Jakšić, Đura - PROZA
On se trže, kao da ga je zmija ujela... Posle je prekorno pogleda i ode nastranu... Na drugoj mračnoj strani golemoga hodnika sedi na jednoj klupici stari Sremac i dobri
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Eto ja... vidiš, tako! Malo, bogami, kume, pa... Šta mu znam. — Zar opet, kume? — upita ga Mato prekorno. — Tsss, kume, šta ćeš? — poče Radan, ako i pijan, da se pravda. — Briga, briga, kume!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ha-ha-ha-ha! — smejao se starac. — Pa i ti, brate, mnogo ga diraš! — reče Petra prekorno. — Eto dete i ne dovečera!... — More, babo, ćuti!... Neka ga! Zar si mi ti svakad povečerala!...
— Nego, da čuješ što ti Mašo priča. Sjedi. — Da sednem! — reče Ivan. — A šta priča?... Kruška ga pogleda prekorno. — Ej, moj Ivane!... Ja mišljah ti ćeš mi nešto valjati, pa te još i za kmeta uzeh. A ono sad?...
sudbina, volja božja oašlučiti se — dobiti novac za ašluk, trošak ovavestiti se — doći k sebi, osvestiti se okorno — prekorno okumešan — snalažljiv, dovitljiv opdija — vojska, veliki vojnički logor oroz — okidač na pušci otparkivati —
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Zar ne bi, i da krene sam u Rosiju, imao da gleda, kad jede i pije, tamo, kako ga prekorno gledaju šest pari dečijih, tužnih, očiju. Dece koju je ostavio.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Izbačen iz događaja. životinjski zavidi Bel Amiju. Devojka okreće glavu od plišanih životinja koje je prekorno posmatraju. Čini joj se da je nešto veoma uprljano i da se više nikada neće moći popraviti.
Lalić, Ivan V. - PISMO
(5—6. VII 1975) ELPENOR On ležao je moru na domaku, Razbijen kao lutka, iznenađen Bleskom praznine u naglom pomaku, Prekorno zgrčen; tako je i nađen, Krčag iz kojeg vetri miris žeđi, još vlažan ispod probijene gleđi; On ležao je preračunat,
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
A hrast se širi, šuška, šumori, dok sunce prži, pali i gori. Po pustom drumu sena puže, prekorno šapće: „Ej, Ćiro, druže, da nisi bio tako zle volje, bilo bi bolje. Ja bih te čuvo, u svojoj seni.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
uzviknu ona, po ovakoj lapavici. Za Boga, tata, šta radite ?... — Zar ti ne znaš naše stanje, odgovori Cvetko prekorno, lomeći velika parčeta pogače i zalažući to sa po malo sira. — Pogledaj mene, vidiš...
Prava lepotica!«... Gojko se malo ušeprtljao, zvera očima i gleda prekorno Velju, držeći da je on kriv ovako nezgodnu ponašanju Vlajkovu. — Znaš ga sam, odgovora mu Velja, smešeći se.
Gojko već ništa ne zna za se. Stojan ga skide i namesti na krevet, pa se ispravi i pogleda Ljubicu prekorno. — Ja, bratiću, umori ’vaku dobru dušu!... Hoćeš li da zovemo doktora? — Zašto ?
osim škole: počešće ide u srez, svakoga dana obiđe sudnicu, a kad se vrne kući na odmor, ona ga sačeka durnovito, prekorno. — Tako... skoro ćeš i zaboraviti da imaš kuću, da te ovde neko čeka i brine se o tebi. Samo ta sudnica prokleta!...
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
nauka kojom se ja bavim već blizu trideset godina, i to, da ne laskam sebi, sa uspehom — završi ministar i pogleda me prekorno.
— reče mi gospodin ministar tihim, ali prekornim glasom klimajući glavom prekorno, tužno, i s nešto prezrenja; a pritom me je s omalovažavanjem merio od glave do pete. — Mislite li?
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— A onaj nam pobeže... Despić — reče kapetan i prekorno pogleda one, koji su ga, bez sumnje, propustili. Zatim se okrete Ljubiši: — Sutra dođi s kmetom, da primiš sto dukata.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— reče Krsman, pa ponosito zasuka brke. — No naš’o strine pa trpe. Na izraz »strine« trže se Mića i pogleda prekorno Krsmana. Primeti mu da Don Pedro nije bio kmet i zakrati mu reč radi ovog uvredljivog izraza, pa nastavi dalje.
Stanković, Borisav - JOVČA
) MITA (povlači se, silazi). MARIJA (koja je stajala dole na kujinskim vratima i slušala, dočekuje ga prekorno, prigušeno): Nisi trebao baš toliko i sve sada da kažeš Jovči.
Da, ubiću je! (Hvata se za čelo): Oh, Bože, Bože! VASKIN GLAS Mladene, jesi spremio piće i jelo? MLADEN (trza se, prekorno sebi): Eh, malo ne zaboravih. Evo, sad! (Odjuri levo.
Ćosić, Dobrica - KORENI
ustaje. Brzo pođe kući, zato što je Simka ono rekla tako zamišljeno, ravnodušno, prekorno. Nije istina. Nije istina, jer se nije obradovala.
To je krila. od Aćima, a govorila mu prekorno: „Sve ovo što vi uživate, moga je domaćina Vasilija. Njegova ruka načinila je ove duvare što vas od vetruštine štite, i
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
»Da nije on to govorio?« ne verujući samoj sebi, devojčica navuče prekrivač do brade, a vrabac prekorno prošaputa da nema vremena za igranje. — Ustani i posadi semenku raskovnika, a onda čekaj dok iz nje ne izraste plod.
Samo se, zaglavljen između dve cepke, koprcao maleni, riđi cvrčak, pišteći. — Šta čekaš? — cvrčak prekorno mahnu glavom, a devojčica, napokon, shvati da to on govori, priđe i izvuče ga iz pukotine, zaprepašćena kako to da ona
»Možda i sada sanjam?« —uštinu se za mišicu, a nečiji oštri glas prekorno reče: — Vratila si se, znači? Kameno jaje pokrete se u svom ležištu, a lepotica uzmače korak unazad.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Vaskresenije antike!“, ponovi razdragano Kopernik. Opat ga prekorno pogleda, pa mu onda reče očinski: „Ti si još mlad, sine moj, pa ne shvataš smisao mojih reči.
„Kuga besni onde još u punom jeku“. „Tim bolje!, uzviknu majka. Njen sin je pogleda prekorno, a brat dobroćudno. „Da dragi nećače, reče on Isaku, „majčina ljubav nema granica“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
ova reč, žena se prepade od izveštačene uzbuđenosti studenta koji se spremao da protestuje: — Aksentije — primeti ona prekorno — kumim te Bogom, vrati tu reč natrag.
On me pogleda blago-prekorno pa mi hitro zadrža ruku kojom sam se mašio da tražim novac. — Baš si smešan, pobratime. Ostavi to, ne treba mi.
— Ti nisi pri sebi, nesretni. I upola ispravljena u krevetu, starica nastavi očajno i prekorno: — Opet su te slagali, prokleti da su. I prošle noći i koliko puta... Čuju se topovi?
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Uslužno mu primakoh jednu stolicu i ponudih da sedne. On uzmahnu svom glavom i prekorno me pogleda. Onda se obema šakama osloni O svoju sohu, huknu i odgovori: — Što mi grešiš dušu, gospodine?
Krakov, Stanislav - KRILA
Vojnici su odvlačili u stranu leševe pokrivene usirenom krvlju. Major neodlučno pođe. Samo njegove krupne oči prekorno pogledaše ađutanta. Pošao je napred uzdahnuvši. Išli su uskom stazom pod samim grebenom jedan za drugim, bliski i nemi.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Dodade da je došao u zadnjem trenutku. Da je zakasnio samo jedan dan, bilo bi već kasno. Lauš ga pogleda prekorno, pa ipak daleko popustljivije nego što ga je maločas gledao i upita ga kad će ponovo doći.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Od čega te strah? Ama šta je to? (Viče): Stano! Ulazi Stana. STANA Evo me. KATA (ljutito, prekorno, pokazujući na Tašanu): Šta je ovo, Stano? Zašto da mi pa ti ne javiš da je ona toliko bolna i ovakva?
I, kad neće, mora da je bolesna; nego čudo mi je kako je jošte i živa. (Ljutito, uvređeno odlazi.) KATA (Tašani prekorno): E, e, zašto, Tašana, zašto, kćeri, tako?
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
mestu odakle je glas dolazio — vide samo jedan žbun, a na žbunu očice, crne kao trnjinice, trepću ka dečaku radoznalo i prekorno. »Koješta!« — pomisli dečak. »Otkuda žbunu oči? Mora da mi se prispavalo?
Ujutro, zato, nije mogao da se probudi. — Osim toga što je beo, on je i lenj! — prekorno reče Poglavica mravljeg plemena, a Belkova majka pocrvene. Za mrave nema težega greha od lenjosti.
U jednom trenutku okrenu se Marijan ka kolibi jer mu se činilo da ga starac s prozora prekorno gleda, ali savlada tugu i potrča ka vodi. Ćute i taje talasi kako se i kada dečak popeo na leđa srebrne ribe.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
STANA (otimajući se): Neću, Vaska, neću! (Plačno): Sami smo kod kuće. Otac ljut, prek... VASKA (prekorno): Hajde, Stano! Što si takva? STANA (odlučno): Neću, ne! Iz bašte se čuje pesma i igra.
»Motikarke«! Ko ti beše ded, otac? Zar si ti bila za ovakvu hadžijsku, domaćinsku kuću? KATA (bolno, prekorno): Oh, čoveče... TOMA (ustremi sena nju): Ćut! Sad te zaklah! Usta da imaš, a jezik da nemaš! Ti! Takvoga sina imaš.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Mrčarić Pejo je budna savest narodna. U trenutku opšte malodušnosti i popuštanja neprijatelju odjeknuo je prekorno i čestito njegov muški glas: Bolje nam je svima izginuti no u Turke davati đevojke.