa su došli u Vac. Tu se malo odmoriše, pa onda sve dalje.

Velika radost od armicijaša, zna da Čamča vina ima. Sad armicijaš ponudi Čamču da ostane preko noći, s kolima zajedno, i da društvo pozove k njemu.

Je l’ tako? — Jeste. — Jeste l’ obojica zadovoljni? — Jesmo. — Ako li pak preko pet stotina za akov dobijem, pristajete li da suvišak bude moj? — Da ti je prosto!

— Ne boj se ništa, to ti je na diku služilo. Svi su na tebe lepo gledali, a nas u „trajdrotu” preko ramena. Donekle se tako razgovaraju, pa onda legnu. Sutra treba rano poći, kočijašima je već zakazano.

Komesari odu, a putnici sutradan opet se krenu. Nisu dugo putovali, i dođoše tim starim putem do Vaca, pa onda preko dva Dunava prispeše u varoš U. XI Kad kući dođoše, radost velika od sviju. Svi se grle i ljube.

Ište od Pere račun kako je manipulisao. Pera mu iskaže, ali sve nekako neuredno, preko batine. Kaže da je materi dao sve novce, a mati te novce što je od njega dobila nastranu metnula, nije ni krajcare

— A da lepa velika mačka. Taj ’vata pacove, takav da mi je. Pa onda Profit pregne se, počne mačka gladiti preko glave, rtenjače i repa.

opet, toliko je posejao luka, i toliko mu rodilo, da se jedva u podrum mogao smestiti, pa neće da ga prodaje; čeka preko zime. Nastupi rano proleće, pa proklija, i mora ga na đubre baciti.

To nije više taj jaki Sofra, koji je sa tri udarca tri lopova ubio! Već je daleko preko sedamdeset godina. Lep vek, ali taj jak sastav poguravio se pod velikim udarima. I sad ga još jede nevolja.

A Šamika? Ni Šamika nije više negdašnji Šamika. Već je prešao grčko majorenstvo, već je preko trideset i pet godina. Oćelavio je, pa se čini još starijim. Istina, lepa glava, lepo čelo još, ali do pola ćelav . . .

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Kad mu je brat govorio štogod, nije mu gledao u oči, već smešeći se, preko ramena. Nikad mu nije odgovarao odmah. Još dok mu je brat bio na službi kod princa Aleksandra Virtemberškog, u

Zemun opet doznao je od nje: da je protiv povraćanja žuči odličan lek zejtin sa kuvanim šećerom i da u Beogradu, preko, ima jedna babica, Turkinja, što spravlja neku rakiju koja se pije u vrućem kupatilu, mesečno jedanput, pa o rađanju ne

Na vetru, koji povija kišu, po rekama, lađa Aranđela Isakoviča, puna konja, što beše na putu, preko, k Turcima, bi zahvaćena vodom i prevrnuta. Jedva ga izvukoše, već ukočenog.

Tog dana je Vuk Isakovič prelazio sa pukom, celo prepodne, preko jednog uskog brvna, kod varoši Kremsminstera u Austriji. Bio se načinio nered među vojnicima.

Bio se načinio nered među vojnicima. Jedan zec pretrča mu preko puta. – Uh, da se most ne sruši – pomisli, ili da mu prtljag možda ne ode u reku?

Dok ga pronesoše kroz jauk i plač i lepršanje golubova, trčeći sa njim kroz blato i preko balvana, on iznenada oseti ludu želju da ga unesu u njenu odaju.

Da se ne boji. No baš kad je hteo da progovori, ona se presamiti preko stolice, vrisnuvši grozno. Tresla je rukama, bleda u licu kao kreč, razrogačenih očiju i razjapljenih usta, iz kojih

Prepodne joj beše prošlo u plaču, razmišljanju i kinđurenju, a poslepodne u čekanju kir Aranđela, koji beše otišao, preko, u Beograd, da preda Turcima konje, sa kojima se beše malne udavio u Dunavu.

Sa vriskom u grlu, presamitivši se preko kolena, primeti oko tog sanduka žabe, zmije, puževe, u blatu, uvijene u klupče, kako se gnječe, gaze, kako vrve.

Pri prelazu preko mostova nastajale su gužve i gungule, ogorčene i besmislene. Duge puške, okovane bakrom i srebrom, što ih je puk nosio

Obuzimao ga je strah od tuđine i nečeg sasvim ludog. Zastajkujući sred nepoznatih sela, tiskajući se preko neobičnih mu mostova, zanoćivši više puta kraj bunara, nevidljivih u mraku, puk nikako nije mogao da shvati kako je

padine, gde su se razlivale u jelove šume, pod kojima je kao voda, kad poplavi, širila se visoka trava, rastući preko panjeva, kamenja, potoka.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

u Crnoj Gori da mlada ispred mladoženjine kuće primi malo muško dete od svekrve, prenese ga po prostrtoj ponjavi preko kućnog praga, a onda ga daruje čarapama /ili opancima/ i novcem.

⁵⁰ Ispod prostrtog ćilima preko kojeg valja da devojka uđe u muževljevu kuću, osim muškog pojasa, treba staviti i „mali nožić crnijeh korica, da bi

U srezu boljevačkom iz istog razloga ona izbroji određen broj listova Trebnika iz kojeg pop čita. Kada svatovi prelaze preko vode, onda poneka mlada iz Levča i Temnića „metne pod pojas, kradom da je neko ne vidi, onoliko prsta za koliko godina

žena rodi poslednje dete, a više ne želi dece, ona se „uhvati na vratima za gornji prag i ljuljne se triput pa onda pređe preko praga i rekne: ,Ja rekoh i presekoh, da više poroda nemam. Kad se ova dva praga sastavila, tad i ja imala poroda.

U boljevačkom srezu i širom Srbije običaj je da mlada, dok na putu za venčanje prelazi preko nekog potoka ili reke, malo zadigne košulju i kaže: „Osetih se, rodih!“, pa će onda lako decu rađati.

“ U Levču i Temniću, dok svatovi na putu za venčanje prelaze preko reke, mlada izgovara u sebi sledeću basmu: „Prođo’ vodu ne ugazi’, rodi dete, ne oseti’.

mnoge aktivnosti — od kretanja u određeno vreme, odlazaka na izvesna „opasna“ mesta, zatim kontakt sa nekim predmetom, preko uzimanja određene hrane, pa sve do izvesnih emocionalnih preživljavanja. Tabuisana hrana.

Tabuisana hrana. S obzirom da trudnica preko hrane utiče na dete koje je u najtešnjoj vezi sa njenim organizmom, nije neobično što se veliki deo svih zabrana odnosi

⁵⁹ Takođe nije dobro da ona pređe preko sekire, jer će dete biti „pojedeno“.⁶⁰ Osnovni praelementi, vatra, voda, zemlja, takođe su u nekim svojim vidovima

⁶³ Takođe ne valja da ona dosipa vodu kada voda na ognju vri, jer će joj dete biti „sipljivo“.⁶⁴ A ako prosipa vodu preko praga, dete će joj povraćati.

S obzirom da je krv (životinjska i ljudska) takođe magijski opasna i „nečista“, trudnici je zabranjeno da pređe preko krvi (od zaklane životinje), jer će dete „krkoljiti“.⁶⁸ Tabuisani elementi kulta mrtvih.

Trudnica ne sme da ide preko raskrsnice, da ne bi „nagazila“ na zlo, a ne valja ni da ide preko pozdera (otpaci od lana i konoplje), da joj dete ne

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

MILOSTI 44 O PTICAMA NEBESKIM 46 ZA KALUĐERA 48 ZA NEPELEGRINE 50 ZA NESHVAĆENE 52 ZA NAIVNE 53 ZA ONE KOJI SE SPOTIČU PREKO PRAGA 54 ZA PASTVU SRCA 56 ZA SUŽNjE POMILOVANE 57 ZA ČOVEKA KOJI JE POGUBIO PERGAMENTE 59 ZA SLUGU JERNEJA 61 ZA

Ja imam svetitelja oca i deda, imam svetitelja za kuma, i na nebesima sve Suhoj planini od gromada preko Sitnice do Rasa i Huma moja loza vlada.

O OLTARU U oltar da ne ulaze žene Ni trudne, ni nerotkinje, ni udove, ni neudate. Ako preko praga časnih dveri kroče vlastelinke, gospođa carica ili carske kćeri, neka ih sveštenici vrate i neka im arhijereja

ZA ONE KOJI SE SPOTIČU PREKO PRAGA Tražim pomilovanje za bezazlene, za njine začuđenosti nedogledne, za ljude večno maloletne, za utopiste, za preko

PREKO PRAGA Tražim pomilovanje za bezazlene, za njine začuđenosti nedogledne, za ljude večno maloletne, za utopiste, za preko vode prevedene žedne, za preko blaga prevedene čiste, za onoga što snove vazdan dene, za tihe, za setne, za one sasvim

bezazlene, za njine začuđenosti nedogledne, za ljude večno maloletne, za utopiste, za preko vode prevedene žedne, za preko blaga prevedene čiste, za onoga što snove vazdan dene, za tihe, za setne, za one sasvim drukčije od mene i za one sa

Za nespretne i neuke, za one koji se spotiču preko praga, koji čašu ispuštaju iz ruke, za one što uvek u prikrajak stanu, koje svaka mala stvar razdraga, s kojim se

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Iznad sirotinjskih predgrađa iznikoše preko noći, poput čudnih cvetova, dugačke motke za sušenje rublja. Povezane međusobno žicom, ove tetke današnjih televizijskih

Onda se jednoga dana, u uličici preko puta Starog dvora, otvara izložba elektronike. Nešto dalje nalazi se neka kutija.

) prevesti moju priču žednu preko vode, možda ću se proslaviti tamo, iza crte, možda će i meni jednoga dana krasti brisače s auta koji ima registraciju

si izabran da budeš zaražen i prenosićeš svoju zarazu drugima; trčaćeš koliko te noge nose, šugav i osamljen, trčaćeš preko nekog bivšeg sveta i njegovih ruševina, a čim dotakneš nekoga od svojih drugova koji beže od tebe kao od šuge, bilo

Vidite, niste ni primetili kako uplovljavate u tupo, sredovečno doba. Stiglo vas je preko noći, prešlo preko prvih zlatnih mostova u vilici i bora na vranu.

Vidite, niste ni primetili kako uplovljavate u tupo, sredovečno doba. Stiglo vas je preko noći, prešlo preko prvih zlatnih mostova u vilici i bora na vranu.

Plaže su opustele, ponovo ničije, jahte su digle sidra i otplovile za Đenovu i Maltu, preko trga ne nailazi više niko zanimljiv, a i prestoničke novine počele su da stižu neredovno.

Vozite bez zaustavljanja, kazao je, ako želite da uopšte stignete kući! Krenuli smo preko planina, kroz kišu. U kolima je bilo suvo i bezbedno. Peli smo se krivudavim drumom kroz guste šume.

Šljive su bile tamnomodre i čvrste, zamagljene od hladnoće koja je preko noći smenila leto. Bacajući tako koštice kroz prozor, da bi po njima idućeg leta ponovo pronašli put do mora, uđosmo u

Ptice guraju te mirise krilima preko opustele ulice, guraju ih sasvim nisko duž blistavih šina koje se dave u rastopljenom katranu, preko granitnih kocki

te mirise krilima preko opustele ulice, guraju ih sasvim nisko duž blistavih šina koje se dave u rastopljenom katranu, preko granitnih kocki tramvajskog koloseka. Te ptice. Starac prosipa zrnevlje žita i one ga hvataju u letu.

Trčao je zatim preko belih, nedirnutih površina snega, gađao u letu grudvama limene lepotice sa frizerskih firmi i najzad, sam sa svojom

Matavulj, Simo - USKOK

Ljudi ponajviše sjeđahu podvitih nogu, na strukama i na ponjavama, s dugim puškama preko krila, s čibucima u ustima. Ženske i mladiće stojećke držahu za oglave krupnu stoku, ili čuvahu sitniju.

Put što od davnih vremena vezuje Katunsku nahiju (a preko nje i svu Crnu Goru i Zetu) s Kotorom, toliko je star, da je, po svoj prilici, njim išao i car Dušan iz Zete u grad.

rođenom braćom, na svojoj rođenoj zemlji, pokrvili bi se, ali bi se radi njene odbrane protiv izvanjca složili umah, preko mrtvijeh i ranjenijeh!

Dijete raširilo ruke preko tetinijeh nabreklijeg grudi, a glavu prislonilo na njeno grlo, te je morala odići svoju glavu da gleda oca.

Poslije mu je i Mali Šćepan pritvrdio... — I knjaz Dolgoruki — dopuni starac. — Da. A onda je Mrgudu već bilo preko dvadeset i pet i šest godina. Dakle, sad lijepo možeš sračunati, koliko mu je?

Janko zapodjenu razgovor. Zapita kneza da li zbilja ima Mrgudu preko devedeset godina? — Ima — potvrdi Drago. — U našim krajevima dugo žive ljudi, koji imaju vijeka, kojima ne bi suđeno

— Ne mora ni to biti — opazi Stevo Bajov. — Nije li preko dvadeset godina među nama živio onaj Dolći i bez perčina i bez našega ruha!? Pa šta mu je falilo?

U tome boju otesmo devetnaest topova. Francuzi izgubiše preko dvadeset viših oficira, među kojima dva velika glavara... ne mogu nikako da im zapamtim imena! Kako se ono zvahu, pope?

Istinu hoću da kažem, naši su harali, orili i palili i bez potrebe i preko zapovijesti vladičine da se to ne čini. I, po svoj prilici, to smo skupo platili, jer Savo Markov i danas kaže da nam

Kad i vladika potvrdi taj glas, uzmutiše se naši i Primorci, te ih preko polovina otide kućama! — Ne razumijem! — reče Janko. — Je li vladika to naredio?

Zarobismo jednog đenerala, preko četrdeset oficira i hiljadu tri stotine soldata. Uzesmo pedeset topova i silesiju kola s hranom i džebanom!

Toga večera, preko običaja, bješe ozbiljan, jer inače glavni mu posao bješe da šalom i dosjetkom razgovori i razvedri sjetnog vladiku.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

DEVOJKA: To, mamo, to! Znate kako je iz Šenićkine kuće preletela kokoška preko sanduka pokojne Mace Ustićeve, pa je posle Ustić uzeo.

jeste; čudili smo se svi koji smo pratili: kokoška crna, taman kad je sanduk sproću pendžera bio, izleti napolje, pa pr preko sokaka. Ja sam odma kazala da će Ustić Pelu uzeti, pa tako je i bilo. DEVOJKA: Pa gledajte, tetka, i za mene.

TETKA: To je ništa; kad pođeš na venčanje, ako se srećno svrši, udarićemo triput sikirom o prag, pa gledaj da baš preko belege pređeš.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

uvideli da dečja knjiga ne poštuje mnoge zahteve „prave” književnosti, nedaroviti pedagoški pisci su se ponadali da će preko nje moći da proture svoje važne pouke i poruke, i u tom su nastojanju redovno ispadali smešni.

Zec protrča plašljivo da se skrije u žitu, njemu preko ramena. Al začuđen stade, kada spazi da mu sada nije ni do kolena.

Po ćilimu belom skaču Jedan drugom na krkaču; Premetnu se preko njuške, Valjaju se poleđuške. Gurkaju se u tom trku, Ćuškaju se u tom huku, Ko ih gleda ne mož znati Igraju li se

I Miša Antonijević, učenica osnovne škole iz Smedereva, obavestila je javnost, 15. decembra 1983, preko Vesele sveske, da ima zeca kome je dala ime Duško. On je beo, ima duge uši, ponekad podignute, ponekad oborene.

Ona postoji, kao što i neke druge prirodne i potrebne stvari postoje oko nas. Zmaj je pesnik preko koga nam dolaze prvi ritmovi, prva sazvučja našeg jezika.

i po hoću ja budem postavlja jedno pitanje koje nam, i inače, često dolazi na um: da li je mogućno odrediti granicu preko koje dečja pesma ne bi trebalo da ide ako želi da sačuva svoju posebnost, sam smisao svog postojanja?

je u njemu tihu svijetlu radost, bio to neki stari sanduk na suncu, orah pun hladovine ravnodušna goveđa glava nagnuta preko ograde.

Svaki đavo prejaše preko nas, a mi jopet ostanemo mudruje jedan nevoljnik u Priči o sedmorici iz apsane. Detinjstvo, kao poetski filtar svih

Ne zbog nagrade; ne ni zbog književnosti. One godine sam živeo u Parizu. Povremeno sam mu se javljao preko telefona. On meni, nikad. U to mi doglase iz NIN-a da sam dobio narečenu nagradu. Odmah potom, telefonira Radović.

Jedan od uzroka te snažne ekspanzije jedne pesničke reči treba videti i u prodornosti televizije, preko koje su ove pesme, u privlačnoj muzičkoj obradi, prvi put bile ponuđene širem slušalaštvu.

Moderni ruski pesnici koji su, preko prevodilaca, i na nas uticali, takođe se drže krnjih, razrokih, nepotpunih rima — kao da se na taj način jače sugerišu

U međuvremenu upoznajemo se i sa onim što su drugi o tim knjigama napisali: sitnice preko kojih smo olako prelazili otkrivaju nam se u neočekivanom svetlu, izvesna nejasna mesta dobijaju pravo značenje Slavna

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

O, Bože, kad ćeš nas madžarona oprostiti! 6. ŽUTILOV, PREĐAŠNjI ŽUTILOV: Novine, preko novina! ZELENIĆKA: Bolje da i i nemamo. ŽUTILOV: Mislim da se mi držimo Madžara. ZELENIĆKA: Šta, kako?

SMRDIĆ: Kako ste to mogli činiti, bez znanja celoga odbora? Nije se stvar, kako valja, ni ispitala... sve kao preko bundeva. ŽUTILOV: Ja sam našao da je nevin. SMRDIĆ: Kako bi on bio nevin kad je celoj varoši poznato šta je radio?

samog patrijarha: Komoran je pao; Otinger dolazi s jednom brigadom nama u pomoć; Puhner dobio vjest da će toliko Rusa preko Oršave doći koliko je nužno. (Gavriloviću) No, kako sad stojimo?

Ja ga dobro poznajem! LEPRŠIĆ: I vi se možete tako zaboraviti da Madžara uzmete za zeta? SMRDIĆ: To je preko jego. LEPRŠIĆ: Odma idem da stavim u novine; neka se svet čudi postupku najvećega rodoljupca.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

XVI i XVII vek su najgora vremena koja je srpski narod preturio preko glave, i u takvim prilikama nije moglo biti reči o napredovanju književnosti.

od početka XV veka, otkako su Turci stali rušiti srpsku državu, Srbi su počeli, u manjim i većim gomilama, iseljavati se preko Save i Dunava. Glavna seoba izvršena je na kraju XVII veka.

Sva je prilika da je prešao u Ugarsku prilikom Velike seobe. 1698. bio je u Feldvarcu u Bačkoj. 1704, preko Srbije i Makedonije, išao je u Jerusalim. Još 1721. živeo je u fruškogorskom manastiru Velikoj Remeti.

31. Jerotej u krupnim i brzim potezima opisuje svoj pobožni put preko Srbije, Makedonije i morem do Jerusalima, i povratak preko Bugarske i Srbije.

u krupnim i brzim potezima opisuje svoj pobožni put preko Srbije, Makedonije i morem do Jerusalima, i povratak preko Bugarske i Srbije. on je prost čovek, praznoveran kaluđer, slab pisac. Inače piše dosta dobrim narodnim jezikom.

Započeta u Beču a dovršena u Hebu, njegova istorija je veliko delo u pet knjiga i na preko 2000 strana. On priča događaje od stvaranja sveta do 1705.

1756. je u Moskvi i u Smolensku. 1757, putujući punu godinu dana preko Poljske i Ugarske, vrati se u Karlovce. Ne dobivši mesto za nastavnika u »Pokrovo-Bogorodičinoj školi«, uvređen i

1757. opet je u Kijevu, ali se tu dugo ne zadržava. Iste godine, preko Poljske, Vlaške i Moldavije, u kojoj se neko vreme zadržao, Crnim morem i preko Carigrada, dođe u Hilendar, u Svetu

Iste godine, preko Poljske, Vlaške i Moldavije, u kojoj se neko vreme zadržao, Crnim morem i preko Carigrada, dođe u Hilendar, u Svetu goru.

Ostavši tu nekoliko meseci, preko Makedonije i Srbije vrati se u Karlovce iste godine. Tek 1759. dobije mesto za nastavnika geografije i retorike u

Srednjovekovni moraliteti i misterije prešli su preko nemačke i poljske književnosti u rusku književnost XVII veka, i u kijevskoj Duhovnoj akademiji profesori su sastavljali, a

Kada mu se nešto čini opasno za pretresanje, kakva državna tajna ili diplomatska intriga, on preko toga prelazi, jer nije »polezno o podobnih veščej ljubopitstvovati i v carskija sokrovišča i tajni mješati sja«.

Milićević, Vuk - Bespuće

A živa svježa pruga Une ispresavijala se kao sjajna zmija preko polja, izgubljena pokatkad između brežuljaka, zaustavljana mlinovima, rušeći se šumnim i zapjenušanim slapovima koji

prije uhvate mjesto; nekoliko vojnika natovarenih telećacima koji su ih tištali, s puškama, sa savijenim kabanicama preko grudi, putujući na određeno mjesto; dostojanstveno se penjala u kola dva žandarma, s bajonetima na puškama, praveći

Kad jedan Ličanin prođe pored Gavre Đakovića, zaostao, hitajući da dostigne ostale, on ga zapita. Dokle idete? — Preko mora, odgovori onaj dobroćudno i prazno, ne pojimajući značenje te riječi, nasmija se, pokaza svoje jake bijele zube i

mraka, buneći svojom tupom lomljavinom mrtvačku tišinu zaspalih polja; naličio na nemirnu i nesrećnu životinju koja juri preko mrtvih predjela, kroz jednu vazda istu noć, kao da traži puta koga nema.

ledeno, samrtničko; ona stajaše tu usamljena, nepomična, ukočena; iznad nje se izdizao jablan, visok i crn, i bacao preko kuće svoju tešku, prelomljenu sjenku.

Neki dan, jednom nespretnom kretnjom oborio je slučajno jednu malu sliku. On se preko volje i ljutito sagnuo — zar ga i ti ljudi, obješeni na zidove i zatvoreni u okvire, počeše da smetaju ?

Gavri Đakoviću je bilo krivo što ga je ozlovoljio. I uveče on se prisiljavaše da bude veseo i razgovoran, preko svoga običaja.

On gledaše pred sobom kočijaša, svega zamotanog u biljce, sa rupcem preko ušiju, sa bijelim vunenim rukavicama kao čarape, kako preko volje drži uzde po kojima se hvata snijeg i ne diže bič na

pred sobom kočijaša, svega zamotanog u biljce, sa rupcem preko ušiju, sa bijelim vunenim rukavicama kao čarape, kako preko volje drži uzde po kojima se hvata snijeg i ne diže bič na konje.

I tako čitav dan. Gore mu je bilo kad počivaju, kad se zgrije i iziđe opet na zimu i nastave vožnju preko mraznih i pustih polja, preko zamračenih brda u kojima izvire bura.

Gore mu je bilo kad počivaju, kad se zgrije i iziđe opet na zimu i nastave vožnju preko mraznih i pustih polja, preko zamračenih brda u kojima izvire bura.

obavija se oko brežuljaka, zasijanih zlatunjavim ječmom, niskom i rijetkom pšenicom i zelenom bujnom zobi, vijuga preko polja, s obalama zaraslim u vrbe koje natapaju svoje sjene i povijene, pognute grane u vodi, šumi kroz sjenovite šume i

Sremac, Stevan - PROZA

čaše životne gorčine, jer je tu u školi izvukao više batina nego mezulanski dorat iz štale mu, kad je vukao diližanac preko Ploče.

»Nije fajde! veli Jovan. Dok se dete ne zaplače, majka ga se ne seća!« I on poradi i sam, i preko svojih prijatelja. Digne užasan dundar i viku, i to mu, boga mi, i pomogne. Bude premešten u poštansku struku.

Na badnji dan uveče ispekao je na ražnju prase i obesio ga posle da stoji preko noći na mrazu. Kao iskusan i predostrožan domaćin, on se ujedno postarao za sve.

— Pa onoga mačora! Ama sam mu podviknuo s jednu cepanicu, a on kidnuo preko zida; neće mu skoro pasti na pamet da mi pravi fizitu. Ne znam samo čiji je, a ja bi’ lako s njim.

bre, od jegerskog roda i oružja, pa kad u nedelju začešljam kosu, pa umočim češalj u šećernu vodu, pa poteram zulufe preko kačkete, a kačketa nakrivo, — pa šta misliš ti, kakve gospoje i ministarske i pukovničke ćerke (đenerala onda još ne

Gleda po stolu i vidi izobilje na njemu, ali se seti da se kaže da »nije svaki dan Božić«, i da ima mnogo mučnih dana preko godine. A kako je kod drugih, koji nisu ništa bolji od njega; kod njih svakoga dana kao kod njega na Božić!

— prošapta Marjan, i preblede. — Ali ja znam! — reče Radisav i isuka onaj grdni šlajferski kaiš, pa stade makljati i preko i uzduž mladoga bilijaristu. Kad ga dobro istuče, zapita ga opet: — Pa kol’ko ima? Znaš li bar sad? — Ne znam!

Radičević, Branko - PESME

Skoči lakom nogom, A tičica prnu, „Zbogom, tico, zbogom!“ On se stazi vrnu. „Stazo vita, nes' me Preko oni gora, Pa sretna odnes' me Sred miloga dvora.

! Tako staja srca veseloga, Al' eto ti čuda još jednoga: Preko luke pravo ka meneka Jedna krasna uputila s' seka, Ao vile, vi, prebele vile, Vi joj bogme ne bi druge bile, Ao

Što se beli, žensko je odelo, Al' ga, brate, tuđe nosi telo, Nema zlata po travi i cveću, Tuđe mome preko luke šeću, Mome idu krasne svekolike, Ali šta su prema njene slike?

Pod nogama ona rosna trava, A sa strane brda mirisava, A ovde se potok pošalio Pa nam puta mladim preprečio, Preko njega skačemo lagani, I evo nas na drugojzi strani, A odavde sve još ubavije: Kako samo dolina se vije, Kako gora

se pa za časak tili Poskakasmo u vodicu čili, Opružismo nogu i mišicu, Presekosmo vodu i maticu, Isplivasmo preko na obalu, Pa začesmo onu divnu šalu, Čas skakasmo skoka junačkoga, Čas trčasmo što podnela noga, Čas Dunavu do na

E je taka plena zadobio, Skače, uče, vrti se i kreće, Ali učas evo loše sreće: Preko jera nekakvog posrnu, Pade nice o zemljicu crnu, Pruži ruke da se ne ubije, A da glavu divnu ne razbije, Pa upusti

Okreto se, napolje se mako, No u itnji nekako s' spotako, Preko nekog pado brakolomstva, Mal' što ne bi, brate, vratolomstva.

„O junače, ćuti, ne govori, Gledni samo preko onoj gori, Krasna li je, ko joj se ne divi! Tamo, tamo naša majka živi, Mi bi preko, al' evo ne smemo, Bože mili,

Tamo, tamo naša majka živi, Mi bi preko, al' evo ne smemo, Bože mili, pa da ne plačemo!“ No dok tako mi tu govoramo, Ujedanput strašna buka amo, Ja ti

Pa tako i otpratim očima, A da vidim što će biti s njima, Kako će i psina predusresti, Preko Save oće l' i prevesti.

Ni bacati o gvozdene kuke — Druge sada vas čekaju muke, Druge ruke drugi otrov prave Za vas, braćo, tamo preko Save, — Pa se otrov preko vode krade Da otruje vas ev'ovde mlade, A moj Srpčić ko bez glave trče, Pa se sladi i

kuke — Druge sada vas čekaju muke, Druge ruke drugi otrov prave Za vas, braćo, tamo preko Save, — Pa se otrov preko vode krade Da otruje vas ev'ovde mlade, A moj Srpčić ko bez glave trče, Pa se sladi i njegaka srče, On ga srče, a

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

U jedno od najprijatnijih doba godine, skoro preko noći, rascvjetao bi se u baštici kraj naše kuće crni sljez i ljupko prosinuo iza kopljaste pocrnjele ograde.

Te jeseni niko ga pod Grmečom nije vidio. Na jednome mjestu djeda utješiše pričom kako je stari govorio da će preko Une, u Kaure, da tamo pretresa i pravi samare.

Na mene će, vjerovatno, svi u kući i zaboraviti, moći ću da odmaglim preko potoka u ljeskar. Kad je samardžija kod nas u gostima, onda je meni mnogo štošta dozvoljeno.

— Hoće da dokuči mjesec. Samardžija uzdahnu i pogleda me preko čaše. — Pa neka, ima dječak pravo. — Šta ima pravo? — Pa nek oproba.

Eto, po tome su se mlinovi izdvajali od ostalih neobičnih mjesta u našem kraju. Bogomolje, groblja, jaruge i raskršća preko dana su bili pusti i uvredljivo obični, osobito za onoga koji se nekom zgodom tamo namro straha.

tako nije kako treba ni dočuo Vukovu izmišljotinu o tome kako je čak i sveti Ignjatije Bogonosac obdan prenosio putnike preko rijeke, a obnoć se valjao sa ženama po mlinu.

To se u sobičak uvlačim ja, bosonog, zaprašen i šmrcav, pentram se preko djeda, preko nevidljiva živa brda, i gnijezdim se iza njegovih leđa, kraj zida.

To se u sobičak uvlačim ja, bosonog, zaprašen i šmrcav, pentram se preko djeda, preko nevidljiva živa brda, i gnijezdim se iza njegovih leđa, kraj zida.

Stric Nidžo poprijeko gleda u raspukla vrata, kao da tamo zuje stršljenovi. — Hm, izučiće za vladiku. Ponekad preko dana, blijed i zimogrožljiv, djed sjedi uz ognjište, odsutno prati igru plamena i glasno misli: — Doći ću ja pred

— a nekakav prijašin, gle ga, kao da mu se bogzna kako žuri, zajašio preko plota, gdje i nije lijepo vid jeti starijeg čovjeka ako već ne juri tuđa goveda iz svoje ljetine.

nekakvo hrapavo grgutanje, nešto tako kao kad kobila osjeti da joj je ždrijebe negdje u blizini, pa mu se javlja, nježno, preko punih usta, ne zaboravljajući pri tom svoj najvažniji posao, pašu. — Inji-nji-nji, ihi-hi ...

Trgne se Sava, trepne i onda doda, kao pravdajući se: — Dobar je ipak bog, pa on lijepo učini da i vi, njegovi sveci, preko noći malčice spavucnete, dremnete kao i svaki drugi božji stvor. Zlo bi bilo da ste uvijek budni.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

najmanje, treća ramlje, četvrta priramljuje, peta bez pola zuba, šesta dlakava ko muškarac, sedmoj se belo navuklo preko oka, osmu babica poslednji put okupala! Daj šta daš!

AHMED: I konj bi ti reko, da si ga pitao: previše je aga do Alaha! Da ti je grlo top, pa ne bi moglo preko age dozvati Alaha! HASANAGA: Reko sam da spremiš konje i pođeš. JUSUF: Činiš, ago, što ni kuga ne čini.

Uvede ti ona mene u sobu... MUSA (u razgovoru sa Husom): Znam samo to, kad aga kine, ti misliš otkrio se preko noći, nazebo, Uno u ladnu vodu, spavo bez čarapa, uhvatila ga promaja; a nije, Nego kinuo iz neke namere!

Pa zar ti ne shvataš kakve gadosti govoriš? Pa ti, brate, ni sebe ne poštuješ! BEG PINTOROVIĆ: E, sad je preko jego! Odsad pazi kad ćeš usta da otvoriš! A bolje ti je da ih ne otvaraš!

Odjednom nešto zaladilo... BEG PINTOROVIĆ: Idem da ga dočekam i da razgovaram. Da još to preturim preko glave. A ti da mi se nigde nisi makla! Jes čula? I da znaš da sa svadbom ne mislim da otežem!

BEG PINTOROVIĆ: Šta ima da je gleda? Neće dugo čekati da je vidi. Rekoh da je svadba za nedelju dana. Biće posla preko glave, treba ujutru sve to odma pokrenuti. Ja ću prvo da s ispavam. Mrtav sam umoran.

ljudi, samo drveće, osećam u sebi drugi razum, druge moći, ništa me ne steže, dišem punim plućima, slobodno letim preko vode, sijam, ko da sam s mesečinom u braku! Sve se oslobodilo, sve se preobrazilo, u mraku!

SULjO: Dokle mi je rečeno. Sve dok ih nisam ugledo. AHMED: Ima li ih mnogo? SULjO: Biće ih preko hiljade! HUSO: Znači oko dvesta. AHMED: A videste li jutros agu? Svako mu puce izglancano!

A vidi ga sad! Aaa, neće se ovo svršiti na ovome! HASANAGINICA: A tamo je bašta. Eno oraha, prelazi mu krošnja preko zida. Pod orahom sedim i vezem, a nogom ljuljam kolevku... Nizvodu cveće... pun potok oblaka...

Vodaš je uz tog konja, kao da je za konja udaješ! Misliš li tako po celoj Hercegovini? BEG PINTOROVIĆ: Preko ovog ti neću preći! Da si mi rekao nasamo, pa da ti nekako i progledam kroz prste! Ali ovako, pred svetom!

Ovo nisam zaslužio od tebe! Ovo je čašu prevršilo! Ovome se nisam nadao! Ovo će daleko da se čuje! Ovoje preko jego! I da znaš! Vidiš li ovu zobnicu? Dobro je pogledaj! Ako u nju ne strpam tvoju glavu, tako ja iz nje zobao!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Deca gologlava, bosa, samo u košulji, obaraju kamenicama zrele dudinje i trešnje koje visi preko zidova na ulici. U dvorištima polivenim vodom, ispod dudova i lozinaka*, na asurama leškaraju stariji ludi.

koščat, široka lica i usta, obuko novu, za sad načinjenu mantiju, pa se samo šeta, smeška, nadgleda i dočekuje goste. Preko njegova kosmata lica prosulo se smešenje te izgleda da svaki živac i vlas trepti.

Tvoja majka samo tebe, moja majka samo mene imađahu. Bašte naše behu razdvojene potokom, preko koga se prelazilo na nameštane, oveće, kamenove.

A hod ti beše brz, lak. Kako da te ne pamtim kad dolažaše k nama? Prelaziš preko potoka a ručice si digla uvis. Plave, velike oči oborila si dole i nogom biraš na koji ćeš kamen stati.

Potok se proširi i iskrivuda. Preko njegovih glatkih kamenova nahvata se nežna, meka mahovina, trava postade bujnija i tamnija.

I brzo natukoh šešir, ogrnuh kaput i iziđoh iz kuće. Iz vaše bašte čujaše se udar motike. Pređoh preko potoka i stadoh iza granja da te vidim gde si.

Kroz granje probija mesec te osvetljuje tamnozelenu vodu koja polako žubori, promiče, belaska se i mileći preliva se preko glatkih kamenčića, oko kojih se nahvatala meka, zelena mahovina. Tek po koji cvrkut nezaspale tice i drugo ništa.

Kad se pribrah, sedoh do tebe, podvih moje ruke pod tobom, jednu tvoju klonulu, toplu i punu ruku prebacih preko moga ramena, i privukoh te, posadih u krilo, okrenuh tvoje zažareno i uplakano lice spram mene i naslonih ga na moj

I onda, kada ja prelazim preko potoka, idem kroz vašu baštu, dolazim pred kuću gde vi, usred dvorišta, na prostoj asuri, ti i majka spavate.

Sutra je Đurđev-dan! Veče. Na nebu sija mesec, a ja sedim na pragu i pratim njegovo jurenje preko oblaka. Prosula se ona slatka, puna čežnje, mesečeva svetlost, te sve obasjala i obavila mekotom i snom.

Dođi doveče ili lupi na kapidžik, baci mi makar kamen preko zida, te da ga metnem u nedra i ljubim... Oh dođi, dođi i javi mi se!“ ...

promukli glasovi radenika i njihovo dozivanje, ali je sve to, opet, na mahove, raznosio još topao vetrić, koji je pirkao preko ove ravnice. Cveta beše mrtva umorna, ali se silom savlađivaše da ne zaspi.

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

Znaš li kako si sa mnom upravio kadno prođo(h) poslednji put preko Trsta? «Idi u Veneciju, pak se opet vrati, pak ćemo tako i onako uraditi.» Ja ti verova(h) sve, od točke do točke.

Nije | tomu zakon uzrok, nego nerazumije, slepota uma, pokvareno, pakostno i zlo srce i preko mere ljubov k samom sebi.

Ako li i to bude, neću se uplašiti, niti ću, ono što je s moje strane moguće, izostaviti. Meni će preko mere plaćeno biti kad kogod od moga roda rekne, kad nada mnom zelena trava narasti: «Ovde ležu njegove srpske kosti.

Kostić, Laza - PESME

ne buduka, ni skokovca besna huka, ispod okna Delilina što se strmi sa visina, a kamoli ona jeka, ona dreka izdaleka, preko gora, preko reka, da će doći sad do njega!

skokovca besna huka, ispod okna Delilina što se strmi sa visina, a kamoli ona jeka, ona dreka izdaleka, preko gora, preko reka, da će doći sad do njega!

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

nastojali da izdvojimo kamene temeljce, valjalo bi nam poći od engleske zbirke starih pesama Tome Persija (izdane 1765), preko Makfersonovih mistifikacija škotskih balada, putopisa iz Dalmacije italijanskog opata A. Fortisa (1774 g.

S.“ Od nejasne predstave o vrednosti narodnih priča u početku rada, preko dobro primenjenih saveta Kopitarevih i Grimovih tokom skupljanja, Vuk je veoma brzo u potpunosti sagledao sav značaj ovog

(i Vukovog) pripovedanja nije bila uopšte shvaćena; njegovi čudesno ritmični tokovi bili su poređeni sa lomatanjem „preko bundeva“.

— pa sestru uhvati za ruku i dajući je reče: — Neka ti je sretna i čestita! Kad im sestra preko praga pređe, svi u dvoru padnu po zemlji od straha; seva, grmi, tutnji, puca, vas se dvor stane ljuljati, no to prođe i

Šnjima i carević jede, ama im oči zavaraja pa baca meso preko sebe, tako i pečenje pojedu sve; pa onda rekoše: — Hajde da idemo u lov, jer sjutra treba jesti.

Pređe preko bedema, uz jelu se ispenje i niz jelu siđe na zemlju; kad dođe u pećinu đe su dinovi bili, uzme vatre pa potrči i dođe

ne daj! A psi skoče te za njim, pa ga stignu, i odmah ga rastrgnu, ali iz vepra skoči zec, pa nagne preko polja, a carev sin pusti hrte: — Drži! ne daj!

pa ga zapita lovac, je li kad video taki i taki grad, a orao odgovori: — Samo sam jedanput u svome veku preleteo preko njega. Tamo je vrlo teško doći: treba pripraviti dvanaest ovnova pečenih i dve metle i jedno uže.

Ovi carev sin nije imao oca nego majku preko mjere zlu ženu, koja je mrzjela sina svojega osobito sad što je s reda đevojku vjenčao, i stane svojoj snasi a njegovoj

No ono njino smijanje preokrene se u žalost, kad viđeše da ovaj junoša trideset aršina preko svih bedema dalje prebaci džilit i do polovine ga zaćera u jedan veliki kamen.

On uzme od nje jednu dlaku, pa je pusti. Opet tako idući preko jedne planine, nađe kurjaka gde se uhvatio u gvožđa. I kurjak kad ga vidi, reče mu: — Po bogu da si mi brat, pusti

Al ti nećeš pognnuti. Nato uzme svoju alemovu štaku, pa prevuče štakom u nakrst preko sobe, onda posadi osuđenika do sebe da sedne.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

MAKSIM: Znam, znam; samo s lica neka je čisto, a inače, kako je bog dao. Tamo merdevine leže, oće čovek vrat preko nji da slomije, ali je preče sobu prati, nego koješta spremati. SOFIJA: Ti si kazao da ti jošt trebaju.

SOFIJA: Metne se u staklo što oćeš, pa onda se naspe podosta šećera i zatvori dobro krpom, a preko nje bešikom. Posle se metne u slamu, pa se tako kuva polagano. MAGA: Nisam, eto, znala za slamu.

MAKSIM: Dosta, ja neću ići. SOFIJA: Kako ti je volja. MAKSIM: Ali nećeš ni ti. SOFIJA: Ja moram. MAKSIM: Preko moje volje? SOFIJA: Tvoju volju znam kad treba slušati, ali ovde nemaš pravo. (Ej, braca Jevreme, sad da si mi!

Više bi puta pio i ja malo vina, ali ona: „Kako ja pijem vodu, pa nisam umrla“. Kad pođem u podrum, a ona mi preko usta načini kredom belegu, da ne mogu piti.

Jedva se dosetim, te prepravim sam krede u džepu, pa kad se napijem, a ja prevučem preko usta, da ne bi primetila. MAKSIM: Dobar si domišljan, kume. KUM: Dobar, kao naopako!

MAKSIM: Dobar si domišljan, kume. KUM: Dobar, kao naopako! Jedanput umesto kredom, ona mi samo prstom prevuče preko usta, a ja siroma iskren, prevučem kao što valja. Šta ga vidim, kad iziđem iz podruma, usta bela, a ona kao ris na mene.

(Jasno.) Dakle napišite. (Svetozar uzme hartiju i počne pisati.) MAKSIM: Eto, kume, čovek mora i preko svoje volje da fali svoje čudo. KUM: Bre, lako je tebi, ali kako ću ja? Pak jošt dok čuje da sam svedočanstvo dao.

Zemlja je brdovita, ima reka, od koje Morava desno rame k Nišu pruža i preko koje jedna ćuprija ide. Broj žitelja može do milion duša izneti. ŠALjIVAC: To je bilo god. 1845. Sad ima 15.000 manje.

DOKTOR: S nogama? ŠALjIVAC: Jest, da pokažem, kako vaši mostovi idu preko rjeke. DOKTOR: O podli i pakosni čauš! ŠALjIVAC: ...Koji doktorovim mislima i jeziku podražava.

I muž kukavac nije od nje miran, prebija ga jadnog i preko i uzduž, pa misli tako i s drugima raditi, ali vile mi je! pašće ona meni šaka. ADVOKAT (ustane): Ho! ho! ho!

(Povuče je), ADVOKAT: Veto, per amorem patrіѕ, ja sam ovde! ANICA (snažno povuče Femu, tako da obadve padnu preko advokata). ADVOKAT: Puštajte, puštajte, udaviste me! FEMA (đipi gore, da bolje Anicu dočepa).

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

Šta će biti ako dođe milostivi gospodin? Evo nekoga! Ej, teško si ga tebi, Pelo! (Prebaci val preko šešira.) PERSIDA (stupi na prstima): Šta, ustala i obukla se jošt? No, sad nek mi sam Bog bude u pomoći.

Ona je već skuvana, jer sam mislila da ćete je u postelji popiti. (Brzo prostre čaršav preko stala i iziđe.) PELA (sama): Kako je mogućno da me nije poznala?

SRETA: More ženo, šta je tebi danas? SULTANA: Na bal, ja, koja sam nekada na barone preko ramena gledala, sad s čizmašima da igram? Volim pređe crknuti, nego da se taj pokor učini.

TRIFIĆ: Draga moja, idi ti tvojoj kući. SULTANA: Ovo je moja kuća. TRIFIĆ: Ti se varaš, tvoja je kuća preko puta. SULTANA: Ja sam tvoja žena. TRIFIĆ: Ja ne mogu imati dve žene.

SULTANA (pipa se po leđi): Ah! POZORJE 5. PELA (s valom preko šešira, stupi), PREĐAŠNjI TRIFIĆ: Odi, sunce moje, oće majstor Sretinica silom da ti preotme mesto.

Lalić, Ivan V. - PISMO

sve je pupoljak; željena Svečanost oka se prikrije U slutnju, u iščekivanje: Ružama planuće živice Kad april se preko ivice Izlije; kakvo prelivanje Vetra u vatru!

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

reke Nil, mlađevenčane planine i društveni sistemi koji su se maksimalno razvijali od rodovskog i robovlasničkog, preko feudalnog, buržoaskog do socijalističkog, i još jednačine sa tri nepoznate i romantizam u srpskoj poeziji (tvoj

Znaju ljudi da cene prave stvari! Ali, vidite, ta mesečarka od vizavi preko puta nikada ne bi bila u stanju da ukiseli turšiju, a da i ne gavorimo o komplikovanijim stvarima!

Šta sam radila? Sela na autobus broj trideset i tri i sišla s njega preko puta Ade Ciganlije. Posle sam forsirala reku. Prevezao me Šuca — privatni prevoznik.

Tako mogu da se bez razloga dernjam i slušam kako mi se glas kliza preko vode. Bude mi nekako lakše, shvatate? — I gde to uopšte danas čovek ima prilike da se izviče? Nigde.

Sve. Ulazim, dakle, u staru kabinu preko bivše krme i trpam požutele novine od prošlog leta u malu limenu: furnu. Pravim najpre malo reda unutra, kupim otpale

Pravim najpre malo reda unutra, kupim otpale daske i bacam ih preko onih novina, a zatim slušam kako peć pucketa. Kroz prozor kabine vidi se reka.

Otplakah tako jedno pola sata, a zatim ružem za usne napisah preko ogledala: Živi brzo, umri mlad i budi lep leš! I to se zove rođendan!

love, švercovali smo se autobusom, a kada su nas izbacili, tačno na sredini savskog mosta, bacili smo poslednji sitniš preko ramena u vodu zaželivši nešto najlepše na svetu.

Ali ja sam htela da zaželim nešto još mnogo lepše, samo više nije bilo ničega da se baci preko ramena osim bubuljičavog lingviste, koji je pročitao šta mu pripremamo, pa je zbrisao na vreme.

dok ste se zaklinjali da se nikada nećete ugojiti, da nikada nećete nositi sive flanelske kostime, i nikada cipele preko kojih se prelivaju noge kao da su princes-krofne, nikada, nikada, nikada — a vidite, to vreme je ipak stiglo — došla

srećno proraze kroz zabranjena svetla, potrčavaju kroz vaš život, dok vam vaš rođeni muž spava ispod rastvorenih novina preko lica, a vi ne znate šta biste učinili sa ovim subotnjim, tako dugo očekivanim izlaskom koji se pretvara u ništa, u prah

mislim nečega što me je podsećalo na onu čuvenu scenu iz filma „Tačno u podne“, gde pokojni Gari Kuper prelazi preko trga, a negativci ga prate kroz nišane revolvera. Nešto tako!

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

ČOT U božure senke tonu s perunike u sutonu. o zrcalo od oblačka ukreše se tamna tačka i leprhne preko Čota kroz pređicu od života. KLENAK U rešetku iza Klenka zapliće se rog jelenka.

Tri-jelena-tri-košute. GRK Jetkim jutrom, u cezuri, s rujne trešnje prut drhturi. Sa bregova preko Save ljubičice tek zaplave. Slepi Filip, u neonu, izoštruje kost čeonu.

Sa bregova preko Save ljubičice tek zaplave. Slepi Filip, u neonu, izoštruje kost čeonu. Tek da mu je preko strune da razvuče kako ume, počele bi šume srpske od čudesa da se krste.

Trn dozreva. Ko to rida, ko li peva? Čije lice svetli jutrom iz samice? Kiše toče. Nije lako preko Foče. Je li ona bosa, gola stigla jutros do Stambola? (Gola, bosa, sa venčićem od otkosa.) Bol u bolu.

Sa Boranje, nevid-gore, oblaci se zavijore i tukući žito, polje preko Cera odgrgolje. A sve potom što se čuje munja palcem potpisuje.

Grcav smijeh kuvara. Isparava vonjavo težak vonj iz odjeće. Gluvo doba, gluvnica: guja preko duvara i dva para volova. Propuh čunke promeće uspari kroz upretke.

Protočila odjeća: lažigaće, košulje. Pili bismo sirćeta, pili toplu jomužu, kad se rano s proleća pjeni preko vedrice.

Pili bismo sirćeta, pili toplu jomužu, kad se rano s proleća pjeni preko vedrice. - Zadrndaju drljače preko praga, patosa; neko prospe lješnike; nešto crno, rogato, proturilo brkljače i probilo grkljane, pa nas vješa, grešnike,

Oblije plamen grlić testije boje hitaju. To je, u stvari, ljubičast rubac epilepsije, što goni testo preko tepsije, od kojeg cvile lonci, ormari, i divlji gosti lome treznije Kolač sumraka, dok im nogari stola hrastova

Umiru pčele - tuže prosjaci. Ne čuju vode svoje izvore. Jagnjetov lelek preko gudure, što nagon budi zvjerki, moriji, žalosti bile, sjeni usnule taj bolak drevni, najiskonskiji.

Od rumen-jada i od zreline, ja jezdim belcem, jezdim, carujem uz žubor-more, preko planine i svakoj drači dukat darujem.

Vidim sebe - već ubicu! gde se hvatam, preko volje, u đavolje kolo riđe, Ljuboviđo Ljuboviđe. Raspršujem puhor-trinu: okitim se detelinom i prometnem u letinu.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

No u tebe vidim lepe aljine; ti si morao bolje sreće biti. ALEKSA: O, ja sam ti sila premetnuo preko glave. MITA: Da čujem. ALEKSA: Prvo sam ti bio advokat. MITA: Kad si ti učio prava? ALEKSA: Vidiš da si prost.

JELICA: To je virklih mlogo. ALEKSA: Ja kažem, gospodična: nema zemlje preko Španije! Kako mi otac umre, odma ću se preseliti u Madrid. Tu su vam mode, tu je manir, tu je vospitanije!

JELICA: Ah, daѕ würde mіch überraѕchen; ali jedno mi stoji na putu. Navalio otac da me uda preko volje. ALEKSA: Preko volje? JELICA: Ѕtellen Ѕіe ѕіch vor, trgovac! ALEKSA: Ako je inače prilika dobra.

JELICA: Ah, daѕ würde mіch überraѕchen; ali jedno mi stoji na putu. Navalio otac da me uda preko volje. ALEKSA: Preko volje? JELICA: Ѕtellen Ѕіe ѕіch vor, trgovac! ALEKSA: Ako je inače prilika dobra.

MARKO: Pa kako da ja o tom ništa ne znam? ALEKSA. Što ne znate, možete se izvjestiti. Požarevac nije preko svjeta, malo samo truda, pak ćete točno izvjestije imati. MARKO: Hm! Hm! Ako je to tako. JELICA: O, tatice!

Ne znate li vi da je Karl Mor ljubio Amaliju i preko volje očine? Sad vidim da vaša zakletva nije tako tvrda kao drugi heldova.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

MLADOG PISCA 292 KAKVA JE JESEN 296 KOSMIČKI SAN 301 NAJBOLjI DEČAK 305 SVI POD KREVET, GASI LAMPE (BOJ SE BIJE PREKO ŠTAMPE) 310 PRIČA O PALOM DEČAKU 314 TRI PISMA 317 MALA MOJA IZ BOSANSKE KRUPE 323 MALA MOJA IZ BOSANSKE

Trista mu muka! Eto ti pred nas rogatog vuka! Repina duga za njim vijuga...“ Raspričan Mačak prede bez kraja i preko lule nemarno pljucka, oči mu pune zelena sjaja.

Niz neke strane, urvine prave, lete na turu i preko glave, repovi praše, oči se žare, a torba drnda niz kamenjare. Pijetao ne zna, od straha slijep, gdje mu je glava,

“ Sivko miče uvom živo, sav razgovor prisluškivȏ, pa mu dođe vrlo krivo. „Radio sam preko mjere, mjesto plate, on me dere.

“ „Nevolja nas ista združi, hajde sa mnom, korak pruži.“ Idu preko svijeta bijela, dođoše do jednog vrela, kad kraj vode čudan gost neku staru glođe kost.

Na planeti, na Uranu, videh jasno ko po danu jednu družbu odabranu kako složno kuće grade od blokova čokolade. Preko dana što nanižu, obnoć opet kradom dižu. Na kraju mi dečko kliče: „Eto cele moje priče! Veruješ li u nju, striče?

Kad se na svetu zbratime mladi, srećan se život najbolje gradi. SVI POD KREVET, GASI LAMPE (BOJ SE BIJE PREKO ŠTAMPE) UVOD Oglas po oglas evo se ređa u slavnom listu „Mačkova pređa“.

Kad sve smisliš, polazi na pute, pa računaj sate i minute. Pošao sam srca razigrana, vodi cesta preko naših sela, gaj do gaja, zeleni brežuljci, naša škola, osamljena, bijela, dok je gledam, putnik usporio, nešto mi se

A moj putnik, dembelija prava, negdje usput legao pa spava. PROLjEĆE Preko noći proljeće nam dođe, pored Une uz vrbike lazi, bijele trešnje, blistavi đerdani, njegovi su vedri putokazi.

Oborismo trošnu zgradu znanja, osvetnički, do zadnjega ugla, osta natpis preko cijele table: „Dolje globus i zemaljska kugla!“ Zbogom školo, zbogom gimnazijo, lud je bio i ko te učio!

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Talasi koji se odbijaju o čamac šalju nam vodu neštedice. Žena vesla na sredini; svoju gornju suknju prebacila je preko glave; ostale suknje, vlažne, lepe joj se za kolena. Oboje su vrlo zadovoljni da me imaju u čamcu.

— Bilo mi je žao ujaka i ujne, i htela sam doći, ali sam se strašno bojala da pređem tih nekoliko kilometara preko leda. Ne smeta vam što ćete jesti sa svima nama? — Naprotiv, biće mi vrlo prijatno.

Strašna pomrčina je bila oko nas, svaki čas sam klizao i posrtao, iako sam stavio čarape preko cipela. Ženu sam ostavio kao ludu u kući. Razumem da onaj moj prijatelj nije hteo ostaviti svoju da bi mi preneo cement.

Malo gladujemo, pa ništa. Ove zime kada se smrzlo, Predsednik je poslao poklon selu. Na mene je palo preko trideset pezeta. Tako sam imao čak i za piće. Jeste li Englez? — Ne, nisam Englez.

To je prvi put da je progovorila. Pokret njene tamne, oble ruke pređe preko neba upola rasvetljenog mesečinom što se nije pojavljivala.

I to je snažnije od saznanja lepote, to je jače od saznanja života preko dana, koje je saznanje ličnoga života. Saznanje života uopšte. Saznanje jedne više lepote, saznanje svoje smrti.

Drveta koja se primećuju ili ne preko dana dok ljudi žive kraj njih, sada žive svoj puni, integralni život. Svaki list ima slepi napor da se odvoji od

Odjednom strahovit krik, penjući se i spuštajući, zvuk sirene, prelete preko jezera. Ima dosta vremena da su potmulo u ušima svi elementi iz kojih je sastavljen.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

A studeni lahor kroz doline mirne Preko pustih polja kad-i-kada pirne I s vihorom lakim seoca se hvata, Pa zasiplje snegom i strehe i vrata.

potone duša u večnome mraku, Vi pođite tamo, razmaknite volne, I na dnu jezera kopajte mi raku, I tamo sahran'te Preko moga groba Nek' se metne teška krstača gvozdena, Da mi nema traga za poznije doba, Da mi grob ne kunu u seda vremena.

blizu do obale, Hor otpeva onda sumorno opelo; Ustavama jakim razmakoše vale, Iskopaše raku i spustiše telo, I krst preko njega. I nad mračnim grobom Zašumori voda i pokri ga sobom. — 9 I mir večni nasta...

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

od obeda oskudnog, izveli u vetrovitu noć i pokazali mi rukom maslinastom: dveri na manastiru razvaljene i talasi preko zidina — pohara, na dan toplih hlebova! Koledari su pevali pod smokvama. Zar još ima zla na svetu?

kažem im, dok se kupole njišu ko visoko cveće, zar udar zvona da bude za mene uzvišen znak! I noć im prelijem preko tornjeva i glava. Nekiput se spustim sasvim nisko do sirotih predgrađa vaseljene i ne znam šta da počnem.

U noći ja vidim velika krila skakavaca već su zelena prešla preko mora i knezove čestite pogubila na reci, ja znam ko dolazi i zašto, i znam da svakom sjaju i slavi takve senke za

U korenu je posečen praznik i sunce kao hrast pade preko nas. Barjake smo pod vodom razastrli i koplja su padala po dnu kao sveće, u reci je grom još sinuo i tada ugledah

Oči su knezu širom otvorene i traže u zanemelom svetu zrake svetlosti koje mostom preko neba il čunom ispod mora treba da stignu pre no što sutra otpočne bitka.

Zidine s imenima našim padoše, reka ih odnela. Vojske i putnici preko nas prolaze, niko da k nama dođe. Heće više lepih gradova biti na zemlji našoj.

Razbojnici te zgrabili na kladencu, odenuli u crveno, u lađu bacili, preko mora prodali u roblje. Sada te u bašti vidim gde ležiš na uplašenom lišću i ruke gole dižeš, telo ti tone u vreli

korak po korak uz stepene dima: lebde tu glave i crkvice ko cveće bez struka, a dole samo sneg, sneg, sneg i preko vode, te osim mog traga s brda na breg drugi se tragovi ne vide.

spava s punim trbuhom, noktiju dugih i sve ga nešto svrbi, u kosi mu šumski požari i ugari, azijski konji lete preko rebra, u ustima frule dugačke kao koplja.

Mesečina. Odzivlju se vile u lesu, kažu Az, i glagole broje, svetlosni meandri idu preko granja i prate arhisatrape znanja kako seju znake za sanjiva plemena i nebom otvaraju izvore mleka.

se list na nečitkoj knjizi, crkve se naježe, žene se stežu, školjke, no vojska je kneževa mekša no piktije i klizi preko mosta, širokim mačem Lazar je gura natrag u boj i šlemom na uzbunu zove i gleda tog dušmana tako spremnog da seče

vino I da sam sedeo za stolom na kojem se malo hleba pretvorilo u mnoga i svetla tela Ili da sam samo protrčao preko polja pre no što se smrklo nebo iznad Golgote Nisam bio na svadbi u Kani niti sam svedok vaskrsenja zato se odričem

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

Ovom prilikom, prelazeći preko scene, i ne obziru se na Danicu). TRIFUN (prolazeći kraj Danice, ostavlja šolju od kafe koju je uz put ispio).

Ona na prste prelazi preko scene, noseći pod miškom veliku crnu kutiju u kojoj je srebrn servis). SARKA (okrene se i spazi je): Otkud ti, Gino?

– Proka, očajna lica, nervozno šeta sa zabačenim rukama na leđima; Gina vezala glavu preko čela i ukće; Simka naslonila glavu na obe ruke; Vida okrenula svima leđa i sama sa sobom razgovara kao da nekom čita

DANICA: Uzdržite se; nisu mi potrebne nikakve izjave. MIĆA: Da, najbolje je preći preko toga. Život je odista tako čudan, tako pun iznenađenja. DANICA: Da!

Ja vas molim da pređemo preko toga. Ja bih želeo tu nemilu stvar da popravim time što bih vas uverio da ja imam vrlo ozbiljne namere, vrlo ozbiljne

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

DUGOM MARŠU 28 TAMO SE GINE 32 NA PADINAMA CERA 39 NA DOMAKU POGLEDA I SLUHA NEPRIJATELjA 52 OKO JEDNE PREĐICE 59 PREKO SAVE 64 ŠTO NI U KRVAVOM RATU NIJE TAKO OBIČNA STVAR 77 POD OKRILjEM KRSTA 84 RAT JE BUKTAO 90 OSMATRAČNICA NA CRKVENOM

Za jedno kratko vreme zvuci se nisu čuli... Ali naskoro dopreše oni ponovo preko neme planine. Oko mene svi su spavali. Čobanin je dremljivo posmatrao vatru i s vremena na vreme podsticao oganj.

— Đak, podnarednik. Potporučnik je prevlačio prstom preko spiska, pogleda do kraja, a onda se obrati kapetanu: — Nema ga... — E, idi u drugu bateriju, eno tamo!

Pošto je Trailo uprostio stvar, to se zavučem u šator da vidim kako izgleda. Za mnom uđe i on. Preko debeloga sloja slame prebačeno ćebe, te se ja sav uvalih.

da vide one duguljaste napravice sa jajasto zašiljenim vrhovima, fino graduirane i izreckane, kako na suncu svetlucaju. Preko dve stotine snažnih ruku gladilo je ceo dan onaj čelik, prevlačilo preko konjskih leđa i nogu, podmazivalo kaiševe i

Preko dve stotine snažnih ruku gladilo je ceo dan onaj čelik, prevlačilo preko konjskih leđa i nogu, podmazivalo kaiševe i mahalo metlama.

Možda bi se još preko toga i prešlo, ali je zaista važno ono što kuvari govore: kako ručak za sutra mora biti gotov još večeras u deset

Pri ulazu je stajala masa ludi i žena. Ocevi, majke, sestre i žene preko ograde razgovarali su sa svojima, savetovali se, zavetovali i bili. A bilo ih je koje niko nije ispraćao.

Iz daljine se začu drhtav glas: — Blagosloven Bog naš vsegda ninje i prisno... Jedna zvezda prelete preko mračnog neba, ostavljajući za sobom trag, pa se i on istopi, a okolne zvezde kao da sinuše jače.

Povremeno zaostane potporučnik Aleksandar i počne: — Uh, zamisli!... Jesi li zamislio? — onda pljucne, prevuče rukom preko obraza i obuhvati podbradak. — Zamisli... — Pa tek najednom: — Rudni, teraj dešnjaka, životinjo jedna, šta dremaš!

Važio je zato kao najiskusniji, i preko tih ženskih pitanja nametnuo se kao neki autoritet i u ostalim poslovima, i vojnici, naročito oni neoženjeni, slušali su

Iako su premoreni, pogled je njihov odlučan. Na zastanku izbace samo desnu nogu, presamite se preko puške i ćuteći gledaju preda se. Zapitah jednoga zašto ne sedne. — Teže mi je onda.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

A Gojko posmatraše kako se čiča Stojan previja oko njegove postelje, kako je lepo razredio meko mirišljavo seno, prostro preko njega ponjavu, pa sad tapka rukama ozgo i gleda neće li se naći kakav trn ili deblja stabljika, da ne žulji noću gospodina.

prevrće upisnicu, razgleda potpise raznih revizora i kad naiđe na po neku slabu ocenu, namršti se i prevuče rukom preko duga čela, kao da odgoni kakvu napast od sebe.

Pa što je ovde ovako ?« Priđe joj Gojko, pa prvo liznu prst jezikom i prevuče njim preko table, potom se nasmeši i gle dajući opet u tablu, zapita je: — Kako vam se dopadaju novi đaci? — Divljaci.

petlova i druge živine koja se sprema za legalo; sve se to spojilo u jedan samobitni, naročiti zvuk koji se nosi preko voćnjaka i kuća, prodire kroz guste oblake prašine, što su se ponegde podigli, pa se prema suncu prelivaju i svetle

reče Gojko nudeći ga u isto vreme stolicom, koju je Stojan izneo. — Ja sam ti bećar, dodade on gledajući Ljubicu preko očiju. — A što gledaš gospođicu, nasmeja se gost, kad ti ona ne može zlu pomoći. Svi troje se nasmejaše i ućutaše.

da i Gojko raspolaže dobrim i ne malim iskustvom u školskom radu; svide joj se i ovaj poziv Velimirov i ova lepa šetnja preko ravna požnjevena polja. »Šta oni govore o zlu kad je tako prijatno i zanimljivo provoditi vreme u radu sa malom decom!...

Nekakav đavolast, detinji osmeh pređe joj preko usana i ona baci pogled na Gojka, onako u koso, ne osvrćući glave k njemu.

Ona se uputi u školu. Vrata na Gojkovoj učionici behu otvorena, a on, onako isto namršten, hodaše živo preko škole. Kad opazi nju, on se obrte deci, naredi im da se spreme, pa ih pusti kući.

Zadahnu ih miris sveže, zelene trave, po kojoj su već počele da se kupe rosne kapljice. Voda se tiho slevaše preko kamičaka, žuboreći lagano, tajanstveno, kao da se i ona, umorna, sprema na počinak.

On obori oči, a preko lica prelete mu oblačak ljutnje, nu on to vešto sakri, pa vrlo prijateljskim glasom nastavi: — Baš mi je mnogo teško

stazica do reke obrasla travom; vir, kod koga su se nameštale sprave za lov, zasut; sve srušeno, uništeno, pa vetar preko te puste gudure zviždi i šiba, a Morava ozdo valjajući svoje mutne talase, huji i šumi penušeći se, ne osvrćući se na

Sve će proći, svega će nestati, a Morava će se još ponosito i veličanstveno nositi preko ravna srpska polja... Gojku kanu suza iz očiju, ali on ne smede podići ruku da se ubriše.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Ne razbira moje oko. Ah! satvori ovo more U zeleno ravno polje! U košulji bosonoga Preigraću preko polja; Ako bue sivi soko, Reći ću mu: Pogled’ s okom Put istrka udno polja, Tu ćeš viđet’ svakog lova; Ako bude

I lanove za darove, Oj dodo le! Moj božole! I kudelju tankoviju, Oj dodo le! Moj božole! 46. Mi idemo preko sela, Oj dodo, oj dodo de! A oblaci preko neba, Oj dodo, oj dodo le! A mi brže, oblak brže, Oj dodo, oj dodo de!

I kudelju tankoviju, Oj dodo le! Moj božole! 46. Mi idemo preko sela, Oj dodo, oj dodo de! A oblaci preko neba, Oj dodo, oj dodo le! A mi brže, oblak brže, Oj dodo, oj dodo de! Oblaci nas pretekoše, Oj dodo, oj dodo de!

Ako b’ te bratu trgala, Brat mi je ošô na vojsku. Ako b’ te dragom trgala, Dragi je od men’ daleko: Preko tri gore zelene, Preko tri vode studene. 123.

Ako b’ te dragom trgala, Dragi je od men’ daleko: Preko tri gore zelene, Preko tri vode studene. 123. Savo vodo, pozdravi mi dragog, Nek’ ne kosi trave pokraj Save — Pokosit će moje kose plave!

Savo vodo, pozdravi mi dragog, Da ne pije vode iz te Save — Popit će mi moje oči plave! 124. Karavan ide preko Romanije, Za karavanom Simo Sarajlija, A za njime Stojko kiridžija: “Oj Boga ti, Simo Sarajlija, Je l’ slobodno malo

“ Tuđin junak na Boga pogleda, Prevede je preko crne gore Bez govora, bez nasmjejanja. Dovede je na hladjenac vode.

“ “Nije majka na vratima; Pospavaj, jagnje, kod mene!“ 139. Hoda, hoda preko polja Mlado momče i đevojče; Stiđe momče neg’ đevojče, Ispod stida momče reče: “Daj, đevojko, jedno oko.

U Bogdana lepu seju kažu; Što je lepa, kosa joj je lepša. Oko nje se zemlje zavadiše, Slavna Bosna i Ercegovina, Preko mora Išerlija Jova.

Nije ’vaki čelebija za te.“ 252. Kad se ženi vrabac Podunavac, Zaprosio sjenicu djevojku Tri din hoda preko polja ravna, A četiri preko gore čarne, Zaprosio i isprosio je; Pa on kupi gospodu svatove: Kuma švraku dugačkoga

“ 252. Kad se ženi vrabac Podunavac, Zaprosio sjenicu djevojku Tri din hoda preko polja ravna, A četiri preko gore čarne, Zaprosio i isprosio je; Pa on kupi gospodu svatove: Kuma švraku dugačkoga repa, A prikumka ticu

strno žito (od koga se dobija brašno) Talambas - vrsta malog starinskog bubnja, metalna zdela sa razapetom kožom preko otvora tekelija - voda koja teče, živa voda terzija - krojač koji šije odela od čohe terzijan - trzalo za tamburu

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Vaša je zemlja okupirana! Ovde vladaju okupacijski zakoni! Ratni zakoni! VASILIJE: Ako vi mislite da je to tako preko potrebno... MAJCEN: Ako ja mislim da je potrebno? A ti ne misliš? O tome nema šta da se misli!

U dvorištu se nalazi pumpa za vodu. Preko dvorišta mogu da budu razapeti, još uvek prazni, konopci za sušenje veša. Levo, na blagoj padini prema reci pod stablom

GINA: A progledo si kad si potrošio miraz! (Na verandu izlaze Simka, Jelisaveta i Vasilije. Jelisaveta preko ograde prebacuje pozorišne kostime, da se provetravaju.) SIMKA: Iz obe sobe imate izlaz na verandu!

GINA: Kad kurve treba braniti, prvi si tu! (Ogrnuta ljubičastim bade-mantilom, na verandu izlazi Sofija. Preko ograde prebacuje mokar kostim. Gleda preko reke.) SOFIJA: Jelisaveta! JELISAVETA (iz kuće): Šta je?

(Ogrnuta ljubičastim bade-mantilom, na verandu izlazi Sofija. Preko ograde prebacuje mokar kostim. Gleda preko reke.) SOFIJA: Jelisaveta! JELISAVETA (iz kuće): Šta je? SOFIJA: Nisi mi kazala kako je divan pogled odavde!

(Ulazi za Sofijom u kuću) GINA: Nisam ni znala da je ovde kod nas tako divno! Kad se gleda preko ovog korita, ne bi se reklo! SIMKA: Drugi je to svet, moja Gino! GINA: Vidim i ja da je drugi!

(Na verandu izlazi Jelisaveta. Istresa veš preko ograde.) GINA: Ne istresaj mi to tvoje đubre na veš! JELISAVETA: Je l kažete meni?

te molim, da u Hamletu budeš Hamlet, u Razbojnicima Karl, u Galebu Trepljev ili Trigorin, šta ti već zapadne, ali da preko dana, izvan predstave, u običnom životu, budeš kao i sav ostali svet — ono što jesi, Filip Trnavac?

) VASILIJE: Treba da budemo srećni što imamo i ovo pozorište! SOFIJA: Jako pozorište! Tri daske preko dva bureta! VASILIJE: Misliš da je to malo? SOFIJA: Tebi bi i jedna hoklica bila dosta!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Taj Panta je bio čuveni ljubavnik svog vremena i sahranio je tri žene. Moj otac se oženio njegovom ćerkom, Marinom, preko provodadžija.

Žene su se u toj varoši oblačile po poslednjoj modi iz Pariza, uvezenoj preko Beča, a nad velikim ženskim šeširima, imali smo i preletanje prvog aeroplana.

On je sa tom knjižicom i poginuo. Iz pomenutog časopisa i Srpskog književnog glasnika, koji je do nas u Temišvaru, i preko granice, redovno stizao, sad se sećam još samo dva pesnika.

„Viktorija“ je pokušavala da pređe preko mosta na Rijeku, noseći hrvatsku zastavu. Dolazilo je do tučâ na mostu. Ja se sećam jednog našeg centarhalfa,

Za dva‑tri sekunda sve je bilo propalo. Uzalud su se ljudi pružali preko broda u mračnu vodu. Mreža se bila pocepala. Dva‑tri minuta grozne zabezeknutosti, gledanja u vodu, pognutih glava,

Kelneri su je tako dobili. Tako im je rekao naš prota, preko telefona. Protivno onome što se danas misli, ta vest nije izazvala nikakvu konsternaciju, ni među nama, ni Bečlijama,

Ocevi i deca, muževi i žene, počeli su da se traže, očajno, preko telefona. Počela su bila i hapšenja. Dok sam ja čitao Zmaja, Miletića, Kostića i divio se pesmi koju je Kostić napisao

Policija joj je dozvolila da otputuje za Srbiju, ali preko Bukurešta. A u Segedinu, noću, uhapšena je, kao „špijunka“. Sa njom sam uhapšen i ja.

Odatle sam se javio materi, preko telegrafa, u Ilanču. Može se zamisliti moje zaprepašćenje kad sam, kroz tri dana, pozvat u bolničku kancelariju, gde mi

Nosio sam apoteku lekara, preko dana, i učestvovao u dočeku ranjenika. U prizemlju je bilo puno belih ljiljana, a na spratu – štaka, i proteza.

Taj Kosta je, preko dana, bio pravi Kir Janja, ali je uveče dolazio po mene, da me izveze, u fijakeru sa gumenim točkovima.

Johann) na 800 m., a preko leta, u letovalište Franca Jozefa, u banji Išl. Imao sam vremena da pišem, ali mi nije bilo do pisanja.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

da je dobila vrtoglavicu, dok nije, okrećući se sve unatraške, zagazila u rit i zaglibila se u mulj sa sve četiri noge preko kolena.

naći ću ja njega!... Gospođa u crnini: Ne idi, čedo!... Sneg je dubok... niko ga tamo ne čisti... noge upadaju preko članaka... putanje nema... spotaknućeš se, pašćeš... smrznućeš se... Siroče: Svejedno je...

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

On me pogleda ćuteći, pa odmah skide pogled s mene i produži svoj posao. — Koja je ovo zemlja preko vode tamo što se vidi? — upitam, a sav treperim od nestrpljenja šta će odgovoriti.

Ministar me privede jednoj fotelji i namesti da sednem, a on sede prema meni, prebaci nogu preko noge, pogladi se zadovoljno po oblom trbuhu, i započe razgovor: — Baš se radujem, gospodine, što ste me posetili, a ja

— Pa kako vam se dopada ovde kod nas, gospodine? — upita me ministar smešeći se hladno, preko srca. Ja se izrazim najlaskavije o zemlji i narodu, i dodam: — A naročito mogu čestitati ovoj divnoj zemlji na mudroj

da motri nad svima ostalim činovnicima vrše li svoju družnost, i da utiče na snaženje privrede u celom kraju. Preko njega vrši ministarstvo (koje ima dvadeset odeljenja i u svakom po jedan šef odeljenja, sa velikim brojem činovnika)

šef odeljenja u ministarstvu ima prepisku sa po jednim ekonomom pokrajinskim, a oni posle o tome izveštavaju ministra preko njegovih ličnih sekretara. — To je onda užasna administracija? — primetim. — Vrlo velika.

— Istorijska — reče ministar malo začuđen tako neočekivanim pitanjem, i pogleda me preko svojih naočara tupim, umornim pogledom. — Vi se bavite istorijom? — Ja?! — uzviknu ministar s nešto ljutnje u glasu...

— Koliko je miliona godišnje budžet vaše zemlje? — Preko osamdeset miliona. A evo kako je raspoređen: Za bivše ministre, koji su sad bilo u penziji, bilo na raspoloženju,

Evo, na primer, otkad je ustanovljena štednja, moja ćer je već preko sto hiljada uštedela za miraz sebi. — To vam je onda najvažnija partija u budžetu — primetim.

i s nestrpljenjem očekivali da započnu posao u novoj dužnosti, — sem upravnika, koji je zuckao, ovde-onde, kako će on, preko jednog svog rođaka ministra, izdejstvovati da se u taj zavod primaju potpuno zdrava deca.

— Kakva je tvoja uloga? — pita drugog. — Ja imam da interpelišem vladu što su neki činovnici dobili velike položaje preko reda i imaju po nekoliko velikih plata i mnogih dodataka, dok su drugi, sposobniji i stariji činovnici, u malom

— Dobro, šta na to ima vlada da odgovori? — Ministri će na to reći da su unapređivali preko reda samo svoje najbliže rođake i lude za koje su se zauzimali njihovi prisni prijatelji, i nikog više.

Kako je nova vlada imala neke svoje hitne poslove, a potrebno joj je bilo da joj narod preko poslanika izjavi puno poverenje i u isti mah da osudi rad prošle vlade i skupštine, to zadržaše iste poslanike.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Preskoči samo preko jendeka, priđi onoj granatoj dunji nasred vinograda, osetićeš njen čudnovati miris; lezi pod nju i gledaj, kako ti se nad

na drugo; najstariji vočić, da bi se dopao petomesečnoj kravici, gicne se nogama, nadigne rep i načulji uši, pa poleti preko čajira, ka' smušen, a za njim i ostalo društvo.

teoci prsnuše kud koji, a ždrebak okupi kuražnog vočića, pa trepte preko čajira ka' zvezde... Kola stadoše, rabadžija otvara vratnice, oko kojih su se načetila goveda: čekaju čobana, pa da

A tamo, preko puta u zobištu, stoji dobar bik. Odvojio se od svog društva, jer vidi u drugom čoporu dosta lepih i gojaznih krava.

Smej i žagor, vrisak i pesma, prolamaju se iz njive u njivu, preko cela nedogledna polja, preko čitavog mora gore — hraniteljke...

Smej i žagor, vrisak i pesma, prolamaju se iz njive u njivu, preko cela nedogledna polja, preko čitavog mora gore — hraniteljke...

Skupljaju se radnici pod brest. Sreten mi vodi sitog »Sultana«, prebacuje preko njega gunjac i kolani ga tkanicama. Ženskadija se skupila u gomilu, pa se tu povezuje i opravlja za put, a ljudi savijaju

Nije vajde, nema se kud, no 'ajde u kuću. Idem preko avlije, a oči mi se ne odvajaju od rpe, što je složena baš više vajata, na ravnoj ledini.

tamo po budžacima, otimaju se mačke oko buraga, sevaju i reže, dok se koja ne dokopa povećeg parčeta, pa klisne sa njim preko praga i nestane je u pomrčini....

Ponekad tek preleti zalutao, gust oblak, ostavljen od svojih džinovskih drugova, promrda preko neba tamo i amo i zakrije svojom tamnom odećom tiho treperenje malenih sunaca, pa, potisnut snažnim vetrom, jurne

i zakrije svojom tamnom odećom tiho treperenje malenih sunaca, pa, potisnut snažnim vetrom, jurne unapred i leti tako preko cela neba, preko beskrajnosti, ka' mis'o drage majke za udaljenim jedincem, ka želja mlade ljube za milim vojnom....

tamnom odećom tiho treperenje malenih sunaca, pa, potisnut snažnim vetrom, jurne unapred i leti tako preko cela neba, preko beskrajnosti, ka' mis'o drage majke za udaljenim jedincem, ka želja mlade ljube za milim vojnom....

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

nisi mogao u čaršiji da se pripitaš, nego potegao ovamo da me nađeš, kao da ja svaki dan samo napoleone prevrćem preko ruke. Nego, ako si došao za neki posao, a ti govori! JOVICA: Pa... pa i za posao. Ti imaš, znaš, neke jareće kože.

JEVREM (šeretski): Jok, more, što će meni to! Posao mi, hvala bogu, dobro ide, pa što da tražim preko hleba pogače. JOVICA: Pa jeste, pravo kažeš. JEVREM: Drugo ti!

(Stane nasred sobe i duboko se zamisli.) MLADEN: Zvao si me, gazda? JEVREM: Idi preko, znaš onoga gospodina Sretu! MLADEN: A, znam!

) MLADEN: Zvao si me, gazda? JEVREM: Idi preko, znaš onoga gospodina Sretu! MLADEN: A, znam! JEVREM: Ako nije tu preko, a on je u „Nacionalu”, idi pa mu kaži: zamolio te gazda Jevrem da dođeš časom na jednu kafu. Jesi li razumeo?

Jesi li razumeo? MLADEN: Jesam! (Ode.) XI JEVREM, PAVKA PAVKA (dolazi zdesna): Slušaj, Jevreme, vidim ide preko pijace gospa Marina, izvesno će ovamo. JEVREM: Pa neka dođe.

Skupština prima k znanju ovaj šamar i prelazi preko istoga na dnevni red! JEVREM (za sve vreme sa čuđenjem ga posmatra): Šta ti je?

DANICA: Ja što vam kažem pa ćete videti. Prvo i prvo: Ilić, bivši poslanik, nije glasao i sa njim preko četrdeset njih.

Potrošio tolike pare, zavadio se s tolikim ljudima, izgrdili ga, izrezilili ga preko novina, dućan mu zatvoren, a i poharali ga i, preko svega još, oterao zeta i to zeta narodnog poslanika, eto ti!

pare, zavadio se s tolikim ljudima, izgrdili ga, izrezilili ga preko novina, dućan mu zatvoren, a i poharali ga i, preko svega još, oterao zeta i to zeta narodnog poslanika, eto ti! PAVKA: Ama, može li to biti?

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Pogledate šta vam može to pisati! Piše vam preko novina i pita vas kad ćete platiti za ona pendžeta tri dinara radeniku-šusteru, a uz to vam očita jednu paprenu

Ova čast jako je kosnula molera, i ovaj, ushićen lepim rečma i dobrim vinom gazda-Đorđevim, namala mu još nešto i preko ugovora za sretna ostanka, onako pride, od one farbe što mu je ostala.

Nosi dugu anteriju a preko nje pripasao malu kecelju od plava porketa. Hitar je, uslužan, oči mu igraju kao na zejtinu, ali je prgav i brzo se

oko učitelja, pa od silna i njemu još neobjašnjena zadovoljstva i velike uslužnosti čisto ga pita očima; digao obrve preko čela pod kosu kao da heruviku peva, pa ga čisto vidiš kako traži štofa za razgovor. U tome stiže i večera.

Čim ču to ime, lupi se Sreta po čelu. — Vrlo dobro, vrlo dobro! Šta tu imam da ga pitam i da tražim preko hleba pogače. Njega ću ja. Divota! Slavno!

One su se, kao što je već spomenuto, ponavljale ili produžavale svakoga dana. Prođeš samo ulicom, a ono čuješ gde se preko ulice, preko tebe, prepiru.

Prođeš samo ulicom, a ono čuješ gde se preko ulice, preko tebe, prepiru. Pogledaš na jednu stranu da vidiš, otkuda dolazi glas, a ono vidiš gde je jedna na jednoj a druga na

Tako govore po selu neprijatelji njezini. Međutim, jedan varošanin je pričao da je nju tamo preko još poznavao kao jednu česnu, besprekornu i bogobojažljivu ženu udovicu, kao jednu dobru dušu, koja je kao takva dugo

A to je zeljov jednoga odbornika. Doskora se Mića s njim lepo pazio i zabavljao. Naučio ga je onako matorog da preskače preko štapa na zadovoljstvo sviju gostiju pred mehanom; a sada, gle, šta sve učini politika od njih, i šta dočeka!

Tek vidiš a ono poleti metla iz komšijske avlije za njim, a on prne preko plota kući na krov od koša pa odatle, iz svoje kućice svoje slobodice, kukurekanjem protestuje, a kresta mu se sva

Čuješ samo: »Milo mi je! Milo mi je osobito!« Ili se digne jedan pa se naheri preko astala pa veli: »Izvin’te, mi pijemo i, što kažu, već i bog zna kako pijemo, a nismo se predstavili!« — »O molim!

sa silnim perjem; pa se majmun lepo egzecira, a sve namiguje i pljucka i seče sabljom i levo i desno i puca iz puške preko sebe; mrtva usta da nasmeje. E, onda, veli, što se slatko smejao i ovo sad kad je Pera Izmotacija ovo deklamovao.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Talasi vetra, koji mesecima teku Od Sredozemlja, preko peščanog tla, Zaustavljaju se u šumi — ne smeju da pređu reku, Opasnog poglaviщu da ne razbude iz sna.

Gle, Ko li se to sa one strane šunja? Priđimo bliže, evo ga gde stiže Taj što noću kao mesečar lunja; Preko dvorišta gmiže ko muva preko riže Jan Neopran, zvan Miki, inače Žunja. Na prstima nastupa, stopu po stopu.

Priđimo bliže, evo ga gde stiže Taj što noću kao mesečar lunja; Preko dvorišta gmiže ko muva preko riže Jan Neopran, zvan Miki, inače Žunja. Na prstima nastupa, stopu po stopu. Žunja je bio u bioskopu.

Kiša kad pada, miševi sivi Sa ibrišimom jure po njivi. KAKO ŽIVI POLjSKI MIŠ Na rubu šume, u brvnari, preko cele godine Poljski miš neumorno gricka stare novine.

Evo i zime: prve bez dobrog mačora... Znam — otišao je preko voda i gora, Zamakao je drumom, između topoljaka, Izgubio se iza niskih oblaka, Preplovio je mora, velike okeane, I

Neki koriste svaki povod Za pesmu, za igru i za provod, Putuju u Tombuktu (preko Rima), Viski im služi stjuardesa, A mali fenek sve što ima Dao je na rep i na ušesa!

Jelicom, u džematu Predsela, Živela je pčela Vesić Vesela, Dušom dobra, ali lenja: nikada Ne videše je da proleće preko livada!

DRVO NA UTRINI Celoga dana oko hrasta vrti se senka, Predveče, izduži se, krene preko ugara. Ovo drvo tu je tek pola veka. Ranije beše šibljak. Još ranije, pustara.

Šuma kad hukne, njeni uzdasi Sami u sebe ko da utonu. Sve traje preko svog opsega, Il sni u nekom tankom hladu. Kukurek drhti. Al od svega Mi razumemo jedino nadu.

(A gde je mesec danju — ko može da odgovori?) Putnik koji dugo putuje, stane I, skoro preko volje, prilegne da se odmori.

Crni luk, našav se sred te gungule prave, Prevrtao se preko ćelave glave. I drugo povrće godine dobre i rodne Kuvalo se, s pasuljem, u letnji dan do podne.

Srpski seljaci (oni su tada nosili šajkače) Morali su da se povlače Pešice, preko Albanije. Po vejavici, po snegu i magli Išli su, danju, noću, preko gora, I padali, kraj staza, iznemogli.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Svaki živi stvor mora imati svog pretka koji ga je rodio ili neposredno živog, ili preko jaja koja iz sebe izbacuje. Međutim, niko živi i nikad od Adama i Eve nije video sitnu jeguljicu, onakvu kakva bi bila

One, kad to ustreba, prelaze svoj put i van vode, često preko blata, pa i suvim, ako ima ma i najmanje vlažnosti na tome putu.

Tu se onda mogu videti kako se prepleću i prevrću jedna preko druge, čas uzletajući na površinu vode, čas spuštajući se u dubinu grotla.

Otolit se sastoji iz jednog jezgra koje se počinje formirati još za vreme larvinog putovanja preko okeana; to jezgro u toku vremena, dobija koncentrične prstenove čiji broj raste sa starošću jegulje.

je kakav prolaz nedovoljno širok tako da usporava kretanje mase, jedan deo jegulja se izdvoji od glavne mase i prelazi preko vlažnih zemljišta tražeći ma i najmanju vodu koja bi ih izvela na reku ili rečicu.

Tu se nalazi jedno mesto gde korito Drima naglo silazi, pa voda preko njega teče velikom brzinom. Prema toj odluci stari daljani su porušeni, a pre kratkog vremena su dovršeni radovi na

čekaju povorku što silazi niz reku; tu je prvi ljubavni sastanak i polazak na zajedničko daleko svadbeno putovanje preko mora i okeana. Vreme i morske struje imaju tada pretežan uticaj na to zajedničko putovanje.

One što žive na dubinama do 700 metara vide još samo ljubičaste zrake, i to jako oslabljene. Preko te dubine ostaju još samo ultra-violetni zraci.

Tu vlada potpuna tišina; dubinske struje su vrlo slabe i bez uticaja na stvorove preko kojih prelaze. Pošto tu nema biljnog sveta, ti stvorovi nemaju za hranu ništa drugo do opet žive organizme, ili ostatke

Na samome donjem vrhu kese vezan je komad olova koji kesu vuče na dole i ne da joj da se ona pri spuštanju prebaci preko okvira.

Ovih je bilo sve manje što je dubina bila veća i našlo se da tu postoji jedna dubinska granica preko koje više nema života.

Na tome putu sakupljena je za pariski Muzej prirodne istorije ogromna zbirka od preko sto hiljada primeraka dubinske flore i faune, od kojih su mnogi bili sasvim novi, dotle nepoznati.

Rakić, Milan - PESME

Tešila te nada da će biti bolje; Mlad i snažan, ti si slatke snove sniv̓o. Al̓ je prešlo vreme preko tvoje glave, Iznemoglo telo, malaksale moći; Poznao si život i nevolje prave, I julijske žege i studene noći.

I sva priroda i njezina blaga, I sve veštine što čoveku gode, Kroz dušu našu prolaze, bez traga, Ko tamne senke preko mutne vode.

Po izlokanim drumovima, Ko verna slika moga jada, Dronjav i blatav, beda sama, Teturajući preko rupa, U iscepanim košuljama Umorni seljak tromo stupa.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

TOMAŠ MARTINOVIĆ Gavranovi graču i biju se, cijènê brzo mesa biti! VUKOTA MRVALjEVIĆ Ne prelaz' mi preko puške, Bajko, no se natrag preko nje povrati!

VUKOTA MRVALjEVIĆ Ne prelaz' mi preko puške, Bajko, no se natrag preko nje povrati! VUK MIĆUNOVIĆ (šapti na uho serdaru Janku) Ovaj drži za rep adži-Adža, i puštit ga zadovijek neće dok

Ja sam snio što nijesam nigda (milo mi je za moje oružje): noćas na san Obilić proleće preko ravna Polja Cetinskoga na bijela hata kâ na vilu; oh, divan li, Bože dragi, bješe!

Puške grme, nebesa se lome, fiska stoji mlade ubojnike! Te ja brže bolje preko polja. Kada dođi pri Đinovu brdu, al' u brdo nigđe ništa nema, No se negđe boj krvavi bije, pa odzivom brdo uzječalo.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Muževi kao da nisu smeli prvoga dana preda nj, a znali su da će on, šta bi za njih imao, preko tih njihovih žena poručiti im i narediti.

sebe prekrštenim rukama i lako naslonjena o zatvoreno krilo kapijsko, sa komotno ispruženim nogama, prebacivši jednu preko druge.

Metnula korpu na glavu, te joj svilen peškir, prebačen preko korpe, svojim krajevima zaklonio celu glavu, i valjda zagrejana od one vreve, graje iz čaršije, svaki čas naviruje

brzo leže i pokri se jorganom, čak i preko glave. I tek, kao odahnuvši i oslobodivši se od svega ovoga, brzo i zaspa.

Sutra, u jutru, mati joj se pojavi na stepenicama sa rukom na čelu, preko očiju, a usta joj i celo lice bilo gotovo unakaženo, toliko iskrivljeno od užasa.

Znalo se samo da je ispod crkve, da vodi na drum, i da pored tekije i preko vinograda izlazi na granicu. Njihovo selo bilo tamo u Turskoj, odmah iza manastira Svetog Oca.

Samo, kad ovi u veče sa Jusufčićem zaseli oko ognjišta, da večeraju, naoružani, sa puškama preko krila, i sa stražom ispred kuće, ovaj odozgo, kroz badžu, upao posred ognjišta.

je veliki oganj, treštao razgoren žar, na kome se okretali i pekli prasci i jaganjci; iz one komšijske kuće, odmah preko bašte, gde je sada ograda bila izvaljena, da bi se moglo u nju komotno ići, jednako su dotrčavala deca, sluškinje,

Poče da igra, vodi, zanosi i onom drugom rukom iz sita oko sebe, na široko po dvorištu, po kući, čak i preko kuće da baca šećer i leblebije.

Već su okolni komšijski zidovi načičkani susedima, osobito devojkama, koje su dovedene da tako preko zida gledaju Sofkinu svadbu. Na kapiji ulaz je već bio zakrčen.

jer je znao da ih niko, sem njih, nema takve široke i velike, niko onako, za tridesetoro, dugačke, jednostavne peškire preko kolena, niti iko ima onakve i za onoliko sveća zlatne i srebrne čirake. Posle se ču kako odozgo viknu: — Magdo!

| XVIII Sofka, sklonjena u onu komšijsku kuću preko bašte, sedela je u maloj sobici na krevetu do prozora, da bi mogla otuda, kroz bašte, sve ovamo videti.

Pandurović, Sima - PESME

Lak večernji uzdah ide preko râvni. Al’ ja nisam znao da će opet davni Svi utisci jednom oživeti redom Iz jeseni vedre, ljubljenog proleća, Pod

U strahu pružih ruke preko svega Strastima gladnim, surovim i jakim Plen u životu poslednji još tudi, Da kobni bol se života zajazi.

Nebesa kanda otvoriše grudi. I masa zvezda otpoče da pada Ponovo širom vasione cele Na njih i na nju, preko tužnog mesta; I vetar opet zašumori sada Prolazak bola iz života grobu.

Samo mis’o sinu: Otkud toliko zvezda? Ali divno Padaju zvezde preko mrtvih. Minu... Daleko kob se javlja lakim hodom, Daleko zvezde izdišu nad svodom.

A vetar peva poeziju smrti. SENKE Oblaci žuti preko moje glave Prelaze prostor mirno; zaklanjaju Sunce i nebo, i visine plave, I tužno gredu ko zna kojem kraju.

Opojan, težak miris se iz bilja Razliva, — slika otežale jave. Miriše vazduh dahom mrtva smilja. Oblaci idu preko moje glave. TIŠINA Visine blede ćute, Jesenji sumrak râni; Listovi sveli žute. Lepi, nesrećni dani.

Proleće, puno boja, puno sjaja, Osmejaka, nada, čeznuća i snóva, Došlo za dobom splina, uzdisaja, S ticama, preko mora i bregóva.

Jedna otužna boja nemara preko stvari Stvara se. Sve mi sada liči na jedno isto. Svaka ideja lepa brzo se, čudno kvari U meni samom sada, n

Treba nam leći, snovi moji stari. NEIZBEŽNOST Nad glavom nam plovi jato róda, Peva tužnu pesmu rastanaka Preko šuma, livada i vóda, Pred krilima sveobimnog mraka. Veče; zamor...

I svod k’o crni simbol je nadnesen Nad opštu, tužnu močar... Svuda jesen! Sto vetrova, kao sto uzdaha, veju Preko hrpe žutog lišća koje trune, Alejama što se baruštinom pune, Stazama gde, kao iz davnih davnina, Jeca marš pospanih

Zaspaću mirno pod Istine velom Sa vencem snova preko mrtvih grudi. STARI MOTIV Raznežena jesen: mlaki dani neki, S mirisom davnine, proleća i čežnje, S radošću naivnom

Očajan poraz života i nada, Pred mojim mrtvim, zaklopljenim okom Svet što se gubi i jesen što vlada Setna i svetla preko svega što je Živelo negda. Sunce zrake baca Dugačke, žute vrh sàrane moje, Na prosti kovčeg i glavu mrtvaca.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Pošto ispi čašu, nasloni desnu mišku na koljeno, lijevim dlanom otra nekoliko puta brke, pa i lijevu mišicu prevjesi preko koljena i osta tako ne mičući se, malo zinutijem ustima i gledajući netrepimice u oganj.

U davno doba, jedna velika duša, preko umjetnikâ, to isto kamenje, složi u veleljepno zdanje: hram Matere Božije i manastir na Kipuriji.

Ostroški iguman Đorđije, to je čovjek u punoj snazi (i još kakvoj snazi!), a na debelu doratu jaše preko snijega. Kako izgleda i — kako je odjeven, to ti ja ne bih umio bolje opisati no što ga (njega istoga) opisuje narodna

Nikčevići Ivan i Marko, Kontić Radosav; Morački serdar Mijat, kapetan Jakša, pop Vuksan Radović i svi Bjelopavlići preko vojvode Marka Boškovića. Eto, ti, svi!“ „Bog iz pozdravio i blagoslovio!“ odgovori Vladika.

Oko zida avlije duboki opkop; preko opkopa most koji vođaše na glavnu kapiju. On pređe most i stani se pred kapijom, gledajući put trijema.

Ona gospoda i gospođe rukovaše se s njim isto preko volje, djevojka ga samo poglednu, ali jednijem pogledom iskaza mu toliko ljubavi i žalosti.

Tamo je trunuo godinu dana u tavnici. Iz tavnice izbavi ga grof Pavle, čudnim nevjerovatnim majstorlukom, naime preko popova... da, „striko“ je to postigao potajno, njihovom pomoću, u ono doba svemogućom.

Sve je to ona činila lako i živo, kao od šale. Kad bi išla preko avlije, jali samo kad bi se na vrata pomolila, svi bi se pogledi na nju stekli, tolika ljepota plijeni, i ozbiljne ljude.

Iako je on otac joj, mi smo joj braća, pa ne može ni on preko svijeh nas; a ti znaš koliko nas je i kakvi smo!?“ „Bi li krupnijeh među vama?“ zapita vidar. „Ne.

Nijesam gledao nikoga iz Primorja ni iz Crmnice...“ Đakon zastade jer nazrije gomilu ljudi preko polja od Bajičkoga kraja. Biće ih bilo trideset. Uza svakoga stršaše dugačka puška.

“ „Bogme, serdar bi održao vjeru, ali brastvenici se protive. Rekli su mi u oči: nećemo!... Đevojka bi, iako preko volje, poslušala oca.“ „A taj Kićun, poslao te k meni, što li?“ „Ne on, Gospodaru...

Ne znam šta bi dalje... Pred zoru prenuh se malo, pa opet zatljah, i viđeh jasno, nâ, kao na danu našu vojsku. Idemo preko Konavala, kao ono onda kad posmo na Dubrovnik. Gospodar pred nama na bijelu konju, kao ono onda.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

GOVORNI IZRAZI Pod govornim izrazom treba razumeti u prvome redu sintagmu1 ili čitavu rečenicu (Žedna bi te preveo preko vode, Kicoš je na ušima, Što je ruha na njemu je, što je kruha u njemu je, itd.

kakvoće, proizašle su iz one iste kovnice u kojoj su se ostvarili obrasci velikih i značajnih književnih tvorevina; preko ovih tvorevina sa oznakama malih i neznatnih ostvarenja išao je put u velika književna dela; upravo te dve hemisfere

Do podne mrzi na sebe, po podne na ceo svet. Dohvatio bi s neba tarane. Žedna bi te preko vode preveo. Zavadio bi dva oka u glavi. Zavezana vreća. Zna đavola na ledu potkopati. Zna šta je car večerao.

Pijesak u more sipati. Plašiti mečku rešetom. Po vazduhu ribu loviti. Praviti od komarca magarca. Preko pogače hljeba tražiti. Presipati iz praznog u šuplje. Ribu učiti da pliva. Sâm pod sobom drvo podsijecati.

— Koja se ne rekne, ona se ne čuje. — Kam iz ruke a riječ iz usta. — Ispuštenu reč ne stiže. — Što prođe preko devet zuba, ode preko devet brda. — Jedna riječ, sto riječi. — Tko puno govori, malo mu se čuje.

— Kam iz ruke a riječ iz usta. — Ispuštenu reč ne stiže. — Što prođe preko devet zuba, ode preko devet brda. — Jedna riječ, sto riječi. — Tko puno govori, malo mu se čuje. — Ne vjeruj onome koji se mnogo kune.

— Kakvu ko pitu želi jesti, onakve i jufke razvija. — Stvar branjena većma je žuđena. — Slađa smokva preko plota. — Tuđa koza puna loja. — Tuđa koka ćureća jaja nosi. — U tuđoj ruci uvek komad veći.

Zlatu će se kujundžija naći. Zrno po zrno pogača, Kamen po kamen palača. Kad lisica preko leda prijeđe, Onda možeš topove voziti. Kakvo gnizdo, takva tica, Kakav otac, takva dica.

“ a on, uhvativši se šakom ispod nosa i povukavši je preko usta dolje niz bradu, odgovori: „Vakup hup!“ (tj. pojeo ga)“, Žali, bože, tri oke sapuna, što po’arči bula na Arapa!

8 Pitali ježa: — Kad ćeš u vino? A jež odgovori: — I danas i sutra ću. 9 Pitala žaba kornjaču, kad se prevalila preko jednog kamena: — Što ti bi, bona?

ZVEZDA Zvezda kad poleti preko neba, ne treba da kazuje onaj koji to osmotri. Jer to rob, čija je to zvezda, pobegne iz tamnice, pa će se obaznati i

— E moj Đurđu! — pasmija mu se na to sveti Mitar. — Ti se sve vrijeme mučiš po polju i skupljaš plodove, da ja preko zime ništa drugo ne radim, već sjedim kraj tople peći i sladim se onim što si mi ti preko ljeta uradio i u kuću svezao!

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

I. ZLA ŽENA. Putovao nekud čovek sa ženom, pa udare preko livade skoropokošene, onda čovek reče: „Ala ženo! lijepo ti je ova livada pokošena!

Kad doćeram trag do mora, a to on otišao preko mora, a ja za njim tragom. Kad pređem preko mora, a to čovek uvatio moga čelca u ralicu, pa ore za sitnu proju.

Kad doćeram trag do mora, a to on otišao preko mora, a ja za njim tragom. Kad pređem preko mora, a to čovek uvatio moga čelca u ralicu, pa ore za sitnu proju.

Kad budem preko mora, onda mi nekako pukne jedna uprta na torbi, te se sva proja prospe u more. Kad pređem preko mora, u tom stigne i

Kad budem preko mora, onda mi nekako pukne jedna uprta na torbi, te se sva proja prospe u more. Kad pređem preko mora, u tom stigne i noć, a ja onda sjašem s čelca, pa ga pustim da pase, a pijevca svežem kod sebe, pa mu metnem

“ pa se onda okrene, i čoveka malo predre krajem štapa preko nogu, i stane opet trkati po dvoru. Onda čovek pomisli u sebi: „Baš sam prava budala!

neće te ćeti slušati, nego će sve ćeti da ti zapovijeda; ako li uzmeš puštenicu, čuvaj se moga konja (pa tebe štapom preko nogu), t.j. čuvaj se da te ne ožeže onako, kao što je i prvog muža ožegla. IV. ERO I KADIJA.

“ A oni mu kažu: „Četiri pare.“ — „E! (veli) dobro! četiri pare danas, četiri sjutra, to je osam, a četiri preko sjutra, to je dvanaest i t. d. Da sam ja taj zanat znao, ne bi danas čuvao seoski goveda.

i s najvećim veseljem vjenčaju momka i đevojku i provedu svadbu; pa onda dadu ovome caru lađe i vojsku, te otide preko mora i nađe svoju zemlju. VІІ. ERO I TURČIN.

i ti imaš pamet, a Ero je nema.“ U tom Ero dođe na ćupriju, pa naćera konje preko ćuprije, a njega stane pomaganja: „Jaog mene do Boga miloga! Što ću sad?

“ — „Ne smijem, gospodaru! Bog i Božja vjera, ja tuda za život preći.“ Be ajde more ne luduj! kako ne smiješ preći preko ćuprije, kuda ide svijet i konji natovareni prelaze.“ — Ajja! Ero neće nipošto, nego jednako jauče i leleče.

“ — A što išteš, gospodaru?“ „Daćeš mi dvanaest perpera.“ — „Ajde de!“ — Uprti Turčin Eru, te prenese preko ćuprije, a kad ga spusti na onoj strani, onda se Ero stane pipati po njedrima: „Nemam gospo- | daru, ni perpere, Bog i

Sveti Sava - SABRANA DELA

U pojanju da drži ovakav ustav: jutrenje i večernje — kao što je običaj, na jutrenju preko cele godine da se poju po tri katizme psaltira, a na večernji „Ka Gospodu, kada“ bez tropara.

GLAVA 24 Da niko nema u ćeliji jela, niti pića, niti voća niti do jednog novčića Ako neko stiče imetak preko zapovesti manastirske, makar i jedan novčić ili voćku, bez znanja igumanovog, pod kaznu da padne.

U sredu i petak, zapovedam vam da ovo ne čuvate samo u postu, već i u sve dane preko godine, da ulja ne jedete. I samo jedanput dnevno da jedete.

mir i svima koji rabotaju domu Svetoga Simeona, mir i svim igumanima zajedničarima tvojim, i poklonjenje im tvorim preko tebe, čedo moje.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

kuvarica, sudopera; pre dva-tri meseca došla sa sela; blizu dvadeset godina ANĐELKO, zvani „Ćora”, lopov, nešto preko trideset godina MILE, stariji čovek, predstavlja se kao aktivista STAVRA, sredovečan, povučen, stalno čita

čovek, predstavlja se kao aktivista STAVRA, sredovečan, povučen, stalno čita novine PROSJAK, neverovatno star SKITNICA, preko šezdeset godina, pomalo izgubljen JAGODA, devojka iz unutrašnjosti, oko dvadeset sedam godina; odevena, po svom

JAGODA: Al ćemo se preseliti u tu Kanadu, prijavićemo, znate, i stalni boravak! CMILjA: To vam je preko sveta! A šta kad se razbolite, nikog svog! JAGODA: Nemam ni ovde nikoga, ionako! MILE: Jeste čuli šta kaže?

Nego taj. Matori. Što napastvuje. Devojke. Manijak! CMILjA: Kuku mene! Prvo pointe! JAGODA: Jurio me. I preko kufera! A pljusak! Ko iz kabla! Evo, još pada! Stigo me. Stego za ruku. Strašno. Ko da je kleštima. Evo.

Pa da popušim, sam, na Kalimegdanu! Sedim, pušim, gledam preko Save kako je u Vojvodini oblačno! A u reku i u oblake neko izručio čašicu klekovače!

TANASKO: Vi barem imate to gumirano platno! MANOJLO: Bolje da smo pošli na Savamalu, uz Dunav. Il preko Topovskih šupa. Ili ne valja ova karta, il smo pobrkali teren! TANASKO: Odvali mi ruke ova kokinka!

Slažu se i rastojanje, i pravac, ali se mesto ne slaže... TANASKO: Ja bi, goskapetane, digo ruke od svega! Preko cele Srbije peške, pa ništa!

Odneli ga zajdno sa govornicom! STAVRA: Zglajzo, bilo je i preko radija. I to zbog verbalizma. IKONIJA: Zbog čega? STAVRA: Zbog verbalizma. Kažu, govori, a ne sprovodi.

STAVRA: Čujem zglajzo ti onaj tvoj! MILE: Koji moj? STAVRA: Onaj sa govornice, što preko njega prolongiraš, i što mu ulaziš bez lektimacije! IKONIJA: Drug Vilotijević! MILE: Moj, zbog čega moj?

IKONIJA (sedne): Vilotijević? MILE (ustane): Vilotijević? STAVRA: (Polako spusti novine i preko njih pogleda u Vilotijaevića. Zatamnjenje.) V SLIKA (Kafana. Vilotijević sedi i večera, stalno pogledajući napolje.

Sada ti sam izvuci zaključak! CMILjA: A možda može preko Crvenog krsta? JAGODA: Kad bi mu bar znala ime i prezime! CMILjA: A šta kažete da pošaljemo opis?

JAGODA: Šta sad, crnā, da radim? Po čemu da ga poznam? ANĐELKO: Kažeš, ubica ušo preko krova? ISLEDNIK: Od garaže. Pa posle uz oluk, pa na verandu.

Stanković, Borisav - JOVČA

JOVČA (sruši se preko praga sobnjeg, potmulo ječeći). Pauza. Dole u kujni i na prozorima gasi se svetlost. Pozornicu osvetljuje samo mlaz

Padni mu pred noge, stope da mu ljubiš, moli, preklinji, da ih venča odmah, odmah, preko reda, bez reda. Obećaj prilog crkvi. deset oka zejtina, voska, kandilo, ikonu. Pare ne žalim.

TOMA (Stojni, oštro): Čuj. Da nas sakriješ dole kod sebe. Tu Ciganku s očima Vaskinim i gataru mi ćemo da prebacimo preko granice, daleko, da se ne vrate više. Ništa drugo, ne boj se. Nećemo da prljamo ruke.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Sovetovao bi me i karao, govoreći mi da to ništa ne valja; da je nam dosta i preko mere uređene poste čuvati, da je on vidio mnoge divije svetinje kao ja i da su sve to laži ili ludosti bile; da je

mi dolamu plavetnu i čakšire i crvene [h]ajdučke opanke, pak sutradan rano, nimalo ne oklevajući, ’ajde s njim zajedno preko rakovačke planine.

Ovako smo lepo dočekivati bivali ne samo u vreme svadbe, niti na jednom mestu, no svuda prelazeći preko Slavonije i Horvatske. Svuda se oni dobri ljudi raduju viditi koga iz daleka da istim jezikom besedi.

drug Atanasije prebude sa mnom u Zagrebu šest dana i, videći me nameštena pri dobrim ljudma, sedmi dan otpratim ga do preko Save i tu se s mnogim suzama rastanemo.

On ode put Beča, a ja, ne našavši tu više pomenutoga sveštenika, pokažu mi veliki drum preko Velebita, pođem i sam pokraj Svetoga Mikule, preko planine, put Like i Krbave. Proleće, krasota vreme!

ja, ne našavši tu više pomenutoga sveštenika, pokažu mi veliki drum preko Velebita, pođem i sam pokraj Svetoga Mikule, preko planine, put Like i Krbave. Proleće, krasota vreme! Sve pevajući da se gore i doline razležu!

Nigde ništa! Nikad doveka, pomislim u sebi, ne nauči[h] ja ovog jezika. Što je sitno — sitno preko svake mere i razloga.

Izvestimo se tu; kažu nam da s Hormovici može ko preko cele Albanije proći da se nikoga ne boji. Ali ga ja tako slaba od sebe nipošto i nikako ne bi[h] mogao otpustiti;

Tada se tu na[h]ođaše jedan iskusan u tome učitelj, no preko razloga vinopija i spavač. „Sledovateljno došao si”, veli mi, „u najbolje vreme, baš kako da si znao.

Nikom živu nisam se nametao, niti sam mogao, ni vremena imao, onde dolaziti gdi me ne žele. U dužnosti preko sile moje nisam se uvozio, a što sam mogao i pot[h]vatio se, to sam rado i verno ispolnjavao.

Neka mi niko ne baca preko nosa da sam po višoj časti pešice [h]odio, zašto ovo je mnogo bolje za me bilo radi mnogi[h] uzroka; no ova dva, koja

trpiti, a ja ne; zašto ja i proče moje društvo pešaci (kojega nas ima dosta, fala bogu), nami je lakše i opkoliti i preko preći, i gdi god vidimo [h]lad ili od kuća ili od drevesa, ili ako će i od plotova, a mi nama[h] u [h]lad, pak idemo

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

kutnje potrebe prodavši vino, ako je i ono rodilo, prodavši vunu i smok, prodajući voće kad mu je doba, i drva preko sve godine u gradu. Uz to, Osinjača je tkala po vas dan, a njezino je tkanje bilo na cijeni.

Iza tijeh kuća pružila se livadica, a pod njom odmah tekla je rijeka, šira no na drugoj strani ostrvca. Preko vode pružila se ravnica, a iza nje naslagala se brda, zagajena vinovom lozom i maslinicima.

— Dakle, ko je bija s Kenjom? Šta kaže? — zapita Bakonja, gledajući krivca preko ramena. — Bija mu je ćaća i Rore — veli knez. — A zbilja, ko je dakle napisâ taj leporat? — Ovo je prosta kartina!

Pa onda knez obrnu Kenja, pa što najbolje mogaše udari ga nogom gdje beše najmekši, tako da Kenjo preskoči preko praga. Pošto se sasvim razdani, Bakonja uzjaha na kulaša, a otac pođe pred njim, te se krenuše ka manastiru.

Kad prispje vrijeme berbi, svi se iz manastira raziđoše preko vode, osim gvardijana, Škorance i Balegana. Bakonja osta četiri nedjelje sa stricem u vinogradima, i svijem seljacima

A bolje po nas ako se prikovođani pripanu, osobito ove godine, kako je slabo rodilo! Zaista se preko vode razglasi kako se đakon potenčio, te se ne ćaše niko osloboditi da se noću došunja, pa da bi znao e će blago

E, ajd, ajd! Fratri odoše na kafu a đaci odvedoše Grga u crkvu. On zinu čim prijeđe preko praga, pak se pruži koliko je dug i širok i poljubi ploču. Đaci se glasno smijahu. Grgo ih zapita gdje je sveti Vrane.

— reče Srdar. Bakonja svrnu u novu mađupnicu, gdje nađe Bukara sama. Bakonji se učini da, koliko je naglo kročio preko praga, da je u Bukara sasvim drukčiji izraz lica negoli obično.

Bakonja na njemu, držeći u lijevoj ruci krst, u desnoj ćordu, sokoli ljute ratnike, pa pred svima pregazi njeki dug most, preko njeke široke vode i stani se u jednu prostranu ravan.

) Zatijem vojvoda Bakonja opet pojaha dora od megdana, i krenu se pred svojima na divove. Idu, idu preko širine, sve tutnji pusto polje pod njima.

Bakonji se kosa nakostriješi, te poteče ka staroj mađupnici, iz koje kuljaše dim i dopiraše graja, što nikad nije bivalo preko dana. Tu su prekovođani obrtali dva ovna, a Beljan i Škeljo nastojahu oko velikoga kotla, u kome je, kanda, vrio kupus.

Ta to je prava blagodat. Bakonja hoćaše poigrati. I opet ga uhvati mala vrtoglavica od pomisli: kako se sve to dešava preko noć! A svega toga ne hoćaše biti da rkaći ne poharaše manastir, da fra-Vice ne umrije na prečac!

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Daleki dvojniče, bliz, iz slične tame, Staru našu reč mi preko mraka hitni: Kako smo pod noćnom zvezdom sami, sitni. NA RASTANKU Iz korova glavu pomaljam: o trave Hvala vam na

KALEMEGDAN Gde je muzika što se nekad čula? Gde je čisti vazduh što strujaše Kroz zavese sa reke (uz korove i šaše) Preko ruke, kao milovanje deva s kula? Gde je ta kišna noć tišine, pa nanula Hod kroz pusti hodnik dok ne staše?

Jedne me mame, druge plaše — Neznanim glasom ko iz tmine: Uđi u mrtvo carstvo naše! KUĆA Budi me pijuk preko puta: Još jednu dragu kuću ruše. Opada njena boja žuta — To čisto zlato moje duše.

Nešto se u meni prenu, ko od treska: Bude se šakali iz moje pustinje I gone me, ludo, preko svoga peska. UMORNA PESMA Gde nesta strah pred svetom tu i pesma presta.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Još istog dana utvrdiše za mene koji sam noću prvi prešao preko mladog leda na Moravi, davio se i spasao, da nisam iz Prerova. Ja ne krijem da nisam.

Ovo malo zemljice oko Morava jedva se napuni narodom, pa se brzo iskrene i raspe preko Save. I opet noću sa planina silaze ludi i voda. U lipovoj kori donose decu. Psi laju po njihovom tragu.

Takvi su im čamci. Preko njene glave upravili kljunove i zamahuju sabljama, i sve kao da gori, sve kao da izranja iz dunavske magle, a ono — gust,

Taj smeh sada razbijeno odjekuje u njoj. Surovim i krupnim očima gnječi gunj, kuštravu kosu što prelazi preko gajtana, čakšire, kratke i naborane, mokru gomilicu stare odeće... Kako je mogla da ga poželi?

Sanke su prazne. Sa njih siđe samo Mijat. Aćim rukavom pređe preko očiju. Moja nesreća je počela kad sam ga prvi put odvezao u Palanku, u školu. Sad to vidim.

Odozdo, oštrim mlazom hvata očevu bradu. Samo njene dve malo ukoso upravljene raklje. On... U kući tiranin, a preko plota mazan i sladak. Samo dokle? Aćim se nakašlja.

I to je bratski! — Ja, Đorđe, tražim samo ono što mi po zakonu pripada. — Zakon?... Ja sam zakon! Sve je moje. Samo preko mog groba možete da se delite. Aja ću još da živim!... Obojica ste jednaki!

Kakva li mu je ta kojom se ženi? Gospodska! Prezir joj pređe preko lica, rujna od svetlosti žara. I on, sada, došao da podeli imanje... Njemu će ionako sve da ostane.

A ujutru, rano, iz mehane ga najpre poveo u magazu žitarskog trgovca Vasića. Otac je išao napred, sa štapom preko ruke, a on nekoliko koraka za njim.

U grudima kipi nešto gorko i vrelo. Skida fotografiju sa zida, preko kolena lomi ram, otvara peć, baca je u vatru, plamen bukti, gotovo je i s tim!

Ne, ne, to bi bio tipičan aćimovski gest. Treba spavati, pa sutra... Vukašin navuče čergu preko glave. Onda bez kolebanja skoči, obuče odelo i ne zapertla cipele.

Kad je Simka s lampom u ruci polako otvorila vrata, on je trgnuo pokrivač preko glave. Ona se s lampom nagnu nad njega. „Što nisi večerao?

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Devojčica je rasla, iz časa u čas postajala sve lepša, ali joj preko usana ne pređe ni jedna jedina reč. Samo su joj zlataste oči jače blistale.

trčalo stazom dete koje nikada nisu uspeli da imaju; smejalo se dvoje mladih kao što se oni nikada nisu smejali, a preko svega vejao je nežni zlatasti prah. Sa svih strana sveta dolazili su ljudi da vide vez Zlatoprste, da mu se dive.

Samo je u struji vazduha, koji je dolazio kroz otvoreni prozor, treperila orošena paukova mreža, a preko celog neba sjao zlatni trag vodeći prema krupnoj, usamljenoj zvezdi na zapadnoj strani neba.

Velika rečna majka s mukom podiže glavu uvis, i reče: — Ne tražite je više! Preko čitavog neba, sva blistava, kao šareni luk, putovala je mala reka.

I devojčica je išla: preko brda i dolina, preko ledenjaka i pustinja, postajući svakoga dana sve veća i sve lepša, sve dok iz 3emlje Plavih vetrova

I devojčica je išla: preko brda i dolina, preko ledenjaka i pustinja, postajući svakoga dana sve veća i sve lepša, sve dok iz 3emlje Plavih vetrova ne stiže glas o

— Gle, koliki su ti rogovi, ah, hah! — A kolika je tvoja repina? — odseče ismejani ljutito, pa tresnu prijatelja preko lica. Ovaj ga zgrabi za rogove. Pljas, tras! Poče tuča. Okupi se gomila radoznalaca. — Udaraj! Šta čekaš?

Iza prozora je, kao i uvek, gorelo svetlo, a preko vrata bio navučen teški zasun. Devojčičin otac ga ramenom izbi, ali vrata su iznutra nečim bila poduprta.

Tražio si me... Pa, traži me i dalje... — pređe mu starica pramenom kose preko lica, a dečak, sav užasnut, oseti kako se smanjuje i kao kapljica rose tone u travu. Ko bi rekao da su trave tako visoke?

Od njenih reči talas se zgrči i potamne od tuge, a stena se naglas nasmeja. Taj smeh trže ga kao udarac preko lica. — Pa i pokoriću te! — uzviknu prkosno i svom snagom nalete na stenu prvi, treći, pa sto treći put...

Jedino u jatu svi veruju da je na Mesecu. Čak ga, kada je mesečina najjača, i vide kako preleće preko Meseca. Oblaci i vetrovi čuvaju tajnu. Talasi, takođe!

Zar da im oni otmu zlatnu pticu? Posrtali su preko pustinja, provlačili se kroz prašumu, upadali u sneg do pojasa. — Gde li je naša lepa Ferfelina?

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

“ (Milan Kostić, „Stari Dorćol“, 1937) FRANCUSKA ULICA Preko Trga Republike, tu gde je pešački prelaz između Narodnog pozorišta i Kneževog spomenika, prolazi granica koja se ne

Ali, pre no što bi prodrla i počela da hara, uvek je pravila istu grešku: prvo je htela da promakne, nevidljiva, preko palisada, što nikako nije mogla. Neprijemčiv za užas koji je nosila sobom, palisad je nije propuštao.

Te su glave bile, kao opomena, okrenute putnicima koji su u grad stizali preko utabane terazijske ledine i zaustavljali se, pre no što uđu, na pustari pred Stambol-kapijom, po kojoj su se, kroz

) Gospodar Jevrem jaše kao što je nekada jahao kroz Mačvu ili preko dobara u Vlaškoj, samo što sad prolazi između automobila a automobilisti ga ne primećuju: naročitu kapu nevidimku ima

Dugo stoji na uglu svoje i Ulice Sedmog jula: automobili lete niz padinu, ka Dunavu, u kolonama, preko kolovoza od crnog sunca, a Gospodar Jevrem i njegov konj posmatraju kako se trgovci, koji su u dućanima baš na tom

Ali iz te se kože više nije moglo. Dok se u intovu Avrama Petronijevića vozio na Vračar, Vučiću, konji su kasali preko utabanog blata na Terazijama, a nad Batal-džamijom, tu gde je danas zgrada Narodne skupštine, prostranstva svetlosti

jači i Gospodar Jevrem, odjednom osmehnut nad malim nesporazumom naraštaja, obode konja i vine se u nebo, taj bezdan, preko Skadarlije. ULICA GOSPODAR-JOVANOVA Oduvek je voleo drveće i oduvek voleo da bude u senci.

) Senka promakne kroz prodavnice novina i kroz cvećaru, između filodendrona i asparagusa, padne preko klupa na kojima samuju penzioneri a vole se ljubavnici, opustoši prašinu na stazama pa sklizne na krila smračenih

Uprkos tome osećalo se da se ono, očekivano, vreme ipak bliži. Kad se sasvim približilo, Mirku je bilo nešto preko dvadeset godina i još ce ni po čemu kije videlo da će mu život početi da liči na starinsku priču.

Konda, koji je, dok je bio u turskoj vojsci, čuvao beogradske opkope prema Savi, znao je sve prelaze preko bedema. On se prvi popeo na pa lisad blizu Sava-kapije, a onda pomogao i ostalima.

stvar, Stojan Čupić, u junu 1806, nagovori Protu Mateju Nenadovića da pođu na pregovore sa Turcima, u turski kraj, preko Drine.

Zaista, u promenjenu Mačvu vratio se promenjeni Stojan. Mačva je bila utihla od svega što je prešlo preko nje; Stojan je bio tih od svega što je bilo u njemu.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Pod nogama ona rosna trava, A sa strane brda mirisava, A ovde se potok pošalio, Pa nam puta mladim preprečio; Preko njega skačemo lagani, I evo nas na drugojzi strani. A odavde sve još ubavije Kako samo dolina se vije!

se besomučno strvi, A moj Srbin neće žalit' krvi; Krv će teći potokom i rekom Gde se suze roniše lelekom; Krv će teći preko srpskih strana, Al' će suza biti ubrisana; Poleteće veliko i malo, Da odbrani što se srpsko zvalo; Zaigraće kolo

Opet jedno veče... I meni se čini, Negde daleko, preko triju mora, Pri zalasku sunca, u prvoj tišini, Tužna u senci smaragdovih gora, Bleda kao čežnja, nepoznata žena, S

Našto, kada je na jade nam data! Mati večnog straha; Kad ne dopire od pokrova dalje! Do groba mračna, A tajna preko ništavoga praha. Našto ta mudrost Božjeg Proviđenja, Crv kome se klanja! Našto me vara sa prizrakom umlja?

Al' je prošlo vreme preko tvoje glave, Iznemoglo telo, malaksale moći; Poznao si život i nevolje prave, I julijske žege, i studene noći.

Bez daha i kreta Vazduh je ćut'o, dok je kroza nj lio Mistični mesec maglice tanke Preko cvetova, trave, drveta. Senokos mladi pun poljskoga cveća Strepi u sjaju meseca i studi.

I k'o kad ptica, plašljiva i laka, Raširi krilca u noćnoj tišini, I ona prhnu i iščeznu nekud, Preko sokaka - k svojoj „Violini“.

Oči joj sjahu. Jedan blistav pramen Beše joj prosut preko lepog čela. Pred njom se uz put spletahu stostruko Vinjaga, pavit, i bujad zelena; Kupina trnjem zadiraše grubo U njene

Ležah k'o mrtav... A zatim, lagano, S još dva čuvara, uđosmo u kola. I tad k'o dusi juriti uzesmo, Preko mostova, brda, i dolina, U divljem trku... I pred veče besmo Pod kršnim Rtnjem, slikom ispolina. Pa napred!...

bez kraja, bolno plače Sumoran beskraj suri; U mrtvi suton što se hvata Jednači, jeca vesma - Po trulom lišću, preko blata Stara, bolna, i polagana, Ubogih, mutnih, šturih dana Jesenja kišna pesma...

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

jedan zrakah svijetlijeh preobrate i pravilno sliju, i šar ovaj da se pruži pravo u najtanju što mož postić žicu preko ravni užasna prostora, - ovaj prostor što bi ova žica sa tančinom sv'jetlom proniknula u prostoru onom užasnome,

Popa, Vasko - KORA

dobra Sklanjaš me nemo Noć me iznenadna traži U dnu drvoreda Platan cigaretu pali 9 Otrovni zeleni Časovi marširaju Preko našeg čela Putujemo iz tela Ćutanjem koje vuku Pogledi naši ludi Između očnih kapaka Stežem ti nagi pogled Bol u njemu

našem stanu Smeha tvoga da nema Zidovi ne bi nikad Iz očiju nestajali Slavuja tvojih da nije Vrbe ne bi nikad Nežne preko praga prešle Ruku tvojih da nije Sunce ne bi nikad U snu našem prenoćilo 15 Ulice tvojih pogleda Nemaju kraja Laste

u naručju Nosim Mlade jele duž pogleda Sadim Gradovima tvog ćutanja Lutam Rosu ti sa trepavica Berem Noć vitku ti preko pasa Lomim Brižne zore sa krovova Zovem 19 Mladost nam lista Zelena duž svih ulica Obrazi kuća sjaje se Kada

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Tužna srca pođoh u obližnju Kosmajsku ulicu i, preko ruševina zgrada koje su preprečile ulaz u nju, jedva dospeh onamo.

Zato me je iznenadilo i začudilo što je Viland olako prešao preko njega, a dugo se zadržao na beznačajnim zbivanjima. Evo što on o tome kaže.

a kao uvod tome i objavljeno poglavlje o Demokritu da bi se time dobila slika o razvitku hemije u vremenskom razmaku od preko dve hiljade godina. PITAGORA Godine 520.

Kao kakvi bregovi uzdižu se one iz ravnice u vis, a stoje onde preko dve hiljade godina“. „Preko dve hiljade godina!“ uzviknuše Pitagorini učenici. „Pa kada su onda sazidane?

Kao kakvi bregovi uzdižu se one iz ravnice u vis, a stoje onde preko dve hiljade godina“. „Preko dve hiljade godina!“ uzviknuše Pitagorini učenici. „Pa kada su onda sazidane?“ „U prastaro doba!

Na najvećoj od piramida, na Keopsovoj, radilo je barem sto hiljada ljudi preko dvadeset godina dok se građevinski materijal spremao, dovezao, obradio i uzidao.

Ta piramida ima visinu od preko pet stotina stopa, a širinu od preko šest stotina. Sazidana je od tesanog krečnjaka i granita, a svaki takav tesanik

Ta piramida ima visinu od preko pet stotina stopa, a širinu od preko šest stotina. Sazidana je od tesanog krečnjaka i granita, a svaki takav tesanik duži je od pet ljudskih stasova.

“, viknuše svi od reda. „Noću bi se smeo odmarati“, razjasni im Pitagora, „jer bi njegov put bio duži no onaj preko Grčke“.

Suvi vetar duva preko celog kraja, uskovitlava oblake prašine, nebo potamni, sunce se zamrači. Silna reka sužava se i malaksava iz dana u

„Gledao sam uzbuđeno oko sebe i prostro svoj pogled preko cele varoši. Nisam težio da upoznam njene bogove, hramove i verske obrede, već me srce vuklo da prisvojim ono naučno

Njeni hronološki utvrđeni događaji obuhvataju vremenski raspon od preko tri hiljade godina. Za to vreme odmenilo se na prestolu Egipta dvadeset i šest dinastija sa preko stotinu vladara.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Koračajući po sobi tamo-amo trljao sam nogu o nogu i micao ramenima da, trenutno, odagnam preko dva miliona žmaraca što su gmizali pod kožom mojih leđa i dovodili me do ludila. Nikakva posla nisam imao.

Ja brzo skupih noge koje bejah ugodno opružio preko celog sedišta, pa skromno zauzeh ugao koji sam izabrao kao najzgodniji i ne gledajući čoveka koji je ulazio, kad me on

na trkama; svuda oni i njihovi fijakeri, automobili, toalete, bes, rasipane, nemoral, kockanje u ogromne sume; sve preko naših leđa. Pogledaj ovog ovde prijatelja. Pa pokazujući prstom čoveka preko puta: — Šta ga ceniš? Milion kao groš.

Pogledaj ovog ovde prijatelja. Pa pokazujući prstom čoveka preko puta: — Šta ga ceniš? Milion kao groš. Pogledaj u kofere pa u njega. Pas nema za šta da ga ujede. Tip ratnog bogataša.

Pošto nisam aktivno učestvovao u sukobu, šta mi smeta, mislio sam, da preko njega pređem kao da se ništa nije ni dogodilo. Ali, na žalost, To je zadugo bilo neostvarljivo.

Tek kad sam se umorio, zadugo stojeći kraj prozora, ja se ponova ispružih preko celog sedišta i pokušah da čitam. Ali sam brzo odbacio dosadnu knjigu i stao, bez reda, da mislim o svačemu.

zemlje i malih, cementom ispunjenih džakova, preko kojih je, da maskira liniju, nabacano već osušeno požutelo granje. Iz tih rovova, kao iz raspuknutih grobova, izvlačili

izlazila lenjo iz pasivnog zaklona, narednik je psovao i pretio, jedan poranio avion zujao je iz daljine; a tamo preko preprečnih žica, krstina, neprijateljskih rovova, ukopanih među šiljaste i oštre karpe, usred krševa, tamo u daljini i u

krstina, neprijateljskih rovova, ukopanih među šiljaste i oštre karpe, usred krševa, tamo u daljini i u zorinoj svetlosti preko beskrajnih talasastih masiva, ocrtavali su se ogranci Babune, plavila se Otadžbina.

I tek sad shvatam šta to znači produžiti dušu, nadživeti se. Ovu su kartu prebacili Bugari preko žica. Kad sam je primio ja sam se obneznanio od sreće.

I kao što sam bez svesti odstupao preko arbanskih gora, rasejano prelazio mora, zbunjen lutao između maslina, lud koračao po usijanom Halkidiku, tako sam se

sva ova hučna galama, on je uzdržavao konja, koji se, uplašen od svetine, propinjao i iskolačenih očiju gledao preko mase. — Živio, pobratime! — i ja zgrabih za uzde.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Nekako su se spljosnule, izgubile svaku težinu i svaku zapreminu u vremenu — puka arabeska moje misli —, tako da preko njih bez zapreke posežem rukom u moje djetinjstvo, kao preko nesuštastvene ograde opsjenareva užeta...

zapreminu u vremenu — puka arabeska moje misli —, tako da preko njih bez zapreke posežem rukom u moje djetinjstvo, kao preko nesuštastvene ograde opsjenareva užeta...

stakla; ona na desnoj, sunčanoj strani sjala su u žaru, oživljena žutilom sunca koje je nadiralo i čisto previralo preko okvira, a u brušenim rubovima lomile su se zrake rasipljući se u jarkim duginim bojama; ona na lijevoj strani bila su

Naša misao neprestano prelijeće po nepoznatim vidovima života i svijeta kao što utančani prsti slijepca prelaze preko nepoznatih i nepojmljivih lica.

da se o njima da sentimentalnosti što je njeno, da joj se plate odgovarajuće „stalije i kontrastalije”, pa da je čovjek preko čitave godine miran.

IV Uvijek kad na paviljonu preko puta otvore ili zatvore jedan prozor, mojom sobom preleti miš. I taj me miš podsjeti na jednu svjetlosnu igru iz

slijepca prosjaka na uglu, zatreperio u krošnji bagrema, pa naglo preskočio, zagnao se u mračnu hladovitu dubinu konobe preko ulice, zalepršao u ogledalima brijačnice, zaigrao na stoliću starog časovničara što s lupom na oku pažljivo čačka među

I opet se zabavljam gonetajući: ko je taj što otvaranjem i zatvaranjem prozora na paviljonu preko puta nesvjesno nagoni svjetlosnog miša po mojoj bolesničkoj sobi? V Oca nisam upamtio.

U blagovaonici je preko čitavog dana boravio, kao njen tihi šumski duh, moj bolešljivi stric. Bio je nekoliko godina mlađi od mog oca: između

I, spremajući se da zaspu, jedan od drugog okreću lice k zidu ili navlače preko glave ponjavu. U takvim mi je slučajevima ujutro dolazio poriv da drugu sa spavanja reknem: „Čovječe, budi miran: nisam

najviše zbog mastike volio i bakinog brata, otmjenog starog gospodina iz porodice što se prije više decenija doselila preko mora, koji je, uz ostalo, imao i malu destileriju eteričnih ulja.

kako bi mu se najprije, prije nego sama misao, porodila neka nejasna slutnja te misli: kao sjena dlana da je prešla preko obasjane plohe.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Narod gospoda, korača, preskače preko potočića, jendeka i vrzina... Đurica to isto čini, ne prestajući zvoniti jednačito i snažno, ali ga taj jednačiti zvon

Svako pleme imalo je svoju sovru — četiri direka, po bodena u zemlju i spojena prečagama, preko kojih su nameštene uzduž dve široke trenice; na njih se stavlja jelo; okolo ovih trenica poređane su druge za sedenje.

Nosio je vazda dokolenice, povezane šarenim podvezama, o kojima su visile po tri kićanke, a preko dizluka — čarape za šaku duže od obične mere; zbog toga je i kajišâ imao pet šest uvojaka više no obično.

Đurica najpre beše oborio glavu i gledaše nekud u stranu, ali kad pisar pomenu opasnu krađu, njemu zadrhtaše usnice, a preko lica mu pređe, kao senka od oblaka, neka laka, neosetna drhtavica, neki naročiti izraz velikoga duševnoga nemira.

uzviknu kmet odjednom, izdvojivši iz one gomile jedan veliki fitiljaš, koji beše istovetan onomu, kojim se beše opasao preko pasa. — Otkuda ovaj peškir kod tebe? — zapita on babu. — Znaš, valjad', kad ti je Mićo ležao kraste ko ga je izvidao.

Robija! okovi!... Ili... ili šta? ono što Vujo hoće, onaj, strašni korak: pušku preko sredine, pa u goru!... Samo da me niko ne vidi. Ali ako svrate u sudnicu?...

— iščita apotekar čitavu deklamaciju. — Ej, Tanasijo, pošlji mi dvaeset para jalovu papriku — viknu Mitko aščija, preko od kancelarije. »Ala žive ova gospoda!

mu je bilo veoma potrebno da se ma čim zabavi, da nađe ma kakva posla umu, samo da ne misli o onome što je od jutros preko glave preturio.

Istrča i kapetan sanjiv, s ogrnutim kaputom preko leđa i papučama na bosim nogama. Stadoše da se kupe, najpre jedan po jedan, a posle gomilama, radoznali i bunovni

A Đurica, pretrčavši s Vujom (ostali pomagači raziđoše se na razne strane) preko ulice i potoka, dohvati se šume, pa se u njoj oseti onako isto, kao riba kad se sa vrela peska vrati u vodu...

Obe stajahu naslonjene uz duvar, a po zidu behu izvešani revolveri, fišeklije za pojas i za nošenje preko ramena, noževi, pištolji i još mnoge stvari, kojima Đurica ne znađaše namene.

Bele se, vele, na njemu košulje kâ sneg, a pušku nosi ’vako preko ruke i obrće se na sve strane. — Biće to koji drugi, a on sad ne sme nosa pomoliti, dok ne sastavi društvo.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

kad štakom prekrstiš, svašta se mora pred tobom okameniti, ili, ako hoćeš, oživeti; papuču kad obuješ, možeš preći preko svake vode. Kad je Petar ovo čuo, malo se promisli pa im onda reče: — Deco, ja ćy vam te stvari podeliti.

Kad je Petar već došao bio blizu one zemlje, opazi ga ona devojka i iziđe pred njega, da ga odbrani od smrti i prebaci preko vode u svoju zemlju.

Onda zmija poviče iz požara: — Čobane, zaboga, izbavi me iz ove vatre! Onda joj čoban pruži svoj štap preko vatre, a ona po štapu izađe pa njemu na ruku, pa po ruci domili do vrata i savije mu se oko vrata.

Car odmah viknu dva stara miša, te ih posla, i ne potraja dugo a oni donesoše preko pedeset prstenova razne veličine, a to je sve što su od iste badže pokupili.

On uzme od nje jednu dlaku, pa je pusti. Opet, tako idući preko jedine planine, nađe kurjaka gde se uhvatio u gvožđa. I kurjak, kad ga vidi, reče mu: — Po bogu da si mi brat, pusti

ne daj! A psi skoče te za njim, pa ga stignu, i odmah ga rastrgnu, ali iz vepra skoči zec, pa nagne preko polja, a carev sin pusti hrte: — Drži! ne daj!

— Pre pet i više godina, u nekom selu daleko odavde, imaše jedan siromah čovek neki vinograd, koji je preko mere rađao grožđe. Na to grožđe navadi se ova ala, pa ga pozoba svake godine.

opanke i ne satreš gvozden štap tražeći me, niti ćeš se s tim detetom što ti je pod srcem pre rastati dokle ruku preko tebe ne prebacim. To izreče, pa ga nestane.

traži — pa sam, veli, došla pitati tvoga sina, ne bi li mi mogao on za njega što kazati, nije li ga gde video, jer on preko svega sveta prelazi. Sunčevoj se majci na to vrlo ražali, pa joj reče da se skloni malo za vrata.

i kao mrtav utiša se, a ona kad ostane sama s njim, stane mu govoriti: — Svetli care, sunce ogrejalo, baci desnu ruku preko mene, ne bih li se rastala s tvojim detetom. Ali car niti što vidi ni čuje.

obenđeluči, i tako se car opet zanese i ne čuje kad ona stane vikati: — Svetli care, sunce ogrejalo, baci desnu ruku preko mene, ne bih li se rastala s tvojim detetom.

Kad bude ujutru, straža pripovedi caru kako već dve noći ona žena s njime spava, i jednako viče da prebaci desnu ruku preko nje, ne bi li se rastala s njegovim detetom.

Petković, Vladislav Dis - PESME

U trenucima kada vetar muka Ode nečujno preko moje glave, I pojave se san, dubine zvuka I melodijâ — tad prijatne jave Opkole mene, i tad moje oko Ne vidi više

IDILA Reka teče mirno, blago; voda blista; Sunce sija, zvono lupka, ovce pasu; Povetarac lako gazi preko lista; Odmara se i sam vazduh u tom času.

A zbog greha što učini reka ista, Sunce sija, kao i pre, toplo, blago; Povetarac lako gazi preko lista; Ovce pasu, i voda se tako blista.

kako tama, Nečujno i tiho, ne praveći zvuke, Po zidu se penje u čudnim slikama: K'o ljubavna čežnja, kao tuga znana Preko mrtve drage, preko groba lednog; I nasuprot tami iz ranijih dana, Javlja mi se slika srećnog jutra jednog.

i tiho, ne praveći zvuke, Po zidu se penje u čudnim slikama: K'o ljubavna čežnja, kao tuga znana Preko mrtve drage, preko groba lednog; I nasuprot tami iz ranijih dana, Javlja mi se slika srećnog jutra jednog.

Ustao sam rano, preko običaja; Otvorio prozor. Izgledaše kao U prirodi da je bilo okršaja Nekog groznog, strašnog. Vazduh mokar pao.

Je l' podnožjem pao Sad blesak zore, pod kojim je dis'o U tami čovek?... Gle, kako se nija I ide boja preko vetra, granja, Ustavlja nered i tišinu svija I dugu vuče! Otkud ove zore U času kada kob i očaj sanja?

Bojažljivo priđoh do prozora tvoga: Modra, bleda svetlost na zavese pala. Inače svud pusto, svud nigde nikoga, Samo preko lišća noć je uzdah slala. Pod prozorom zastah.

Kao eho sreće, bez šuma i glasa, Preko tajnih snova visinama stremi, Kao zora nebom zračno se talasa, Kao veče u noć gubi se i nemi.

Kroz prirodu, preko drva, ružno Jesen ide; gole grane ćute. I crnilo obavilo tužno Koru, vidik, vreme i minute. Bol klonuo; magla i

Svuda zemlja; vidik pao. Vlažna tama Po zvucima, preko mira, leži, spava. I tišina u dolini zaborava Mirno trune. Nigde ničeg što se budi. Sumaglica. Noć bez neba.

Nema promena. San jednak, kameni Spaja sva mesta sa predelom nada. Osećaj mirne ravnine na meni I preko stvari nepomično vlada. U mome oku poslednji prameni Još žive kose. Više se ne strada.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Ali preko je potrebno prvo povezati okolnosti i prilike koje su im prethodile i u kojima može da se nađe njihovo delimično objašnje

predsednik Edisonove kompanije za osvetljenje, gospodin Bečelor (Batchelor), upravnik radova i ja ušli smo u mali hodnik preko puta zgrade 65 na Petoj aveniji gde su se nalazile kancelarije kompanije.

U blizini grada u kome sam u to vreme učio nalazio se mlin za brašno sa branom preko reke. Po pravilu nivo vode u reci je bio samo dva do tri inča iznad brane i plivanje do nje nije bilo tako opasno, u šta

U jednom od svojih izuma nameravao sam da pošaljem pisma i pakete preko mora kroz cevi položene na dno u sfernim posudama koje bi mogle da izdrže hidraulički pritisak.

Napokon sam krivudajući, na svoju sreću uspeo da se preko požarnih stepenica dokopam laboratorije, gde sam zbacio svoj kaput i prerušio se u vrednog kovača i počeo da kujem.

potpuno zadovoljstvo, automatizam života, ne samo kroz stalno posmatranje pojedinačnih postupaka već mnogo uverljivije preko određenih uopštavanja.

U ono doba tako nešto se smatralo magičnim a, u stvari, sve je bilo tako jednostavno jer sam preko svog aparata ja davao odgovore.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

osamnaestog veka naš narod je pod vrhovnim zapovedništvom princa Evgenija Savojskog pomogao da se Turci proteraju preko Dunava.

U svetu ima mnogo čega o čemu ne možeš saznati ako ne umeš da čitaš i pišeš. Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa; znanje je svetlost koja osvetljava naš put kroz život i vodi nas u život budućnost pun večne

U svetu ima mnogo čega o čemu ne možeš saznati ako ne umeš da čitaš i pišeš. Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa; znanje je svetlost koja osvetljava naš put kroz život i vodi nas u život budućnost pun večne

Na taj dan prvi put sam javno govorio. Uspeh je bio preko svakog očekivanja. Moji nestašni drugovi ovoga puta nisu se smejali; naprotiv, zanimao ih je moj govor i to me je jako

Noću je posao čuvanja bio izuzetno težak. Prinuđeni da preko dana ostaju u hladovini pod drvećem, volovi bi se slabo koristili dobrom pašom, pa bi noću bili gladni i tada bi

Teško je bilo čuvati volove da ne odu noću u kukuruze i zato je iskusni vođa govedara trenirao svoje momke preko dana za posao noćnih čuvara.

Međutim, nije potrebno ni naglašavati da smo mi preko dana trošili višak energije na hrvanje, plivanje, igranje po travi i na druge zamorne igre, a tek onda smo pristupali

da negde duboko u noći, kada čujemo slabačak zvuk crkvenih zvona u rumunskom naselju, oko četiri milje istočno od nas, preko kukuruza na naš pašnjak duva povetarac koji nosi miris slatkog, mladog kukuruza našim gladnim volovima, pozivajući ih

starog grčkog mudraca Aristotela, svetlost izvirala iz oka i slala naokolo zrake - pipke na okolne predmete i da preko zraka-pipaka vidimo okolne predmete na isti način kao što te predmete osećamo preko čula dodira.

- pipke na okolne predmete i da preko zraka-pipaka vidimo okolne predmete na isti način kao što te predmete osećamo preko čula dodira.

Na poselima u Idvoru slušao mnoge priče o sjaju careve palate na vrhu brega Budima i o čudima visećeg mosta preko Dunava koji je spajao Budim i Peštu. Čitave legende su bile ispredane u Idvoru o ovim divnim stvarima.

javne istorijske građevine od kojih je svaka pričala svoju priču o staroj slavi češke kraljevine; stari kameni most preko reke Moldave sa kipovima hrišćanskih svetitelja; kraljevska palata na bregu Hradinu, koja kao da se izdizala iznad samih

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Željni tihe vatre i slatkoga sna, instinktivno uputiše se prema svetlosti. Ustaviše se tik do otvorenih vrata, preko kojih je žarka svetlost i vlažan vazduh čak do njih dopirao.

Žena je vremešna, pristala. Na glavi joj kovrljak, obavijen maramom; na se je navukla haljinu, a preko nje sukneni sadžik. Muškić se tek zamomčio.

Nego, čovek snuje, a bog određuje! Iznenada obrnu vreme. Radeći preko dana, opaziše kako se nebom k severu vucare svetli oblačići što su izgledali kao raščešljano runo.

— i pruži joj nešto novaca. Cveta prihvati novac i stade ga prebrojavati. Nije verovala svojim očima. Prebaci ga preko ruku nekoliko puta. —Malo je, gospodaru! — i zagleda u šaku. —Koliko smo se pogodili? —Je... No nije ni toliko.

—Zbogom! — pozdravi Cveta i zbunjena iziđe. Putem razmišljaše. Doseti se da nema ni toliko kolko je trebalo da se preko prebaci.

—Eto, ne prikupih ni za prevoz! —Pa kako ćeš? upita je preko volje neki iz društva. —Ta pustiće me, neće gledati na malo! —A—ja, vidi se da si nevješta. Nećeš ti danas kući!

I Cveta s Markom odluči unići, pa dogodilo se što mu drago. Lepo priđe s njim preko daske, htede zgodno da zakrene među svet, ali je najednom ugleda onaj mornar i upita za biljet.

Naredni dan iza oluje osvanuo je vedar i more se utišalo. Sreća htede, i brod što jevtino prevozi krenu odmah jutrom preko mora. Ukrcaše se i lepo prispeše na drugi kraj.

Cveta se, u poznatoj joj varoši, lakše snašla nego onamo preko mora. Suvim je lako, mada je do njene kuće, preko brda, još čitav dan hoda. .

Cveta se, u poznatoj joj varoši, lakše snašla nego onamo preko mora. Suvim je lako, mada je do njene kuće, preko brda, još čitav dan hoda. . Nije joj se žurilo, moraše je briga: kako će bez para doći bolesnome čoveku?

Poslije, preko grada vode ih u sud. Putem besvjesno gledaju u čeljad i nažgane fenjere; nijesu znali kud ih vode, nijesu ništa taj čas

—Ja ti se radujem, — reče joj gospođica, kad se Cvijeta, postiđena, iz kuhinje vratila, i nasmija se preko volje, kao da joj zavidi na tolikoj sreći. —Lijepo ti je izašlo, da! — pomilova je i gospodarica.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Razume se da je mnogo šta uzeto iz hrišćanstva, ali, verujem, preko ili posredstvom naše narodne pesme: Sklopi oči protopop Nedjeljko, Tiho poje a s dušom se djeli Nije znao kad je

I što je naročito važno, među tim se piscima nalaze i neki od najznačajnijih koje imamo, recimo od Laze Kostića, preko Borislava Stankovića i Vladislava Petkovića, pa do Rastka Petrovića.

Kad se bolje promisli, vidi se da je to zapravo bio preko potreban proces kulturne homogenizacije na jezičkoj ravni. Homogenizacija, opet, podrazumeva veći stepen organizacije

Deset godina kasnije, od 1918, Dučić je počeo da objavljuje pesme kraćeg stiha: od deseterca, preko deveterca i osmerca, do sedmerca.

koji se vraća iz rata, pojavljuje se „jedan dobar drug“, koji se takođe iz rata vraća: iz azijskog dela Rusije, pa preko Japana i Engleske. Mnogo kasnije Crnjanski je u jednom intervjuu naveo i njegovo ime: Miloš Birimac.

Drugo svojstvo nalazimo u junakovim putovanjima brodom od Singapura i Bombaja, pa preko Kaira i Malte do Soluna. Treće je njegova teorija o tajnim vezama u svetu.

Crnjanski nam u tome pomaže svojim sećanjima objavljenim 1929. godine: sudbinu za vreme rata i putovanje iz Rusije, pa preko Japana i Engleske opisuje kod svog prijatelja Siba Miličića na isti način kao i ranije kod Birimca.

Od Vojislava Ilića, preko Rakića i Pandurovića do Disa, udeo smrti gradualno se uvećavao. Ne samo što se, recimo, draga poglavito pojavljuje kao

u manifestima svih ili gotovo svih najvažnijih avangardnih književnih pokreta, od italijanskog i ruskog futurizma, preko nemačkog ekspresionizma, pa do francuskog dadaizma i nadrealizma: da se jezička sredstva troše, habaju, da se

se gaženjem žitnih polja stiže do božanskih dedova („Bozi su moji dedovi“), to jest do slovenskih bogova: I ko tur mrki, preko plandišta, Kroz žitna polja evo dolazim, I gazim klasje i zrna gazim. – Gledajte, bozi, mene mladića!

se dahom dotiče s nebeskim svodom, odeva se i u njegove boje, obvija se plavom linijom horizonta: „Od čela do pasa, i preko grudi, prevučem Liniju Onu dugu.

tone... večno tone... I ritmično struji, k’o šum mekih krila; Preko moje duše, sanjive i bone, Snova nekog Boga rasiplje se svila („U majske večeri“) Poezija Rada Drainca, za razliku

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ŽIVKA: Pa zar sam ja tome kriva? Pitala sam je preko kuma-Drage i ona kaže: neka dođe, kako da mi ne dođe gospa-Živkina ćerka; nisam je videla otkako se udala.

III PREĐAŠNjI, ŽIVKA ŽIVKA (dolazi spolja pod šeširom a za njom jedan fotografski šegrt nosi preko ruke haljinu uvijenu u beli čaršav): Metni ovde! ŠEGRT (ostavi haljinu preko stolice). ŽIVKA: Tako, sad možeš ići!

ŠEGRT (ostavi haljinu preko stolice). ŽIVKA: Tako, sad možeš ići! ŠEGRT (ode.) DARA: Gde si, boga ti, nosila tu novu haljinu?

zeta; s tobom ne želi više ni da razgovara kao sa zetom i, ako imaš što s njom, možeš doći samo kao stranac, podneti preko mlađih vizitkartu i moliti je da te primi – i samo zvanično da razgovaraš sa njom. ČEDA: Tako je poručila?

Ovo je, znaš, onako, malo familijarno objašnjenje. ŽIVKA: Nije mi baš prijatno, ali... (Hoteći da pređe preko stvari.) Kako si ti, teča-Jakove? JAKOV: Pa, znaš kako je kad čovek živi na parče.

je jedan napudrovan praznoglavić, koji se zaljubljuje u svaku mandarinku dok je na vlasti, te mu ove ćurke izrađuju preko svojih muževa klase.

VASA: Palo mi je na pamet, ako može nekako, što kaže onaj naš novi rođak, da se dozna preko ženske linije. ŽIVKA: Kako misliš?

ŽIVKA: Proteraću ga, tražiću još ovoga časa da se protera! VASA: Je l' u Ivanjicu? ŽIVKA: Ama, kakvu Ivanjicu? Preko granice, razumeš li, preko granice, kao što se skitnice i kockari proteruju.

VASA: Je l' u Ivanjicu? ŽIVKA: Ama, kakvu Ivanjicu? Preko granice, razumeš li, preko granice, kao što se skitnice i kockari proteruju.

VASA: E, taj si mu kolač lepo ispekô, to ti se mora priznati. Ali ovaj drugi kolač, što si ga ispekao Živki preko novina, to ti ne valja. ČEDA: Pregoreo je malo. VASA: Pregoreo je mnogo, a ne malo!

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

galerije: bolesno pirofobičan, on gubi glavu već pri pomenu vatre, a uvija se i natrpava različnim krpama, preko potrebe i svake mere.

u prvoj verziji Nečiste krvi vreme teče unazad, od sadašnjosti ka prošlosti, to jest sadašnjost preuzima ulogu okvira, preko kojih se i izlazi u vanknjiževni svet, a prošlost je vreme odigravanja književne radnje.

i uzajamno povezane s njegovim umetnički motivisanim sklopom, pa nas stoga odnosi u sintaksičkim strukturama i mogu, preko lanca povratnih veza, dovesti sve do najskrivenijih odnosa u njegovoj narativnoj strukturi.

Metnula korpu na glavu, te joj svilen peškir, prebačen preko korpe, svojim krajevima zaklonio celu glavu [. . . ]”. 112 Peškir, naravno, nije mogao zakloniti celu glavu; to Magda

Neprirodan, on nas preko zamislive mišićne dinamike vodi ka vrlo intimnim, čisto telesnim Sofkinim utiscima: o doticanju tela s odećom (otuda

U Sofkinome doživljaju upravo to i nalazimo: s jedne strane, odveć velik prostor (VP), preko mere onog kućnog na koji se navikla; s druge strane, odveć malen (MP), tako da je pritiskuje.

prvo kapija, „velika, teška i jaka kao grad”, a odatle, „kroz kapiju”, ona kuću tek „nazire onamo, u kraju, i preko onolikog dugačkog dvorišta”.

129 Doživljaj protezanja prostora - od mesta gde se lik nalazi, pa sve do „onamo”, „u kraju”, i to „preko onolikog dugačkog prostora” - ovde je dat u gotovo čistome vidu.

U XXXI glavi Tomčina priča o svom odmetanju u Tursku, o prelasku reke ne preko mosta, nego poviše njega, kao i o tumaranju kroz mračnu šumu, stilizovana je pomoću vrlo jakih folklorno-mitskih

A, opet, ono što o ocu može saznati, osobito o njegovim nejasnim namerama, poglavito saznaje preko majke. Zapravo više iz majčinog ponašanja nego iz njenih reči; iz povremene majčine zabrinutosti i uznemirenja ona

U reci je voda „zamrtvljena, a sva mračna, mili i preko brvna, jaza, kao pri kraju svoga korita, valja se i nestaje u kao neki ponor”.

od velike seobe 1690, predvođene patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem, nisu prestajali u većim talasima da beže preko Save ispred turskog nasilja i pustošenja. Puk je iz sremskih i slavonskih sela krenuo u proleće 1744.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Skiću po pečalbi od mora do mora i daleko preko Dunava, noseći u mekoj tugovanki nostalgiju za rodnim kršem kao niko iz našega plemena.

ukoliko mu je rasla mržnja na one, nešto ranije isturčene, koji mu kuću razoriše, i tisućna stričeva stada pregnaše preko Koritnika. Odmetnuo se bio u šumu kao i svaki nemiran duh.

K manastiru se ne bi nikako moglo prići da preko uzanoga ponora nije prebačen na drugu stranu laki mostić, Ograđen i pokriven šindrom, nekad jamačno pokretan.

Poljaci su ostavljali svoje slamne kolibe n niko nije imao pravo da se požali na potru ili krađu ni preko puške ni preko suda...

Poljaci su ostavljali svoje slamne kolibe n niko nije imao pravo da se požali na potru ili krađu ni preko puške ni preko suda...

A nauman je bio da uđe odvažno, da prvim svojim držanjem osvoji svoju domaćicu i Spase sebe od njenih prekora. Preko ruke je držao velike kosturne bisage, pune raznih darova, čime je mislio da zbuni i ženu i zavara dete.

Lijepo ćemo se napiti, večerati, pa kad zora počne pucati, mi dijete za ruke pa preko Ilinice na Ibar, a odatle preko Kopaonika u našu Milu Srbiju!... — Nikad!...

Lijepo ćemo se napiti, večerati, pa kad zora počne pucati, mi dijete za ruke pa preko Ilinice na Ibar, a odatle preko Kopaonika u našu Milu Srbiju!... — Nikad!... Kakva Srbija, ženska glavo, u priču ti bilo!...

Sve: Srbija, Srbija; Kosovo, Lazar. Miloš; ćeraju Turčina u Šam preko mora, a on šalje u moj Kolašin mrtvoga Muta Tasildara da učetvere ubilježi ono danka što nam knezovi razrežu.

Kakav si mi ti Turčin!.. Moj dragi, moj mili, po Bogu brat, kum. otac n majka!.. Poslušaj me, kad zora zarudi... preko Ibra, preko planina, u... u... Miloje!.. U... u...

Moj dragi, moj mili, po Bogu brat, kum. otac n majka!.. Poslušaj me, kad zora zarudi... preko Ibra, preko planina, u... u... Miloje!.. U... u...

i mirno, ona ih brižljivo spusti ispred vrata, pa ova oprezno pritvori, nabaci veliku gvozdenu rezu na dovratnik a preko ove duboko uglavi klin. — Pomozi Bože, a oprosti nekriva kućo, u kojoj sam i dobra viđela!

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Bio jedan mladić u službi državnoj, Preko čijih ruku prelažahu novci. Gde novaca ima, tu s’ i đavo nađe, A đavo ne spava već sve na zlo smišlja.

Setiće se ljudi, Kakvih ima svuda, I dotaći će se Njena nerasuda. Susetkinje mogu Da je preko glede, Pakosnice mogu Da je i uvrede.

ČUDAN SAN (Mađarski od E. Jakaba) Onomad sam čudan sanak snio: Šećući se preko trotoara Nađoh što je neko izgubio, Nađoh neče srce iz nedara.

Molim, molim da se malo Bolje razumemo. Da smo štogod preskočili To reći ne smemo. Preskakanja bivalo je — Ali preko nas. (Je l’ ko nogu uganuo, To je njegov špas).

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

da je uvek bolje čitati kakvu poleznu knjigu nego na bal ići; jer se na balu mlogo protiv sostava tjela čini, tamo se preko mere igra i skače; ne spava se celu noć, bogzna šta se jošt dogoditi može, koje neugodnosti čoveka pri čitanju kakove

ANČA: Jest, milostiva gospoja. FEMA: Propopo, Ančicken. Ti si služila kod noblesa, kako se sad nosi šal? Preko ruke ili oko vrata? ANČA: Preko ruke, milostiva gospoja. (Zabeleži.) FEMA: To je moj gust.

FEMA: Propopo, Ančicken. Ti si služila kod noblesa, kako se sad nosi šal? Preko ruke ili oko vrata? ANČA: Preko ruke, milostiva gospoja. (Zabeleži.) FEMA: To je moj gust.

RUŽIČIĆ: Nebo grmi, zemlja strepi, Sunce sija, trava rasti, Slavuj peva, ševa trepti, A duh stihotvorca leti Preko polja, preko brega, Preko vozdušnoga snega, Na visoki Parnas, Gdi s’ izvija ljupki glas.

Nebo grmi, zemlja strepi, Sunce sija, trava rasti, Slavuj peva, ševa trepti, A duh stihotvorca leti Preko polja, preko brega, Preko vozdušnoga snega, Na visoki Parnas, Gdi s’ izvija ljupki glas.

grmi, zemlja strepi, Sunce sija, trava rasti, Slavuj peva, ševa trepti, A duh stihotvorca leti Preko polja, preko brega, Preko vozdušnoga snega, Na visoki Parnas, Gdi s’ izvija ljupki glas.

kad pomislim kako će oko mene moje komšinice puziti, kako će me nazivati milostivom gospojom filozoficom, a ja ću nji preko gledati, da pokažem da sam veća od nji. SARA: Mi ćemo se svaki dan na četiri konja voziti.

) (Zavjesa pada.) DJEJSTVO III POZORIJE 1. FEMA (sasvim u cerveno obučena, sa šeširom na glavi, spustila val preko lica i naslonila se na ruku, koketirajući), SARA SARA: Madam de Mirič, vi ste se jako zamislili. FEMA: Komi fo!

JOVAN (vrti glavom): Da nešto ustane pokojni majstor! FEMA: Opet ti? JOVAN: Ala bi nas mlavio. Sve bi se preko ćilima i Žutova prevrćali. (Otide). SARA: Šaljivo se momče vidi.

Miljković, Branko - PESME

proplanke krvi i peščano podne sam odbolovo al topli hleb tvog imena još mrvim ptico među predelima, Stražilovo zemljo preko moga zaspalog uma dok list po list umire šuma Dete sakriveno u jednom poljupcu pati sutra rođeno.

Sfingo s pticom lažljivom umesto lica koje svlada tajna iza slepe maske. Rođenje je jedina nada. Vidim smele mostove preko kojih nema ko da prođe. Spavaj ti i tvoja sudbina pretvorena u brdo, kruta gde provejava smrt i ljubav ne spasava.

U tihom se cvetu neke vatre pale. Izgubljene u svetu varke mi oko snuju. O tužne noći preko sna mog pale! Nek nebo usni oganj i oluju! U tihom se cvetu neke vatre pale.

moje krvi i njihove zelengore VIII Za one koji su iskoristili smelo mogućnost umiranja za one koji su prekoračili preko svoga leša za njihovu smrt tako potrebnu protiv smrti za one koji su sada jedno jer svet je podeljen ljudskom kožom na

PETRU DžADžIĆU SVEST O PESMI ALENU BOSKEU Mene ničega više nije stid. Klonu sunce preko svega. Željen plod pun je noći. Glas, što sebe sanja, zid otkri u daljini gde zazidan mi brod.

NOĆ JAČA OD SVETA O, koje li je vreme u kosmosu Saznan od zvezda rujni ponor cveta Prevazilaziš se maglom preko sveta Nema uspavanke za srditu joj rosu Jača od sveta noć tajnih prepleta Očara prazninu zaspalog tela što se

Eto to je ono što se naziva pesnikom: biti licem u lice svetu preko puta pustinje i neke zvezde naopake i videti sve gde drugi vide samo noć.

ZAPIS Razljućen plod Ismejani šećer Žestoku rakiju spravlja Od sunca i sutrašnjeg dana Jedan mrtvi orao Leti preko neba Sto razbojnika na mestu anđeoskom S budućnošću se šali SUZA Hiljadu violina — krilatih pasa Preleće nebom i

ko svoju pesmu ne plati glavom Ali suviše vešta pesma čemu koristi Ona sve izvrda donji i gornji svet slaže Žednoga te preko vode prevede Ismeje ravnotežu kao što papagaj opsuje nebo DOK BUDEŠ PEVAO Dok budeš pevao ko će Tvoje breme da

Krakov, Stanislav - KRILA

Aeroplan je strmoglavo ronio ka Bližila se kao čudovište. — Padamo, padamo... Ogromna testera straha prerezala preko polovine. Zario je prste u ivice ta, kao da ga je hteo ustaviti.

Imala je prćast nos, i njene crne kose mrsile su se preko mišice probuđenog. Svetlost je otkrivala smešano odelo. Sa postelje se dizao zadah znoja. Bilo je zaparno.

Poručnik Luka ide duž niza šatora, koji su isto tako budni i osvetljeni, i po kojima igraju pogrbljene senke. Preko svega se rasula mesečina, na kojoj se crne prilike stražara, i druga uz trnje pričučnula bića.

Sviraj. Ćemane ću ti o glavu olupati. Preko puta njega duga prilika Mijina bacila je produženu senku preko stola. Pružio je čašu da se kucne sa umirenim

Sviraj. Ćemane ću ti o glavu olupati. Preko puta njega duga prilika Mijina bacila je produženu senku preko stola. Pružio je čašu da se kucne sa umirenim komandantom. Potom je podigao uvis, i bezglasno nekom nazdravio.

Šume su u magli bile plave kao začarane. Po klancu plivaju duboke senke. Hladno je od njih. Voda skače nesmetano preko stena, huči, penuša se. Samo je u virovima mirna kao zenice. Kraj obala se vuku gladne vrbe, i šumore priče ribolova.

raketlu, raketlu... Uzaman je oficir vikao. Vojnici su bežali kao pomamljeni. Jurili su kroz vrbe, i skakali preko reke. Voda je izbijala uvis mlazevima oko njinih nogu. Kuršumi su jaukali kroz prestravljene vrbe na obali.

— Nije vreme za šale majore... No ni starom komandiru nije do šale bilo, jer su mu drhtala mršava kolena. Preko grebena su već promicala pognuta vojnička leđa, nanizana jedna iza drugih.

Selo je samo pljačkašima pripadalo. Svu noć su straže preko reke slušale viku i jauke. Potom bi se čuo koji pucanj puške. Na nebu je mirno svetleo mlečni put kao i pre.

Vratar se digao i skinuo kapicu. Avijatičari su uleteli kao pomamljeni. Pokotrljali se po travi, preko žena, uleteli u sobe gde se parovi znojili u zagrljaju, uštinuli vlasnicu za debelo meso — jedan od njih je bio njen

Poludela mračna gomila se valja, mrvi, riče. Beže rasprštale senke na sve strane, skaču, sapliću se preko još pospalih, ili možda mrtvih tela. Jure preplašene mazge i mrve kopitama. Zveče bacana oruđa.

Zviždi čelik i komađe gvožđa. Tupi udari i jauk. Ura—a—a. — Glasovi su pobesneli. Talas izbija, i preliva se preko kose. Svetlucaju šlemovi i vrhovi dugih bajoneta. Blistaju se i drugi kratki a široki. Mešaju se modre i mrke senke.

Petrović, Rastko - AFRIKA

To beše sasvim drugo nebo. Toga jutra sam bez šlema prešao preko sunčanog prostora, a već sam po podne imao i glavobolju i kijavicu; opomena da se treba čuvati tropske sunčanice.

Tako je prvo veče bila moja.“ Da bi došao da nam pravi društvo, on svoj uptljani triko, kaljave čakšire i duboke čizme preko kolena zamenjuje čistim plavim i belim trikoom, širokim belim čakširama i platnenim sandalama.

nekoj vrsti ogromnog mola podignutog na koljima, osvetljenoga sam o lampama što klate oni koji nam pomažu da se ispnemo. Preko keja se vidi drugo široko platno vode obasjano jedva mladim mesecom. Velike priče oko pitanja kad će se šalupa vraćati.

Od Dakara sam sasvim sâm u kabini, prostranoj, punoj ventilatora. Imam tuš morske vode preko puta i da nije pokreta koji ostaje slobodan i lak, dan bi prolazio kao u parnom kupatilu. Vuije mi se smeje.

Čarobni marsoeni sa licima meduza. Tako ću se sutra iskrcati istom kotaricom u Basam, prešavši preko čuvenog basamskog „bâra“.

Automobil prolazi najpre kroz selo u kom smo bili veče ranije, zatim ga šalupom prevoze preko laguna obraslog gustim „poto–potoom“, neprohodnom močvarskom šumom punom krokodila.

Trpezarija hotela se lagano puni belcima belo odevenim koji se skupljaju da dočekaju veliki praznik. Vuije sedi preko puta mene tužan. Njegovo lice izgleda odjednom još mnogo starije i umornije, išibano više klimama i godinama.

Alep je: dve–tri pletene zgrade na šumovitoj kosi koja dominira okolnim šumovitim bregovima na reci i dubokom šumom preko nje. Opojni miris zelenila, tropskog cvetanja, svežine i senki obavija ove kućice.

Otvara mi zgradu koja služi za konak (kampman) kad naiđe koji belac, što je toliko retko da, kad mi pređemo preko praga, imamo pred sobom jedno opšte bežanje najraznovrsnijih reptilija i insekata koji su se tu naselili.

Kolibe su tako niske a kokosova stabla tako visoka, da ga ja odmah potom vidim preko kuća kako se on hitro penje uz stablo, ne puzajući se kao naši dečaci, već dohvatajući ga se samo stopalama i rukama

Samo sam prešao preko male trave, da bih skratio stazu šetajući, kad mi čitavo jato nekih insekata ulete pod nogavice i stade ujedati po

Prešao sam potom popreko celu prašumu; preko dve stotine kilometra. Video sam, od životinja, retke i tamne ptice, retke i tamne majmune.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

momke: Isak će, prerušen kao derviš, obići roblje po turskim tamninama; Radak će obezbediti Hadži-Prodanovo bekstvo preko Dunava; a Vuk će ostati u šumi.] TREĆA SCENA [Stana se zariče Sulejman-paši da će mu dovesti Spaseniju.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

I tako Knjaževac padne Turcima u ruke i oni ga odmah spale. Od Niša, pa preko Gramade (selo i klanac na srpskoj granici blizu izvora malog Timoka) vodi dobar put u Knjaževac.

i Deligrad, a drugi jugozapadno ide na Paraćin, gde se svezuje sa glavnim carigradskim drumom, koji vodi od Beograda preko Aleksinca i Niša u Carigrad. Ovo je radi boljega razumevanja stvari, a sad da nastavim dalje pričanje o Hrvatoviću.

Od Zaječara vodi jedan drum najpre y južnom, a posle u jugo-istočnom pravcu preko Grljana, Planinice, pa dalje sve uz veliki (crni) Timok preko Lukova do Krivog Vira, gde se sjedinjuje sa drumom koji ide

jedan drum najpre y južnom, a posle u jugo-istočnom pravcu preko Grljana, Planinice, pa dalje sve uz veliki (crni) Timok preko Lukova do Krivog Vira, gde se sjedinjuje sa drumom koji ide od Banje na Paraćin i koji gore spomenuh, te se tako i ovim

I tako, Hrvatovićeva I Lešjaninova vojska imaju u glavnome jednu istu zadaću: prva brani da Turci od Knjaževca preko Banje ne prodru na Paraćin i time obiđu glavna srpska utvrđenja kod Aleksinca i Deligrada (ili da im ne dođu s leđa), a

ne dođu s leđa), a druga brani da Turci to isto ne učine prodirući drumom, koji, kao što smo videli, vodi od Zaječara preko Lukova opet u Paraćin.

Vojsku da povrate natrag Nišu, tu da se sjedine sa prištinskom Ali-Sajibovom vojskom i ojačaju rezervama, koje jednako preko Sofije stižu iz Carigrada, pa onda da prodiru u Srbiju moravskom dolinom (možda jednom, a možda i obadvema obalama

dovrši svoj marš i pribere se na našoj granici ispred Aleksinca, na desnoj obali Morave, odakle bi prebacio mostove preko Morave, stupio ca Sajibom u svezu, pa onda udruženi poveli zajednički napadaj na Aleksinac.

Moravskom se dolinom povijao gust dim, kao golema ustalasana reka, a sav predeo preko naše granice, koliko se okom može dogledati, beše u dimu i plamenu.

Što smo bliže dolazili Aleksincu, videli smo sve više sela gde gore. Tu razaznasmo da ne gore samo sela preko naše granice, već i neka ispod malog Jastrepca na našem zemljištu. Dakle, Turci su već prodrli preko granice.

Dakle, Turci su već prodrli preko granice. Preko od nas na suprotnoj (levoj) strani Morave videle su se gomile naroda gde beže drumom.

Dakle, Turci su već prodrli preko granice. Preko od nas na suprotnoj (levoj) strani Morave videle su se gomile naroda gde beže drumom.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Blago onom, koji ume Da bez reči bol izrazi, Bilo skladom glasovirnim, Bilo vrule meki glasi; Il’ prevlakom preko strune Uzdisajne one sile, Il’ trepetom harfe svete, Il’ jecanjem kitre mile.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

VASKRESE“ 74 NA LEĐIMA JEŽA 89 PODNAREDNIK TANASIJE 133 PTIČICE NEBESNE 141 FRONT I POZADINA 158 ARLETA 182 PREKO TALASA KRVI 214 EPILOG 223 GODINA HILjADU DEVETSTO TRIDESET ŠESTA 225 STEVAN JAKOVLjEVIĆ HRONOLOGIJA 234 SRPSKA

Mislio bi čovek, niko živ neće ostati. U neko doba počeše kuršumi da zvižde preko naših glava. Tu smo, dakle. Nalazimo se u visini baterije te nas pucnji topova prosto rastržu.

— Dakle, na početku? — Na početku... Vedar dan... Nalazimo se na visini od preko dve hiljade metara. Sunce prijatno prigreva.

Pod nama se belasa jutarnja izmaglica, isteže se u jezičaste pramenove, koji postepeno iščezavaju. Pred našim očima, preko Čegaljskih planina, ukazuje se ravnica, i u njoj mirno, plavo Ostrovsko jezero. Kao oko...

— Onda stavi bajonet u usta, prekorači preko bedema i odmah prileže. Naskoro ga izgubismo iz vida među mrtvim i ranjenim Bugarima.

Cela je ta noć protekla u nervoznom puškaranju. Pošto se iz ovih rovova preko dana nije moglo izlaziti, to smo još u toku noći pratili ljude da dovuku što više municije.

— Opa, đoko! — Predrag prevuče prstima preko obraza i obuhvati podbradak. — A znate li kako smo se bili utvrdili u starim položajima. Divota!...

Ali šta ćete. Sila Boga ne moli, niti ko nas pita. Krenuli smo uzbrdo. Prošli smo preko one bezvodne planine, i posle podne... sad ću vam to tačno reći...

Vukao sam se gotovo pobauljke kroz rov i preskakao preko vojničkih nogu. Svaki drugi bio je u klečećem stavu pred puškarnicom, a ostali su sedeli naslonjeni uza zid i spavali.

A ovi su preko telefona sigurno zakukali, te oko podne prestadoše sa gađanjem. Koliko sam mogao videti kroz puškarnicu, ceo plato bio

„Predajte se!“... Ura! Ura! Ure! — Viču i naši i Bugari. Moj dobrovoljac kresnu bombu, i samo je prebaci preko nasipa. Grr-u! Polete kamenje. Gotovo me zatrpa. Čuju se jauci. Migoljim da se izvučem.

Migoljim da se izvučem. Onako zbunjen, gledam unezvereno, gde su naši. Mrak mi je pao na oči. Neko preskoči preko mene. Poznadoh ga po šlemu, te sam potrčao nasumice za njim. Sapletoh se o nečije telo.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

sustižu i mrse u najneočekivanijim prelivima baš i u jednoj te istoj ličnosti, — i to uticaji od ruskog do nemačkog, preko italijanskog do mađarskog, od pseudoklasičarskog horacijevskog kulta do veoma ranog, ali zbog njegove iseckane

do Milice Stojadinović Srpkinje — i bilo bi odista zanimljivo izbliza pogledati kako se kod srpskih pesnika, od Orfelina preko Njegoša do Milana Rakića, razvijala poetska ideja o Kosovu —, ali se kod sviju njih oseća da je to samo poetska obrada

Bilo je, izgleda, mnogo više one naročite vrste narodne poezije koja se najprijatnije oseća tek preko granica pristojnoga.

Naš XVIII vek, posebice građansko pesništvo u njemu, a preko njega i dobar deo čitane naše predbrankovske poezije, još su čuvali, i uporno, te ranije nesumnjivo daleko žilavije i

Ko se probio kroz njegovu kupusaru od 380 stranica velike osmine, u kojoj je 364 pesme a preko 11.000 stihova, dok to ni blizu nije sve što je on objavio?

One su im zapravo pomogle da maštaju i veruju, one su ih često vodile i one ih održale uspravnima. Preko njih, oni su iskazivali najdublja i naosnovnija ljudska osećanja: ljubav prema ženi i zadivljenost pred lepotom, čežnju za

I svi moji proroci slavu vozljubili, s čadmi moji u ropstvu mene ostavili; dobro opšče prezrjevše, preko mene glede, samo o tom pekut se da slavu nasljede.

Otkako je veka i načala sveta, Pristrastije čudno međ gospama cveta: Ponose se jedne, druge su stidljive, Mnoge preko toga jošte su ćudljive — Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i one dati namoliti.

Il, pred vrati sedi, podveze veže, Da se noge vide, štrimfe nateže. Baci nogu preko noge, gledi na strane, Sad prekrsti, sad izvija, sada ustane, Hitrim okom nudi ko god da stane.

Ja zabravih dveri, svoju sablju dočepav, Strepim sam u mraku, kod pendžera stav, Ibo preko dvora, ot vsjeh v domje odjeljen, Živih sam u domiću k'o u šumi jelen; Al' eto ti opet, ko iz grozne tuče, Sa svih

Dolgi moj život Aki son utreni, Ili skori svjet Preko neba molni Projde, iščeznu, K grobu približih sja I sije v minutu Se biti mnit mi sja — O, sujeto sujetstv Vsja

— O smertni, peki sja Duši pokoj sniskati, Ot poroka kloni eja, Dobrodjetelj ljubi; Dobrodjetelj nas pratit Preko groba mračna, I vo mjesto uvodit Gdje sut blagozračna.

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Duboka strahovita tišina. Vlažna svježina širi se kroz noć. Mlak vjetar poduhiva preko kućâ, što se u polukružnom, neprekidnom nizu protežu ispod planine.

Blentavi Šele obukao na se čitavu novu odjeću pokojnog Markana, brata Reljina, pa skače pomamno preko grobova i bučno mumla da uši zagluhnu: — Aj! Ij! Uj! Kako mi stoji glava?...

Tako bi, preko leta, zaradio nešto za zimu, da se prehrani i prisluži svijeće na grobovima svoje čeljadi. To ga je mnogo stajalo, ali

Ispred Nakomičića kuća, čije je od vajkada bilo da slasavaju zalutale putnike i namjernike što u zimu prelaze preko Zmijanja, liznu širok i visok plamen zapaljene slame i ču se snažan, protegnut uzvik: — Na desno, braćo, na desno!

Relja napreže svu snagu i jurnu preko smetova prema plamenu koji se visoko u nebo dizaše, povijajući se pod udarcima vjetrova sad na jednu, sad na drugu

Bio je bos i skoro go. Pribra svu snagu i, posrćući preko smetova, potrča natrag. — Vujo! — očajno, silno jauknu i pade kraj malog, s koga bijahu vjetrovi snijeg raznijeli.

Sjedimo ja i Dule pred kolibom. U hladu smo. Iznad nas se diglo nekoliko krošnjastih smrčika, pa sumorno bacaju preko nas debele, šiljaste sjenke.

iza toga sveza kravu i pođe s djetetom Svi smo ga zaustavljali da ne ide, jer se spremala velika mećava, a valjalo mu je preko planine prijeći. — Nešto me, braćo moja, goni! Ne mogu čekati. Ne posluša i plati glavom i on i dijete.

iz rapavih, planinskih pećina, izbija otvorena, svijetla crven poput raspaljene vatre usred crne, burne, jesenske noći. Preko crvenih pruga i one čudnovate, pećinske vatre prevukoše se tihano mračni oblaci, i cijelo zapadno nebo činjaše se kao

Proto se trže, pogleda u noć, zadrhta i prestravljeno se strese. Klisnu u sobu, skide pušku s klina, prebaci je preko sebe, a dugačak nož zadjenu za pojas, pa nas oštro, sijekući očima pogleda i uznemireno, drhćući prošapta: — Djeco,

Iguman je izvadio dozvolu i juče još pred zoru nastavio kotao. Primakao je jedan red preko dozvole, ali iguman je, pa neće na njeg' ni svijet ni sud. Tako on, kažu, radi svake jeseni.

Neka kô misle: pošô Švabo od Banje Luke, udario na Kadinu Vodu, pa će sad preko Bronzanog Majdana tamo u duboku Krajinu... Goni Krajišnike! — Nali-de mi jednu, Mićane!

Bojić, Milutin - PESME

Pokolenje se Krvi tada rodi. 2. POHOD Preko jezera, ravnica i stenja S kitama ruža, grančicama vrenja, U trku jure sinovi Rašana, Pobedu kliču deca razdragana.

Gacaju gorde čete, koje Preko jezera stegove nose, Tutnje ponosne legije što se Po goletima fijučnim roje. I piju žudno dah mora sinja I, osenčeni

I, s puno sunca, Nek sprovod krene preko carska mosta. Evo ti, Grade, staroga begunca, Evo ti slave — željenoga gosta.

Oči, ja u vas tonem prepun snova, Mir pružate mi, dokle iz daljine, Preko grobova, kroz svetost tišine, Kô poziv čujem novi zvuk vetrova.

Samo jedan put će odgovora dati: Preko reke krvi i mostom lešina Domu svome stižeš, gde izgleda mati S nevericom sina.

Oprostite, što smo umorni se stekli, Da vaš vrt nam pruži san i isceljenja: Mi idemo kud su bogovi prorekli: Preko slanih gora putem vaskrsenja.

poljubac, što se Svršava novim poljupcima, da je To usklik žudi koja večno traje, Pesma usana što se krvlju rose I preko voda čežnju strasti nose, Kupeći sunca i cveće i kraje, Žud ludih noći kada razum staje Da spuste tebi na usne i

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

(Vraća mu depešu.) Čitaj dalje! VIĆA (čita): „sa namerom da ih prenese preko granice”... JEROTIJE: Aha, aha! Deder dalje! VIĆA (čita): „...Tačan opis ovog sumnjivog lica nepoznat je vlastima!

Udvojte pogranične straže da bi mu se sprečio prelazak preko granice i, ako vam zatreba pomoć, obratite se u moje ime susednim sreskim vlastima”.

nalazi izvesno sumnjivo lice koje nosi sobom revolucionarne i antidinastičke spise i pisma, sa namerom da ih prenese preko granice. Lični opis ovoga sumnjivog lica nepoznat je vlastima. Jedino se zna da je to mlad čoovek.

Udvojite pogranične straže da bi mu se sprečio prelazak preko granice i, ako vam zatreba pomoć, obratite se u moje ime i susednim sreskim vlastima.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Rusija, koja je od vremena Petra Velikog bila otvorena prema zapadnoevropskoj kulturi, postala je posrednik preko kojega je ta kultura prodirala u sredinu srpskog građanskog društva, nastalog tokom 18. veka u habsburškim zemljama.

okupirane zemlje, i uskočkom, u njenim pograničnim oblastima, uzduž čitave krajine, od Varaždina i Karlovca na severu, a preko Senja, Udbine, Kotara, Makarske i Gabele na jugu, do Boke Kotorske i Crne Gore.

ruski učitelji, u njima se uči iz ruskih knjiga na ruskoslovenskom, koji postaje jezik liturgije i čitave kulture. Preko Rusa dolaze i druge novine: dominacija stiha umesto dotadašnje retorske proze (osnovni stih je tzv.

knjigu o Crnoj Gori, sarađivao s nemačkim istoričarem Leopoldom Rankeom u radu na delu Die serbische Revolution, preko kog se evropska javnost upoznala sa srpskom istorijom.

stvorio prvu pesničku školu, školu "objektivne lirike" ili "mirnog čuvstva", kako će je kasnije nazvati romantičari. Preko Mušickog ona se vezivala za Horacija i antičku poeziju ali je bila otvorena i prema savremenijim pesničkim tokovima,

(1813-1851), vladika i vladar Crne Gore, u svom pesničkom razvoju obuhvatio je čitavu tu epohu, od narodne poezije preko klasicističkih stremljenja do romantike.

A ta otvorenost dobija razne oblike, od folklornih posmatranja nebeskih prilika preko makrokosmičkih vizija vladike Danila do filosofskih meditacija igumana Stefana, u kojima se hrišćanska tradicija

S novim težnjama u umetnosti upoznao se u Parizu, gde se školovao posle povlačenja sa srpskom vojskom preko Albanije. Pod snažnim uticajem psihoanalize, iz svesnoga prelazi na podsvesni čovekov život.

Njegovo najobimnije delo Dan šesti (1960) jedini je moderni roman o povlačenju preko Albanije. Pre toga je samo Dragiša Vasić (1885-1945) u izvanrednoj knjizi pripovedaka Utuljena kandila (1922) šire

Jakšić, Đura - PESME

Priča se da je car Lazar hteo preko nje razgovarati se sa nekakvim svecem Grigorijem, koji je blizu Gornjaka u gori postio, pa kako je Mlava onuda tekla sa

Napomena Đure Jakšića NOĆ U GORNjAKU Kao bedem tvrdi crna ponoć stoji, Preko koga preći pust se život boji. Pobožna obitelj svetog manastira Grešnome je telu davno našla mira.

Dvesta ih je!... Dvesta druga, Što se svakom pravu ruga, Što s planina jadne raje Preko praga srpskog gazi, Da nam žene, da nam decu, Obeščasti i porazi... Na petoro...

još kad se, Kozak, setiš Tvoje lepe Ukrajine, U oku ti plamen sine, Polegô bi tanku zmiju, Megdandžiju bedeviju, Preko polja da se vine... Ali gde je zemlja lepa? Gde je stepa?...

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Uveče, zajedno s njim, zatvorivši dućan, odlazila kući. Docnije, samo bi navraćala. I to češće, po dva i više puta preko dana. I to sve tobož poslom. Ne što hoće.

sedeći, odudarajući kroz izlog, u dućanu, na tezgi, do čekmedžeta, sa uzdignutim i do prsa joj priljubljenim kolenima preko kojih joj je bila navučena bošča čak do stopala, da su joj virili samo vrhovi prstiju belih joj čarapa na nogama,

Što moraju sada da se tu kod njih »nađu«, pomognu štogod, poslušaju... I onda, ako Mladen, preko dana, ili pred veče, u nevreme, pre no što se čaršija zatvori, sasvim slučajno poslom kakvim kući dođe, ono materino

I zaista docnije, dalje, već je baba bila, istina uvek onako zabrinuta, sa poprečnom prugom preko nabrana čela i skupljenih, stisnutih usta, ali nekako drukčija, mekša.

Čak, kad bi joj kazao da se noću iz svoje kuće, preko visokog zida, popne i dođe k njemu, tu, u baštu, da do njega sedi, leži, i da joj on — ne ljubi, već samo da joj svoju

poluge, vreće brašna, vune, što je tog dana usled kupovine, gledanja i probanja od mušterija bilo izvučeno, jedno preko drugog u neredu stajalo, i u isto vreme slušao otuda svirku, gledao kako što jače noć, mrak, tišina i hlad, to jače

Sve što je trebalo da se učini, kome novac dâ pod zajam, čija kuća, vinograd, njiva kupi, to je sve vršeno preko babe.

bradu, ispunjen tugom, setom, produži da se od kuće do suprotnog zida šeta, ide, da sluša kako iz suprotne [nove] kuće, preko ulice, razleže se pesma, veselje, burni klici i čak puške. Jer sada njega nema. Nema od koga da se stide, ustručavaju.

Njega zove. On ode. Ležala je kao i pre. Pretrpana jastucima, jorganima, sa izbačenim rukama preko jorgana i zavaljenom, okrenutom ka vratima glavom.

Zna se da niko ne sme pre njega da ode, legne, razuzuri se, oslobodi. I, da bi oni bili što pre slobodni, uvek je i preko volje rano legao, gasio sveću, činio se da spava, da bi mogli onda mati mu, brat, snaha da odu u novu kuću i tamo,

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

), i meće na kolač (іbіdem). B. l. sadi se čim se čuje da golub dupljaš viče: »kliluk« (SEZ, 32, 10). On se seje preko Bele nedelje, »makar samo jedna leja« (SEZ, 14, 32; 19, 33). Ne seje se u »rasipan« mesec (SEZ, 19, 11).

(SE3, 16, 181). Kao jak apotropajon, b. je neizostavan pri različitim lustracijama, koje se izvode preko kađenja b., ili preko pijenja vode u kojoj je b. potopljen, ili kupanjem u takvoj vodi, ili prskanjem njome.

Kao jak apotropajon, b. je neizostavan pri različitim lustracijama, koje se izvode preko kađenja b., ili preko pijenja vode u kojoj je b. potopljen, ili kupanjem u takvoj vodi, ili prskanjem njome.

1. Breza ima apotropajsku moć. Od nje se plaše veštice (Sofrić, 46). Kad svatovi polaze od kuće u crkvu, oni prelaze preko brezove metle — očevidno u nameri da brezova metla zadrži uroke i zle duše (običaj viđen u Beogradu).

O postanku b. kaže jedna naša narodna pesma ovo. Devojka je pasla jelene, pa je preterala stado preko neke vode, a sama nije mogla preći.

o Ivandanu, lože (lustrativne) vatre, usađuje se (odsečena) bukvar; devojke je okite cvećem, i ona tu stoji ponekad preko cele godine (GZM, 6, 1894, 387). Uoči 1. maja, u Samoboru, pobode se svečano pored bunara mlado b.

Otuda je razumljivo da ovim imenom naš narod može označavati različite biljke. — V. Mitsko bilje. V. se baje preko kravljih leđa, da bi krava imala mleka (SEZ, 32, 1925, 425). Ako krava izgubi mleko, onda joj se v.

uoči Ivanjdana naloži se vatra; posle se u to ognjište usadi grab, koji devojke okite cvećem, i on pokatkad tu stoji preko cele godine (GZM, 6, 1894, 387). Na Biljani petak nalome se g.

U okolini Đevđelije vrše se s pomoću d. i ljubavna gatanja. Uoči Mladenaca meću devojke prutić od d. preko potoka ili brazde, pa će im u snu doći suđenik (SEZ 40, 46). Na Todorovu subotu hvataju se devojke obema rukama za d.

Po rascvetanim zovama viđa se i đavo (Venac, 14, 609). 3. ima naročitu primenu u vračanjima oko stoke. Njome se baje preko kravljih krsta, »da bi krava imala mleka« (SE3, 32, 1925, 425).

J. devojka daje nakonjčetu (SEZ, 16, 223), baca u kolo (ŽSS, 214; BV 16, 1901, 154, Gacko), ili preko mladoženjine kuće (TRĐ, NNŽ, 3, 110. Koja devojka takvu j. ugrabi, prva će se udati, LMS, 122, 112).

U Dalmaciji kad svatovi dovedu mladu u novi dom, ona prebaci j. preko kuće (tako i inače u zapadnim krajevima, Begović, 138), pa onda klekne i poljubi prag (TRĐ, NNŽ, 3, 22).

Ćipiko, Ivo - Pauci

— Znam da mogu, ali meni te žao! Evo vidiš, taman sam tebe tražio; nakupilo se preko sto šezdeset kruna, a to ti je preko četrdeset talijera što novaca što dućanske robe u ovoj godini.

— Znam da mogu, ali meni te žao! Evo vidiš, taman sam tebe tražio; nakupilo se preko sto šezdeset kruna, a to ti je preko četrdeset talijera što novaca što dućanske robe u ovoj godini. —Fala bogu, kako vi znate.

kokoši, patke i guske lepršaju se i lepeću krilima, sa prozora gospa Pava, žena gospodareva, baca im žito; ona se time preko dana često zabavlja. Rade iziđe na ulicu, gazi po čaršinskom blatu, tražeći gdjegođ da kupi jabuka.

Osveta je jača i slađa od samilosti, inat i nagon vlada nad razumom. I to je podjareno u putu, gazeći preko golemih junačkih i živinskih stopa, utisnutih u živom kamenu, kojima se pokoljenja dive; kod grdnih planinskih provalija

golemih junačkih i živinskih stopa, utisnutih u živom kamenu, kojima se pokoljenja dive; kod grdnih planinskih provalija preko kojih na konjima preskakahu starodavni junaci; u dubokim planinskim pećinama, gdje hajduci sa ortacima plijen dijeljahu.

Bijaše pošao u primorje po vino, zalažući glavu, preko snježane planine, samo da ga, po običaju, na vrijeme sanese. Otac gasi božićnu svijeću pšeničnim kruhom i kapljama toga

ne zamjeri, Ilija bijaše, odmah pošto je Božica u kuću došla, u varoši napravio molbu, vjenčanicu, i potrošio za nju preko sedam talijera, pa zar je on kriv što molbu nisu uvažili? Ali se pop ne da razlogu.

svojima u dug daje po pet novčića kilogram, a gazde hoće osam i deset, a na dug bog zna pošto, jer svaki od trgovaca preko računa zakine po štogođ. No nije druge, blagu treba dati njegovo, ili ga smaknuti!

— A da što će od njega? — opazi Vojkan i nuđa varošanina i vinom. I naručuje dalje, i pije preko mjere, upravo vino vinom gasi.

— Teško je mladu umrijeti! — veli Ždrale preko zalogaja. A Ilija veli Radi: — Idi, sine, popu: reci mu da dođe k bolesniku, da ga sa bogom pomiri — I vrijeme je!

Neće, boga mi! Ta za inat Kraljević se Marko poturčio! Svrnuše u krčmu. Petar od krčmara naruči mesa i vina. O nečem preko zalogaja premišljajući, zalažu se polagano. Petar je jutros sve uredio. Uzeo novac kod gospodara.

—'Ajdemo! Idite sa mnom! Pođoše za njim. Preko varoši Petar ih drži na oku, i jednako riječima ih obasiplje. Uljegavši u bilježničku pisarnicu, Petar kaže pisaru rašta

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Kraj kljuseta, na tri-četiri koraka dalje, ležao je samar preko koga je bila prebačena mantija. Vir je bio miran i gladak, sunce je bleštalo po lenjoj vodi.

Bez gađenja zagleda u njihove rane, gnojave čireve, pipa natečene trbuhe, prevlači dlanom preko zgrčenih udova. Krvave krpetine, okorele od dugog stajanja na ranama, skida tako brižljivo i nežno kao da dodiruje

Zatim lagano klizi pogledom preko površine raspadajućeg mesa. U tom trenutku izgleda kao da ga jedino zanima to mesto, pa ne obraća nikakvu pažnju na grč

Kad je video sa kakvom lakoćom čitam jevanđelje i kako mi ruka sa kalamusom lako klizi preko pergamenta, njegova zbunjenost pretvorila se u mržnju.

Ponekad mi se učini da bi on nekako i prešao preko moje pismenosti da sam ja izgledom bio dostojan toga umeća. No ovakav kakav sam, po Prohoru, nisam bio nizašto.

Mučila ga je žeđ. Očni kapci su klizili gore-dole preko zakrvavljenih očiju. Sad mi se čini, da bi to on sve izdržao da nije bilo one potrebe koju čovek ne može da odloži.

Možda, pomišljaju katkad, možda je to ta iskra božijeg duha utisnula na njihovom čelu znak posebnosti, možda Gospod preko njih šalje svoje tajne poruke, možda je njima dato da dokuče tajne zemlje i neba. Jelena Ne gleda me.

Obuzela me je neka čudna slutnja. Odjednom sam se postidela svog tela, naglo, preko noći, postalo mi je nepodnošljivo to što me je bog stvorio ženom. Ne znam šta se to sve ovo vreme sa mnom dešavalo.

Gledam ga onako zbrčkanog, isceđenog i oronulog, a preko njegove slike mi kroz sećanje, na trenutak pre ulaska u ovu odaju, lebdi Jelenin lik, put njezina, sva u treperenju.

Čini mi se da sam spazila jedan njegov brz pogled kojim je preleteo preko mojih grudi i kukova. Ko zna, možda je pomislio da ga, prerušen u žensko obličje, sam vrag kuša i navodi na grešnu

Video sam susret Doroteja i Jelene. Onaj skromni mladić se gotovo sapleo preko praga kad ga je Jelena presrela na ulazu u gornje dvorište. Šta se to s njom dešava? Je li ta žena pri čistoj svesti?

O čemu bih tamo mogao razmišljati, Gospode? Bludio bih kao duh preko miomirisnih polja, među milozvučnom ptičijom grajom, i ništa više. Ništa više.

Ilić, Vojislav J. - PESME

mladosti obuzme me kras, I moje lire drhtajući zvuci Svoj sanjalački kroz noć šire glas: Prošlost je groblje. Preko surih ploča Tumara seda starost. Korov gust Pokriva staze i grobove neme I sav predeo, sumoran i pust.

Ah, sećaću se celog veka Kao prijatnog, slatkog sna, Preko jaruga i jendeka Kad sam za vama trčô ja! Vetar je silno poljuljivo Vaš tanki veo, vašu vlas, A u zraku je

bezbrižni pastir u čudnoj samoći Sluša tajni šumor sa Mrtvoga mora, I skromno veruje da u tihoj noći To sâm gospod ide preko mirnih gora. 1886. MOJIM PRIJATELjIMA 1. Šta ja hoću? Čemu srce žudi? Ah, ta ko bi razumeti mogô...

Tu stupaše u vremena stara Legionar preko mrkog stenja, A u dane burnog preseljenja Strašne čete Huna i Avara. Izumrli drevni velikani, Silne vojske i vojvode

potone duša u večnome mraku, Vi pođite tamo, razmaknite volne, I na dnu jezera kopajte mi raku, I tamo sahran'te. Preko moga groba Nek se metne teška krstača gvozdena, Da mi nema traga za pozinije doba, Da mi grob ne kunu u seda vremena.

blizu do obale, Hor otpeva onda sumorno opelo; Ustavama jakim razmakoše vale; Iskopaše raku i spustiše telo, I krst preko njega. I nad mračnim grobom Zašumori voda i pokri ga sobom. I mir večni nasta...

Al' je panu snažna volja, A ljubavne muke teške, I Ljubecki jurnu peške Kao jelen preko polja! Začudi se pana mlada I ne može da se seti, Šta Ljubecki čini sada? A Ljubecki već na meti.

15. Nejaki Jovo, da bi spasô sestru, Diže se kradom preko hladne Drine, Al' ovde pade, na ovome mestu Pogibe mučki od zasede njine.

3. Izmučen ljubavnom sumnjom i kmet se, najposle, diže, Obiđe sudnicu svoju i rano u krčmu stiže, Preko svog običaja. Krčmar se začudi jako Što dogna brižnoga kmeta da dođe sabajle tako.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

dvostruki prozor kroz koji se - iako se njegova okna peru u najizvanrednijim prilikama otvara divan vidik na Dunav i preko njega.

Široka ćuprija premošćava reku. Prelazimo preko nje. Pri tom brojim svoje korake. Sto sedamdeset. Tačno toliko, koliko po planu Vavilona koji sam poneo sa sobom treba

I veština proricanja sudbine raširila se iz Mesopotamije preko Egipta, Grčke i Italije po celoj Evropi. Po toj svojoj postojbini, Haldeji, značilo je na Zapadu ime Haldejac isto što

koji gospodski otskače od ljubopitljivih noseva ostalih posetilaca, penjem se lagano, ne gledajući ni levo ni desno, preko novo položenih stepenica Propileja.

Kada sam se silazio preko stepenica Propileja, jasno sam osetio da sam bio na jednom vrhuncu, na koji se čovečanstvo nekad uzdiglo, a na koji se

E, a sad pođite za mnom! Ne - pružite mi ruku! Postoji opasnost da ne posrnemo i ne padnemo preko ovih kamenova, ostataka zgrada. Hiljadama leže, rastureni, po zemlji.

Samo kad ne bi bilo tako vrelo!“ Oba čoveka ustaše sa svog sedišta, pa se uputiše preko travnjaka, obasjanog mesečinom, u kuću. Mi ih jasno videsmo.

biste izgledali što muškije, a Vašu kestenjastu kosu, ravno srezanu nad vratom, vezujem purpurnom vrpcom, prevučenom i preko čela. Tako, sada izgledate kao kakav mladi Atenjanin. I ja sam se odenuo.

Uzalud se preslišavam, ja sam sve sigurniji da prava, povučena od Siriusa preko Kanopusa, ne udara ni na kakvu sjajnu zvezdu. Nije li ovo kakva „nova“, koja je iznenada zableštala na nebeskom svodu?

još jedno pristanište Aleksandrije, u koje se ulazi zapadno od Farosa; mi ga raspoznajemo po šumi kataraka koje vire preko Heptastadiuma.

Laka jeza prelete mu preko celoga tela. „I taj luk mi je poznat, njega su izmerile kraljeve putovođe i našle da ima dužinu od 5000 stadijuma.

uticajem Aristotelova i Hiparhova shvatanja, opredelio se u tolikoj meri za geocentrički sistem da ćutećki prelazi preko heliocentričnog sistema svojih prethodnika.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Zlatan sanak na prag stao, Preko praga na nos pao, A Vida se zasmejala, Pa se u snu nasmejala. KOLEVKA JOVAN SUBOTIĆ Vidina je majka Kolundžije

Skoči lakom nogom, A tičica prnu, „Zbogom tico zbogom!“ On se stazi vrnu. „Stazo vita nes' me Preko oni gora, Pa sretna odnes'me Sred miloga dvora.

Pa još kad se Kozak setiš Tvoje lepe Ukrajine, U oku ti plamen sine, Polego bi tanku zmiju, Megdandžiju – bedeviju Preko polja da se vine – Ali gde je zemlja lepa? Gde je stepa?... Oj Kozače, bojni brate!

Objavljivao je u časopisima Danica, Javor, Vila, Otadžbina, Stražilovo i dr. i napisao preko 20 knjiga, među kojima i Pesme (1863), Pripovetke I, II i III (1877/1879), Zadužbina (1893).

Stanković, Borisav - TAŠANA

Vidi se čak i preko kapije suprotna strana ulice sa poređanim kućama, baštama. Po dvorištu promiču senke ljudi, seljaka, slugu, čivčija,

gleda: da se prvi cvet njemu na grob iznese; prva kruška, jabuka, u pokoj njegove duše razda; prvi grozd, prvo vino, preko njegova groba prelije, kao da je živ, kao da on to traži od mene. Oh, dedo!

To se još jače oseća katkad brujanjem zvona sa crkava, prolaženjem sluškinja preko soba, njinim iznošenjem starog rublja, čaršava, presvučenih haljinica dečjih. Sluškinje se vraćaju i nameštaju sobu.

(Unosi mu se u lice i zaboravljajući se u ljutini i jedu): I ti još imaš da se ljutiš? (Okreće se od njega gledajući ga preko ramena): Ti? Ti? SAROŠ (uplašeno): Što me gledaš tako? TAŠANA (jednako preko ramena): Gledam te!

(Okreće se od njega gledajući ga preko ramena): Ti? Ti? SAROŠ (uplašeno): Što me gledaš tako? TAŠANA (jednako preko ramena): Gledam te! I što je najgore po tebe — ne ljutiš me čak!

« Oterah ga. Sutra preko vodeničara na redih da dva seljaka to oprave i u red dovedu. I kada ona dođe, vide da joj je cveće sačuvano, da reka

dođe, vide da joj je cveće sačuvano, da reka nije podlokala i odnela sve, oh, kada dođe, uzabra cveće i pogleda ovamo, preko reke, u moj čivluk, samo što uzdahnu: »Rešide, Rešide, ti si ovo...« (Nazi i drugima): Nazo, bre!

Primate li? HADžI RISTA Što Bog preko našeg duhovnika naredi, ne da primamo, nego smo i blagodarni. HADžIJE Blagodarni smo, dedo!

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Na licu mog oca, pa i moje majke, lepo se videlo kako je koža po kostima razapeta, baš kao kad neko preko fine ruke obuče finu rukavicu, jȁ! [To njeno jȁ, govorio je često gos-Toša, zaludelo ga je.

Do verenja je došlo brzo. S jedne strane, dobro omatoreli ali kočoperni Lazarić izjavio je da mu se devojka dopada preko svake mere, da je, „takvo štogođ” želeo uvek za gospođu u svojoj bogatoj kući, i da je srećan što nije „prenaglio” da

Svako podne u Boga, u komšiluku kukureče neki petao, galami kao lud. A kad on naposletku umukne, tamo preko bašte neko počne da zove: Mato, o, Mato! Iz dana u dan tako, ali taj se Mata još nikada ne odaziva. Koji je taj Mata?

— A što ćemo kupovati nova kola, kad su stara još dobra — odgovara preko zalogaja gospa Nola. — Jesu još jaka, ali su stara, otrcana, a ja, znate i sami, svaki čas moram da se vozim do suda,

Crni debeli oblaci jurili su kao mahniti, premetali se jedan preko drugog, a bilo ih je, kako biva nad ravnicom, toliko kao da se potop sprema. Vetar je pištao neprijatno.

Ali stigao bi me sigurno, da ga nisu ona razbijena kola lupala po nogama. Uletim u ambar, pa preko klipova gore u tavanče.

— Smešno vam, o čemu sve ja brigu vodim. Šta ćete, uzela sam dete, pa sam se zakačila i za roditelje. I preko njih nekako i za onog njihovog popa. Jer taj župnik, neki rod i pomoz-bog im jeste, verujte.

Već znate gospa Noline forme: sve otvoreno, i uvek kao celom svetu uprkos!... Ali se Julica ipak zabundala do preko nosa. Sutradan se znala otvorena poruka gospa Nolina: — Nisu mogli da se slože.

Ali, borićemo se, Srbo i Sokole! Još si u Naninim šakama! 'Odićeš ti meni preko dlake, ili će se zatvoriti pred tobom i zelena kapija i gostinska vrata, a treći ulaz nema...

Kroz razređene šalone ulazila je mesečina kao srebrna lepeza. Gospa Nola proviri na ulicu. Preko puta, sam sitan palanački dućan. Sva vrata malo krivo uzidana. Na uglu, kamen, pola u kuću pola u trotoar uzidan.

Pa onda stiže i vetrić, zadrma bagermovo granje, senke granja pretrčaše, kao prsti preko harfe, po gvozdenim šipkama velike školske kapije. Potera vetar i nešto plehano preko kaldrme.

Potera vetar i nešto plehano preko kaldrme. Čuvar se trže oda sna, zgrabi ono plehano i strpa u džak ne gledajući. Začuše se tad jasniji glasovi

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Čitatelji, dosta sam vas s žalosni romani mučio, dosta ste morali jecati i plakati, i ahova, i ohova i uhova preko očiju prometati, danas ću da vam predstavim jednog junaka koji je samo za junačkim stvarma težio, pucao, trčao, jašio

— — — Slučaj je hoteo da se preko jedne male šumice prođe, koje naš blagoobraženija željni putnik na svoju korist upotrebi.

Ali kako tamo vidim suščestvo s zamršenom bradom, s bosim nogama, gdi je preko golog tela japundže prebacilo i zlobni smej s usna ne može da sakrije?

gospoje drugojače izvestije o njiovim aljinama i o tjehže djejstviju dale, no budući da naš ciniker samo jedno japundže preko tela ima, zato mislim da bi protiv dobrog tona bilo njega u društvo naše uvoditi.

Čisto plavetne čakšire, po najnovijoj modi načinjene, preko koji skoro do kolena lepo izvezena dolama, na glavi kalpak pokazivaše da je Roman od velike kuće, i za znak da je

principal otide mesečnom kralju na vizitu, a ja ostanem pred štalom, i eto ti sa svi strana navale sad mesečni magarci, preko i uzduž mereći me i čudeći se veličini moji ušiju.

Tog su mnenija i mesečne žene. Ali muževi u mesecu imaju leka da tajne svoji žena i preko njiove volje dokuče. »Molim, g. sočinitelj, bi li se mogao taj lek dokučiti?« »Šta će ti lek? Zar si ti doktor?

poglavita dužnost nevinost braniti, i budući da mu se pomenuta devojka u opasnosti biti viđaše, obode svoga konja preko, upravivši put besnom tom zveru; na njega strelu pusti, i tamo ga zgodi gdi je najnužnije bilo za oboriti ga na zemlju.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

samo zato što sam njome hteo da obeležim šesetogodišnjicu života, te — osvrćući se u ovome trenutku za sobom i prelazeći preko jučeranjega i prekjučeranjega dana — da pogledam čak daleku mladost, najdragoceniji deo života.

dnevnih briga, ali je od ponoći on morao uzimati svoj pokrivač i ići čak u treću sobu, legati na divan i pokrivati se preko glave, ako je rad bio da spava i dalje. Inače je moje prvo detinjstvo bilo vrlo monotono.

levog krila ne bi učinio, i kad je taj posao završio, on je ministra finansija, jednim zgodnim udarom, prosto prebacio preko plota kao fudbalsku loptu.

tanke figure, kao ona kuka kod sedmice, izdvajao jedan od onih noseva koje su njegovi praoci preveli negda neokvašen preko Crvenoga mora a zatim prešli preko Jonskog mora u Evropu i odomaćili ga.

izdvajao jedan od onih noseva koje su njegovi praoci preveli negda neokvašen preko Crvenoga mora a zatim prešli preko Jonskog mora u Evropu i odomaćili ga.

Zatim ćemo ići sve dalje i dalje, preći ćemo preko Sretenovog desnog uveta, pa opet dalje i dalje i dalje, i evo nas na Sretenovom nosu odakle smo i pošli!

upotrebljava nogu mesto ruke, da sa izvesnom lakoćom preskače školske klupe, iskače i uskače kroz prozor, da se prevrće preko stolica, tako da ti je sve izgledalo kao da bi mu trebalo metnuti lanac oko vrata.

I sada se tek može zamisliti koliko to mora biti natčovečanski napor: preko svih ovih teškoća i nepogoda prebroditi i dopreti do maturantske svedodžbe?

I onda, kad tako stoji stvar, nastaje odista zanimljivo pitanje: kako smo se mi mogli provući, kako preko svih tih prepona dospeti do mature, a kako tek dočepati se maturantske svedodžbe?

a četiri puta krivično optuživan, kazivao mi je da je u svojim protestima zbog isterivanja i odbranama protiv optužaba preko javnosti vrlo korisno upotrebljavao jednu jedinu frazu koju je upamtio: Fіat juѕtіtіa, pereat munduѕ!

Osetio sam samo da mi je ovlažila šakom čelo, slepoočnice i obraze, a zatim me prekrstila i pokrila preko glave. Tako, pod pokrivačem a od duga vremena i dosade, pokušah da ponovim u sebi reči tetkaNastine, ali od svih

abu-Sahibu Barbarosi, a čiji je unuk Don Pelažio od Mondoneda, sa Špancima iz Kastilje, opkolio Granadu i proterao preko Gibraltara abu-Abdalu Boabdila!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Spustiše ga na zemlju. Nespretnim rukama peremo njegovo lice i ružičasta voda juri preko odela... Pojavi se sveža rana kao uzorana brazda na levoj slepoočnici. — Dobro je, nije ušlo duboko.

Neki konji su jurili bez jahača. Topovi u besomučnom naletu ruše ograde, obaraju drveta, probijaju se kroz vrzine, preko jendeka... — Svršeno je — reče potpukovnik Petar. Bežali smo nizbrdo. Sretosmo naše seize sa konjima.

Nešto se slomata sa strane puta, kao čovek. Verovatno uplašen od mene. Grana me neka ošinu preko lica, i zaplašen od nove mogućnosti da udarim glavom o drvo, zategoh dizgine moga konja.

Ali, i oni što ostadoše nisu u boljem položaju, tešio sam se. Ovako ću preko prve ograde u noć. Neki pas lanu. Ordonans nešto proprmlja, kao da opsova.

Kroz tišinu nečujno odmiče zanemela baterija. Zvecne poneka alka, zastenje kara, ili top, tek koliko da prhne preko naših glava neka zastrašena ptica. Posle one današnje grmljavine topova, svuda vlada nema pustoš.

Već je skoro ponoć. Na raspoloženju imamo još pet časova. A vreme nečujno i brzo odmiče. Da smo pešaci krenuli bismo preko pola i izvukli bismo se. Po nekom predanju, artiljerac ne sme napustiti topove do poslednjeg daha.

vrba, što predlaže narednik sada, u provaliju su legali ludi jedan iznad drugog, dok je telima svojim nisu ispunili. Preko ovog živog mosta od ljudskih telesa prevezeni su topovi.

Potom su poslužioci rukama okretali vozove. Sve je bilo gotovo za pet minuta. Za to vreme komandir i ja prešli smo preko ograde i, idući njivom, došli na čelo baterije. Pojahasmo. Komandir se okrete vozaru. — Polazi!

Pomoći ni sa koje strane. Od mora, preko Drine niz Savu, onda pokraj Timoka, daleko na jug, sve do makedonskih planina, grmeli su topovi, praštale puške,

Sa izvesnih položaja odstupamo bez borbe, da nam neprijatelj ne bi zašao iza leđa. Svaki je odstupao u pravoj liniji preko planina, urvina, dubodolina, nekad po bespuću, preko reka, a često su se ljudi i uprezali, da bi samo spasli materijal

Svaki je odstupao u pravoj liniji preko planina, urvina, dubodolina, nekad po bespuću, preko reka, a često su se ljudi i uprezali, da bi samo spasli materijal i topove.

Ne dižući glavu, potpukovnik Petar pogleda preko svojih gustih obrva kapetan-Velju, pa će reći: — Misliš... Hm! — on mahnu odrečno glavom.

Petrović, Rastko - PESME

Čunovima da poverimo svoja srca umorni A već bi nas zora sokolila da orni Produžimo opet preko planina. Svih zemalja granice obojene, gle, krvavo.

dubina No još natope sve solju gorčine i joda; Ima cela jesen, da mi se muči na modrost voda, I na trud prelaženja preko krivina.

Ali pred zoru, preko svih gubera, ubiti treba Pesnika; da ne poteže ličnost svoju IZ detinjstva: Kao slučajni, zamešeni, kanap iz hleba Kim

mora i proći, i da ima jedan deo mene koga mu je nemoguće izmeniti (valjda moju životnu vrednost) pri svome prelivu preko mene, i da čak, ako ga izmeni, ja ću imati mogućnost da tu izmenu procenim: što je najglavnije.

Misao je prešla preko tela kao blag talas, i telo se nasmešilo svakom svojom ćelijicom i zadihalo. Misao je prešla kroz telo kao zalogaj

Kao da tvoj odnošaj s bogom postaje manje važan i divan, ako ide kroz mudrost seksualnu i apetit njegov, a ne preko srca samo tvog i misli. I ako je u veri neophodno otkrovenje, zar nije i to jedno otkrovenje!

I kao da za boga nije najprirodnije da, javljajući se pojedincu, javi mu se preko sile njegovog rođenja i sile mogućnog rođenja njegovog sina, čime je ovaj bez prestanka opominjan na zakon podjarmljenosti i

Što se tiče tela; sadašnjost se, i avantura dok je u toku, samo preko njega objavljuje. Kad izađem iz te kuće, naslonim se na zid, pogledam od gore do dole, duž ulice.

slame, donese na svet jedno dete i krvavu posteljicu, ma nakazu, bez imena, sa očima bledim kao Zavist, ja ću baciti preko toga još ostatke svoje obuće i odela i slamarice i poroke, i šuplje vaše poglede, i pokrete vaše bez strasti, i pepeo i

Čak i u istraživanju, kada smo izvesna bivstva predviđali i tražili ih, ova nam se obznanjuju samo preko otkrovenja tj. zapanjujući, i od toga trenutka tek preuređujući nas sasvim.

bi te mogućnost smrti užasavala, niti bi pisao iz koristoljublja - da odguraš ma i uspomenu na sebe što je moguće dalje preko groba! Sada pak pokušavam da mislim drukčije. Najpre, šta Šta?

kad besmo satrveni, Talas nas Njega preli ko blažen dah za dom: Iz očajanja osmeh preveze Nas u tugu, Od čela do pasa, i preko grudi, prevučem Liniju Onu dugu.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Čitavu večnost šume talasi, pa šta? Sedefna ruža saže glavu i zagleda se u pesak preko kojeg su klizile senke ribljih jata, a na steni, ne većoj od pedlja, pevušila koralna grana.

u opasnosti dečak se saže i uze ih u naručje, kad vide kako se s druge strane ponora uspravlja kupinova vreža, preskače preko ponora, dolazi do dečakovih nogu, i kaže: — Požuri, Vedrane! Tvoja se stena na vlasi kose drži!

Tvoja se stena na vlasi kose drži! S mravinjakom u naručju dečak zakorači na vrežu i pređe preko nje bezbedno kao preko mosta. Ni milosrdna ruka ne bi ga nežnije nastavku puta predala.

Tvoja se stena na vlasi kose drži! S mravinjakom u naručju dečak zakorači na vrežu i pređe preko nje bezbedno kao preko mosta. Ni milosrdna ruka ne bi ga nežnije nastavku puta predala. Dečak kleče i spusti mrave na kraj livade.

sebe u vodi gleda, kad iz jezera izroni Mesečev Cvet, dotače nežno dečakov obraz i reče: — Hvala ti, mali brate! Preko neba, kao osmeh, pređe nekakva bleda svetlost. Je li to starac Milija bio? Ili je Majka Voda dečaku rukom mahnula?

« — zažele Drvoseča novo lice, od svoje strašne želje kao trska u polju zatreperi, kad preko trga vetar zafijuka, lude i oblake uskomeša, donese pred Drvoseču čoveka u crnom odelu.

Vetar se naglo utiša, a Drvoseča pomisli: »Sad, šta je — tu je!« Prebaci on vreću preko leđa i krete ka planini, ali se pred sam ulazak u selo zaustavi, misleći: »Što da ne isprobam jedno od novih lica?

Šta sada? Šta s licem cirkuske lude da radi? Nije mlad, ne ume se premetati preko glave. Sede Drvoseča da razmisli. Ali, razmišljao, ne razmišljao — previše izbora nema!

Ali, prisutni su se, ipak, smejali, terali ga da se klovnovski prevrće preko glave, vukli za kosu. — Ej, ti Smešno Lice! — vikali su. — Skači! Pevaj! Krevelji se, Smešno Lice!

Ljudi su od njega zahtevali da se prevrće preko glave, da bude ono što jeste: Smešno Lice! — Smešno Lice! Smešno Lice! — vikalo je za njim i veliko i malo.

Žena se smešila, a susedi mu dobardan nazivali. »Sve je to samo san!« — pomisli otvorivši oči i pređe rukom preko lida. — Gle — reče — gde je bradavica? Gde su dlake?

— Gle — reče — gde je bradavica? Gde su dlake? — Drvoseča još jednom pređe rukom preko lica, ali bradavice nije bilo, čak kao da mu se i nos smanjio. Deca koja su kraj njega prolazila gledala su ga u čudu.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

MAGDA Ta je, kćeri. KOŠTANA (propinje se na prste, da bi, preko zida, mogla što bolje da gleda. Duboko udiše i miriše): Ala miriše gora!

) Slušaj, batka šta će da ti zbori: Batka dete neje. Batka je mlogo videja, mlogo preko svoju glavu prefrljija. (Pokazuje na zemlju.) Odavde, Koštan, po tamo — nema! I cel vek toj je!

Šantić, Aleksa - PESME

srce ne čuje šta zborim, Nego me sve pati udarima gorim, I dršće i strepi, kao list sa pruta, I zove me tamo odmah preko puta, Pod širokim dudom od stoljetnih dana Gdje kućica stoji krečom okrečana, Pa ko da su vjetri snijeg nanijeli —

Noseći snoplje preko niske brvi Na drugu stranu potoka, u selo, Seljanka hodi, mlada, puna krvi; Lice joj mramor, mjesečina čelo.

1907. POD VRBAMA Sjaj đurđevske zore rane Padao je preko strana, A ti kradom gazila si U rijeku, ispod grana. Vranu svilu tvoje kose Mrsio je vjetar ti'o; Ja, dršćući

1911. JESENI MOJA... Jeseni moja, pozdravljam te!... Hodi, I pođi sa mnom preko rodnih strana, Po lijepijem mjestima me vodi, Gdje šume čežnje mojih davnih dana.

Na ubogom polju moga zavičaja Ne čuje se pjesma veselja i žetve, Samo šum žalosni robinje Neretve Hladan vjetar nosi preko pusta kraja.

Samo šum žalosni robinje Neretve Hladan vjetar nosi preko pusta kraja. 1905. BOKA Naša mila Boko, nevjesto Jadrana, Pokrivena nebom kô od plave svile, Ljepša si od tvoje

Mi put svoj znamo, put bogočovjeka, I silni, kao planinska rijeka, Svi ćemo poći preko oštra kamâ! Sve tako dalje, tamo, do Golgote, I kad nam muške uzmete živote, Grobovi naši boriće se s vama! 1907.

Već je na kraj staze. Sada brvno vodi Preko uske reke što krivuda lukom; Starica ne strepi, ona napred hodi, I slobodno hvata za doruke rukom.

Puhorom zlatnim obasuta Trepnuše krilca i sa Jelina dlana Preko žbunjeva brega, Doli, Gde šapću klasovi lana, Gde reka teče i gde se spleo Bokor trstika goli —: S dugom na rubu

Muktara, I isti kapidžik, i pčelinjak ceo; Pod orahom, gde je neko na panj seo, Jošte česma prska kite đulbehara. Preko zida i sad vise grane rotke, S kojih me plod rumen u detinjstvu zvaše; I meni je — kô da kukom navrh motke Snova

I meni je — kô da kukom navrh motke Snova svijam račve i kradem glavaše, — Muktar viče, a ja, bos i golih gnjata, Preko plota s vencem raspuklih granata. 1918. ZORA Golubovi prvi lete preko luka.

1918. ZORA Golubovi prvi lete preko luka. Ne znam šta je, srce s njima bi mi htelo! Kao da me davnih dana jutro srelo, Kad sam trčô majci raširenih ruka

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

). Preko oblasti Konstantina Dejanovića,1 koji se i sam sa svojim odredom morao priključiti Turcima, izbio je Murat na Kosovo u

Srđa Zlopogleća je takođe „dobar junak“ „što dva i dva na koplje nabija, preko sebe u Sitnicu tura“. On je srdit i zlih pogleda. Na rodnu zemlju navalile su mnoge štetočine i naljutile ga.

gledao u Srijemu u krčmi manastira Krušedola gdje je Marko namolovan kako jednom rukom matoroga vola drži za rep preko ramena i nosi na leđima idući upravo...

Mađarska vojska, pod zapovedništvom J. Hunjadija (koji je u pesmama poznat kao Sibinjanin Janko), prodrla je preko Srbije do Kosova i tu bila strahovito potučena (1448).

Prema pesmi, od Turaka ponuđeno mu pri jateljstvo uz uslov da pusti njihovu vojsku preko svoje zemlje ban Derenčić je gordo odbio i prihvatio borbu pod Udbinom.

bezbroj viteških podviga, ali ženjeni cilj nisu postigli: narod je morao da se seli sa potučenom austrijskom vojskom preko Save i dunava i Srbija je skoro pusta morala da dočeka početak XVIII veka.

događaji, pa čak i ličnosti, izmišljeni su, ali su istinito prikazana turska nedela i otpor koji je narod pružao preko svojih najborbenijih predstavnika.

Samo njegovo ime ispunjava turska srca samrtnim strahom. Duboko u planini „sedi na drumu široku“ I drži pušku preko krila. Liči na kip osvete koji oživljuje samo u trenutku kada se približe Turci.

konjima, kao slobodne i pune lude, i išla za tim svetlim uzorima — iz okršaja u okršaj, kroz oganj svakojakih muka, preko svojih i neprijateljskih leševa, padajući i opet se dižući — ka jednom jedinom i neizrecivo dragom i ogromnom cilju:

Ali, kakva se poezija prelila preko toga kalupa! San je strašan kao smak sveta, veličanstven i jezivo lep: Senje je pritisla tama, nebo se prolomilo, mesec

Što smo se mi na njoj tako opširno zadržali, to je, jedno, zbog toga što je ona preko nekoliko domaćih članaka iz vremena pre rata prodrla u naše škole i, drugo, zbog toga što je ona u isti mah i teorija

o Marku Kraljeviću, o Brankovićima i Jakšićima, Crnojevićima, Ugričićima i hrvatskim banovima kazuje nešto drugo, a preko polovine tih pesama opeva antagonizam naših junaka i stranih zavojevača (Turaka u prvom redu).

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

mračni talas Srce mu je htelo pući U malenoj praznoj kući Koju grle kao vreže Pocepane stare mreže Jednog dana preko žala Dunu dašak maestrala Alas uze svoju lađu A sudba htede da se nađu Tužni alas i bela školjka Koje muči ista

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Učitelj švićnu po vazduhu donesenom šibom da joj isproba vitkost, ali ona istog trenutka puče preko sredine. Gospodin Paprika sinu poput munje na dječaka podnoseći mu pod nos patrljak od pruta.

na pripitog seoskog crkvenjaka, koji se odnekle kasno vraćao, a ovaj prestrašen od neobična klempava čudovišta, strugnu preko polja i pljesnu u baru, u neko staro močilo za konoplju.

Zar ona, sirota, da čeči na kiši?! — Tako je! — složi se Jovanče. — Ona će nam preko noći čuvati logor, kad mi odemo svojim kućama. Slažeš li se, Nikolica?

— što ipak svak ne može. Naš Lijan bio je upravo jedan takav poljar. Već preko trideset godina ratovao je sa seoskom dje- com.

Tom prilikom baba Staka, udova poč. Jove Batića, naleti u mraku na jednu krmaču i pade preko iste zadobivši ozljedu tupim predmetom po glavi.“ Ova učiteljeva najnovija pustolovina zaista se nije mogla sakriti.

Svi su u strahu pretraživali očima upola naoblačeno nebo. — Avioni! Eno ih! — uzviknu Jovanče. Preko plave oaze vedrine, u guščijem poretku, žurno preletješe tri grupe krilatica i ponovo uroniše u oblake.

njega i za njegov račun oduzimali su oružje, vojničku spremu, žito, stoku, premlaćivali i mučili ljude, palili kuće. Preko njih je osvajač htio da porobljeni narod natjera u strah i pokornost.

— uzbuđeno prošaputa Stric i natuče šešir na glavu. — Deder, noge junačke, pokažite se! Potrčao je ukoso preko šumarka i tek što je dospio u rijetku nisku šikaru na drugom kraju, kad s druma grmnu oštar glas: — Stoj!

Dala mi je samo jednu šugavu kiseljaču, odmah sam je bacio preko kuće. Lunja se pravila kao da ništa ne čuje, ali kad iziđoše na zaravan, blizu prvih kuća, ona kao da se nešto

Tražila je štab partizanskog odreda. — Nikog preko dana ne možeš kod kuće naći, sve se razbježalo od avijacije — žalio se poljar Lijan.

— O, pa ovdje je sasvim plitko. Konopac jedva da je utonuo nešto preko pola metra. To ih obradova. — Da zagazimo, šta veliš, Jovanče? — Hajdemo.

To ih obradova. — Da zagazimo, šta veliš, Jovanče? — Hajdemo. Spustiše ljestve u jezerce i ubrzo se nađoše do preko koljena u hladnoj vodi. Mačak se strese. — Brr, hajde ti prvi, evo ti fenjer.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Ni više pokajanja; moba se ne sluša, niti suze pomažu nizašto. SRP KAZNE Vidim srp gde leti preko sveta dvaist lakata dužinom i deset širinom! ...

Na oprezu se svakad drži, te od srdca uzdahni, pak raspruži svoja ti leteća preko sveta umljiva krila, i svuda, celopametljivo proletanjem vilajetskim svačiji život promotri, da proznaš poslove

Svuda više sve ispunjeno Bojanja se i straha Negoli koje slobode vesele. Rođenje plaho i bolestljivo, Smrt preko mere strahovita, A po smrti tamo Neskazani se sukobe snahodi ...

Ni orlu puta leteći ispod neba. Ni pak zmijinje staze kad se prevuče preko kamena. PROLEĆE Ka neku mrtvičinu, zimnu tugu smeće sa sebe svaka proniklica zemljana!

On more presušuje, a preko reka čini brod za prehod pešački. POHVALA VEČITOJ MERI Kako godine i dni skoro vrve prohodljivo, i čovečiji život se

svako mu se koleno poklanja na nebu i na zemlji, i ono što je dole, pod zemljom, — ne kroz koje anđele, serafime li, ili preko koje druge mu sluge, ali sâm sobom k nama nedostojnim govori svršujući i svedočeći Isaijino proročastvo!

eto, mala ona od loze izrastlica, u veliki i vrlo rodan vinograd rasplodi se; tolika širina iz njega bi, da mu grane preko reka prelaze i širi se do mora i hatar mu s hatari sastaje se do kraja zemlje.

Avramov unuk, židovski prvi otac Izrailj, sveti Jakov, misleći mu o nebesnomu boravljenju, putujući putem samu preko polja, zateče ga noć na putu. Izbra sebi mestance za noćište, sabra kamenja pod glavu i leže spavati.

Prođe konj ispod njega, a on osta viseći za kose o drvetu. Smotre ga Joav, vojištanski vojvoda, i preko Davidove zapovesti zakazate, ako padne šaka im ne ubiti ga, nego živa k ocu dovesti, (hele on za to nije hajao!

Opak bijaše Ganibal, vezir katrajanski; razbi drugu vojsku, pak s onih mrtvih trupina načini sebe most preko vode, i preko sa svojom vojskom pređe.

Opak bijaše Ganibal, vezir katrajanski; razbi drugu vojsku, pak s onih mrtvih trupina načini sebe most preko vode, i preko sa svojom vojskom pređe.

zalazi, ama gde uđe, tu se i stani, teke ga nestane a ne zatresa s podrumom zašto spred više duhanju nejma snage. Preko sveta svakad duše vetar tako da dosta put i strehe s kuća raznosi i vode klati sas dna, al’ kad s glave stane otkud mu

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

A vukao je šamare preko cele godine. Sem prvoga dana Božića i Uskrsa, slave i Todorove subote (kad se pričešćivao), nije bilo dana da Pote

Njegovi vinogradi i čifluci mnogobrojni su, i ko bi ih mogao izređati! Ali šta da se čitaoci lome preko polja i atara, kad je dosta da mu pogledaju konak, dvore njegove, koji su i viši i lepši i od samih pašinih!

putniku u oči i raspoznavala se usred ostalih kuća, sa doksatima i mnoštvom prozora i kapcima U kuću se ulazilo preko mnogih širokih basamaka. Avlija prostrana.

Skoro svako doba godine imalo je svoje cveće, i kuća Zamfirova mirisala je preko cele godine. Pred kućom su još i dva stara granata i lisnata šamduda, nekoliko dunja i dva dafinova drveta, koja je

Onaj prvi nije imao ni vrata, nego samo ćepenak, a majstor Mane je preko ćepenka uskakao vanredno vešto. Dugim uskakanjem izveštio se do neverovatne lakoće, tako da je mogao još onako u letu,

počistio metlom ispred dućančića, zadirkivajući devojke koje se s česme sa stovnama vraćale, ili bi s onim komšijom preko sokaka razgovarao, a taj razgovor bio je za vodonoše kao ona Skila i Harivda za stare putnike.

Kad obuče one njegove uske čakšire maslinove boje, a na grudi tanku žutu svilenu pamukliju, preko nje jelek i gunjče, opet maslinove boje — a sve u silnom gajtanu — pa se pritegne trabolos-pojasom, za kojim mu je sahat

A čine se kao da ga i ne gledaju, nego gledaju pravo preda se i idu sitno, pravo i pažljivo, kao da prelaze preko kakvog brvna preko potoka.

se kao da ga i ne gledaju, nego gledaju pravo preda se i idu sitno, pravo i pažljivo, kao da prelaze preko kakvog brvna preko potoka.

I kada banu, i nezvana, i dođe još jedna, četvrta tetka, neka tetka Doka, s rukama preko trbuha, i zapita ih šta su se skupile, reče joj važnim i ozbiljnim glasom strinka Paraškeva: — Zbrasmo se, strinka

Svaki čas tek zaklaparaju nanule ili papuče preko kaldrmisane avlije, i jedna po jedna strina ili tetka dolazi, s rukama pod pazuvima.

Cele nedelje rade u kući, u nedelju u svilenim fustanima u kolo, a u ponedeljak zavrgnu motike preko ramena, pevajući ,,Zelen zekir, drago moje“, idu u polje, u njivu ili u vinograd... Sve su to bile lepe prilike za Manču.