Ćipiko, Ivo - Pripovetke
I preldžije gledaju uporito u vatru, puše, čiste lulu i šapuću, i čuje se po koja glasna raskidana rečenica, ali sve odmereno, pola
A večeras preldžije pognaše dalje no igda, i on je sada načistu da mu se žena sjaranila sa Pavlom i da nije on sam njezin čovek i gospodar.
Ćipiko, Ivo - Pauci
No nije druge, blagu treba dati njegovo, ili ga smaknuti! Uveče, na prelu, poveo se o tome razgovor. Preldžije sjede uz vatru, pale lule i gledaju kako plamen bukti, pa ćute, kao da nečemu osluškuju.
Majka je isprati do na ulicu i gleda za njom. Radivoj ide prvi, a njeno dijete uzastopce za njim. ...Te noći preldžije u Petrovoj kući nagađaju radi čega Cvijeta odbjegnu od Radivoja.
A njega znate, čobanče željno ... —A što će otac Vojkan? —Ne budali! ... Zar treba da on za to zna? Preldžije ustadoše, vatra gasne. Ispod kabanice majka Petrova, starica, leže uz vatru, zastenje i moli sina da bolje naloži.
S druge strane vatre trže se krmača i zagrokta. Do njih odmah preživlju goveda, a spolja udar vjetra bije preldžije u leđa i drma rasklimanim vratima. Baciše još nešto suvaraka na vatru; diže se plamen. —Pavle, znaš što?
Gdje je to! Jedne večeri, kad preldžije odoše, veli sinu: —Čuj, Rade, poslušaj me! —hoću. —Vjenčaj se .... pokori se popu... nije vajde dalje zavlačiti...