Upotreba reči prema u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Ja ne mogu gledati da se porod moga brata i sustradalnika od nemila do nedraga potuca. I ja mislim da neću prema vama grešiti ako ih k sebi primim — bar dokle im stariji brat ne poodraste da može svoju sirotu majku i sestru

O, nikad, nikad! Ja sam se radovao, i neko neobično čustvo potresaše mi dušu: milina, sažaljenje i saučešće prema onima koji stradaju. I opet nisam imao reči da to sve dobrome ocu iskažem. Ja sam ga poljubio. I on me je razumeo.

Ali ono njegovo zdravlje, onaj veseo bezbrižan pogled, ono ponosito držanje, zdravi, jedri i rumeni obrazi, prema onim tužnim izrazima sakupljene gladne sirotinje... beše gadno, nesnosno!... Ja ga ne smedoh pogledati...

Kad smo u planinu ušli, već se smrkavalo, ali se prema vedrini večera lepo video crven put što, kao tanka zmija, presecaše mračnu Čestobrodicu, pružajući se čas gore u

“ Ona klimnu glavom kao da razume, a posle ode ona na jednu, a kaluđer na drugu stranu. Kad je bio prema meni, on me pogleda oštro, ispitujući me, kao da l’ sam što od njenog govora slušao...

u zagasitom zelenilu, ukaza Stana u svome belom zubunu, za kosom crven cvetak, a oko vrata onaj grčki dukat sjaji se prema suncu; a pored nje iđaše njena gadna mati, čas po čas zastajkujući, nešto joj kazivaše, na koje se ona običnom

Ostareo je u samoći, ni žene, ni dece... Glava ćelava, ruke suve, uvele, ali u grudima pošteno srce, puno ljubavi prema bližnjemu... Jedva se smrkne, a učitelj već pomišlja na svanuće. Jedva je čekao da mu se učenici iskupe.

Priznala je da mu je ona tu duvankesu poklonila, da je sa Đošom ašikovala, i da je Đoša iz mrzosti prema Gružaninu najveći zločin hteo izvršiti, za koje ona nije mogla znati.

Obradović, Dositej - BASNE

je dakle čislo siromaha ili za lenost ili za raskoš; malo ko hoće da zna šta mu je dosta, i da umeri svoj trošak prema svom dohotku. Evo istiniti izvori sve skudosti među ljudma.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

JESEN 173 NA SAVINIM LIVADAMA 174 VEST 175 VIDIK U SLUTNjI 176 ZELEMBAĆ 177 POGLED SA TOMETINOG POLjA PREMA VALjEVSKIM PLANINAMA 178 PREOBRAŽENjE 179 BOG OLUJE U LUGARNICI 180 DIM 182 GOST IZ OBLAKA 183 ČISTO SREBRO 185 POČETAK

radnji, s drvarskih pijaca, duge povorke, odasvud, mostovi prepuni nárōdā, sa sekirama i testerama žure prema hrastu.

Na vrh Drmanovine siđi, uzmi durbin, pa niz Jelovu goru do Jasikovca, od Jasikovca prema Spasovnjači, od Spasovnjače do na Đakov kamen, na Okolišta, pa prema Konderu, od Kondera preko Šuplje lipe, na

pa niz Jelovu goru do Jasikovca, od Jasikovca prema Spasovnjači, od Spasovnjače do na Đakov kamen, na Okolišta, pa prema Konderu, od Kondera preko Šuplje lipe, na Bobiju, na Savin kamen i Kik, sa Kruševlja na Tataliju, od Laništa do

Zar ih se nećeš nikada osloboditi i, bacivši ih daleko u trnje, bos i oslobođen poći prema reci, bos i oslobođen kroz pčele i cveće, bos i oslobođen kroz beline snega, belih rada, oblaka i ovaca?

Zašto je morala imati šape gmizavca, a ne lišće, ko leska ili brest? POGLED SA TOMETINOG POLjA PREMA VALjEVSKIM PLANINAMA Ove su planine bile stepenice uz koje su junaci ujesen u oblake nosili ovnove i vino; nekad

Sinje more ili sinje inje? Nešto posuto pepelom? Ili polenom? Ili nešto mračno, što vetrovi mese i nose prema Kolašinu? Je li to nešto što nestaje u mećavi? Ili nešto što se ukazuje iza usijane ivice oblaka?

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Drugi se Turci zatvoriše u džamije i kulu, kojima se bez topa ništa ne može učiniti. Bačevci su Drini na obali prema Osatu. Stade vika Turaka iz Bosne, sa one strane Drine: ,Haj, braćo, udrite se, ne dajte se! eto nas u pomoć k vama!

Ja dobro pamtim kad su natovarili sve na kola, zaokupili stoku, pa smo se onda svi krenuli i dođemo u selo Skelu prema Kupinovu, i tu u kačari Jovana Zazića naložimo vatru i malo se stanimo; pak posle preko Save pređemo u Ašanju i tu malo

Vaše reči, vaša delanja, naklonosti i uživanja upravljajte svagda prema vremenu i prema godinama vašeg života. S merom i u svoje vreme mnogo se koješta čini bez štete, što pred sudom

Vaše reči, vaša delanja, naklonosti i uživanja upravljajte svagda prema vremenu i prema godinama vašeg života. S merom i u svoje vreme mnogo se koješta čini bez štete, što pred sudom zdravoga razuma ne bi

Valjevska i beogradska nahija, koje su blizu, dadu više: valjevska 1800, beogradska 750 momaka. i tako prema broju glava i vojsku sve u tefter popisa, i svakom knezu kopiju dade, koliko je dužan vojnika Srba dovesti, kad i gde

Turčin zapne šišanu, pak okrene najpre na otvorena vrata na petla, a zatim je spusti te knezu Stanoju prema sebi skreše u prsi, koji padne.

Usred toga našeg razgovora dođe stari knez Nikola Grbović i vojsku prema nama uparadi, a Jovica Milutinović od marama barjak načinio i nosi ga tamo amo pokraj parade.

a jednu vojsku imamo na Belom Brodu, a drugu na Paležu — čuvaju od Beograda, — a jednu imamo kod Svileuve u Gomilici, prema Šapčanima i Zvorničanima, koji su bili pošli Poreč-Aliji u indat u Valjevo, pa i̓ je u Svileuvi Jakov optekao, itd”.

Sad ja kažem Šapčanima, da nji̓ova vojska stoji u Lešnici za koju i sami znadu, a naša prema njima, pak može biti da će se pobiti: „Zato dajte dva Turčina od vas, da idu i da kažu da smo se mi pomirili i da je

Topčidera, pak došao u zbeg na Duboko (jerbo su sva obližnja oko Beograda gornja sela prebegla u Nemačku preko Save prema Dubokom) i poruči, da Jakov dođe u zbeg na ručak, i on ode. Ja prevezem vojsku i top.

Napred otrčim na konju, iz brda vidim da sam dobro pogodno baš prema Turcima. Karu ostavim u česti, a s topom potrčimo prema Turcima s brda u po strane, baš onde gde je knez Miloš načinio

Napred otrčim na konju, iz brda vidim da sam dobro pogodno baš prema Turcima. Karu ostavim u česti, a s topom potrčimo prema Turcima s brda u po strane, baš onde gde je knez Miloš načinio posle kuću i stanaru. Svučemo top u po strane.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

— Kola se okrenuše i kapetan usede, pa mahnu rukom na Đuku: — Haj̓d, penji se! — Đuko se posadi u kola prema kapetanu. — E sad ćemo, Đuko, pravo u Vučevicu — reći će kapetan kad već kola izmakoše iz avlije i pojuriše drumom.

već ide u zvaničnu dužnost tako vrsnog kapetana, koji je samo svojim prilježnim i revnosnim radom i velikim snishođenjem prema pretpostavljenim svojim doterao do toga zvanja svoga.

— dodade Vitomir. — Ih, ih! — učini ćir Trpko, pa stade šuškati po sobi dok nađe pare; odbroji im prema vedrini kraj prozora, a sve dršće. Dade im i, brže-bolje pritvori prozor. Već je blizu podne.

To vam je jedan okretan, razborit, dosetljiv i vrlo druževan čovek. Prema poštenima pošten je, a, bogme, nepoštenima vrlo je vešt da udari dobru podvalu. Ostalo su vam drugi gosti.

Baš se tada igrao neki kadril, jedan dugajlija dere se komandujući: »durdeme! šunegle!« U lesi prema njima igrala je i Savka Nikolina. Baš začinila lepotom sve društvo.

? — poče Mojsilo, dok ga iznebuha prekide jedan glas iza stola jednog prema njemu: — Ama juče bio prsten i ispit Savci! Mojsilo se trže kao da ga nešto seknu. — Kojoj Savci?

Već po neka žena stoji na pragu, maše prema oblaku pronoskom, i usplahireno zove kakog obešenjaka ili utopljenika: »Aj, Timotije, aj, Jerotije (ili kako je već kome

— Ej, pope, nemoj biti lud! — viče što igda može Živadin iz kuće u brdu prema popovu vinogradu. — Beži, more, batali molitvu — nije ti vajde!... Aja, popo Vujica čita, ne šali se.

— reče Nikola odsečno i zatvori prozor. Marjan promrmlja nešto, pa se uputi pravo Savinoj kući — prema školi na jedan dobar puškomet. Stade lupati i njemu na vrata. Sava zarkao, pa baš ni u uvo. Marjan lupa još žešće.

zemlje) sinor — granica imanja sidžade — mali ćilim na kome se sedi skot — životinja, rđavo čeljade sljedovatelno — prema tome sopra (sofra) — trpeza spareta (šporet) — štednjak sredoteža — sredina struna — kao bolest; pomeren želudac;

frliti — baciti Hamajlija — stvar koja se nosi o vratu radi zštite od zla hameleon — afrički gušter koji menja boju prema boji predmeta na kome se nalazi; prevrtljiv čovek Cimenta — limeni sud cipun — mali otvor na dnu šuplje bukve kroz

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Sad znate šta smo dokonali. Ta odluka, od toga časa, postala je zakon svemu selu. Domaćini se vraćaju kućama i prema tome naređuju svojim mlađima. I kad pogledaš: svi u selu, počev od kmeta do čobanina, znaju zakon!...

Ali, kao da od svega toga ne može biti ništa. Ljudi ostaše hladni prema njemu. Bilo je nešto u onom prijatnom licu što je neprijatao dirnulo ljude.

— Da ko ne podgovara ovi narod? — Pa, šta drugo i može biti!... — A ko je taj? — Onaj prema kome si ti najčovečniji. Ti guju na srcu gajiš! — Pop? — On. — I kmet? — I on!... — Pa, šta vele? — Mnogo vele!..

Vidi se da su razmaženi!... Vele da im se umiljavaš zato da bi im se lakše na dušu popeo... Vele da je tvoja čovečnost prema ovom narodu samo laž!... Vele: on je Turčin, a Turčin je Srbinu dušmanin!... Vele... — I to sve veli pop?

Sama ga duša zaboli, a srce da mu iskoči iz grudi... Kadar je bio na četu udariti... Iza jednog grma — prema njemu — pojavi se čovek. Kako ga muke behu obuzele, on ga nije čestito ni video a toli poznao. Čovek taj beše Marinko.

i tajanstven; glas koji te razdraga, ali ti od njega i pamet stane, i krv se sledi; glas koji te ubija, ali i krepi — prema raspoloženju duše tvoje... I od ove gore uhvati ga strah. Od gore u koju je pobegao!...

I to mučki!... I još htede da ga ubije!... A... to mu ne može oprostiti! I on oseti mržnju, silnu, strašnu mržnju prema Lazaru... Ona beše velika.

Evo kako je to bilo! Juče, posle podne, vraćam se ja iz šume. Tamo sam nosio marvi pomam... Kad sam bio prema Ivanovoj kući, smotrim Stanka Aleksinog gde izide iz starog Ivanovog vajata. — Umukni, Turčine!

Ali kakvim mukama?... On nije znao... Što god mu padne na pamet, sve mu se čini vrlo blago prema zločinu Lazarevom... — Da mi je da oseti!... Pa da ga više zabole njegovi gresi nego muke kojima bih ga mučio!...

I misli mu leteše od stvarčice do stvarčice kao leptiri: lako darnu stvarku, pa idu dalje... Bio je prema svemu ravnodušan. Čuje cvrčka, pa pomisli samo: cvrčak cvrči... Nešto kucka nad njim „A...

— Tako ga mati od milošte prozvala — reče Zavrzan. Smeh se razlegao po dubravi. — Ama prema čoveku i uvo! — reče Latković. — Ali, ti zavešče jedan, kud si ti pristao?...

Išao je od sela do sela, bajagi trgovačkim poslovima, a u samoj stvari on je tekao prijatelja i zažizao im plamen mržnje prema Turcima... Svaku mrtvu tursku glavu pozdravljao je neobično veselo.

Dučić, Jovan - PESME

Uprtih zenica prema nebu zlatnom, Dva giganta Sfinksa tu stražare tako, Dokle ona plače; a za morskim platnom, Iznemoglo sunce zalazi,

Sam, kraj mirne vode, u noći, ja stojim Kô potonji čovek. Zemljom, prema meni, Leži moja senka. Ja se noćas bojim Sebe, i ja strepim sâm od svoje seni.

Noćas će najzad pasti kiša. Jug crn i seva; no, najednom, Dažd pređe preko vinogradi... I blisnu prema selu bednom Krvava, strašna, zvezda gladi.

U luci purpurna jedrila široka, Celo more pline posuto u cveću. Carski vitezovi, kneževi gospari, Jedni prema drugim, kad se muklo začu Plašljiva reč Kneza; i mladi i stari Svi drže poglede na carevom maču.

Na bledom licu pokoje mirne statue zastale behu poslednje suze. Sve drhti, oseća, diše, i pruža ruke prema suncu. Grobovi kao da imaju srce, neko veliko tamno srce, koje udara nestrpljivo, zaljubljeno.

ZOHRA Putnik je sreo u prvom sutonu na morskoj obali mladu i crnu ženu, koja prema zvezdi, što u taj mah blisnu na zapadu, uze svoje dve gole crne i teške dojke u ruke i poče govoriti molitvu, držeći

Ona se ushiti lepotom čoveka, baci zlatni pojas u travu, i, opijena, pruži ruke prema njemu. Proveli su tu noć u šumi, gde je putnik najzad zaspao dubokim snom pored mlade žene koja je bdila.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Redom, redom! — Potresa me, dakle, težina situacije — kratko i jasno! Potresa me moj odnos prema predmetu pažnje, moji lični odnosi, pa moji familijarni odnosi. Potresa me onaj grandiozan utisak na moju dobru mater.

Ona više ne plače. Ni sestra. Ispijene u licu, oči upale pa gledaju strahovito uplašeno. Prema ovome je ništa ono kad mi je stric umro. Nekoliko puta ulazio je naš otac u našu sobu. Bio je sav znojav.

Blagoje skloni najpre onu stolicu, psujući „što će ovo čudo ovde”, sede posle prema kapetanu, zagrnu rukav od ćurčeta i pogleda po stolu, htevši se nalaktiti.

čovjek izvadi gotovu cigaru, pa turi u usta i naokriške, a sve gledajući kmeta, nriđe stolu; zavrati šešir, naže se prema popu i pruži ruku. — Živ bio, sine! — reče pop.

— pa nas ostavi, a mi blejimo za njom. Ili dođe poslije podne, kad se pop naslonio na šarenicu, pa ga gleda, nagne se prema njemu, pa se odjedanput trgne, izdigne glavu, uđe u sobu i otvori knjigu. Ili hoda po polju.

Ona je dohvati objeručke i obli suzama. Osmijeh zaigra na popovu licu. On je dohvati rukom za bradu i izdiže joj lice prema sebi, pa ga gleda: — Služi ovome! — reče pop, a očima pokaza na svetoga Savu koji mu je ležao na prsima.

Ali dalje, naravno, ništa. Ta ja, i kad ne bih bio ravnodušan prema njoj (kao što je ona prema meni — a to jeste, tako mi boga!

Ali dalje, naravno, ništa. Ta ja, i kad ne bih bio ravnodušan prema njoj (kao što je ona prema meni — a to jeste, tako mi boga!

Pripovetka je svršena. Veruj! Ja sam prema njoj samo galantan gospodin: pratim je na klaviru kad peva; dodajem joj igle kad ispadnu; ogrćem joj kabanicu kad pođe

Ti ne znaš da me ti sâm uvlačiš u nekakav roman. Sad sam i ja počeo da motrim na svaki njen postupak prema meni. Ti si, upravo, kriv što sam počeo da se interesujem njome, pravo da ti kažem, više no što bih hteo.

mislio sam se, ja znam najbolje kakav ću odgovor dobiti; s druge, opet, činilo mi se sve: dobro će biti. Tako sam i prema njoj poslednjih dana bivao.

Čudio sam se što nema pisma i zebao sam nekako. A nisam sebi smeo dati računa o sadašnjem svom odnošaju prema njoj. Osetih da se neko prisloni uza me. Trgoh se i ugledah nju. — A gle! — rekoh ja veselo.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

I oba gospodina popa imađahu dosta posla, a prema tome i prihoda, krštavajući novorođenu decu po selu. Malo koji dan da ne dođe gospodin-popi, jednome ili drugome,

Ušunja se samo u kujnu, skupi se i uprepodobi i zažmuri kao da je ravnodušan prema svemu, a međutim samo vreba, i na što baci oko — to je već sigurno njegovo.

Kakav mu je samo ćelepuš sama svojom rukom napravila, prvi vidljivi znak nežne naklonosti prema njemu. — S tim se nije šaliti, — produžuje gđa Persa.

se tek onda trže i pocrvene, vide da je preterao, pa pohita da popravi i dodade: — To jest, oni tamo su pravi šegrti prema vama.

— Ili upravo: varoške su prema onima sa sela kao... kao ono bez mirisa dućansko cveće prema miomirnom naturalnom i prirodnom cveću iz bašte ili

— Ili upravo: varoške su prema onima sa sela kao... kao ono bez mirisa dućansko cveće prema miomirnom naturalnom i prirodnom cveću iz bašte ili perivoja. — Iju! — kliknu Melanija.

u raznim poziturama, izrazima, raznom odelu, u raznom duševnom raspoloženju, i naposletku u raznim sezonama godišnjim, a prema svakoj njenoj slici vizavi po kakav mlad jurat, medecinar, doktor, oficir ulanerski, husarski, infanteriski, pa čak i

) »marinerski« oficir! Tako na jednoj Melanija zamišljeno čita, a prema njoj na drugoj strani mlad medecinar; na drugoj sa rajtpajčem, a prema njoj brkati ulanerski oficir; na trećoj čeka

Tako na jednoj Melanija zamišljeno čita, a prema njoj na drugoj strani mlad medecinar; na drugoj sa rajtpajčem, a prema njoj brkati ulanerski oficir; na trećoj čeka stena i školjke neke na morskoj obali, a prema njoj marinerski obrijani

na drugoj sa rajtpajčem, a prema njoj brkati ulanerski oficir; na trećoj čeka stena i školjke neke na morskoj obali, a prema njoj marinerski obrijani oficir; na četvrtoj jesenji sumoran landšaft, a ona naslonjena na neku ruinu, sumorna takođe, a

gđa Persa je posmatrala gđu Sidu, a gđa Sida jednu praznu čašu koju je digla i stala okretati i razgledati prema prozoru, pa zatim huknu u nju dva tri puta i stade je brisati svojom čistom cicanom keceljom.

»marinerski« oficir, ustupiše mesta svršenom kliriku Petru Petroviću, čije se četiri fotografije odsad nalaze u albumu prema njoj.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

— Šta će mi taj bekrija i kartaš! — govorili su devojački očevi o njemu. Ali, ipak Ljuba, ma da je kakvu naklonost prema kakvoj devojci osećao, kad je došao do rešenja, iskreno joj je ispovedao da je bez novaca uzeti ne može.

Ljuba je gospođu Jelku još devojkom poznavao, a i ona je sada znala za njegovu naklonost prema Savki, premda Savka još ni pojma o tome nema.

— To je baš žalosno. Ali ja neću da dobijem manje od hiljade. — Dakle, vi nemate prema meni poverenja? — Imam, al’ što ima biti, nek bude odma’ na panju. — E, kad je tako, ja sad idem, pa ću vam pisati.

, Mladena Ružičića, i taj u kuću dolazi. Julka i Milka nemaju oca, samo mater. Julka oseća veliku naklonost prema Ružičiću, ali kažu da ovaj ima vrlo slabu štaciju; ako bi koji bolji došao, ne bi ga se odrekla.

Samo ću vam toliko kazati da vrlo lako može biti, šta više i verujem da frajla-Julka ima prema meni naklonosti, ali, što se mene tiče, tu sam sasvim čist.

Ja sam srećno kući doputovao. Ne znam vi jeste l’ zdravi. Vi ste mogli primetiti iz moji’ očiju ono što prema vama osećam; ako i vi to isto osećate onda smo vi i ja najsrećniji ljudi.

Ja vam blagodarim za vaše čuvstvo prema meni. Što se mog čuvstva prema vama tiče, ono je u božijim rukama, a bog je dobar, može sve dobro ispasti.

Ja vam blagodarim za vaše čuvstvo prema meni. Što se mog čuvstva prema vama tiče, ono je u božijim rukama, a bog je dobar, može sve dobro ispasti.

Sve su se hvatali u kurmaheraju. Julka je volela Ružičića, ali je primetila da je Ružičić prema njoj lukav. Al’ opet nije nadeždu izgubila. Ljubu je držala u rezervi; ako drugi ne dođe, dobar će biti i on.

— To je lepo od vas! Sad vidim da imate naklonost prema meni. — Još kako! Al’ ne bi l’ dobro bilo da idem već da zaprosim? — Možete. — Pa ’ajd’mo — izvolite.

o svečarima pred magistratom su posvedočili da je ta kriška zaista Od one iste baklave što su je kod Ćirkovića jeli; prema tom je to Micina baklava, koju je opet Alka pogrdila. To je — corpus delіctі.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

reka i neko setno i nežno osećanje obuze ga kad ugleda visoke zvonike što su se oštro ocrtavali na zlatno-svetlom nebu prema Fruškoj-Gori.

I baš tu, prema mostu, Jurišić, izgažen, izgužvan, izmrcvaren uspe da se izmigolji i dođe do otvorenog prozora. Jednim širokim i žudnim

Ne znam šta bi ovo najedanput, tek vidim, evo, kako opet sedim tu na topu (samo sad prema drugoj uniformi) kao da se s njega nikad ni skidao nisam; i punim, palim, gađam i gušim se u dimu, dajem nišanske tačke

, a da on odmah dođe na njegovo mesto prema primljenom naređenju. Zatim naredi da se skine telefon i dva vojnika pođu zajedno s njim, pošto pronađu jednog meštanina

onog pomanitalog od nestrpljenja sveta, što se bezumno napregnut, raspitivao o svojima i trčao i tražio na sve strane prema prozorima, sve to, a povrh svega uzbuđenje onih ranjenika oko njega, do plača uzruja inače uznemirenog Hristića koji je,

sumnjivo pogledao i previo i gde je neko iz mraka, možda neki ranjeni vojnik iz baterije, kad je ugledao njegovo lice prema maloj lampi i dok su ga previjali, jetko doviknuo: „gle, otkud taj jarugar tuna?

Okupe se svi oko karte, piju kafe, puše i larmaju, a on pobija čiode prema tome kako se front gtovija (a on se sve povij a u nazad) i ovako obično počinje da priča: „Kad sam ja pošao sa fronta

— A ja šta? Šta kažeš? — Ti? Ti dva puna meseca lečiš jednu ogrebotinu. Napregnut i nagnut prema njoj kao da hoće da se uveri: je li to zaista bio njen odgovor Hristić se iskrivi, iskezi pa tako nagrđen podiže pesnicu.

'' — Gospođo — reče on kad su stali jedno prema drugom do prozora — ja neznam da li vam je muž ikad govorio o meni. Ako jeste, onda vam je morao reći da od mene nema

sam osećanje da je ono tvoje pismo jedno živo biće s kojim bi ja htela da govorim, da se mazim, da se grlim, da sanjam i prema kome sam osećala neizmernu zahvalnost zato što mi je donelo jedan deo tvoje duše, jedan deo samog tebe, Aleksije.

Ali ova duša koju Ti obožavaš, ova poludela paklena duša, sva mračna i mutna, plamti sva u nekoj sumnji prema svemu.. O jadna, mila moja mala, oprosti mi, jer malo posle ona i tebi neće verovati.

I tek kad naiđe štab jedan oficir, koji je jahao napred; siđe pa se nagnu prema lešu. — Oficir, reče on. — Od kud znate? — Znam, ordonans oficir, održač veze.

Afrika

Kako mesečine još nema, njegovo preplanulo lice i ruke izgledaju sasvim crni prema odelu, da ga sa uživanjem slušam kako laže po dva sata. Gospođica N. dolazi nam u društvo.

Stari trgovci slonovačom nisu mogli uspeti u pregovorima sa crnačkim kraljevima, sve dok se ne bi pokazali galantni prema njinim kćerima. Trgovci su često i samo forme radi uzimali kraljevsku kćer k sebi za sve vreme svoga bavljenja u plemenu.

Pagajerima se žurilo i mi pođosmo. Kod izlaska iz sela, prema svetlosti zapaljene trave: tam–tam; moj prvi tam–tam u Africi.

Igrajte, igrajte, dajte nam vatre!“ Poznato je da crni, u najviše slučajeva, improvizuju reči svojih pesama prema prilikama.

om utvrdio, a što mi je i sam N. sa preziranjem prema njima pričao, da ovaj simpatični dobroćudni švajcarski mladić smatra svoga prijatelja kao sasvim propalog čoveka.

— „Ja ne volim“, govorio mi je on, uzevši prema meni odjednom neki sasvim poverljiv ton, „da moji beli prijatelji znaju s kakvim crncima se ja družim, i šta i kako ja s

Šampanj mi bruji u glavi; zvezde su najlepši dijamanti na svetu. Davu priča kako je zbog gluposti koje je počinio prema nekoj Ruskinji u Parizu — „o sasvim ružne stvari!

Ta mlada devojka, žena, ophodi se s njim brižno i brižljivo, kao prema kakvome velikom deranu. On oblači plave platnene čakšire, braun platnenu košulju; opasuje se, i postaje trgovac — za

O znacima koje mi je Pebenjani davao nije bilo reči. Znao sam vrlo dobro da mu je on već poručio kako ima da se drži prema meni i da niti me više ovaj čeka da mu dođem, niti će sam doći da mi se tuži.

Gledati sva ta obla ramena, čvrste grudi, trbuhe i noge, obasjane suncem! Igra će trajati vrlo dugo: samo šta je to prema agoniji Sumangurua, koja je trajala vekovima; i posle, ne umire li tako crnčeva rasa još uvek!

ovde prava raskoš i sloboda za zverinje koje svu noću mora da luta oko sela, te je Nebinge gradnju svojih domova morao prema tome podesiti. Njegovi crveni zidovi, krti kao krčazi, grade jedan lavirint prolaza, pristupa, kulica i žitnica.

Šef sela imao je da nam nađe novih četrnaest nosača, kako bi one ranije vratili kućama, Mi bismo prema pogodbi mogli da idemo s njima sve do idućeg kampmana, tj.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Njihovu zemlju, vele, zatvaraju, kao venci, visoke planine, ali se i te planine, prema Istoku, otvaraju kao neka vrata. A posle opet nastaju beskrajne ravni.

Njegovi prozori bili su viši od fasada kapucina, punih krstova i anđela, a otvarali su vidik i prema utrinama, gde su husarska odeljenja imala školu jahanja. Engelshofen je patio od manije krečenja i saniteta. Kao i karbola.

Rascijani su, u to doba, toliko voleli sve što je svetlo, mlado i novo, da su imali običaj da poskakuju prema novom Mesecu i da mu dovikuju kao bezumni: „Zdrav zdravljače, nov novljače!

Pošto ga je feldmaršal‑lajtnant dočekao tako, ni Garsuli nije imao obzira prema njemu i predade mu pisma kao s neba pa u rebra.

Imaće da obrađuju zemlju. On će ih naseliti u sela, gde su kuće nazidane u redu, kao po koncu, prema lenjiru geometara. A Rascijani će imati i da prime katoličku crkvu. Oficiri će biti premešteni u regularne pukove.

Kopaće se kanali, po sistemu grofa Merci. Prema franceskim planovima. Um čovekov ne može da trpi da sve te planove, izrađene po logici, omete ta gomila kosmatih,

Život ovde ima da se uredi prema pameti, prema redu koji u Crkvi vlada, a naročito ima da se isuše ove mnoge bare i močvare.

Život ovde ima da se uredi prema pameti, prema redu koji u Crkvi vlada, a naročito ima da se isuše ove mnoge bare i močvare.

A što se tiče Mahale, on, Engelshofen, neće ići da vidi selo koje se uređuje po lenjiru, ni šorove što se ispravljaju prema koncu. Lud je taj grof Merci i ti geometri i kapucini, što bi hteli da čoveka pretvore u anđela.

Engelshofenovi oficiri se nisu nimalo trudili da budu ljubazni prema tim, bečkim, koncepistima i auditorima. Uza zid bilo je postavljeno svega nekoliko čamovih dasaka, kao klupa.

U reskriptu, iz Beča, pisalo je, crno na belo, da se, prema naredbi datoj grofu Gajsruku, komandantu Oseka, premeštaju, i to: „Major Jurat Isakovič u Sirmijski husarski, Perve

Najduže je Garsuli bio zastao kod Pavla Isakoviča. On je među njima bio najviši, a nije bio uzeo čak ni stav prema propisu u vojsci.

Teodosije - ŽITIJA

Roditelji, pak, njegovi, ocećajyći natprirodnu, bezmernu ljubav prema njemu, nesitom dušom uvek na njega gdedahu, a i velmože njihove sa njima govorahu da će on biti najbolji među braćom svojom.

Ako me kad roditelji ushtednu oženiti, zadržan ljubavlju prema telu neću dostići takva života. Ni jedan dan ne bih hteo posle ovoga ovde ostati, da me se kako slastoljublje ovoga

ostati, da me se kako slastoljublje ovoga sveta ne bi kosnulo, i da protiv moje volje ne odvuče dušu moju od takve ljubavi prema anđelskom životu, kao što učiš, oče. Hteo bih bežati, a puta ne znam.

srce tvoje, i osnaživši se ugušio pšenicu tvoju, dobru misao, te da ne odustaneš od takve težnje, i da zadržan ljubavlju prema telu i slasti, kao što kažem, ništa ne uspeš; podleći ćeš i sramoti i ukoru kojim y jevanđelju osuđujemo one što su se

I odmah dozvavši jednoga od svojih vojvoda, reče mu: — Znaš koliki je bol od ljubavi prema deci i oganj što vazda gori i nikad se ne može ugasiti.

Kada je iparh pročitao pismo, veoma se ožalosti zbog toga, jer je veliku ljubav gajio prema njemu. i pošto je vojvodu s blagorodnima ljubazno počastio, odmah napisa pismo protu Svete Gore, govoreći: „Pošto stvar

vladara srpskoga, sa svakom žurbom neka se vrati ocu svojemu, da ne bi kako otac njegov, zbog žalosti za njim, ljubav prema nama promenio u mržnju, pa ćeš sve nas i mnoge ožalostiti.“ I tako otpusti vojvodu.

Takvu sam zapovest i primio. A mladić, videvši neumoljivost vojvode i nesalomljivu vernost prema svojemu gospodaru, i razumevši da će ga silom odvesti, i da nema ko će ga izbaviti iz bede, zbog bojazni od oca

A vojvoda zaustavi uzbunu i reče igumanu i monasima: — Kakva je ovo nepravda i beščašće prema nama od vas, o oci?! Mi, dakle, stideći se obraza koji nosite, preko vašega zla pređosmo i krotki i čovekoljubivi prema

! Mi, dakle, stideći se obraza koji nosite, preko vašega zla pređosmo i krotki i čovekoljubivi prema vama bejasmo. Zar — reče — nije prvo ovaj varalica što smrt zaslužuje — i pokaza na jednoga — od vas došao da moli

i sagledavši manastir kako je izvrstan, po zapovesti prota i po nagovoru igumana i bratije pristade da bude s njima, prema reči Davida: „Krasno je živeti bratiji zajedno“. i življaše povinujući se igumanu i svoj bratiji.

I otpusti ga iguman da se odmori, jer ne znađahu za čežnju duše njegove prema onim pustinjacima, koja je izjedala telo njegovo.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

u moravsko-vardarskoj oblasti su najbolji oni „psihički profili“ koji se povuku sa zapada na istok, od Jadranskog mora prema moravsko-vardarskoj dolini i dalje; na donjodunavskoj ploči i u slivu Marice su najbolji oni psihički profili koji se

)* Sa razlogom su odbačene teorije prema kojima bi jedan ceo narod pripadao jednoj antropološkoj rasi i po kojima bi psihičke osobine poticale iz

govore jezikom koji je toliko jednolik, da jednoga Srbina iz Srbije može bez ikakve teškoće razumeti Hrvat sa Istre. Prema obliku zamenice što ovaj je jezik podeljen na štokavski i čakavski dijalekat i smatralo se da štokavski dijalekat

Podelu rada podešava starešina, uz pristanak ostalih, prema sposobnostima i godinama pojedinaca. Stariji i jači bave se najtežim zemljoradničkim i stočarskim poslovima; starci i

Uzajamna naklonost i međusobno ekonomsko pomaganje. — Dirljivi su ljubav i poštovanje koje članovi zadruge imaju jedan prema drugome, kao i njihova solidarnost, naročito u najtežim prilikama.

Jedino su bosanske pesme smelije, što dolazi od orijentalskih inspiracija. Opevaju se ljubav prema porodici i prema materi, naročito ljubav prema bratu, koja zauzima prvo mesto u narodnim pesmama; osim materinske

Jedino su bosanske pesme smelije, što dolazi od orijentalskih inspiracija. Opevaju se ljubav prema porodici i prema materi, naročito ljubav prema bratu, koja zauzima prvo mesto u narodnim pesmama; osim materinske ljubavi ljubav prema

Opevaju se ljubav prema porodici i prema materi, naročito ljubav prema bratu, koja zauzima prvo mesto u narodnim pesmama; osim materinske ljubavi ljubav prema bratu je jedina koju žena

i prema materi, naročito ljubav prema bratu, koja zauzima prvo mesto u narodnim pesmama; osim materinske ljubavi ljubav prema bratu je jedina koju žena dinarske zadruge sme iskazati; ona to čini na vrlo razne načine i sa dubokom nežnošću.

Toplo učešće se vrlo živo pokazuje kako u radosti tako i žalosti i ne samo prema članovima zadruge već i prema čitavom narodu, pa i prema strancima. Ta su osećanja još življa u žalosti nego u radosti.

Toplo učešće se vrlo živo pokazuje kako u radosti tako i žalosti i ne samo prema članovima zadruge već i prema čitavom narodu, pa i prema strancima. Ta su osećanja još življa u žalosti nego u radosti.

se vrlo živo pokazuje kako u radosti tako i žalosti i ne samo prema članovima zadruge već i prema čitavom narodu, pa i prema strancima. Ta su osećanja još življa u žalosti nego u radosti. Ona se saopštavaju i prenose izvanrednom brzinom.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

— Idemo da pitamo mačka, on će to najbolje znati — predloži čiča Trišo, i oba krenuše prema rijeci, gdje je čiča bio spustio svoj džak, ali gledaj čuda — džak bijaše iščezao! — Uf, uf, sad smo obrali bostan!

Molim te, pojedi ga zajedno s kožom! I čiča tako brzo strugnu prema svojoj kući da su ga jedva sustizale njegove vlastite noge.

“ — Pa dobro, hajdmo do toga psa — pristade mačak Tošo, i njih dvojica žurno se uputiše prema drugom kraju njive. Tek što mačak i miš stigoše na desetak metara od jedne velike kruške na ivici njive, otud se začu

Bježim! Onako nespretan i truntav, on trkom pojuri prema planini, ali kako se bio isuviše zahuktao, zaustavi se tek na drugom kraju šume, proviri iza posljednjeg drveta, pa kad

Moram da se sakrijem u onu veliku pećinu, tamo me, valjda, neće naći. I dok se tako Kruškotres šunjao prema mračnoj pećini usred planine, Mačak, Miš i Šarov uzeše se toliko smijati da su zagolicali i razveselili čak i staru

— Stanovaću kod svog prijatelja blizu stare kruške. Miši se počeše razilaziti vrlo zabrinuti. Miš prorok okrenu prema staroj krušci da se nađe s mačkom Tošom, ali tamo nađe samo psa Šarova. — Gdje je naš prijatelj mačak Tošo?

— Čuješ li, odjaha da ulovi Šarova! Dok su oni tako razgovarali, dotle su Tošo i Miš prorok jurili kroz noć prema njivi pod planinom. Zvijezde su začuđeno žmirkale gledajući neobičnog jahača na mačku.

Sad ćete mi obojica platiti! Prema Šarovu i Toši jurio je razjareni čiča Brko s golemom toljagom u ruci. TRINAESTA GLAVA Trka za jakom i šarenim torbakom

— Oči u oči s Kruškotresom — Dva putnika i dvije sjenke Videći razjarenog čiča-Brku, Tošo i Šarov okrenuše da bježe prema planini.

Kruškotres i prope se na zadnje noge, a prestravljeni Brko spusti srce u pete da bolje može potrčati, pa se stušti prema izlazu iz pećine. Za njim pojuri i Kruškotres urlajući: — Čekaj da ti ja izmjerim jaku za vratom!

— zabrinu se Šarov. — Ostanemo li u planini, može nas pojesti vuk. — Mi ćemo dalje niz brdo, prema rijeci. Već sam se zaželio žubora vode i klepeta kakvog mlina — reče mačak Tošo i uzdahnu jer se sjetio svog

Mačak Tošo i Šarov raspališe da pješače uz rijeku prema onome klancu na čijem je ulazu bio čiča-Trišin mlin. Uz put se Šarov svaki čas zadržavao čitajući pomoću nosa zečje

Nušić, Branislav - POKOJNIK

Ima tu i malo nostalgije za zavičajem. Dok je bila kraj vas Lidočka, ispunjavali ste dušu osećanjima prema njoj; ostali ste sada usamljeni, prazne duše i naišla je opet nostalgija i ispunila je.

JBUBOMIR: Ne žalite što ste mi se poverili; prijatelju ste poverili. Moje obaveze prema vama nisu tako obične; vi znate koliko vas cenim i poštujem. Bio bih srećan kada bih vas mogao utešiti bar.

časa me obuze jedna slutnja: neće li se moja žena, u mome odsustvu, po služiti istim metodom kojim sam se ja poslužio prema njoj: provaliti fioku na mome stolu i pretraživati ga.

RINA (sedi prema njemu u raskošnoj jutarnjoj haljini): Opet si nešto umoran, opet neki oblačak. (Ustaje, zađe mu za leđa i zagrli ga).

Poginuo je i sahranili ga tamo na frontu. Ona je dobila i zvanično izvešće da je poginuo i, prema tome, bila je udovica. Kao takva, dakle: kao autentična udovica, ona se preudala za nekog konduktera.

SPASOJE (zbunjen, ali kao pribra se): Pa... neka dođe... NOVAKOVIĆ: Da, ali pitanje je kako ćemo se ponašati prema njemu? SPASOJE: Kako? To je tako prosta stvar.

Ponašaćete se, dakle, kao prema pokojniku. ANTA: Kako to misliš: je l' da se prekrstimo kad ga vidimo? SPASOJE: Ti možeš i da se prekrstiš, ali što

Najzad, preskočimo njega. ANTA: Sasvim, preskočimo mene! PAVLE: Ali moj mladi prijatelj, gospodin Protić, prema kome sam ja imao toliko ljubavi I poverenja i kome sam ja...

Ne može to tako; dođe mi ko i kaže: ja sam živ! Istragom je utvrđeno da ste vi izvršili samoubistvo i, prema tome, vi ste mrtvi; vi ste pred zakonom mrtvi i vi ste za nas mrtvi. Sahranili smo vas, i to svečano.

(ne ume da nađe zgodnu formu pitanju)... ovaj... šta sam ono hteo da kažem? A kako mislite da se odnosite prema meni? PAVLE: To je stvar najčistija i najjasnija.

SPASOJE: Ja vas ne razumem. PAVLE: Zar vam vaš zet nije nikad ništa govorio o zločinu koji je učinio prema meni? SPASOJE: Nikad ni reči! A kakav zločin, o kakvom zločinu vi to govorite?

Verujte, sve je to jedno isto. SGІASOJE: Ti govoriš tako bezobrazno, zaboravljajući sasvim na dužno poštovanje prema ocu svoje verenice.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Ćutanje sinagoge pogodi me kao udarac pesnice u želudac i, ne znam zbog čega, zevnuh. Istegnut kao struna prema klupama Novak reče da neko, kome je dosadno, može izaći, a društvo iz razreda zadrža dah, tako da se sada sasvim dobro

Zatim sam je video kako nestaje iza ugla, odlazeći prema Tisi, dok su se mangupi pitali vuče li ona seterku ili seterka nju.

On se plaši, Atamane! - Rašida je pljeskala dlanovima, a Baronica uznemirena seterkinim režanjem, okrete glavu prema nama. On ima prpu. - Misliš? Da nisi ti to ona koja ima prpu, mačko? - rekoh svlačeći cipele i kaputić.

- Ja razumem te stvari! - reče Ataman. Kad odgovaraš za ocenu? - Okrete se prema Rašidi i reče joj nešto što nisam uspeo da čujem. Pretpostavljao sam da namerava nešto, ali nisam mogao da shvatim šta.

Onda je Rašida viknula: - Eno ga! - i ja ga videh kako sav slepljen sa konjem leti prema Halas-Čardi, dok iza njega, u vazduhu ostaje svetla pruga, a u tek iscvetalim bagremima grakću mlade čavke.

Nisam uspeo da kažem ni reči, a Rašida je već išla prema meni noseći nešto zamotano u marami. Predložih joj da potrčimo, jer se neko može okrenuti. - Neće! - reče. - Drži!

Dršćući čitavim svojim olinjalim telom, seterka povuče Baronicu prema gradu, ka onoj kući od naboja niže groblja, koju je pre čitav jedan milion godina podigao sobar nekog barona.

- zagrlila me je a nadlaktice su joj bile tanušne i hladne. - Ne moraš da me grliš, Rašida. Napisaću! - pošao sam prema gradu, a ona je išla za mnom noseći one šašave zlatne perunike u naručju.

- Je li potrebno da ga poljubimo? - dižu oči prema Timotiju, a ja kažem da nije. Neka mirno zadrže poljupce za sebe, dodajem nečim van svesti, zapažajući kako mama

- Biće mi posebno milo! - rekoh, a onda ga videh kako ide prema školi nogama od dva metra i s glavom crvenom kao cvekla. Opet sam usamljen na klupi.

- rekoh. - Ježevi su odlični plivači! - Mislim da si i ti odličan plivač! - Rašida me gurnu prema reci i ja se jedva zadržah na ogradi. Ona uze ježa i stavi ga pored sebe.

Bilo je nešto oko jedanaest i penzioneri su već zauzeli sva mesta oko vodoskoka. Kroz prozor koji je gledao prema trgu videh Atamana kako rukom daje neki znak, a onda još i Mitu, koji je sedeo tri klupe ispred mene, kako nešto

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

U kući je imao krasnu trgovinu, pa i mehanu. Ta njegova trgovina zvala se „bakalnica”, ali kakva bakalinca! Šta je prema tome »Nürnberger Handlung« — ništa!

— Još jedared ako te uhfatim, oteraću te, znaš! Gospodar Sofra bio je strog, ali pravedan prema mlađima. Nije se niko mogao potužiti da je gladan, no nije trpno biranje u jelu.

Sad već sedaju. Sve valjani, jaki kočijaši. Kola tako izvatirana sa bundama, da prema tim kolima na „ajslibanu” salonski kupe nije ništa. Još poslednji put gospodar Sofra digne uvis Šamiku i poljubi ga.

Lenka već prešla petnaest godina, rekao bi da je već sedamnaest, tako je razvijena. Stvor, stas divan, jedno prema drugom sve srazmerno. Lenka ima lice ovalno, pravi rimski tip, obrve kanda hoće da se sastave.

Pa niti je kakva veća strogost prema njemu u početku upotrebljavana. Doduše, Pera je rad bio i dalje ići u školu, za trgovinu nije imao volje, ali očina volja

put ispije; ne može da se uzdrži, hvali vino i već nasipa treću, no tu ga Čamča prekine, bojao se da će, iz oduševljenja prema vinu, tako i dalje terati, pa odmah putnicima pardon dati.

Dođe i Krečar sa bocom. Čamča mu uzme iz ruke, pa pokaže grofu. Grof uzme bocu u ruke, gleda je prema svetlosti: boja kao krv, a bistro. Zvoni po slugu da mu otvori bocu.

— No Čamča i Krečar u njihovim „trajdrotima” izgledali su prema celom društvu kontrastno, kao neko čudo. Pravili su na njih I pikantne primedbe; osobito o Čamčinom nosu.

Sad se gospodar Sofra zahvali i lečnika nagradi. Polaze. No neće drugim putem, nego onim koji ide na drum prema Košici.

Veliki udar; ni sva nada prema Šamiki nije mogla bolju utaložiti. Dok je Šamika pred njenim očima, odvuče se od crnih misli, u tom magnovanju raduje se

Kakva razlika između Šamike i Pere! Pera da stane pokraj Šamike, izgleda kao kočijaš prema grofu! Pa zbog tih njegovih konjušarija i fantazija Šamika neće ni da ga gleda; kad mu ga ko spomene, moli da se mane

A najmilija šetnja mu je bila od „Lіdo” prema „Chіoggіa”. Docnije tako mu se dopalo, da ne bi branio onde zasvagda živeti.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Teška i puna, ludo vesela u tim mesecima, ona je posle porođaja slabila i ružnjala, postajala tiha, a okrutna prema slugama i sluškinjama.

Kiša sitna padala je i, za trenut, u svitanju, video je pse što pojuriše prema njemu, konje i sluge pod dudovima, a na drugom kraju utrine, kod obora, čitavu onu gomilu što se sinoć tu bila

Skoro polovina njih, ne mogavši da zaspi, razbegla se tako, po mraku, nekuda prema gradu. Zasitivši se, poslednjih dana, pred polazak, u opštem plaču i kukanju, svojih žena, pri onom metežu i mukama do

Iskakao je opet iz kola i mlatarao rukama, prema prozoru, nad kojim su sedele gole ženske figure i oklopljeni neki polubogovi, uvijeni girlandima, izrađenim od pečene

Mlađi od brata, Aranđel Isakovič ponašao se prema starijem bratu, kao što se ponaša prema mlađem. Ako je stajao kraj njega, gledao ga je nekako sažaljivo, ako je sedeo

Mlađi od brata, Aranđel Isakovič ponašao se prema starijem bratu, kao što se ponaša prema mlađem. Ako je stajao kraj njega, gledao ga je nekako sažaljivo, ako je sedeo kraj njega, prepuštao mu je blagonaklono

Naprotiv, brat mu se činio sretan čovek, a njegova ljubav prema toj ženi nešto neshvatljivo drugima, a njemu samome sasvim jasno.

Nikuda nije izlazila i mnogo je plakala. Iako je njen odnos prema svetu bio tako prost i običan, zemaljski, odnos njen prema deveru, kao i prema mužu, nije bio ni tako običan, ni tako

Nikuda nije izlazila i mnogo je plakala. Iako je njen odnos prema svetu bio tako prost i običan, zemaljski, odnos njen prema deveru, kao i prema mužu, nije bio ni tako običan, ni tako prost, već prilično nadzemaljski.

Iako je njen odnos prema svetu bio tako prost i običan, zemaljski, odnos njen prema deveru, kao i prema mužu, nije bio ni tako običan, ni tako prost, već prilično nadzemaljski. Tako ona sa deverom nije govorila.

Pošto su ih venčali sasvim iznenada i bez ljubavi, on se, skoro dve godine, ponašao prema njoj kao tuđ čovek, učtivo, ljubeći je nežno i pažljivo kao da će da je razbije i skrha, onako visoku, lepu i slabu.

Čak i sa njenog krila, njene su ćerčice pružale ruke prema daljim stvarima, kao prema nekoj drugoj obali, za koju se otimahu vrišteći, kao iz ruku nekog džina.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

ostvarila svoj cilj, odnosno nije dobila priznanje svoje društvene zajednice sve do onog trenutka kada je postala majka. Prema tome, ljubavna magija je u posrednoj, ali ne i slaboj vezi sa željom devojke da ostvari svoju meterinsku ulogu.

„Ne valja se“ da sanduk s mladinim darovima bude zatvoren za vreme venčanja jer, prema široko rasprostranjenom varovanju u Srbiji, u tom slučaju mlada može ostati bez poroda.

, a to se najčešće vrši pre isteka sunca, za vreme nekog praznika, pri čemu je smer kretanja od zapada prema istoku. Tako, na primer, iznad Katlanovske Banje uoči petka ili nedelje nerotkinja se provlači kroz jedan šupalj kamen da

U našoj kulturi jedina ženska uloga koja izaziva poštovanje i sveopštu naklonost jeste materinska uloga. Dok prema majci postoji gotovo sveto divljenje i poštovanje, prema nerotkinji se ispoljavaju prezir, mržnja ili, u najboljem slučaju,

Dok prema majci postoji gotovo sveto divljenje i poštovanje, prema nerotkinji se ispoljavaju prezir, mržnja ili, u najboljem slučaju, sažaljenje.

Ovaj negativan stav društvene sredine prema ženi koja nema dece jasno se ispoljio i u jeziku, gde postoji čitav niz negativno obojenih reči za nju: „nerotka“,

ona ne bi učinila, nema tog postupka koji ne bi okušala samo da rodi makar jedno dete i da sa sebe skine prokletstvo. Prema tome, normalna želja žene da rodi, pojačana društvenim pritiskom kao i dugotrajnim očajanjem zbog krajnje nepovoljnog

je da se ovi „običaji“ ne upražnjavaju da bi se dobilo žensko dete, već naprotiv, da bi se sprečilo njihovo rađanje. Prema tome, oni su pre postupci za dobijanje muške, a ne ženske dece.

“²⁹ I prema tome koliko trudnica dugo nosi dete u utrobi, takođe se može pogoditi da li će biti muško ili žensko. Narod u Hercegovi

Gatati se može, kao što smo videli, prema nekim znakovima koji se sami od sebe, spontano javljaju, ali može se, u svrhu proricanja, namerno stvoriti izvesna

i sreće, ali i nekim drugim, negativnim osećanjima, što otkriva ambivalentan odnos ljudi u tradicijskim zajednicama prema novorođenčetu.

koje je na rođenju veoma mnogo ugroženo delovanjem stvarnih i nestvarnih opasnosti, s jedne, ali, ništa manje, i ljubav prema porodu i briga za dobrobit deteta koje počinje svoj neizvestan životni put, s druge strane.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

Ja vlastelu, prema običajima otaca, od sebara izdvojih. Prvosvešteniku i vlastelinu sudiće se blaže nego meropahu, ali ne u strahu od

Za pisma tuđinskog vojskovođe koga se tragična strast dotakla prema vlastelinki kraj Vardara. Za poslanice tvojih poklisara koji su u tanane voljene ruke mletačke špijunke predali važne

Šta su sve negdanje smrti-pešaci koje su putovale od neba do zemlje po sto godina, koje smo ponekad i umolili, prema smrti koju bog zemaljski za čas tili, bez oklevanja, na nas baci.

Šta su razdaljine između ljudi i Jehove, koji je bežao od ljudskih patnji bez predaha, prema razdaljini koja odvaja zemaljske bogove od robova i meropaha.

su nepravde boga Peruna, šta su njegove grmljavine u doba juna koje pogode prvo čobane, i prvo sebarske pšenice spale, prema nepravdi zemaljskih bogova koja i iz vedra neba bane među nezaštićene i među male.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Ispod tih kazaljki proživljavane su najveće tragedije sedamnaestogodišnjaka, prema kojima je brodolom neke krstarice — bura u čaši vode. Čekanje bez ikakve nade.

Poslednji put je viđen kako savija okuku iznad trijumfalne kapije Princa Eugena Savojskog i zamiče prema Adi Huji. Kad u aprilu grmi, narod iz tog kraja i danas govori da to »Dule Kalpiš turira mašinu...

« U to mlađe kameno doba tehnike uđe u modu i skakanje padobranom. Padajući kroz oblake prema Batajnici sa iskrpljenog krila »poteza 2«, devojčice su ponavljale u sebi: »Učiti, učiti i samo učiti!

se restorani ne zatvaraju u jedanaest sati i gde ima muzike čak i ponedeljkom, a stalno sam mislio na Veru kako putuje prema Vavilonu, kuda su je oterale naše glupe priče.

starog hotela »Union« i uliva se u podzemni dragstor, odakle pod drugim imenom, kao Nušićeva, nastavlja kao ponornica prema Robnoj kući, da bi se na kraju utopila u terazijski vrtlog.

I danas, dok se vozite prema moru, utvrđujete da je ta preskupa igračka, to skupoceno more stiglo prekasno da bilo šta spere, i da više ne osećate

Vrijeme je da daš kravama... Četiri kaluđerice koje čuvaju crkvu Svetog Mihaila računaju vreme prema avionima što preleću brdo iznad Stona. – Boing! — reče sanjivo stjuardesa. — Rimski boing u tri. Boing, boing!

Pokušavali smo da pronađemo izlaz iz grada prema auto-putu za Beograd, kružeći zapletenim sarajevskim uličicama. Mogao sam izići iz kola i dodirnuti neki zid, neku

Posle je hitro preskočila gvozdenu ogradu svog vrta i otrčala prema Konzulatu što ga je čitav grad mrzeo više od svega.

Ispod nje su se krovovi naslanjali jedni na druge i tako lagano klizili prema reci i gradu na dnu kazana. Lavirint kaldrmisanih sokaka pleo se među belim minaretima sasvim nalik okamenjenim

To su drugi ljudi putovali na sever ili prema moru, a niko od njih nije ni sanjao da smo budni nadomak Sinanovog vrta, potpuno izbačeni iz igre.

leži pohranjen negde u kinoteci njihovih prizora, i jednoga dana kada ga postanu svesni, taj ptičiji oblak će ih odneti prema drugom gradu, u kome će biti toliko zaokupljeni sporednim stvarima da će im nedostajati blagosloveni dani dosade.

Matavulj, Simo - USKOK

Konte Pijero započe: — Čuste li bezobraznika? Korpo de dio, da se jedna soldatina smije ponašati onako prema mene, a i prema vas!? To nije hvala!

Korpo de dio, da se jedna soldatina smije ponašati onako prema mene, a i prema vas!? To nije hvala! Da nije bilo mene i drugijeh kao mene, i vas i drugijeh kâ vas, ćaše i danas i dovijeka ovdjena

Vijećnici već odavno bjehu oguglali te njegove napade, te ga ostaviše sama na trgu... U to doba, iza visokog brda prema Kotoru sinuše prvi sunčani zraci i osvijetliše Crnogorski pazar, malu poljanu pod bedemom, gdje se zbilo na stotine

Bješe postariji, orlujskoga nosa i dugačkih povijenih brkova. Po njegovu držanju i njegovijeh zemljaka prema njemu, poznavalo se da je od većih glavara.

I ona druga do nje bješe prikladna, ali se gubila prema njoj. Glas ode po pazaru da je lijepa djevojka jedinica kneza Draga i da je od djetinjstva vjerena u Cuce.

Otprilike dvadeset koraka prema Crnogorcima, sjeđaše na struci njeki Ličan, brkat Primorac, lijepo odjeven. On je dugo posmatrao Crnogorce, pa naelak

Knez na svome Putalju, s dževerdarem o ramenu, činjaše sredinu povorke, koja, odmičući uz brdo, ležaše a desno, a lijevo, prema krivudanju puta! Dim iz njegova čibuka povijaše se za njim kao kakva tanana bijela, koprenasta zastavica.

I ta povorka, uz gole, ljute krše, pod natmurenim nebom, bješe simvolična! Ti mrki đetići, prema kojima priroda njihova kraja vazda, i velike nacije, koje im, u času nevolje, laskahu, postupahu maćinski, s gorčinom u

Bilo je još dosta rano, te iako dolje po dubodolinama bješe već mrak, gore na njeguškom polju, pod širokim zrenikom, prema odsjevu snijegom pokrivenog Lovćena, bivaše sve vidnije.

Milica zapali zublju i diže je visoko. Krstinja sa zdjelom punom pšenice sta prema vratima, Joke s djetetom stade sa strane ulaska.

Krstinja sa zdjelom punom pšenice sta prema vratima, Joke s djetetom stade sa strane ulaska. Prema dvoguboj svjetlosti sve tri živo skrenuše oči na izvanjca, koji, stasit, spretan, bjelolik, nježnog, ali i muškog izraza

— Elamo, vaistinu! — odazva se stara Krstinja i stade prema njemu. Krcun i Pero zapjevaše jednakim glasovima, jednak zastajući i udarajući o slogove: „Vi-no pi-ju po tri

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

“1 Dakle, i pre nego što su pojedini pisci osetili izrazitu sklonost prema ovom nivou književnog izražavanja, bilo je dela koja su se mogla preporučiti deci.

Ta dela sama povlače granicu kako prema ozbiljnoj književnosti, tako i prema površnim, pedagoški ili zabavljački usmerenim dečjim knjigama.

Ta dela sama povlače granicu kako prema ozbiljnoj književnosti, tako i prema površnim, pedagoški ili zabavljački usmerenim dečjim knjigama.

Onim pridevom „dečja” počinjeno je svetogrđe prema uzvišenoj samosvesti Literature. Tim ograničenjem ona kao da je priznala da ne drži mnogo do sebe, i da dragovoljno

Možemo prema njoj biti blagonakloni, a da, pritom, mislimo kako prava književnost počinje kasnije, drukčije, na višem nivou, otprilike

Obaveze prema detetu kao čitaocu određuju se slobodno, preuzimaju se dobrovoljno; pesnik se obraća izmišljenom detetu, detetu po

Sa velikim i plemenitim pobudama prema deci pišu se loše knjige, dok, s druge strane, ćudljivi ispadi i slučajni izleti daju zapažene rezultate.

Reknemo li daje, možda, reč o autentičnim, zanimljivim stvaraocima drugog reda, poštovanje koje osećamo prema njihovom posebnom daru time se niukoliko neće umanjiti. Za Sorijana su „Pero, Andersen, Žil Vern...

li im obraćanje deci bio dobar izgovor da se oslobode jedne napetosti, jednog pritiska, i da neodgovarajuće obaveze prema najvišem umetničkom idealu zamene povoljnijom stvaralačkom atmosferom?

Otpor prema visokim književnim formama i osećanje nepripadnosti svetu odraslih u višestrukoj su vezi. Dečja književnost je pribežište,

ustanova u čiji red i poredak nije preporučljivo dirati, čini mi se da Izabel Jan prenaglašava te razloge nepoverenja prema dečjoj književnosti.

Ulivati detetu neprikosnovenu ljubav prema roditeljima, bez obzira na to kako se ti roditelji prema njemu a i inače ponašali, ili ga učiti bezrezervnom poštovanju

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Bibliografija je davana prema ovom shvatanju. Izgledalo mi je da nije potrebno čitaoce upućivati na sve ono što je o jednom piscu pisano — jer u

Nešto zbiveniji Srbi su bili na samoj granici prema Turskoj, u miru pod gvozdenim vojnim vlastima, u ratu uvek u prvim redovima.

Popuštanje prema Srbima nastavilo se na kraju XVIII veka, kada je Austrija imala da vojuje sa Francuskom, i kada su graničari bili

Mitropoliti i vladike, često despoti prema mlađima, bez obzira su udarali razne namete na svoju pastvu. Između njih i naroda dolazilo je stalno do sukoba, gotovo

Kada se na kraju XVIII veka, iz političkih razloga, stalo popuštati prema Srbima, dobili su dozvolu za osnivanje svoje gimnazije i bogoslovije. 1791.

Pravopis mu je fonetički, udešavan prema osobinama srpskoga jezika. JEROTEJ RAČANIN Kao i o Kiprijanu Račaninu tako isto malo zna se o njegovom sabratu

to nisu mogla biti od neposrednog uticaja na dali razvitak srpske književnosti, ali ona dobro pokazuju »kako bi se prema starome srpskoslovenskom književnom jeziku (da nije bilo prekida) srpski narodni književni jezik razvijao« (Stojan

19 Da ne bi vređao verska osećanja svojih pobožnih pravoslavnih čitalaca, ili iz obzira prema austrijskoj cenzuri, on je u svome prevodu izostavio amatemisanu XV glavu.

Od XVI veka katolička propaganda iz Poljske postala je nasrtljiva prema pravoslavlju u južnoj Rusiji, i pravoslavni bogoslovi moraju da ulaze u velike polemike za odbranu učenja svoje crkve.

Ovo delo, koje se prvobitno prosto zvalo Tragedokomedïa, soderžaщaя vъ sebъ trinadecяt dъistvïй, rađeno je prema ruskim uzorima te vrste.

Kada je imao da kaže svoje mišljenje o postupanju Austrije prema Đorđu Brankoviću, on preko toga brzo prelazi, jer tako nešto »istoričeskomu peru ne priličestvujet«.

Orfelin je odatle uzeo glavne ideje, negde je prosto prevodio, odbacivši što je bilo za ruske prilike, i udesio prema srpskim potrebama.

Milićević, Vuk - Bespuće

I ta sva graja još je više povećavala sparinu u kavani, punoj dima koji je pravio maglicu, dizao se prema stropu i gušio u grudima.

Ili u proljeće, kad se razliježu kavge nad stopom preorane zemlje: on razumije onu ludu, očajnu ljubav prema zemlji, nad kojom seljak, ogrezao u teškom znoju, satire svoj život i svoju snagu; boči se i nosi s njom, - u borbi koja

mladu djevojku koja pođe za njega, proričući joj zao život i mučnu smrt; međutim čini se da se Manojlo promijenio, bar prema ženi, otkako mu je prva umrla, i njegova srdžba i bijes i udarci ne padahu više u kući, gdje je sve gledalo da samo njemu

Da vam nije mrsko što dolazim? reče i okrenu oči prema njemu. On se malo osmjehnu i razumio je. Ne, nije mi mrsko, — reče i pogleda je blago. — Ja volim da ti dolaziš.

I on je zastao, ostao tako stojeći, ne idući ni naprijed ni natrag, s prezrivim osmjehom prema sebi, sa rukama na leđima, osjećajući gorko svu bijedu i glupost svoga položaja.

Ko zna . . . Kad je digao oči, vidio je gdje prema njemu ide jedno seljačko dijete kome su tek negdje odskora obukli gaće kad je pošlo u školu, skide s mnogo muke svoju

Pa kad je silazio u baštu, sjeća se da se je nehotice okrenuo prema njihovom prozoru i učinilo mu se da je spazio jednu žensku glavu koje je ubrzo nestalo. I pitao se zašto se on okreće?

jutro; sunce još nije bilo ojačalo i padalo je na krošnje šljiva čiji se plod plavio u granju; grane koje su se naginjale prema putu, bile su obrane od prolaznika; prođoše redom krošnjatih trešanja, s napola uvelim lišćem i sa izlomljenim ograncima

da progovori nekoliko riječi, ali ništa se u njemu nije kretalo, ništa ga nije poticalo da se digne iz svoje naslonjače, prema svemu ostajao je tvrd i hladan.

On stajaše neko vrijeme pored nje, tražeći jednu pametnu i utješnu riječ, ali je ne nađe. Pa onda lagano pođe prema vratima. — Laku noć! — reče. Ona ga ne ču i ne maknu se.

starim, osjećajući što mu ona kaže svojim nijemim pogledom; on se trudio da zaboravi na to, ali kadgod je obraćao oči prema njoj, vidio ju je gdje ide pored oca ozbiljna i bez riječi, i on se korio da nije trebalo da je žalosti.

zamišljenog, razočaranog čovjeka, kako je on sebe zamišljao, on nalažaše u sebi jedno čudnovato ružno biće, puno zlobe prema svijetu i životu, sebično i jadno svome rođenom zlu. On se zaprepašćavao, čudio, pitao: „Otkuda ovo meni?

Sremac, Stevan - PROZA

— Ženo! — viknu ozbiljno Jovan, da se gospoja Kaja trže, pa izvrnu čašu i stade je razgledati prema prozoru — a kakva si mi ti žalosna domaćica, a što ti nisi ove čaše oprala? — Kako nisam, oprala sam ih!

i ubuduće takav ostati i truditi se da još više opravda taj lep glas o sebi, i da još više dokaza o prijateljstvu svom prema Jovinoj kući. Zatim je Jova još dugo govorio, ali nit’ je on znao šta govori, nit’ ga je polaženik slušao. G.

BURI I ENGLEZI SLIČICA IZ SRPSKOG ŽIVOTA »Simpatije prema Burima velike su u Germaniji zato što su za Bure oduševljene naše žene i naša deca.

Znajući svoga sina, njegovo je načelo bilo da je sin njegov uvek kriv, i, prema tome, da profesor vazda mora imati pravo.

Radičević, Branko - PESME

tuđe nosi telo, Nema zlata po travi i cveću, Tuđe mome preko luke šeću, Mome idu krasne svekolike, Ali šta su prema njene slike? Zvezda jasna svaka tu je seka, Al' šta j' zvezda, kad se sunce čeka!?

Iz kamena stoji sove huka, S grane suve kukavica kuka, Kukaj, ali prema svoje glave I još glave seje bućoglave! Al' eto ti onoga čoveka, De se lati šume i litica, Kako dođe, na nj'ga

“ Međutim Vasa već je snagu pobrô, Pa odgovori: „Stojane, e dobro, Nek prema glavi jednom nas zasvira, Jer donde nema ni jednome mira.

Taj stari gledi Milanovu tugu, Pomoći njemu teo bi on rado, Boljetice on ove znade rod, Al' de će naći prema njojzi lek? Starina traži, ne žaleći s' trudi, Starina nađe, svoje lupa grudi. „Je l' istina šta ti tu veliš, Mito?

Pa ako ona prema ovi stena Potegnula sve svoje bude sile, O šiljke će se tu razlupati, Komađe samo napolje će virit; Vozača mrtvo međ

Ja sam se trudio opisati nepoverenje drage u ljubavi i vernost dragoga, i njenu golemu ljubav prema dragome. Koliko mi je za rukom ispalo, sudite.

Gle i sada, oh, pogledaj tuda, Prema njima Turci janjad luda; Kad god u grm janje se zanelo, Nikad jošte runa ne iznelo.

A ja zasad još ću eto 'vako. Nojca ode, a beli se zora, I beli se čador do čadora; Dva okola jedan prema drugom Pružila se onom ravnom dugom, Dugom, brate, dugom i širokom, Jedva bi je premerio okom.

Gle koji se Turčin naturio, Bi se, bogme, kuga umorila, Pa opet ga ne bi pomorila. Ali sada pogledaj Srbina, Prema Turkom nije ni petina, Al' sve junak te mimo junake, Krstaš orô što vodi oblake, Mutan oblak štono munju nosi, Da

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Međutim, jedino je prema satu oduvijek imao neko posebno strahopoštovanje gledajući u njemu tajanstveno biće koje živi svojim zagonetnim životom,

Ehe, dragi moj, a ti ne znaš ni na koliko si mjesta šupalj, a kamoli što drugo. Djed poučno digne prst. — Prema jednom satu, brate Savo, ti si jedna obična bena. — Da šta sam nego bena.

Pa kud sve, tud i to: od svake kuće ima neka staza ili puteljak pravo prema mlinu. Svakom valja u meljavu, a šta ti možeš tome što će i đavo taj isti put upotrijebiti i za svoju dušegubnu rabotu,

Kao da se tom slikom otkupio od svog veselog društva, bradonja se diže i krenu prema potoku (znao sam: ide da gleda ribe u oplićaloj, smirenoj jesenjoj vodi), a začuđena družina ostade da goneta kakvog li

— Da ne bude neki vučji svetac? — prožvaka zabrinut samardžija i ukosi oči prema sofri. On je jedino zazirao od vučjih svetaca i u njihove dane nije se nipošto laćao svoga posla.

litaniju glatko i rječito kako se niko ne bi nadao, ponovo ćoknu djeda u sudlanicu i s kapom u ruci krotko se uputi prema avlijskim vratnicama. Svi ga začuđeno i ćutke ispratiše pogledom, a potom se sve oči upitno okrenuše prema mome djedu.

Svi ga začuđeno i ćutke ispratiše pogledom, a potom se sve oči upitno okrenuše prema mome djedu. — Rade, šta je sad ovo?

Za tu priliku obuče se „pod sirotinjsku“ eda bi se vidjelo da je potrebit čovjek, pa će ti pravo, nikog ne propitujući, prema nevelikoj kući pod samom šumom.

Opet kao u nekakvu snu, činilo se zabezeknutom Dani. Jednog jutra protjerana je cestom prema gradu povelika grupa povezanih lopova, hajduka i jataka, okružena jakom stražom.

I okrenu djedov život nazad, pusti se trkom u prošlost, sustižući dvije durašne dječačine koje grabe uz kamenit put prema osamljenoj kući, ukrivenoj pod šumom. Tamo se vrti, smijucka i veselo krekeće onaj ženski vragoder, Draginja Kečina.

Pjesnik prihvati ono kuvaričino sikirče i krenu prema zatvoru, dobrodušno gunđajući: — Šta im sad ja tu mogu. Svak svoju pjesmu, bezbeli.

PLAVI LONČIĆI Konačno i Šesta krajiška brigada napušta brda rodnoga kraja, Podgrmeča, i kreće nekuda prema Vrbasu, vodi ladnoj.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Koliko aga i begova, toliko bogova. Pa i svaki ti abadžija, i berberin, i konjušar, i asker, načinio sebi boga prema sebi.

Oni ti kroje Alaha prema sebi, ko da je Alah košulja. MAJKA PINTOROVIĆA: Kaži hvala što zidovi nemaju uši! Alah čuje, al on će i da oprosti..

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Odjednom prema Cveti opkoli rukom usta i tiho viknu: — Cveto! Ali od nje ne ču odziva do samo udarce motike. — Cveto!

Ali mora da se uzdržava, čini se silom stroga i uvek gruba prema njemu, jer ko zna šta bi onda bilo, da ne radi tako? Ali sve uzalud.

Opet poče pesma. Ali ne onako toplo, poverljivo, već nekako suvo, duže. Izgledaše da više pevaju iz milostinje prema Tomči, kako ne bi opazio da on nije za njih, i da zato oni pred njim ne mogu onako kao pre svojski da se vesele.

I majka mu je radila. Ona je gledala kuću. Od njega, oca mu, nije više ništa tražila. Čak joj nije bilo krivo što je i prema njoj bio ozbiljan, hladan; još manje da je u toj njegovoj hladnoći gledala kako je on prestao da je voli, jer on je o

hladan; još manje da je u toj njegovoj hladnoći gledala kako je on prestao da je voli, jer on je o svojoj ljubavi prema njoj dao dokaza. Uzeo je za ženu, i za nju je to bilo dosta. Šta je imala više od njega da traži!

A Mita je sve to znao. Znao je zašto su oni takvi prema njemu, tobož strogi, ne daju mu da vidi kako ga oni vole, a znao je koliko ga vole.

Mita nije hteo da jede, ali nije ni odbijao. Kao da iz velike ljubavi prema njemu nije mogao da mu odrekne, pa bi svaku krišku što bi mu je on ponudio samo obzinuo i ostavljao izvinjavajući mu se:

Tako ona poče da ređa i, kao protiv toga, poče da nabraja negovanja, primere njihove ljubavi prema njemu, jednako ga grleći i ljubeći po čelu, očima i čak ustima i ponavljajući ono: „Mito, sinko! Mito, sinko!...

I čim ona tu naiđe, jače povuče k sebi dete, još više se skupi, smerno, uplašeno. Ljudima oko kasapnice nazove Boga prema kasapnici.

Pa i kad duže ostanu kod kuće odmah ma za šta posvađaju se, pa čak nekad i potuku. A ovamo prema tuđincu, trećem, bili su kao jedna duša. Teško onome ko se usudi da ma koga od njih dirne, uvredi.

A drugo? Ništa nije znala do same svadbe, venčanja. Venčali su se. Svadba je bila skromna, prema mužu, udovcu, kao svaka udovačka svadba. Ali opet je bila bolja.

Služio je tamo u sobi goste i uvek se sklanjao, bio u strani. Pa i braća joj bila su prema njoj sad drukčija, i, kao sad nešto višu od sebe, oni su je pratili, ugađali joj ... A svirka je bila meka, dan topao.

Kostić, Laza - PESME

U pozorištu svetom, velikom, u kom se služi samo jedan glum, al' prema tom su drugi glumovi kô prema suncu sitne zvezdice; vaseljena je samo kutija, da sobom čuva dragi kamen taj u sedam

U pozorištu svetom, velikom, u kom se služi samo jedan glum, al' prema tom su drugi glumovi kô prema suncu sitne zvezdice; vaseljena je samo kutija, da sobom čuva dragi kamen taj u sedam boja što se preliva i svaka boja

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

nagona, da narodnu pripovetku pisanom rečju populariše i da se za nju zalaže; on se zadovoljavao svojom intimnom ljubavlju prema njoj.

Poštovanje prema narodnoj pripoveci, za ovaj protekli vek, postepeno se uvećavalo i širilo ,ali se javna ocena njene vrednosti nije

(Samo u prvim dvema Vrčevićevim knjigama nalazi se oko 700 narodnih pripovedaka, prema 120—150 koliko ih je Karadžić zapisao u raznim prilikama radeći na tome celog života.

Sastavljajući ovu Antologiju držali smo se sledećih načela: 1. Odabirali smo priloge isključivo prema njihovoj književnoj vrednosti.

Bila je nekaka đevojka koja nije rođena od oca i majke, nego je načinnle vile od snijega izvađena iz jame bezdanje prema suncu ilijnskome, vjetar je oživio, rosa je podojila, a gora lišćem obukla i livada cvijećem nakitila i naresila.

Ti si vidio našu jakost, ali šta je to prema jakosti toga čudnoga starca? S tolikom našom snagom nijesmo mu ipak kadri ništa učiniti.

sam samcit uze sviralu da oproba; srce mu stane od radosti igrati, i on opazi daleko jednu vevericu kako igra i sama prema svirci njegovoj.

Kad ih car sagleda, reče svima koji su se onde desili: — Šta ćemo sad: ono su carevi, a ovo su kao prosjaci prema njima? Onda će anđeo reći: — Znate li šta?

Kad mu sin doraste za ženidbu, stane čovek misliti, kako će naći prema sinu i devojku dobru i valjanu. Najposle smisli jedno, natovari puna kola šljiva, pa pođe selom vikati: — Hajd'te,

Lalić, Ivan V. - PISMO

Proleće, Pіazza Navona zadrhtala kao brod, U zaokretu prema proverenoj zvezdi. Naš brod. Drži li pravac? A onaj vrt na Aventinu, Da li je isti, ma da pinije prstenuju Dekade, god

Dok u podnevnoj sumaglici čili Trajekt što bez žurbe prema kopnu hrli. Tu gde besposleni turist snima barke, Sa slamnim šeširom spuštenim na čelo, Hram nazirem, stvaran ispod

2. u korenju je vazda ispod krsta Što lista žrtvom, a plod čiji spas je, Prema predanju; nestabilna vrsta Trpi spasenje, a ne zna kad čas je da pokrene se u ležištu Adam; Praotac ove zbrke, autor

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

nosilac najglatkije kože prvog reda sa zlatnim pramenjem iza uva, vlasnica dve leve noge sa štiklama koje kriviš prema unutra i još ti nije sasvim jasno kako će se noćas u svojim dosadnim krevetima prevrtati i okretati s jedne na drugu

sam htela da kao napustim taj svet i pođem tako sa izvesnim deda Drljom Alasom njegovom apatinskom šikljom niz Dunav, prema Crnom moru. I šta se dešava?

svi mi u razredu vas volimo, to jest onaj deo razreda koji je najbalje odmakao na Darvinovoj lestvici od majmuna prema čoveku... i... i... vi se, naravno, nećete ljutiti ako ja...

Rodila sam se u porodici neuspelog pisca s početka pete decenije ovog veka. Od oca sam nasledila ljubav prema lepom (!), a od majke sistematičnost u masiranju. Od bakute — sposobnost da se eskiviraju teškoće.

Posle dotrčava presrećna maman, kojoj su najzad svukli onu ludačku košulju, pa sve troje odlazimo prema taksi-stanici ispred bolnice. Ali, već tu počinju komplikacije!

zakoračimo na prednja vrata, ispostavi se da ne puštaju sve troje na prednja, pa maman ufura sa mnom, a matori potrči prema zadnjim vratima, ali jeste — trolejbus, naravno, u tom trenutku već krene i tako on obavezno ostane, a mi otputujemo.

mislim, u osetljivim godinama, i da si razdražljiva ... — Pa šta ako se nalazim? Zar je učtivo da se ponašaš prema meni kao da me ujeo besan pas? Pogledaj, potpuno sam zdrava! Evo, isplaziću i jezik: a. a. a. a. a. a....

Ići neprestano ulicom kao da si negde zadocnio. Biti pametan, razuman, protezati se prema guberu, studirati i olakšati roditeljima starost. „Gle kako Miodrag liči na dedu i baku, i obratno!

Toliko sam se bila raspričala da sam sasvim zaboravila na Mišelina. Okrenem se prema njemu, kad imam šta i da vidim — on nina-nana! Ujutro me probudi neka strašna škripa.

Mora da je prilično glupavo izgledao dok je tako zurio u Žerara Filipa, jer mu je ovaj, prema pričanju moj matorog, isplazio jezik u prolazu!

Ali šta biva? Kelneri stignu bog te pita odakle sa urođenom mržnjom prema svemu što nosi naočare i nema trbušinu ispod sivog odela. A pisce ne mogu očima da vide!

pošto bi završio s klopom i ostalim provodom u Golfijani, otmen svet bi plaćao ili potpisivao račune i otfuravao dole, prema gradu.

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Hoćeš li mi uraniti pre nego mi senka priđe, Ljuboviđo Ljuboviđe? Ne gasi se, lanen-cvete, jer je lampa prema kraju. Ne prenagljuj, preokrete: u biljnome zagrljaju izrabljujem slez, ljubicu i moj pogled ruže kolje.

PUSTOŠ POD NEPOJAMNIM POJMOVNIKOM BEOGRADSKOG NEBA Kafana „Marina“ nalazi se, idući s padine Dorćola prema Dunavu, u vrhu desne strane rečnog rukavca, uvučenog u kopno oko stotinak i širokog oko tridesetak metara.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

“ Svi viknuše: „Dolje slazi, prema svijetlu naprijed gazi!“ Prišli svijetlu, gledaj čara, tu koliba

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Za jednu noć će mi to čak činiti zadovoljstvo. I, najzad, sutra moram preći na drugu stranu jezera. Ostrvo prema tome ne bih ni video. — Onda će vas poštanska lađica uzeti. Ona ostaje ovde minut ili dva, koliko da izmeni poštu.

Unutra gori sveća. Sedam za sto ispod sveće i pokušavam da čitam Život Čeliniev. Redovi igraju prema igri plamena. Dolazi jedan puni, zadovoljni starac: — Nemamo dobre svetlosti, ali markiza je obećala.

Vi ste videli u ratu, retko je da vojnik nije osećao sažaljenje prema zarobljeniku. Sigurno je da svaki od nas voli svoju otdžbinu više od ijedne druge zemlje na svetu. I sa koliko razloga!

— Dobro, Vaskes. Mora da je strašno teško. — Ja vas zadržavam, gospodine, od čitanja. — O ne; vidim da umaram oči prema sveći, a i inače sam sanjiv. — Dobra noć onda, gospodine. — Dobra noć, Vaskes; ne zaboravite ujutru. Tu je i obuća.

Treba mi čistog vazduha. Pustite tatu, on valjda najbolje zna šta mi treba, — reče Pipo umorno, s nekom grdnom ljubavlju prema ocu. Možda ga je odjednom zavoleo zbog toga svežeg talasa vazduha. Zbog njega mu odjednom sve oprostio.

I ima elemenata koji predstavljaju život, koji su čudo, ne samo zato što postoje, već i u odnosu prema onoj prvoj kategoriji. Ovi unose u večite elemente nešto neobjašnjivo i na izgled prolazno.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Drugi su je tražili prema zvezdama kao da je ostrvo i nalazili je u kladencima gde s vodom rodne reči grgolji. Hrabro sam podneo smrt, no

mora ponavljati u malom, ne bi li u malom postalo jasno ono što je u velikom i izvornom obliku postalo nejasno. Prema tome, od početka smo u opitu sa jezikom tvorca.

On izmiče prividu sličnosti sa Ničim. Svemoć Ničega prema njemu je, sluti se, prava nemoć. I samo zato što postoji svet koji je svet, i stvoreni svet ima svoju malu svetost, i

li ona što se oglasi iznutra kao vodoskok ili druga što spolja obilazi oko stuba Nađu se reči sa raznih strana jedna prema drugoj i gledaju se belo patnja od reči postaje čulna Osećaj svetosti je samo naličje osećanja ništavnosti svega.

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

Preporučili ste nam, tetki i meni, da budemo prema njima predusretljivi i ljubazni. ADVOKAT: Pa ta vas ljubaznost ništa ne košta. DANICA: O, košta vrlo skupo. ADVOKAT: ? ?

ADVOKAT: Vrlo plemenit gospodin! A šta ste mu vi odgovorili? DANICA: Da nije bilo vaših uputstava da budemo prema njima pažljivi, ja bih već znala šta bih mu odgovorila.

ADVOKAT: Da, verovatno, ali će posle otvaranja testamenta biti to u srazmeri prema svoti koju im je pokojnik ostavio. (Čuje se galama.) Evo ih! Ja ću se radije udaljiti. Doviđenja! (Pođe.

I kad bi hteli da mi date prilike, vi bi se uverili da ja nisam ravnodušan prema vama. DANICA: Gospodine, ja sam vas već jedanput opomenula na učitivost.

ADVOKAT: Sve mi je to poznato, pa stoga ja i mislim da će budući naslednik imati puno obzira prema vama. DANICA: Varate se! Oni me svi tako popreko i tako neprijateljski gledaju.

ADVOKAT: Kad svako od vas veruje da je glavni naslednik, znači da svi imate podjednaka prava; prema tome, mogli bi lepo kao familija, prijateljski i sporazumno da podelite imanje. AGATON: Odista, to bi mogli.

SVI (sem Simke): Jeste, to da čujemo! PROKA: Hoćemo da čujemo, pa prema tvojoj meri sebi da odmeravamo. AGATON: Ja mislim, brate, prvo vama da podelim, a meni šta ostane.

GINA: Pa liči, dabome da liči. Videla sam ja to odmah, al' nisam htela da govorim iz poštovanja prema pokojniku. PROKA: Eto ti šta ti vredi to tvoje poštovanje; ostavio ti iz poštovanja tri hiljade dinara, kao prosjaku.

DANICA: Molim! MIĆA: Ja bih, vidite, želeo da popravim izvesnu nekorektnost koju sam učinio prema vama. Bio sam neoprezan ili, možda, čak i razuzdan i činio sam vam iz vesne predloge na koje nisam imao pravo.

Uostalom, od danas, kad nam preda imanje, on prestaje biti naš advokat. DANICA: Pa ipak, on se tako lepo ponašao prema nama, toliko se pokazao prijatelj da ja ne želim ništa da učinim pre no što se posavetujem s njim.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

— Čuvaj se pasa, gospodine! — doviknu čobanin, pa se i on diže te iziđosmo zajedno. Ogromni vrhovi ocrtavali su se prema zvezdanom nebu i kao džinovi se nadnosili nad crnom zemljom. A zvono kao da je jecalo.

tako, da se bar i mi malo opružimo. Iako se ne poznajemo, ophodimo se jedan prema drugome kao da smo stari prijatelji. Vojska nas je izjednačila, idemo istome cilju, borimo se za istu stvar.

— i pokaza mi rukom u pravcu nekih šupa, ispod kojih su zjapile topovske cevi. Moje su cipele tupo odjekivale prema lupi potkovanih vojničkih čizama.

Začudo, topove nismo ravnali. Ali komandant je razapeo šator na najkaljavijem mestu, tačno prema sredini diviziona, kako to pravilo službe naređuje.

Samo su još oficiri tiho razgovarali i zurili u mračan horizont, tamo negde prema Savi, gde su se s vremena na vreme videli kratki odblesci topovske paljbe, kao sijavice pri sušnom vremenu.

Ko zna? Posle ponoći čulo se kratko: „Ustaj!... Diži se!“ Svici na horizontu, tamo prema Savi, bili su sve češći. Vojnici za momenat zastanu, pogledaju na tu stranu...

— Prošli su oni kroz sto ruku. Kada pređosmo bateriju, vojnici veselo razgovaraju. Kao da je onaj pritajeni kult prema moćnoj carevini potamneo, jer su ljudi videli kako carski vojnici povijaju kičmu, a onaj čelik leži nemoćno u prašini.

Mračan horizont je bleštao prema Šapcu od neke vatre. A na suprotnoj strani, prema Ceru, šrapneli su svetlucali kao rojevi svitaca, čas brže, potom

Mračan horizont je bleštao prema Šapcu od neke vatre. A na suprotnoj strani, prema Ceru, šrapneli su svetlucali kao rojevi svitaca, čas brže, potom sporije, onda bi učestali na širokom prostoru ili se

Beše neko pečenje. Smuči mi se. Rekoh mu da nisam gladan, te on jedva dočeka i sede na lafet, baš prema onim mrtvima. Slatko je jeo. Vojnici se pritajili. Čak i oni razmetljivi kao da su zanemeli pred strašnim prizorom.

Bio je tamo i komandant pešačkog puka i komandanti njegovih bataljona. Gledaju u kartu. Komandant puka pokazuje rukom prema strani gde je neprijatelj... Onda komandanti bataljona otpozdraviše i odoše žurno u pravcu puka...

Svi su ti ispadi bili isuviše neznatni prema onome što oni žrtvuju. A posle, nisu već dva dana primili hranu. Kada smo krenuli, vojnici su plen bratski delili

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Beše to prosta seoska kuća sa jednom velikom sobom i »kućom«, a prema velikoj sobi beše pregrađena jedna manja, koju su ukućani zvali odžaklija, i ako u njoj ne beše odžaka.

Gusta sura prašina, koja se prema suncu prelivaše u neko crvenilo, stade ih štipati za oči, stade se uvlačiti u nos, u uši, stade padati za vrat, na

naročiti zvuk koji se nosi preko voćnjaka i kuća, prodire kroz guste oblake prašine, što su se ponegde podigli, pa se prema suncu prelivaju i svetle nekom ljubičastom bojom, — nosi se taj večernji zvuk i bruji daleko širinom, čak tamo do kraja

Prilazeći svojim vratnicama, Ljubica opazi čoveka, koji se držaše jednom rukom za plot. On se krenu prema njoj povodeći se, a iz grudi mu se razleže hrapav, promukao glas. — Aha... tako li je! U ovo doba...

joj se kravi led oko srca, što se nahvatao za ovo nekoliko dana ; osećaše kako je obuzima nekakvo prijatno raspoloženje prema svemu, pa čak i prema ovom pisaru. »Zbilja, krasan čovek. Kako je samo učtiv, prijatan, skroman.

što se nahvatao za ovo nekoliko dana ; osećaše kako je obuzima nekakvo prijatno raspoloženje prema svemu, pa čak i prema ovom pisaru. »Zbilja, krasan čovek. Kako je samo učtiv, prijatan, skroman.

I Ljubica odmah uredi svoje mališane. Sad je odjednom opet obuze neka milina, vrati se pređašnja ljubav prema ovoj deci, i njoj je neobično milo što stoji sa ovako čistom i uparađenom decom.

podigoše oni osećaji, koje malo pre ona sama ugušivaše, a nad svim osećajima istače se jasno jedan: žalost, saučešće prema Gojku. Ona stade žaliti ovoga nemog jadnika, koji ne zna ni za kakav protest. Siromah!...

Malo je razmišljala o poslednjim događajima: obuzela je nekakva apatija prema svemu, pa niti je što ljuti ni veseli. Svejedno, može propasti ceo svet i ona sa njim, to joj je pravo...

— Eto ti, brate... šta ćeš više!... Rečeno je sve. Ako oni gore imaju najmanje obraza i ljubavi prema školi... ne, makar ne imali prave ljubavi, ali makar poštovanja — onda će ti, brate, i pisar i tvoja slačajša prva ljubav

na licu mu još jače zapečaćeno gorko stradanje, i kad pisar podiže ruku s kamdžijom, i on nesvesno podiže obe ruke prema očima, kao da mu je taj žalosni pokret sva odbrana, kojom raspolaže...

I tog trenutka postade joj Gojko crnji od đavola, strašniji od pakla... U njoj se porodici strašna, nečuvena mržnja prema ovom jadniku, mržnja osvetnička, strasna, beskrajna... a vilice se tresahu od straha. — Pa... sad?... Šta ćemo?...

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Nit’ sam rasla na bor gledajući, Ni na jelu tanku ponositu, Nit’ na tvoga brata najmlađega; Već sam mlada prema tebi rasla. 157. Čuješ devojko, čuješ lepoto!

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

od moje ružnoće užasavaju se i seljanke s našeg imanja, ali uprkos tvojoj ljubavi za Karla, i uprkos gađenju koje osećaš prema meni, ja ću te imati!” SOFIJA: „Nikad!

MAJCEN: To, da vam na pozornicu pada senka vešala? (Zatamnjenje) III SLIKA SVAĐA U ADžIĆA DVORIŠTU (Pravo prema publici, unutrašnja fasada jednospratne kuće pokojnog majora Adžića. Duž celog sprata velika veranda.

Preko dvorišta mogu da budu razapeti, još uvek prazni, konopci za sušenje veša. Levo, na blagoj padini prema reci pod stablom velike lipe, nalazi se hrastov sto okružen klupama. Desno se ide na ulicu.

GINA: Meni su sve lađe potonule u ovom koritu! (Iz kuće izlazi Sofija i ide prema reci) JELISAVETA (s verande): Sofija! Gde ćeš sad opet? SOFIJA: Da uhvatim još malo sunca!

JELISAVETA: A zar ja treba sama sve ovo da unosim? SOFIJA: Greh je ovakav dan provesti u kući! (Otrči prema reci. Jelisaveta se ljutito vraća unutra.) GINA (Blagoju): Dok stojiš dokon, mogo bi da mi napumpaš vode za ispiranje.

SIMKA: Zašto ga ne zovnete? VASILIJE: Zovnuće ga Jelisaveta! JELISAVETA: A ko bi drugi! (Odlazi prema reci) SOFIJA: Kako se snabdevate u ovim ratnim vremenima? SIMKA: Leti ikako, zimi nikako!

Ima li ovo pozorište suflera? Ima li ova predstava reditelja? Da li ovde postoji inspicijent? (Izlazi prema reci) GINA: Ovoga bi sevap bilo okaditi!

Kad pogledam njega ludog, i tebe pijanog, ne bi me čudilo i da je istina! BLAGOJE (odlazeći prema reci): Naravno, ako nisam pijan, onda sam lud! A, ako nisam lud, onda sam pijan! (Primeti Dropčeve tragove.

Ali da znaš da neću dozvoliti da ičije emocije dovedu u pitanje našu akciju, pa ni tvoje! (Odlaze prema reci. Iz kuće se pojavljuju Jelisaveta i Vasilije.) JELISAVETA: Veštica, ne prestaje da se svađa!

Ne zna se da li je vreba, ili je njom opčinjen. Sofija oseti njegov pogled, okrene se prema njemu, primeti ga, i krikne. Drobac joj polako priđe.) SOFIJA: Što ste me prepali! DROBAC: Plivaš i po noći?

DROBAC: Kuda? SOFIJA: Ne znam! (Drobac, sa stručkom vidove trave i volujskom žilom, odlazi levo, prema vodi. Sa desne strane, na scenu ulaze Dara, Tomanija, Gina i Blagoje.) DARA: Šta je glumičice, ode ti dragi?

SIMKA: A eto kako vam je za sve uzvraćeno! U stvari, svi smo ispali krivi prema vama! Ja možda najviše! VASILIJE: Zašto vi? SIMKA: Da vas nisam zadržala da prenoćite...

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Putnici, porodica moje babe Jule, kažu, prema svojim čituljama, da vode poreklo od Jelice, sestre Todora od Stalaća. Ona je bila udata za Jovana Putnika, čiji je

Sa igranki, valjda, bio je sačuvao neku izvanredno lepu vrstu ponašanja. Bio je neobično ljubazan i prema nepoznatima. Ali je bio plahovit, iznenada.

Veli, to je teško, zna. Savetovao mi je da učim, dobro, i da se lepo ponašam prema materi. Otišao je iz Temišvara, mirno, i nikad ga više nisam video.

Šta hoću time da kažem? Hoću da kažem da je ljubav prema moru isto tako moguća kao mogućnost da čovek voli, beskrajno, jednu ženu.

Zviždimo jedno drugome i tako dajemo znakove. Motori lupaju sve tiše, plovimo plašljivo i paralelno, prema Senju. More je boje mastila i sasvim mirno. Trokut Novog, Vrbnika i Glavine sad je pravo nad našom mrežom.

Prvo naš brod, zatim i druga barka odlaze sa tog mesta. Nekoliko glasnih uzvika i uzimamo pravac prema Novom. Vetar duše i more šumi. A barka koja je ostala za nama crni se. Zvezda Danica sja blizu meseca.

Te jeseni, pored ljubavi za Ilanču, posvedočio sam, detinjasto, i svoju ljubav prema Beogradu. Malo je trebalo pa da već tada, zauvek, ostanem u njemu.

Modernista sam postao vrlo rano. Međutim, kad je došlo do upisivanja na Eksportnu akademiju, prema želji mog ujaka, ja sam se još jednom pobunio. Otišao sam da se upišem na medicinu.

Političkom akcijom naših studenata u Beču, tada, upravljalo je studentsko udruženje Zora. Prema uputstvima, ne iz Beograda, ni Zagreba, nego iz Praga. Uglavnom, prema idejama Masarika.

Prema uputstvima, ne iz Beograda, ni Zagreba, nego iz Praga. Uglavnom, prema idejama Masarika. Od nas se tražilo samo toliko: da učestvujemo u demonstracijama, i tražimo otvaranje jednog

Pri kraju rata, svi su u nas govorili samo o potrebi podizanja jednog velelepnog Kosovskog hrama prema nacrtu Meštrovića. Naš veliki pesnik Dučić video je, tada, u Srbiji, imperatora. On joj je uzvikivao; „Ave Serbia!

Austrijskom carstvu bilo je odzvonilo. Međutim, posle atentata, Beč se raseljavao u banje, prema običaju XIX veka. Sve se iz Beča razišlo u letovališta. Niko nije ni sanjao šta nas čeka.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Po zelenim rudinama rasturili se beli čopori gusaka. U ritu, odmah s kraja, prema selu, zaklonjen vrbovim džbunom, na jednoj džombi, sedeo je đavo. Džomba mu beše presto, a rit carstvo.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Jedan mi reče da ga je njegov ministar odlikovao za retke zasluge i požrtvovanja prema otadžbini, jer je rukovao mnogim državnim novcem punu godinu dana, a u kasi je, pri pregledu, nađeno samo dve hiljade

— Što ne laješ? — viknu onaj učtivo, kao što se uopšte, prema raspisu, ponaša policija u toj zemlji, a primetio sam kako drhti od ljutine.

On mi od sveg srca zahvali na iskrenim osećanjima koja gajim prema njegovom vernom konju i odmah naredi da se donese posluženje.

Ministar me privede jednoj fotelji i namesti da sednem, a on sede prema meni, prebaci nogu preko noge, pogladi se zadovoljno po oblom trbuhu, i započe razgovor: — Baš se radujem, gospodine,

Ja sam ga tešio zbog takve strašne nepravde koja se čini prema njemu. Zatim sam razgovarao sa jednim bogatim trgovcem, koji mi pričaše mnogo iz svoje prošlosti; a od svega toga sam

— Za svaki slučaj, ako bi narod baš nešto i zaboravio da vrši svoju obavezu prema zakonu, to sam ja već, predviđajući i taj najgori slučaj, poslao pre tri dana poverljiv raspis svima policijskim

Na grudima Eskulapovim biće zlatom urezane reči: 'Građani grada Kradije, iz večne zahvalnosti za zasluge prema Otadžbini, lekaru Mironu'.” Ovakvih vesti bile su prepune novine.

” „Ja sam samo vršio svoju svetu dužnost prema otadžbini!” Više njihovih glava lebdi u oblaku golub i u kljunu nosi traku na kojoj su reči: „Milostivi Tvorac otklanja

— Ja to pitanje, gospodine, neću ostaviti, jer to mi, najzad, nalaže dužnost koju imam da činim prema našoj miloj otadžbini kao sin njen.

— Pa zar smemo mi ostati gluvi prema tim pokolima i tom zverskom postupanju naših suseda? — Nikako! — uzviknuh oduševljen njegovim vatrenim rečima — i od

Stadoše se javljati govornici sve jači i jači. Svaki govor beše pun rodoljublja, pun bola i pun gneva prema Anutima. Svaki je od govornika bio saglasan s predlogom prvog govornika: da se bez ikakva odlaganja, jer je stvar i

— Šta nije trebalo? dobro je ono. Nije nego šta misliš? Prema takvim životinjama treba biti grub i oštar — ljuti se drugi. — Znam, molim te, ali ne ide, nije taktično!

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Ali je sve to ništa prema onome, kakav je kapital pravio njegov »područni personal« od te čudne poniznosti. Zovnu na primer izjutra njegovog

Pade mu na pamet, da se baš na onaj prozor od kubeta, koji je prema njemu, meće barjak o narodnim praznicima. »Kako li se popne onde?

duša, toplo srce, traži hrane za sebe, traži ljubavi, naslade, i kad to ne nađe, onda se u njoj postepeno stvara mržnja prema onome, koji ga je tako okovao, zarobio... i nastaju burne scene, otrovan život, — propast kuće...

On nije na to obratio pažnju. Tek kad kola saviše u njegovu ulicu i kad već behu prema njemu on se trže. Odmah je poznao, da je to »Golanfer«, hajduk — kočijaš. Zaustavi ga: — Jesi li ti, Golanfere?

A onaj Đokić do njega to zna bolje. Zna on sve dužnosti prema zemlji, pa samo da mu je Bog dao junačnije srce — čuda bi počinio. Ovako, i on ide bez volje ili, još bolje, od nevolje.

Besmisleno, plašljivo, bez jedne kapi krvi na licu, pogledasmo prema sebi, i svačije prvo osećanje beše želja: da baci pušku i bega u šumu.

Beskrajna mržnja prema tome pedantnom i čisto, lepo odevenom čoveku, kome nije mogao ni mrvicu druge zamerke naći, koga je i sâm do ovoga

da prevrće listove u knjizi i, našavši obadva pitanja, uveri se da ih nije ni pročitao, i to mu još više udvoji mržnju prema profesoru. »I kud baš to da nađe!...

što treba itd...« I učitelj nam izređa još čitav tevter ovakih beležaka. Ali to je sve ništa prema onome, što su posle toga napisali u novinama. Načinili su našeg kapetana crnjim od đavola. More šta ti mu nisu kazali!..

objasniti čitateljima, da je moj duh veoma sklon na razmišljanja, naročito ona, koja se bave budućnošću čovečanstva. Prema tome nije ni čudo što se moj duh, našav ovako podesno zemljište za svoja vežbanja, odmah dao na posao.

Videh da direktor nije ravnodušan prema nežnoj polovini svoga potčinjenog nastavnika. Počeh da razgledam ovu genijalnu tvorevinu našeg slavnog savremenika.

S kim se god sretneš, bilo muško ili žensko, sve ti izaziva neku živu simpatiju prema sebi, i ti moraš zavoleti ova dobra i blaga lica.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

IVKOVIĆ: Pa ako progovorimo i o izborima, gazda-Jevreme, budite uvereni da ću ja uvek umeti da sačuvam prema vama sve poštovanje. JEVREM: To jest, to ti priznajem.

Ne brini se, izmisliće ti! IVKOVIĆ: Slušajte, gazda-Jevreme, ja razumem, iako ne odobravam, ova sredstva u borbi prema protivniku, ali to mora imati svojih granica.

JEVREM: To jeste! SRETA: Prema tome, vidiš, sad imaš dva protivnika, pa se mora još življe raditi. Mora se pripraviti javno mnenje i zato su, vidiš,

'Ajd' sad! Sedi ti tamo pa traži reč! JEVREM (ode još jednom te oslušne na vratima, ia se vraća i seda na stolicu prema Sreti. Ukruti se, iskašlje, ustane sa stolice i diže ruku uvis): Molim, gospodine predsedniče, za reč!

Budžet, na primer, nije u ravnoteži prema svima građanima... Dok... ovaj... .jedan kraj... jedan kraj naše otadžbine ima i šumu i rasadnik i strugaru i...

DANICA: Pa da, opozicioni! IVKOVIĆ: Čujte, to je grubo od vas, to je čak nemilosrdno... DANICA: Kad oni prema vama mogu biti grubi i nemilosrdni... IVKOVIĆ: Ja ne želim da vi tako daleko idete.

opravdaćeš jedino radom tvojim u skupštini, radom koji na prvom mestu treba da posvedoči tvoju i našu ljubav prema otadžbini! Živeo! Živeo! NAROD: Živeo! Živeo! Živeo! (Muzika svira jedan kraći marš.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

njemu četiri Cincarina i dvaput toliko špekulanata, a tim je već, naravno, kazano da ima i kafana i mehana I magaza, te prema tome je bilo isuviše razloga da na mapi Srbije bude zapisano krupnijim pismenima, kao sve varošice u Evropi, — da je u

Tada nije ništa iz novina čitao, samo ono njegovo. Ako ko čita te novine, Sreta bi seo prema njemu, pio kafu i ravnodušno sedeo, ali mu se ne bi ništa izmaklo!

On prema njima kao otac, a oni opet prema njemu kao deca. — Kakvi sakati i nakazni pojmovi, pomislio bi često tada Sreta u sebi;

On prema njima kao otac, a oni opet prema njemu kao deca. — Kakvi sakati i nakazni pojmovi, pomislio bi često tada Sreta u sebi; kao i da nije bilo Devedeset

veštak, ali (kao svi veštaci i veliki ljudi što imaju poneku slabost i strast) bio i dobra pijanica i ubojica, te prema tome gotov na bitku kao bos u baru. A to se videlo i po njemu.

se seljaci gurkali i smejali, a gazda Đoka se ponekad ljutio, ali nije mogao da je oduči od toga, ili upravo bio je slab prema njoj. Kad bi ga ona potapkala onako ljuta po obrazu, pa rekla: »Jaj, moja slatko Servijanj!

GLAVA PETA Koja je iz počasti prema ćir-Đorđu samo njemu posvećena; to jest, samo će o njemu govoriti, pošto je on odmah posle Srete, glavnoga junaka, a uz

— veli Đorđe. A Sreti se dopalo što vide kod Đorđa ovoliko rimske savesnosti i strogosti prema samome sebi. — E, divota — veli mu — ja se nikad ne bi’ tome dosetio. — Hehe!

A sam ga đavo nanese da zapita ćir-Đorđa za neku sprdnju baš onda kad ovaj ču za onu onako grdnu sumu koju trebaše prema vlastitom svom obećanju da dâ.

svaki na svoju stranu i da svaki u svom selu sazove zbor i objasni seljacima značaj toga događaja u Braziliji, a posle, prema ekonomnim prilikama, i da proslavi taj čin u slavu načela i za inat vlasnicima! — Pa kako to misliš?

— veli Sreta. — Svi ste vi memeluci, inertni prema građanskim slobodama. Ti, Petre, samo ideš i kalemiš i mlatiš se s voćarstvom; ti, Radosave, opet sa tvojim svilenim

Kako mu ništa nije pomogla suvišna ljubaznost i uslužnost prema revizoru, i kako je dobio »dvojku«. Bacao je krivicu i na đake, i na roditelje i na ćir-Đorđa.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

I SUNCE 318 ZAŠTO SE KRIVI TORANj U PIZI 320 ČOVEK I ZVEZDE 321 O MOM ODNOSU PREMA KOSMOSU 322 SONET O BESKRAJU 324 MIR PREDGRAĐA 325 DA MI JE...

A da je šutnuo — e, vala, šutnuo je! GDE JE CICA Jutros rano kad je topli dan osvanô I sunce leno pošlo prema krovu neba, Rekla mama Cici: „Idi polagano Kod Mite pekara, kupi nam hleba...

a Miladin Korača s pendrekom kao s lampom Aladin, Na sve strane deli batine, ravnim častima, Učeći narod poštovanju prema vlastima! Takva je narav nekih žitelja sela Počuče: Oni bi ceo svet u red da dovedu i da pouče.

Kad se raspali, kad buknu sve ono Što je u njoj tinjalo satima, Ona se zaljulja kroz sobu, ko zvono, I odskakuta prema vratima. Iziđe u sneg, onako vrela, Ode, pepeo da istrese, šta li?

ni na čem i ni u čem; Videh mesinganu bravu sa mesinganim ključem, Tablu, kredu i mapu, katedru sa postoljem Ukoso, prema nebu, u svetu nekom boljem: Sve je lebdelo u vazduhu, u visini trećeg sprata; Beše čas samoće i tuge, i minut kad noć

Vek buknu kroz kap čiste tečnosti I namignu prema večnosti Koja je, malo dalje, kraj Vinkovaca Napasala stado ovaca. Sedeo sam u vozu.

dakle, Mi smo dve barice koje se cakle Na dva ničija, crna poseda, Al u njima se jedno sunce ogleda: Sunce ljubavi prema istini I pravdi, na koju su nam preci mislili Živeći u muci i u prisili. UČENjACI I ZIDARI Beograd. Senjak.

Koliko je tu isprednjačio Nemac, koliko zaostao Sloven? Gde stoji Karađorđe, a gde je, prema njemu, Betoven? Karađorđe je po Mišaru gonio hordiju, — i to koliku! — Dok je Betoven, na miru, stvarao Heroiku.

Prvo neka utvrdi gde je U odnosu na sazvežđe Kasiopeje. Potom nek jedra sva podesi Prema Liverpulu, Baru ili Odesi Sa nadom da će ga dobar vetar Milju po milju, metar po metar U velikom i svetlom luku

” O MOM ODNOSU PREMA KOSMOSU Gledajte, kako visoko su Te zvezde razbacane po Kosmosu! Milion zvezda! Sto miliona!

Od svakog građanina danas se ište Da rekne Ne! vekovnoj bedi, Što ima, da iznese na tržište, Da prema drugima odmeri koliko vredi; A sve što tri babe imaju, jeste Taj deda, rođen devetsto šeste.

Zidao sam, od reči, odbrambenu ogradu prema stvarnosti; u toj ogradi će, onaj ko ume da gleda, pronaći mnoge rupe, i kroz njih nazreti neveselu pozadinu. A onda...

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

U knjizi jednoga starog, prema slici u knjizi zaraslog u bradu i kosu srednjevekovnog kaluđera, iscrpno se pretresa taj dokaz i nalazi da on za

Tu postoji jedna kotlina, sa svih strana okružena bregovima, koja se postupno spušta prema severozapadnoj strani ostrva i na kojoj su obrađene njive i vinogradi.

se pojavljuju kad ona dostigne dužinu od 15—20 santimetara, a to je u njenoj petoj, šestoj ili sedmoj godini razvića, prema prilikama u kojima jegulja živi u svome stalnom prebivalištu.

Kad mužjak dostigne dužinu oko pola metra (što biva između osme i četrnaeste godine starosti, prema prilikama u kojima živi), pojavljuje se kod njega nagon za rasplođavanje.

Tu se nalazi jedno mesto gde korito Drima naglo silazi, pa voda preko njega teče velikom brzinom. Prema toj odluci stari daljani su porušeni, a pre kratkog vremena su dovršeni radovi na novome daljanu, koji je već ove 1938.

Brzina je različita prema vodi na koju jegulja u svome putovanju naiđe. Prolazeći, na primer, kroz Baltičko more, gde nailazi na velike razlike u

Procentne količine pomenutih soli određuju salinitet vode. Morski organizmi su osetljivi i prema najmanjim promenama saliniteta.

Gustina morske vode je 1026; stub vode od 10,07 metara visine vrši vertikalni pritisak od jedne atmosfere. Prema tome, u dubini n. pr.

u dubinu mora, voda zbog pritiska postaje sve gušća i da predmeti potonuli u vodu plivaju po njoj na raznim dubinama, prema svojim specifičkim težinama.

dubinom dna na kome će mreža imati da radi; ta je dužina jednaka dvostrukoj, trostrukoj ili četvorostrukoj dubini dna, prema vrsti mreže.

Gornji kraj kabla vezan je za brod čije se mašine puste u rad, ali sa umanjenom snagom koja se određuje prema iskustvu.

Preustrojen za naučna istraživanja prema iskustvu dotadašnjih ekspedicija, brod je davao nade da će rad ekspedicije biti uspešan.

Rakić, Milan - PESME

Pa što se plašiš i ustežeš? Znam te! Caruj ko uvek, caruj prema sebi, Ti, despotice, što te večno pamte; Da nisi takva — voleo te ne bi̓!

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Ne toliko tada ljut i besan na njega, sina, koliko na nju, na tu njenu tobož toliku ljubav prema njemu, te zato, što ga bajagi toliko voli, jednako laže za nj i ovoliko ga uporno brani, kao da ga samo ona voli, kao da

I zato su oko Sofke trčali svi i kao ulagivali su joj se, što su hteli time svoj rodbinski dug prema njoj da oduže: da je bar sada ugoste, počaste, dok se ta nesreća nije dogodila, da, kada tom nesrećom budu rastavljeni i

Dole, u dvorištu, bije šedrvan, njegovi mlazevi, kaplje vode prema svetlosti iz ove njene sobe, žute se i šušte kao ćilibar. Čuje se svirka.

I otuda je Sofki bilo razumljivo ono onako čudnovato, tronuto ponašanje svih njih prema njoj. Svaka bi posle, izišavši od matere, a kao ubijena, najviše nju, Sofku, gledala, kao da ih je nje najviše žao, što

Na oči ne smem da mu izađem. Oh, crna ja! Sofka se diže. I, osećajući takvu snagu, takav bes, čak i mržnju prema ocu, pođe k njemu.

kakva je luda, sa suzama i jecajući radila, i on te njene suze video, tek Sofku preseče njegov strašan glas i psovka prema Magdi: | — Ti, nemoj tu da mi sluziš i sliniš! Gle ti pezevenci i ćopeci jedni!

Sofka ničke pade na krevet i, pored svega, oseti blagodarnost prema tetki što, kad ode, Sofka ču kako je zaključa. Bar je oslobodi da ne mora strepiti od nečijeg dolaska.

A sve to stoga što se sutra udaje, ide mužu. Za sve to Sofka je znala i bila prema tome unapred odavno ravnodušna. Ali kada vide da se sve svukle, gotovo sve otišle u amam, a do njenih nogu jedina

Svaka će gledati da bude što luđa, što vatrenija, da tim, tom svojom velikom ljubavlju prema njemu, svom mužu, kao podiže mu i daje neki veći ugled i cenu.

reći: „Ovo je gazde-Markov stric, deda ili rod“, pa da svaki, ma ko bio, komšije, celo selo, čak i druga sela, budu prema njemu drugačiji, uzdržljiviji, mirniji.

I baš u tom jednakom odlaženju, tačnom vršenju dužnosti prema njegovom grobu, bilo je u isto vreme i oslobođavanje od samoga njega, pokojnika.

Pa i sam njen muž, Tomča, i on je bio prema njoj pažljiv. Već beše malo uzrastao. Nausnice ga ogaravile, podbradak se zaoblio, vilice mu postajala četvrtaste.

Pandurović, Sima - PESME

su nam svi ljudi nemili i krivi, A srušeni vere starinski oltari, — Jedna lepa nežnost još u nama živi: Nežnost prema zemlji i rodnome kraju Čijim nam je dahom duh nekada plenjen, Gde i sada zvezde istim sjajem sjaju, Isti vetar duva

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

u čudu, pogledao je čas njega, čas nju, a čas one dvije ženske, nevjestu i djevojku, koje sjedijahu podvitijeh nogu prema starijema. Curi na krilu sjeđaše muško djetešce od tri godine, golijeh nožica, jer na njemu ne bješe do košuljice.

Vrh ognjišta visaše mnogo ovčijeh i svinjećih butina i rebara. Potkrovlja nije bilo, no slameni krov, pocrnjeli od dima. Prema drugoj lastavici, viđaše se drveni preboj sa zatvorenim vratima; valjda je bila klijet za mlađe ženske i djecu.

Prema drugoj lastavici, viđaše se drveni preboj sa zatvorenim vratima; valjda je bila klijet za mlađe ženske i djecu. Prema prijeboju bijaše tara, a nad tarom o čukljama povješano odjelo. Dugo su tako mučke sjedili.

“ „Odmah, Gospodaru!“ Kaluđer sjede na široku stolicu prema slabome ognju, obori glavu, pa izvadiv iz džepa brojanice stade puštati kroz prste zrno po zrno.

koru čepalo, riječju; Petar, (još za života prozvan svetijem) bijaše taj čovjek što sjeđaše sad na drvenoj stolici, prema tinjajućem ognju u gotovo, praznoj sobi, oboren mislima. Da, čitaoče poštovani, to bješe glavom On.

Okolo, po ostalijem duvarima, visijahu slike ruskih careva i mitropolitâ crnogorskijeh. Prema ikonama uza zid bijaše povelika trpeza, zastrta zelenijem pokrovcem; za njia divan, također zelene boje, a rubovi mu i

Dogovarasmo se — zaludu — da dođemo svi amo o ovome danu, ali udari božije vrijeme; amo je Talija prema kako je tamo, osobito ka Hercegovini... Pa ima i još nešto rašta izostaše“, reče Đorđije, namignuvši.

Prije toga dana nikad se vidjeli ni čuli. S početka obojica se osjećahu nekako neugodno jedan prema drugome. Uzajamno ne željahu zapodjevati neka pitanja koja im se sama namećahu.

?“ reče Imbro, krupan prikladan čovjek od trideset godina. To govoreći stigao bješe i stao taman prema grlu Markove puške. Kao da ga je usud ustavio tu. Markova planu prije no što ga je Otaš mogao ustaviti.

Vjetrić pirnu i rašćera dim. Svi vidješe što bi. Janko, čudnom hitrinom, nađe se prema Turčinu. Turčin podmače svoj jatagan te dočeka Jankov, pa kao dvije munje, brzo se razdvojiše i opet im se sudariše

Osim te vjerske nesnošljivosti — s česa bjehu uprav nemilosrdni prema svojim zemljacima, osobito prema seljanima koji bi pristajali uz novu vjeru — Janovi preci u ostalome ne bjehu zulumćari

Osim te vjerske nesnošljivosti — s česa bjehu uprav nemilosrdni prema svojim zemljacima, osobito prema seljanima koji bi pristajali uz novu vjeru — Janovi preci u ostalome ne bjehu zulumćari kao veći dio ondašnje vlastele,

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

— Žmureći; Koliko je sati? — Koliko juče u ovo doba). Ovakva odgovaranja i nadgovaranja mahom se čine po sazvučju prema pitanju — slučaj i kod izricanja kletvi (— Kuda? — u Kudiljevo da te skudim!; — Šta? — Štakara na dve noge!

Pitalice su, prema tome, kratke, nerazvijene narodne pričice svedene na „pitanje-odgovor“. Obično se počinju rečima: pitao, pitala, pitalo,

“1 Pored raznih vrsta gatanja (prema ponašanju čovečjeg tela, raznih životinja i bilja, sazvežđima i snovima i dr.) gatanje kao obred postoji u narodu s raznim

Zdravice u prvom redu zavise od toga kome se, kojom prilikom i sa kojom namenom nazdravljaju. Prema tome one mogu da budu ozbiljne i svečane, pohvalne i zahvalne, ali i šaljive i podrugljive, kao što to obično biva u

Već je pomenuto, kad je bilo reči o govoru po melodiji, da postoje govorni izrazi koji se zasnivaju „na igri reči, prema izgovoru, slogomerju, sazvučju, intonaciji i čitavoj melodiji“.

Kao i igre odraslih, i dečje igre ostvaruju se u dva osnovna vida: govorom i pokretom i, prema tome, mogu da budu: govorne i pokretne.

1 Prema odgonetljajima zagonetke se mogu podeliti na zagonetke koje se odnose: na čoveka i delove njegova tela, na životinje i bilj

— Srebrna ruka koja steče, a zlatna koja sačuva. — Pružaj se prema guberu. — Ako je i ambar, varićak je mera. — Ako ne načuva, ne nateče. — Koji štedi, u drugog ne gledi.

— Odgovorio gladan i ozebao Ciganin kad su ga zapitali: ili voli jesti ili se grijati; tj. pržio bi hljeb prema vatri: dakle oboje, i jesti i grijati se. Ta poznavam ju još kad beše pištolj.

Na nesrećnom se uvek kola lome. — Išli putem dva čoveka: srećan i nesrećan, a prema njima u silovitom trku naglo izbiju upregnuti konji u kola, koji su se bili otrgli iz vozarevih dizgina.

I SVETOG KLIMENTA Pripoveda se da su sveti Naum i sveti Kliment došli na Ohridsko jezero, da na njegovoj obali, jedan prema drugom, sagrade svoje manastire.

svake muke izbavila; do volje dobavila, a dala nam ruku pomoći, pa nam ne mogo niko odmoći — Zdrav si, brate, koji si prema meni, a u zdravlje našeg domaćina, života i dobroga zdravlja! U zdravlje njegove braće i bratučeda!

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

31. Đe naš crvenko leži, onđe nikad trava ne niče. 32. Žuto mače pred Bogom plače. 33. Zagrmlje veliki grom, a prema njemu mali grom, đe se sastaše, tu se slaptaše. 34. Zakla vola bivola, izudi ga na udiće, svaki ud vola dade. 35.

Za mene će biti osobita radost i sreća, ako Vi nađete da su i ove pripovijetke, prema pjesmama, dostojne naroda Srpskoga. Vaš U Beču o Mučenicima 1853. zahvalni prijatelj Vuk Stef.

Međedoviću se učini buzdovan mali prema onolikome gvožđu, a i ono što ga je da nije načinjen kao što bi trebalo. Za to kad buzdovan nasade na kijaču, Međedović

Nego moja će ti majka dati zlatan razboj sa zlatnom pređom i čekrkom, pa kad dođeš u onaj grad, a ti namesti prema carevome dvoru taj razboj, pa tkaj, i pusti kvočku i piliće pak ih hrani, i iznesi preslicu.” Ona tako i učini.

” Ona tako i učini. Kad dođe u onaj grad, i opanci joj se poderu i štap prebije; ona prema carevome dvoru namesti razboj, pusti kvočku s pilićima, i iznese preslicu, pa stane tkati.

svoju kljuku i motiku te opet na ono isto mjesto pođe đe mu je bilo rečeno, i priđe nego počne rabotati prekrsti se prema suncu, koje u oni trem izlažaše, u tri puta govoreći: „Sunce na istok a jaki Bog na pomoć!

Bila je nekaka đevojka koja nije rođena od oca i majke, nego je načinile vile od snijega izvađena iz jame bezdanje prema suncu Ilijnskome, vjetar je oživio, rosa je podojila, a gora lišćem obukla i livada cvijećem nakitila i naresila.

Došavši već blizu babe pođe joj s pleći te šumke put nje, i njegovom srećom baba se s onom ticom igraše i prema suncu biskaše, a on polako te babu za kose.

Sad se nađe u čudu naš ispovjednik ne znajući, koliku će prema grijehu pokoru izmjeriti, pa pošto viđe da ne može na kraj izići po pokori koju je vladika malo priđe kazao, reče

Sveti Sava - SABRANA DELA

bilo na časovima, bilo na polunoćnicama, na svakoj službi kada se služi kraj, gde se kaže „Bože, budi milosrdan prema nama i blagoslovi nas“ — po dvanaest metanija.

I potom se svršava kao što treba. A svete i božastvene liturgije prema mogućnosti da se služe. A u Gospodnje velike praznike treba da sačuvamo pojanje i noćno bdenje sećajući se reči koja

(ІІ Kor. 3, 11) Takođe i muke ovoga sveta ništa nisu prema onima, jer od njih, kaže, dršće i sam sotona. (Jak. 2, 19) A znaj, ljubimče, da stradalnicima pripada čast i slava, a

16, 15) reče božastveno Pismo, i „Gospod se gordima protivi, a smernima daje blagodat“. (Jak. 4, b) Prema tome, da nema ovoga među vama!

Jer kaže apostol: „Svako ko čini rabotu sa usrdnošću, primiće nagradu otplate prema trudu“. (Ef. b, 8) I zatim: „Proklet je čovek koji čini rabotu sa lenošću!“ (Jer.

GLAVA 16 O pouci bratiji da imaju čast prema igumanu No molim se, čeda moja u Gospodu vazljubljena, molim se, štaviše i zapovedam, i za svedoke reči prizivam kao

moja u Gospodu vazljubljena, molim se, štaviše i zapovedam, i za svedoke reči prizivam kao čuvare dela, i poslušnike da prema igumanima i ekonomima slobodu i poštovanje od vas imate.

(Jevr. 13, 17) No i jedan prema drugom jedinstvo i ljubav u miru čuvajući provedite, jedni druge raspaljujući srdačnom voljom, jedni druge utvrđujući,

ljubavi i dobrih dela, i prosto reći, na sve što je dobro, što je spasonosno, što je vrlina i što je pohvala, (Prema Flb. 4, 8) starajući se da ispunite koliko je moguće.

Jer, ko ovo čini, da se odluči, ako se ne kaje i oproštaj ne moli skrušenim srcem. Mir, dakle, i ljubav uvek jedan prema drugome volimo da imate, i umesto gneva naučite se: „Blagoslovi i oprosti, brate!

Neka mu se prema mogućnostima zapovedi služba i da se nadgleda da li ih sa smernošću i trpljenjem obavlja. Ako sve ovo poseduju, neka

Ako li se slučajno pokažu nesavitljivi, ropćući i klonuli prema zapovestima vašim, iguman ne treba da ih prima. Uz ovo treba se brinuti i za one monahe koji sa strane dolaze.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

u slobodnom vremenu ispomaže se radeći kao „animirka” u kafani „Šargan”; tridesetak godina, ali u lošem stanju CMILjA, prema potrebi: šankerka, kelnerica, kuvarica, sudopera; pre dva-tri meseca došla sa sela; blizu dvadeset godina ANĐELKO,

Na kuhinjskim vratima pojavljuje se Anđelko. Teško hramlje, podupire se batinom. Posmatra Mileta, gleda prema šanku. S mukom se spušta na stolicu. Vraća se Ikonija.) IKONIJA: Da mi je ko pričo, ne bi mu verovala!

pa Smederevska Palanka... Kad se na karti povuče linija, istina, ide malo u cik-cak, al konstantno vuče na sever, prema Beogradu... Al gde je tu Beograd? TANASKO: Mnogo mu vredi pričati! A i onâ, sa svećom i amrelom!

Dobro bi bilo da smo je rekvirirali, makar na pósata... MANOJLO: Fini odnos prema civilnom stanovništvu, nema šta! TANASKO: Ja bi je slatko utefteriso! Stalno, nesrećnica, priča o udaji!

VILOTIJEVIĆ: A šta će kasti ovi, ako ih ne vide? STAVRA: Šta te briga? Ti gledaj u ono što ti vidiš, pa prema tome i postupaj! VILOTIJEVIĆ: I da znaš da oću! (Izlazi) IKONIJA: Ode, a nije ni platio!

Mislila sam da sam oguglala na sve, a ono ti bane i nevidljiva vojska! PROSJAK (polazi od Vilotijevića prema izlazu): Samo polako, videćeš, basamak po basamak, pa uvis! A za tvoj kamen ne brini!

Zatim se naglo otrgne, gurne stolicu Isledniku pod noge, i pojuri prema vratima. Islednik, kad se pribere, za njim.) ISLEDNIK: Stoj, pucaću! Anđelko, ne budi lud, ne komplikuj! Stoj!

MANOJLO: Raskopčavaj se! TANASKO: Evo moje rane, goskapetane! Rafal ukoso, od pupka prema desnom ramenu! MANOJLO: Šrapnel u trbuhu, lakat razmrskan gelerom! To je moje! Otkud na tebi moje rane?

Prosjak polako ustaje, sumanuto se kreće po sceni. Zatim govori, okrenut prema strani na koju su otišli Manojlo i Tanasko.) PROSJAK: Šta mi kažete — rane vam jedini dokazi!

Stanković, Borisav - JOVČA

Odmorite se. Dok zatreba. S nama samo tiha svirka. Je li tako, prijatelju? JOVČA (trza se): Da, prijatelju. (Viče prema otvorenim vratima kujnskim.) Podrum otvarajte!

TOMA (predano): Hoću, nano, hoću za nju, sve, sve. MARIJA (pogleda gore, seti se da treba ugasiti svetlost gore; prema kujni): Velo, Sofija, gde ste? Hajde, kćeri, ugasite gore, zatvorite!

Sad će. (Okrene se ulazu, silazi, jedva dočekavši da svrši svoju ulogu.) ZULFA (ulazi tiho i seda na stolac prema Jovči, podalje; u raskošnom odelu, s nizama o vratu, zabrađena tankom, finom šamijom, tako da joj se vide samo oči,

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

slačajši — najslađi sled — trag sledovanje — nastavak, posledica sledovatelj — sledbenik sledovateljno — dakle, prema tom sledstvije — posledica slovesnost — razumnost, razboritost slovestan — razuman slovo — reč, beseda, jezik,

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

na sve četiri strane svijeta radi hljeba nasušnoga, pa ko to zna, taj bi mogao reći da u tome vinogradu gospodnjem prema prostoru zemljišta i broju čokota, ima rabotnika i odviše.

Jozici je bilo već trinaest godina, a glava mu ne bješe veća od dobre kruške, a prema glavi sve ostalo, tijelo i trbuh mu utonuo pri rtenjači, ele, šaka jada, sašta ga i prozvaše Čmanjkom...

— Tako! — veli fra-Brne dignuvši čašu vina prema oku. — Je li ovo staro vino, ili je novo, a, Jerolime? — Jest, staro... nije, nego novo... nije baš ni staro ni novo!

A šta je to prema pozlaćenim stubovima, svijećnjacima, krivoletima, kandilima, prema slikama i kipovima što plijenjahu pogled sa sviju

A šta je to prema pozlaćenim stubovima, svijećnjacima, krivoletima, kandilima, prema slikama i kipovima što plijenjahu pogled sa sviju strana! Na krajevima bijelijeh trpežnjaka višahu ružičaste čipke.

Fra-Pirija kolendisa, koga više koga manje, prema godinama službovanja. Najzad Balegan rasječe njekoliko jabuka i pošto ponudi služinčad, nali čašicu rakije, pak

Kraj njega, na stoliću, njekoliko sklenica ljekarija. Haljine mu pobacane vrh pokrivača. Prema njegovu krevetu, uz duvar, bijaše drugi krevet, na kome spavaše Čimavica.

Mačak nemade kud ni kamo. Vidi zlu igru fratarsku, ali je red slušati. Kad je bio prema školskoj dvornici, stade ga dreka pak se vrati. — Šta je? — pitaju ga. — Ajme meni! Vidija sam ga... — Koga?

— Šta je? — pitaju ga. — Ajme meni! Vidija sam ga... — Koga? — zapita Srdar, pa skoči i stade prema njemu. — Ja ne znam... fra... može biti, učinilo mi se... Srdar izađe, psujući. Za njim poteče Tetka.

fra... može biti, učinilo mi se... Srdar izađe, psujući. Za njim poteče Tetka. Onda Mačak pade na koljena prema Isukrstu. — Tako mi ovoga raspela, duovnici, bija je on... On, Škoranca glavom! — Učinilo ti se, budalo.

— Sad odanimo najprije! — reče Lis kad bijahu na tratini prema novoj mađupnici! — A ti, Bakonja, u pamet se. Mi smo, jevo ovako činili prije smrti Škorančine, kadgod rika naraste, te

Fratri, đaci i sluge prepriječiše između vignja i mađupnice, te stadoše prema vodi. Sad vidješe drugo čudo. Kad je konj dopro do njeke vrbe, preplaši se, pak poskoči malko nastranu, a u taj mah

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Za staklom — ko za rešetkama — Dok bdim u nekoj bivšoj veri Okrenem glavu prema vama: Zavidim čak i mački skotnoj Što se za oknom, eno, ceri Robijašu na doživotnoj.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Kad bi neko kroz prozor gledao, mogao bi samo da. vidi: jedna prema drugoj klate se dve brade. I ništa više. I ako me na desetak dana nestane, uvek noću, jer i travke noću rastu, vraćam

Kako je mogla da ga poželi? Na Đorđevoj šubari otopi se i poslednja grudvica snega. Prema vatri svetlucaju mokre dlačice jagnjeće kože. On i dale sedi nem i nepomičan, debelim suknom okovan.

Nedelju dana je nikome nije pokazao, a sâm je satima gledao, pošto bi namakao rezu na vrata, i uveče prema lampi, kad u kući svi zaspe.

“ Sedeo je pored prozora sav stegnut zavišću prema svima, a nebo mu je stalno bilo rasporeno na jasenovima, nebo nije prestajalo da stovaruje na zemlju i krovove svoj

Koliko su ti srpski seljaci jadni, još više su samouvereni. Ona je prema njemu dobra, pažljiva, ali šta može? Mora da se pozdravi sa ocem, reče.

Vukašin gleda u svoje ruke, oseća očev pogled i opravdava ga: prirodno je. Sin sam mu. I ja bih takav bio prema svom sinu. Ne volim ga manje nego pre nekoliko godina. Nisam se izmenio. — Vreme je badnjak da se unese — reče Simka.

Pa zašto mi odmah nisi rekao? htede da kaže, kajući se za ljutnju prema Vukašinu, ali u njegovim očima kao da nešto drugo vidi. — A ako ja neću? — reče. — Ja imam pravo to da zahtevam.

Zapali cigaretu. Ona nije sposobna sve ovo da shvati. Žao mu je nje. Iskreno. Ali, ko zna da u njenoj pažnji prema njemu nije bilo i računice. Sigurno. Samo da on što pre pobegne odavde.

Pod snegom, gure se kameni žitelji Prerova, ravnajući svoju visinu prema veličini njiva i livada što ih ostaviše svojim naslednicima, i svi odreda jadno su beznačajni, pa Vukašin pomisli:

Čađević prilazi bagremu, izraslom u noći, crnom prema snegu, naslanja se na njega, okrenut Aćimu: — Znaš što te to pitam — muklo šapuće.

i trbuha I prosto letela niz blage kosine bedara i butina, počela je iskreno da veruje daje i ovo njeno novo osećanje prema Đorđu, drukčije nego ranije, znak od Boga, koji se sažalio na njene muke i već sada ukazuje na sreću koja će doći posle

Biće žešća od Timočke. Lepo, slatko da pogine, onako kako su ginuli stari radikali. „Kako si ti, babo, postupao prema njemu?“ Vukašin se podigao i obgrlio kolena. Sav je bio u senci. Zašto me je to pitao? dugo misli Aćim.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

koji je dolazio kroz otvoreni prozor, treperila orošena paukova mreža, a preko celog neba sjao zlatni trag vodeći prema krupnoj, usamljenoj zvezdi na zapadnoj strani neba.

Smešno pocupkujući, devojčica se s mukom probijala kroz smeće, ali nije ispuštala mališana. — Bang, dang! — prema njoj polete čičak, a devojčica se sledi. »Joj, sada ću još i rogove steći!« pomisli i užasnu se.

Gledao je kako Ribolika otvara vreću, a iz nje nešto blešti. — Pa, to je zlatna lubenica! — Dečak-kapljica pojuri prema njoj. Ali lubenica, najednom, podskoči i poče se kotrljati niz brdo.

Smanjivao se tako brzo da mu se činilo kako se topi kao pahuljica na jakoj vatri. »Šta je ovo?« — pomisli i okrete se prema Plačku, ali umesto drugara vide na stazi samo njegove prazne pantalone. »Gde li je iščezao?

Plačko u čudu raširi oči: pravo prema njemu letela je riba s crnom prugom na leđima, i mahala perajima kao rukama, zovući: — Požuri, Plačko, požuri!

Sunce je već kvasilo stopala u moru i rasle senke drveća. Nije ni primetio kako prema njemu kroz prozračno plavu vodu počinju da se penju grane korala.

»San bio, san prošao!« —prošaputa jednoga jutra i zagleda se ka morskom dnu, iznenađen. Prema nemu su rasle rumene grane korala, a kraj najveće od njih stajala je Zlatna kraba i gledala ga.

— I recite im da se ne vraćam. Ne tiče me se ko će vladati carstvom! Ovo je moje carstvo i moj dom! — Princ se okrete prema kući. Ali tu gde je pre nekoliko trenutaka bila kuća sa voćnjakom, njihalo se uzrelo žitno polje.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

godine, vidi se da je šanac, onim delom prema dunavskoj padini, išao od Stambol-kapije, nekako baš pored Narodnog pozorišta koje će biti podignuto tek pošto šanac

popravili su gradske kapije koje su ostale nerazorene a, umesto bedema, podigli palisad koji je, baš na padini prema Dunavu, izgledao naročito visok.

od najstarijih ulica na padini, Gospodar-Jevremovoj, blizu Dositejeve Velike škole, ili ipak bliže turskom groblju, prema zaravni na kojoj je sada Studentski trg. Takve su pojedinosti, kao i obično, prosto iščezavale u darmaru prolaznosti.

Kad je posle Balkanskih izbio Prvi svetski rat, Pozorišnom je ulicom, prema Dušanovoj i Dunavu, prolazila srpska vojska, spremna za napad i za odbranu. Ista je vojska (da li ista?

„Pero Popović Aga“, u toku svakoga dana padne najviše svetlosti, jer je baš tu ono mesto na kojem, na celoj padini prema Dunavu, ima najviše neba. Zato je svetlost tu gusta i u takvim nanosima da je ni košava, kad vitla, ne raznese odmah.

školu, a prepodneva traju, naizgled ista kao ovo, a stoleća odmiču, naizgled svako različito, a neka se prašina valja prema Dunavu, koji se vidi i drukčije, i bolje i više nego sad, nerazumljiv, trom i star.

narodu koji je gunđao protiv Kneza ali mu je još ostao delimično naklonjen, bio dokaz velike Kneževe pravdoljubivosti: prema buntovniku, čak iako mu je to brat, Knez ne pokazuje milosti.

Kao i za života, Skerlić polazi od kuće ujutru, prenapregnut, i odmah kreće uzbrdo, uz padinu, prema Univerzitetu i centru grada gde je nekada bio „Srpski književni glasnik“.

kuće Velislava Vulovića, onog predsednika beogradske opštine koji je dao da se, 1909, popločaju ulice na padini prema Dušanovoj.

) Čim je Sima ubijen, i Nišlija je teško ranjen; umro je za nekoliko sati. Na padinama i prema Dunavu i prema Savi, pukle su stare mržnje.

) Čim je Sima ubijen, i Nišlija je teško ranjen; umro je za nekoliko sati. Na padinama i prema Dunavu i prema Savi, pukle su stare mržnje.

Od Stambol-kapije (zauzimala je prostor između spomenika Knezu Mihailu i Narodnog pozorišta), prema Palilulskom groblju, na Tašmajdanu, kretala se pratnja, i sve što je među srpskim življem u Beogradu bilo zdravo i

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Dva grdna Sfinksa prema nebu zlatnom Stražare nemo i bezglasno tako, Dok ona plače... A za morskim platnom Umorno sunce zalazi polako.

Sam kraj mirne vode, u noći, ja stojim, K'o potonji čovek. Zemljom, prema meni, Leži moja senka. Ja se noćas bojim Sebe, i ja strepim sâm od svoje seni. J.

Jest, ja sam silno grešan prema Tebi, Ja nisam iš'o putem Tvojim svetim; Ja sam se samo starao o sebi, A nikad Tebe Majke da se setim!

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Hitlerova mržnja prema Jevrejima pogodila je i starog, nedužnog, Demokrita. Zato mi posta još miliji. Počeh da razmišljam ne bih li svojim

Tako moram, godinama, podešavati svoj posao prema sredstvima kojima raspolažem i, evo, čime sam otpočeo. Moja lična biblioteka koja mi, jedina, stoji na raspoloženju

Na toj uzvišici zauzeo sam svoje mesto i odatle gledam dole prema varoši. Duž jednog dela one staze nazirem, među tamnim džbunjem, beličastu neku pantljiku, dugu oko sto koraka, kako se

upoznao sa ovim zvezdanim jatom, odvojio ih je u dve podjednake polovine, jednoj od njih je naredio da gleda netremice prema istočnom delu horizonta, a drugoj da gleda prema zapadnom delu, a obema da pažljivo prate što se na posmatranom delu

dve podjednake polovine, jednoj od njih je naredio da gleda netremice prema istočnom delu horizonta, a drugoj da gleda prema zapadnom delu, a obema da pažljivo prate što se na posmatranom delu nebeskog svoda dešava.

„Dobro ste posmatrali i zapazili“, reče Pitagora. „Ceo roj tih zvezda putuje od istoka prema zapadu. O tome ćemo se idućih noći još sigurnije uveriti i uvideti da se zvezdano nebo pri tome obrće oko one ose koja

Tu, ispod toga zida, prostirala se varoš pokojnika, a malo dalje prema jugu videli su se opet mnogi hramovi, i dolinski kotao sa grobovima faraona.

su Egipćani bili dobro upućeni; oni su se razaznavali odlično na nebu i polagali svoje Monumentalne građevine tačno prema pravcima neba. No daleko učeniji bili su oni u geometriji i računici.

Te dve dužine mere kod Keopsove piramide 270 odnosno 222 rifa, stoje, dakle, mal’ te ne, u razmeri od 17 prema 14. Začudilo me kad sam video da su i sve ostale piramide sagrađene u toj razmeri.

Trougao, oličen ovim brojevima, je, prema tome, pravougaon. Razmera kateta tog trougla je 171 prema 140 ili, mal’ te ne, 17 prema 14.

Trougao, oličen ovim brojevima, je, prema tome, pravougaon. Razmera kateta tog trougla je 171 prema 140 ili, mal’ te ne, 17 prema 14.

Razmera kateta tog trougla je 171 prema 140 ili, mal’ te ne, 17 prema 14. Iako, dakle, Egipćani nisu poznavali moj trougao sa stranama 171, 140, 221, došli su mi vrlo nablizo sa stranama

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

A posle, dve razne sudbine: onaj junak gine od cepanice, ova propalica od mača. Bar prema ovome što sam dosad pročitao.

Ona naže nekoliko gutljaja pa je pruži drugom studentu, ali on odbi. — Druže, — nagnu se ona prema njemu i govoraše sasvim tiho — i sama nalazim da je to dobra knjiga.

Trebalo je, prema tome, da ostanem pored zemunice i da čekam. Jutro je bilo vedro, sveže i mirno. U nestrpljivom očekivanju i sedeći na

On je sedeo prema meni, preplanula lica, ogrnut bluzom, sa prostom vojničkom šajkačom na glavi i Karađorđevom zvezdom na grudima, bez

Drugu, sinko, bolju, pošteniju. Tada se krezubi student podiže upola, nagnu prema Nikoli i pogleda ga drsko u oči: — Ja znam najbolju — reče on — Čovek peva posle Rata.

Ja žurno stupih unutra i ugledah crnu priliku Nikolinu zgrčenu u groznu gužvu na dnu stepenica. U istom trenutku, prema svetlosti iz predsoblja, spazih i ženu gde drhće na vrhu stepenica.

tom prilikom, evo moje reči, istući ću na mrtvo ime krezubog studenta, samo ako se bude tamo zatekao; toga podsmevala prema kome od onog večera osećam nesavladljivu odvratnost. Biće rusvaja. Jest, jedino čekam da se snajka malo smiri.

Plaćanje u gotovu kod b... b... banke Resimić. Nema veresije, ajde narode! I vojnici, obzirući se oprezno prema štabu, prilaze mu, dreše prljave kese i krpetine dok on liže prste da lakše podeli karte, tiskaju se pogureno ispod

i ostala deca, i prilazeći mu glasno izgovarao: dobar dan, dobar dan, dobar dan, sve dok stariji čovek ne bi naišao prema njemu.

A tamo napolju, prema velikoj gvozdenoj kapiji, uz staklenu čekaonicu oblepljenu naredbama i raznim policijskim zabranama, na šiljatoj goloj

— Ja, šta ćeš, prolazi... — A 'nako, Austrijanci kako su se ponašali, recimo... ovaj, prema ženama... iako. — Je l' Švabe? — Jes'! — Pa kako koji, znaš, razni su ljudi.

U tom trenutku ugledah je okrenute glave prema kop mandantu, svakako da se uveri spava li ono strašilo ili je budno. A tada (i taj trenutak nemoguće je zaboraviti

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Ne znam kako sam se vratio. Proteklo je nekoliko dana bez vremena. Vjerovatno dan-dva bez pune svijesti. Danas bi, prema tome, mogao biti petak ili subota. Valjda subota. A možda čak i nedjelja. Uostalom, svejedno.

Stan je bio uzdužno razdijeljen dugim hodnikom. Na desnoj strani, prema moru, bila je blagovaonica, primaća soba, naše spavaće sobe; na lijevoj, radne prostorije, odaje mojih dviju neudatih

Prostorije prema moru bile su svijetle i vedre, poplavljene suncem. Ta strana kuće bila je nekako pretežitija: u nju se slijevao sav

Mi prema samima sebi, pored golog, neposredno egoističnog osjećanja svoga ja, gajimo i izvrsni zaštitničko-materinski osjećaj.

A ponekad se taj osjećaj zaoštri, pa zadobije sasvim određen i izrazit vid odnosa prema drugome, čudno srodan onom osjećaju koji nas obavezuje da damo pogreba bliskoj osobi.

sobom: mi prisustvujemo, s crnim florom oko šešira, ali sasvim suha oka i spečena nepca, tom posljednjem aktu dugovanja prema nekome ko nam je zadao i previše glavobolje. Da. Ljudi vole i svoje krize, i svoje lomove, i svoja bankrotstva.

za djedovu cjeloživotnu gluhu bešćutnost, ili za njegovu, u izuzetnim časovima krupne nježnosti, nadmoćnu obazrivost prema njenoj prezavoj ustreptalosti.

Znam da se pričalo da su oca, nasred oceana, mornari ubili i bacili u more zato što je prema njima bio „gori nego pas”.

Izgledao sam sa zebnjom: xoće li išta od njega ostati? Načas moradoh sklopiti vjeđe, kad se okrenuo prema meni. Ali i taj časak bio je dovoljan da mi izmakne jedna karika u slijedu metamorfoza, i baš ona najbitnija; preda

Dobra, strpljiva, prema svakome naklono predubijeđena još prije nego bi ga upoznala, sa svakim se lako slagala i iznalazila neposredan dodir.

Usidjelice već po rođenju, rekao bih po rođenom talentu; i, činilo mi se, stalno istih godina. Na primjeru mog odnosa prema njima (a i njihovog prema meni) naučio sam kako možemo godinama s nekim živjeti a da se među nama ne razvije klica bilo

Na primjeru mog odnosa prema njima (a i njihovog prema meni) naučio sam kako možemo godinama s nekim živjeti a da se među nama ne razvije klica bilo kakvog osjećanja.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Đurica je veoma cenio svoje telesne osobine i svoju retku snagu, pa je prema tome podešavao i svoje držanje i odelo. Kao siromah nije se mogao isticati bogatstvom odela, ali je i onu sirotinjsku

Jelek mu beše lepo srezan, priljubljen uz telo, išaran crnim gajtanom; iz njegova džepa je spreda visio beo rubac. Prema takvu stasu Đurica je podešavao i svoje pokrete.

Đurica je opažao ovo opšte neraspoloženje prema sebi, pa se postepeno i navikao snositi one značajne i podrugljive poglede seoske mladeži, koji se njega ticahu.

U isti mah sevnu sekira prema mesečini i lupi u kurjačku glavu, koja beše naslonjena na vrljiku. Kurjak se mrtav sroza niz vrljike, a onaj drugi klisnu

Ali ipak to nije ništa prema onome kako se osećao, dok mu ruke behu vezane. O, sad tek razume šta znače ruke za čoveka, sad tek poima njihovu pravu

Vujo bez njega nije ništa preduzimao, a on je, od svih ljudi, najviše imao respekta prema Vuju. Dvaput je osuđivan na robiju za opasne krađe i, posle brzoga pomilovanja, koje su mu »prijatelji« umeli

Kad dođe prema sudnici, ugleda nekoliko ljudi pred njom. Neka bespredmetna radoznalost povuče ga tamo, i on, ne razmišljajući, pođe kroz

samo da je vidim, makar iz kakve zasede, prikriven...« I on sede tu u jedan šibljak, prema samom izvoru, izvadi iz torbe što imade za jelo, pa stade da ruča.

Tako se polako izdiže, iziđe iz korova i stade prema devojci, koja se trže i pogleda ga začuđeno. — Zar si još ovde? — zapita ona, pogledavši ga pravo u oči.

Vujo iziđe u drugu sobu i odvede sa sobom Đuricu. Odmah se moglo opaziti, da je sad Vujo okrenuo prema hajduku drugi, mnogo strožiji ton. Sad mu je Đurica bio u rukama sav, pa se mogao titrati sa njim po volji.

Tu ih sačeka njihov uhoda iz istoga sela, koji im dade sva potrebna obaveštenja. Prema njegovu saopštenju, Radovan odluči da se napad izvrši oko podne, čim se ukaže zgodno vreme; ali ako bi se ukazao zgodan

A Miloš ugleda pred sobom samo neku tamnu, nejasnu gomilu sa noževima, koji sevahu prema suncu, pa skoči, vrisnu što igda mogaše, i sa dva tri skoka pretrča dvorište; dohvati se rukama za tarabu, i, sa nekom

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Narod se poplaši i počne bežati na sve strane. Pomor se širio od zapada prema istoku i ostavljao za sobom čitavu pustoš.

a ne da umreš, dobro bi dakle bilo da ideš u svet, pa možda ćeš naći gdegod za sebe spasenja, ali moraš uvek samo prema istoku ići, jer tamo još ne vlada pomor. Petar posluša oca, pa uzme što mu je za put trebalo i ode.

Nego moja će ti majka dati zlatan razboj sa zlatnom pređom i čekrkom, pa kad dođeš u onaj grad, a ti namesti prema carevom dvoru taj razboj pa tkaj, i pusti kvočku i piliće pa ih hrani, i iznesi preslicu. Ona tako i učini.

Ona tako i učini. Kad dođe u onaj grad, i opanci joj se poderu i štap prebije. Ona prema carevome dvoru namesti razboj, pusti kvočku s pilićima, i iznese preslicu, pa stane tkati.

Ti si vidio našu jakost, ali šta je to prema jakosti toga čudnoga starca. S tolikom našom snagom, nijesmo mu ipak kadri ništa učiniti.

Ona me je dobro gledala i ponizna prema meni bila. Kad bih ja sio za sofru da jedem, ona nije šćela, a kad bih je ja zovnuo da sjedne za sofru, rekla bi mi:

Kad su bili prema gradu, okrene se siromašak, a ono nema nego samo šest ljudi za njim, pa i oni svi idu lagano i nešto premišljaju; a kad

Car odmah zapovjedi te se to sve donese, i zdjela se s mlijekom metne pred kuvara i pred derviša, koji su jedan prema drugom bili sjeli, a po simit i kašika dade im se u ruke.

Sad se nađe u čudu naš ispovjednik, ne znajući koliku će prema grijehu pokoru izmjeriti, pa pošto viđe da ne može na kraj izići po pokori koju je vladika malo priđe kazao, reče

Uđe Nasradin u jednu odaju i sjede na minderluk. Dok eto ti Francuza i sjede prema njemu. Nikoga više nema u sobi, da ih ne pometa u razgovoru.

Čudi se Francuz, pa poteže jaje iz džepa, a Nasradin komadić sira, pa prema njemu. Skoči Francuz pa upravo caru. — Pogodi — veli — sve što gođ sam mislio, i sad turči me kako gođ hoćeš!

— upita je. — Bogme, zato što u koranu ne piše. KO NAJBOLjE MILUJE? Siđele negđe žene i đevojke na prelu prema suncu, pa se o svačemu razgovarale.

Petković, Vladislav Dis - PESME

I mi ćemo leći licem prema Bogu, Sa trijumfom pravde nad balkanskim zverom, U mogilu dugu i u suzu mnogu, Ali s obnovljenom ljubavlju i verom.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Ali, ukoliko se rad shvata kao određeno delovanje u određeno vreme prema strogim pravilima, onda sam ja verovatno jedan od najvećih dokoličara.

Svi članovi porodice, njih petoro, brzo su podlegli jedno za drugim. Ona ih je sama okupala i obukla. Pošto ih je prema običajima svojih predaka ukrasila cvećem, položila ih je na odar.

mi je postalo savršeno jasno da sam bio samo automat obdaren mogućnošću kretanja, koji odgovara nadražajima čula i prema tome se ponaša i misli.

ova pozadina se prožme velikim brojem svetlucavih zelenih mrlja, raspoređenih u nekoliko slojeva koji polako idu prema meni.

Snažnu odvratnost sam osećao prema ženskim minđušama, dok su mi se drugi delovi nakita kao što je narukvica, dopadali manje ili više, zavisno od svojih

I ne samo da sam je savladao već sam je iz svog srca iščupao tako da nije ostao ni trag od želje za njom. Otad sam prema svakoj kocki ravnodušan, kao prema čačkanju zuba. Kasnije sam preterano pušio i doveo svoje zdravlje u opasnost.

Otad sam prema svakoj kocki ravnodušan, kao prema čačkanju zuba. Kasnije sam preterano pušio i doveo svoje zdravlje u opasnost.

Ali, onda se moja volja potvrdila i ne samo što sam prestao da pušim već sam ugušio svaku naklonost prema pušenju. Pre mnogo godina, patio sam od srčanih tegoba sve dok nisam otkrio da su one posledica nevine šoljice kafe koju

Nestrpljivi reformatori morali bi takođe da budu obazrivi prema večitoj izopačenosti čovečanstva kome je mnogo draže indiferentno laissez-faire od prisilnog sputavanja.

Plivanje i ronjenje su mi bili prirodni kao i patki i bio sam siguran da mogu da izvedem taj poduhvat. Prema tome, zaronio sam i kada sam bio van njihovog vidokruga, okrenuo sam se i nastavio brzo da plivam prema suprotnoj

Prema tome, zaronio sam i kada sam bio van njihovog vidokruga, okrenuo sam se i nastavio brzo da plivam prema suprotnoj strani.

U to vreme bio sam pod uticajem srpske narodne poezije i pun divljenja prema podvizima junaka. Imao sam običaj da provedem sate koseći svoje neprijatelje u obliku stabljika kukuruza, što je

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Samo je ljubav prema slobodi, pravima i pravdi podstakla Srbe iz Vojne granice da ostave svoja stara ognjišta u staroj Srbiji i da dođu u

Vernost caru bila je osnovna vrlina graničara, jača od divljenja prema Garibaldiju 1866., pa je tako došlo i do pobede Austrije kod Kustoce.

On je bio začetnik buđenja nacionalne svesti u carstvu Franje Josifa Habzburškog. Ljubav naroda prema zemlji u kojoj je živeo, počela je da jenjava i najzad se ugasila. A kad ta ljubav nestane i država mora umreti.

Save kao sveca koji je veličao vrednost knjiga i roda prema zemlji u kojoj je živeo, počela je da jenjava i najzad se ugasila. A kad ta ljubav nestane i država mora umreti.

Znali smo, prema tome, da se zvuk proizveden na ovaj način na pašnjacima u blizini rastresite zemlje u kukuruzima, neće čuti u kukuruznim

Znali smo da su se volovi na ispaši kretali prema dobu noći, a ovo vreme smo procenjivali po položaju zvezdanih jata kao što su Orion i Sedam Vlašića.

Svetlost zvezda, topot volova koji pasu i slabački jecaji dalekog crkvenog zvona, bili su poruke novih upozorenja prema kojima bi se upravljali tih mračnih letnjih noći pri čuvanju našeg dragocenog krda.

nikad neću zaboraviti jer je ono draga muzika u mojim ušima zbog uspomena na ono divno prijateljstvo koje je on gajio prema meni.

zaboraviti jer je ono draga muzika u mojim ušima zbog uspomena na ono divno prijateljstvo koje je on gajio prema meni. Prema narodnom shvatanju, svetlosni zrak je nešto samo za sebe, nešto kao ono što proizvodi zvučna struna pod gudalom guslara.

Klicali smo do promuklosti kad god bi Miletić u svom vatrenom govoru optuživao cara za nezahvalnost prema graničarima, kao i prema svim Srbima u Vojvodini.

smo do promuklosti kad god bi Miletić u svom vatrenom govoru optuživao cara za nezahvalnost prema graničarima, kao i prema svim Srbima u Vojvodini.

Sa zadovoljstvom sam prihvatio njihovu ponudu i sa njima proveo jedno divno veče. Njihova ljubaznost prema meni bila je zagonetka koju tada nisam mogao da odgonetnem. Odgonetnuo sam je, međutim, tek posle nekoliko godina.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Željni tihe vatre i slatkoga sna, instinktivno uputiše se prema svetlosti. Ustaviše se tik do otvorenih vrata, preko kojih je žarka svetlost i vlažan vazduh čak do njih dopirao.

— Načnimo ga! — zanovetaše neki mladić što je do Cvete mamine kupio. — Skini ga s glave, da ga okusimo! — i pruži prema njoj ruku. — Da—nu! — izlane ona i odmače se.

Nemam više... Bog ti dao! —Ne dam biljeta bez novaca ni svecu! Biž'! Eto idu još dva gospodina, — i okrene se prema njima, ne slušajući Cvete. Prispije jedan viši činovnik i za njim neki trgovački putnik.

Oni je pogledaše kao u čudu i pođoše dalje. — Udijeli darak! — ponavlja Cveta i pruža ruku prema vremešnome čoveku. Gospodin stade pred nju i ozbiljno je posmatra. —Eto, i tebi se hoće da prosiš, a?

Sutra, na domaku svoga sela, Cveta se umiri i radovaše se što se vraća kući. Mali Marko zaojka čim su prema selu zaokrenuli. Blizu prvih kuća sreli se s komšijom Radom i s njime se zdravili.

Od sinoć ništa nije okusila, zavežljaj s kruhom odnio joj poočim, pa instinktivno uputi se prema njegovu stanu. Nekoliko puta, u odmacima, strahivo pokuca na niska vrata, zagrebe zaleđenim noktima, zove polako u

— Idi ti, idi! — ponovi odlučno. — Zbogom—te! — i mahne rukom prema gradu, pa se okrete i, ne osvrćući se više na nju, pođe k stoci.

Besvjesno korača uz Lazu prema Spasojevu boravištu, u očitoj strepnji. Rasijane misli ne može da okupi, ali svejedno — pred očima joj je Spasoje

— prkošljivo, strijeljajući ga očima, okrete se ona prama njemu. Marko je ščepi za glavu i potegne k sebi, pa je vuče prema sanduku. Ona se otima, no on je ščepi za vrat jače i, teturajući s njome, nagna je na sanduk. — Tu je!

Čamac, silom gonjen, juri prema školju, napire se da uhvati prvu uvalicu, ali vjetar je žestok, goni ga donjemu kraju školja Antica iznebušila se, ne zna

Ča ne greš na objed? Valja da te išćem... Iziđoše na ulicu. Žižica u putu opazi da ga žena prati i okrene se prema njoj. — 'Ajde ti doma, ja ću doći!... Ovo su naši, muški posli! — Kako ste svi vredni! . .

Odmakne se od prozora, uze stolicu i sjede sučelice prema njima. Počne da ih upućuje, a sunce se, dok on govori, odbljeskuje na prozorima i rasiplje po cijeloj sobi i titra na

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Različit odnos prema budućnosti kod oba sagovornika možemo uporediti sa nekom od onih stotinu noga koje naša metaforička stonoga automatski

nije ni jedino moguć ni prirodan, nego jedan između više mogućih i zasnovan na konvencijama koliko i svi drugi. Prema tome, suočavanje sa tuđim navikama, konvencijama i kulturnim modelima na kojima se te konvencije osnivaju, pomaže nam

Ovde, dakle, nije dovoljno ako jedino polazimo od uopštenih dobrih namera i gole dobre volje prema drugim, bližim i daljim susedima po kulturi, nego se prema njima treba okrenuti i zbog dubokih interesa sopstvene

jedino polazimo od uopštenih dobrih namera i gole dobre volje prema drugim, bližim i daljim susedima po kulturi, nego se prema njima treba okrenuti i zbog dubokih interesa sopstvene kulture.

Naš je, prema tome, deo dužnosti i u tome da sa krajnjom opreznošću ispitujemo svaku kulturnu pojedinost s obzirom na mesto i funkciju

Jasnije rečeno: prema tradiciji koja nam dolazi iz XIX veka i koju sa mnogo razloga treba vezivati za romantizam, pesnik treba da se koristi

stilski obeleženim jedinicama utelovljuju se prevashodno njegova osećanja, njegova slobodna volja i lični stav. Prema izboru, organizaciji, upotrebi takvih jezičkih elemenata u konkretno sačinjenome poetskom biću mi prepoznajemo pesnika,

Kad je počela da govori o opštem i elementarnom u zajedničkoj nam kulturi, ona je, prema opštem mnjenju, postala ekskluzivna i nerazumljiva.

A poezija je, u stvari, tada jedino krenula prema elementarnome jezgru jezičkoga komunikacionog sistema. Ona je, naime, krenula – kao i one na početku pominjane nauke –

Ona je prema tome cilju krenula već onog trenutka kad se od stilskoekspresivne periferije okrenula prema jezičkim jedinicama, klišeim

Ona je prema tome cilju krenula već onog trenutka kad se od stilskoekspresivne periferije okrenula prema jezičkim jedinicama, klišeima, obrascima koji svakodnevno tkaju između naših usta i našega uha.

Zato je, između ostalog, sa horizontale ličnih, ekspresivnostilskih sadržaja, opštenje u ovoj poeziji okrenuto prema vertikali sveopštega jezičkog i kulturnog pamćenja.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

) ANKA: Šta me to, gospođo, tako posmatrate? ŽIVKA: Reći ću vam. Kažite vi meni, Anka, kako vi onako stojite prema muškarcima? ANKA: Bože moj, otkud ja znam kako stojim!

(Podmeće mu se.) ČEDA: Hm! Hm! (Pomiluje je.) Vi ste, Anka, danas nešto neobično raspoloženi prema meni. ANKA: Sanjala sam vas, jaoj, da znate kako sam vas lepo sanjala!

Ja vas, ujače, neobično cenim i poštujem, pa zato ću prema vama biti iskren i reći ću vam, razume se u poverenju, na što sam se odlučio.

A mi, ako se budemo tako ponašali i međusobno vređali iskazaćemo time jedno nepoštovanje prema ovom domu. Zato vas lepo molim, strina-Daco, i vas, prija-Sojo, uzdržavajte se!

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

I, na samom kraju, još samo napomena da je u ovu knjigu, prema prvobitnoj zamisli, trebalo da uđe još jedan rad - o Andrićevoj Prokletoj avliji. Kasnije se od toga odustalo.

i sa toplim porodičnim, kućnim životom; drugo je blisko i subjektivno gledanje i doživljavanje, uvek iz individue prema javnom životu, a ne iz javnog života prema individui.

drugo je blisko i subjektivno gledanje i doživljavanje, uvek iz individue prema javnom životu, a ne iz javnog života prema individui.

Geneza književnog dela, osobito ako se ona može pratiti prema rukopisnim varijantama, pokatkad nam baca neočekivano svetlo na njegove skrivene strane.

sadašnjosti - bira trenutak kad junakinjina majka Todora i sluškinja Magda odlaze na groblje da ritualno oduže dug prema tim istim Sofkinim precima. Postupak je manje tražen, više spontano nađen.

iz emotivnog i telesnog grča njenog otvara se još jedna pripovedna ravan, otvara se nov vremenski ugao iz kog će se, prema zamisli, dalje pripovedati: „Snaga bi joj gorela, mišići igrali, čelo, ruke, sve bilo u znoju.

Još je teže, bolje reći nemoguće je naslutiti da je sećanje na pretke prema prvoj piščevoj zamisli bilo začeto ne samo u telesnom nego još i u erotskome nemiru. A jeste.

Markov neuspeo pokušaj pri svršetku svadbe da - prema pčinjskom običajnom pravu - uđe u snahinu ložnicu umesto sina, onda prvi dani Sofkinog života posle svadbe i, na kraju,

Posle toga vremenski se tok opet, i sve više prema kraju, ubrzava, a osobito nakon efendi-Mitinog zahteva da mu zet isplati novce koje mu je kao otkup za ćerku obećao

Što jeto mesto istaknutije, što je više dignuto prema autoru, utoliko jača težnja da se događaji prikazuju kako ih lik vidi.

36 Nesporno je, prema tome, da je pisac ovoj prvoj rečenici namenio posebnu kompozicionu ulogu. Ona u jednome potezu iznosi ono što će roman

I uvode se baš prema redosledu zamišljenog pripovedanja: prvo raniji preci, čukundede i pramdede, pa neposredno otac i majka, da bi se najzad

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Dalje, starina je ostavila pravilo da prvaci kod Šedrvana odlučuju početak i završetak berbe: prema godini od pet do petnaest dana.

još uporno, mi uglavnom svođasmo svoj posao na to, da krepimo zaostalu snagu jedne upravo lude rase na bezuman otpor prema zavojevaču, i da joj ulivamo veru da je Kosovo njeno, iako stvarno od svega toga beše još Gračanica, u koju se

Pop osluškivaše kako se vrsta plotun za plotunom, najpre po pograničnim selima njegova Kolašina prema Drenici, a zatim sve dublje ka Mitrovici i Vučitrnu.

Pa se dosele niko sa sela iz Turske ne povrati, osim njegova suseda Selima iz Čabra, tu prema Prelezu. A vaistinu Novica Prele– žanin bi se manje začudio kad bi na njegovu mestu video Derviš-bega koji je do svojega

Zna on dobro Selima Društinu. Zna, zna... Zato se staraše da prema njemu bude pažljiv i ljubazan i da mu kako ne pozledi ranjeno srce.

Do velikoratne najezde bio je vitez prema susedima: ni jednoga inoverca nije ni mrko pogledao. A kad je ispred Bugara utekao u planinu, na njegovu je kuću prvi

mi srce nije štrecnulo nad njihovim telesima, a sad mi se nešto prekide u duši n osetih i bol i sram i strašnu ljubav prema krvniku, ovakom istom mučeniku kao što sam i sam.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Postojmo dugo nad grobom ovim I vratimo se s uzdanjem novim! — Malen je kamen, — baš prema sreći: Srećnije Srpstvo šat digne veći. »Starmali« 1887.

Vi’te l’ alu bližu, koja Samo nama preti? Što se svesti našeg roda I imenu ruga — Prema njoj smo evo sami, Bez pomoćna druga.

Da su naše borbe, muke, Prema mlađim’, stidne; Da su stare oči slepe, Samo mlađe vidne. Braneć’ što nam srpska majka Stavila u grudi, Da nećemo

A Hristos je to video. Onda Hristos ’vako reče Farisej’ma baš u lice: „Svi su vaši dari mali Prema darku udovice. Šta je vaše zlato, što ga Hvalisava ruka pruža, Prema darku koji daje Milostiva, skromna duša?

Šta je vaše zlato, što ga Hvalisava ruka pruža, Prema darku koji daje Milostiva, skromna duša? Sebi mâli, druge hrani Po malenoj svojoj snazi, A kad daje, tako daje Da

Miljković, Branko - PESME

hraniti treba u ovom izobličenom prostoru čija smo polomljena rebra iz čijeg kamena čudovišne ptice vire Ruko ispružena prema drugoj obali kloni Ako smo pali bili smo padu skloni Ovde je noć što se životu opire TIN S druge strane groba živa

Nek traje lepota sunca do poslednjeg sna, gore prema vrhovima koji zagubiše nam trag. Al ludo ne veruj tome moru koje nas vreba i mami.

i zmije nastaniše gnezda i vetrove Drugoga dana ribe izađoše iz vode i voda oteče prazna Trećega dana šuma je pošla prema gradu a grada nigde Četvrtoga dana sazidaše ćele-kulu od lobanja i škrguta Petoga dana šuma je skupljala kraj reke

podelile predeo na dve tišine gde plaču ptice od pepela poѕt ѕcrіptum U zemlji gde se poštuju suncokreti pali su licem prema istoku čini mi se da sam i ja pao s njima različit od onoga što ću reći VII Zelengoro hoću da izgovorim tvoje

beskrajem Tuđa presahlost bi joj izvore otrovala Tuđe pustinje klevetaju njeno sunce i zemlju A ona bez milosti prema onome što je stvarno Ali ne i istinito, ne prestaje da se bori Srce njenih gradova je belo sunce svih ljudi Ona uči

povredite zemlju Ne dirajte vazduh Ne učinite nikakvo zlo vodi Ne posvađajte me sa vatrom Pustite me da koračam Prema sebi kao prema svome cilju Pustite me da govorim vodi Da govorim zemlji I ptici koja živi od vazduha Glas moj ispružen

zemlju Ne dirajte vazduh Ne učinite nikakvo zlo vodi Ne posvađajte me sa vatrom Pustite me da koračam Prema sebi kao prema svome cilju Pustite me da govorim vodi Da govorim zemlji I ptici koja živi od vazduha Glas moj ispružen kao

O pesnici svuda i uvek okrenuti licem prema prividu sa zvezdom umesto iščupanog srca pred nepojatnim, kada je pred nama samo jedan dan, nepomešan, kao cvet koji

razbojnika na mestu anđeoskom S budućnošću se šali SUZA Hiljadu violina — krilatih pasa Preleće nebom i jeca S istoka prema zapadu Samo je suza bez senke Vodo moja napaćena Iza tebe zvezde se raspadaju I nariče noć-udovica Nad svežim

Petrović, Rastko - AFRIKA

Kako mesečine još nema, njegovo preplanulo lice i ruke izgledaju sasvim crni prema odelu, da ga sa uživanjem slušam kako laže po dva sata. Gospođica N. dolazi nam u društvo.

Stari trgovci slonovačom nisu mogli uspeti u pregovorima sa crnačkim kraljevima, sve dok se ne bi pokazali galantni prema njinim kćerima. Trgovci su često i samo forme radi uzimali kraljevsku kćer k sebi za sve vreme svoga bavljenja u plemenu.

Pagajerima se žurilo i mi pođosmo. Kod izlaska iz sela, prema svetlosti zapaljene trave: tam–tam; moj prvi tam–tam u Africi.

Igrajte, igrajte, dajte nam vatre!“ Poznato je da crni, u najviše slučajeva, improvizuju reči svojih pesama prema prilikama.

om utvrdio, a što mi je i sam N. sa preziranjem prema njima pričao, da ovaj simpatični dobroćudni švajcarski mladić smatra svoga prijatelja kao sasvim propalog čoveka.

— „Ja ne volim“, govorio mi je on, uzevši prema meni odjednom neki sasvim poverljiv ton, „da moji beli prijatelji znaju s kakvim crncima se ja družim, i šta i kako ja s

Šampanj mi bruji u glavi; zvezde su najlepši dijamanti na svetu. Davu priča kako je zbog gluposti koje je počinio prema nekoj Ruskinji u Parizu — „o sasvim ružne stvari!

Ta mlada devojka, žena, ophodi se s njim brižno i brižljivo, kao prema kakvome velikom deranu. On oblači plave platnene čakšire, braun platnenu košulju; opasuje se, i postaje trgovac — za

O znacima koje mi je Pebenjani davao nije bilo reči. Znao sam vrlo dobro da mu je on već poručio kako ima da se drži prema meni i da niti me više ovaj čeka da mu dođem, niti će sam doći da mi se tuži.

Gledati sva ta obla ramena, čvrste grudi, trbuhe i noge, obasjane suncem! Igra će trajati vrlo dugo: samo šta je to prema agoniji Sumangurua, koja je trajala vekovima; i posle, ne umire li tako crnčeva rasa još uvek!

ovde prava raskoš i sloboda za zverinje koje svu noću mora da luta oko sela, te je Nebinge gradnju svojih domova morao prema tome podesiti. Njegovi crveni zidovi, krti kao krčazi, grade jedan lavirint prolaza, pristupa, kulica i žitnica.

Šef sela imao je da nam nađe novih četrnaest nosača, kako bi one ranije vratili kućama, Mi bismo prema pogodbi mogli da idemo s njima sve do idućeg kampmana, tj.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

ISAK: Neće! GLAVAŠ: Dobro, Isače; ti kad veruješ, A ti se s Vukom danas preruši. Kakav ćeš oblik na se staviti? Prema potrebi gledaj, udesi! Kô derviš, hodža?...

HASAN: Muke će biti, Ćerim-efendi! PRVI TURČIN: Strašno izgleda. DRUGI TURČIN: Otkako klanjam prema istoku, ja nijesam gledao strašnijih očiju, nego u njega danas.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

U svakom slučaju pričekajte na moje pismo. — Černjajev.« Ovaj mi telegram dade povod da prema materijalu, koji imam pri ruci, razgledam kakav je taj položaj timočko-moravske vojske, o kome đeneral veli da »nikad

da se oporave i sformiraju prorešetane brigade, onda im to vreme ne dati, već ih napasti odmah i naterati ih da se oni prema nama upravljaju, a ne mi prema njima.

brigade, onda im to vreme ne dati, već ih napasti odmah i naterati ih da se oni prema nama upravljaju, a ne mi prema njima.

Dalje nemamo sabalja, revolvera, truba; nedostaju nam transportna i sanitetska sredstva. Prema svemu ovome ja nalazim da nije vreme za rat i da mi ne možemo ratovati, a sad bi želeo da čujem i vaše mišljenje.

ratovi uvek imaju na sebi karakter revolucije, i ja sve takve borbe (ratove) obuhvatam pod opštim imenom — revolucije. Prema tome biće vam pojmljivo kako se može složiti to dvoje, da čovek mrzi ratove i opet da je revolucionar.

Toga nema do danas. Prema tome, shvatiti taj veliki nauk istorije da u razvitku jednoga društva dolaze izvesni istorijski momenti gde revolucija

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Ljudi već počeli da posustaju. Nikad zastanka... U daljini, iznad Čeganjskih planina, prema plavom horizontu videla se siva izmaglica od prašine i dima. Odatle su baš i dopirali pucnji.

Vojnicima smo izdali hranu, pa smo ih sakupili po četama i otprilike razmestili čete prema sektorima koje treba da posednu. Spustila se noć. Na položajima su pripucale puške kao po komandi.

Bila je vedra noć i pred nama se naziralo na daljini do dvadeset metara. Čovek bi se video i dalje, prema zvezdanom nebu... Čekali smo. Odjednom grunuo je složan plotun iz bugarskih rovova. Sledio sam se.

Je li tako? — zapita Predrag Svetislava. — Tako je. — Svi smenjeni pukovi grupisali su se desno od nas i rasporedili prema početnom delu desnog kraka one horizontalne prečage... — Prema Kočobeju — dodaje kapetan Radojčić. — Jest.

— Prema Kočobeju — dodaje kapetan Radojčić. — Jest. Levo od njih nalazio se moj puk. Naših šest četa posedalo je tačno sredinu

— Vi ste, dakle, bili prema vrhu... — Vrh Kajmakčalana je bio tačno u pravcu našeg nastupanja. Molim vas, to treba zapamtiti.

— Dede, da vidim gde ćeš nas da gurneš? — Šta imam ja da vas guram!... Vi ste bili levo od nas, prema početnom delu leve horizontalne prečage krsta, gde su oni Zupčasti Kamenjari.

— pita Mišić. — Jedni su pobegli na onu levu horizontalnu prečagu, ka Sivoj Steni, a drugi na desnu, prema Kočobeju. — A da li ste videli četnike? — upade sa pitanjem kapetan Radojčić.

Čim smo izišli na vrh, naređeno je da se naš odred okrene na levu stranu, prema Sivoj Steni. Tada baš raspali neka bugarska haubica. Ali mi se sjurismo u sedlo između vrha i Sive Stene.

Bili su nemi. Nije se čuo ni najma nji zveket. Pošao sam dužinom streljačkog stroja i opominjao vojnike da se ravnaju prema desnokrilnom drugu. Nekoji se pomeriše napred, drugi pozadi. Vratio sam se prema sredini stroja.

Nekoji se pomeriše napred, drugi pozadi. Vratio sam se prema sredini stroja. Vojnici su me pratili pogledom kao poslušna deca. Zaustio sam da komandujem, ali mi zastade dah.

Sišavši na Solunsko polje, uze Gospod na sebe spodobije čoveka sa dugom belom bradom i uputi se prema Moglenskim planinama. Negde oko Vertekopa naiđe na našeg stražara, trećepozivca, i ovaj viknu: „Stoj!“ „Stao sam!

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

A to je ono što je danas još potpuno nejasno. Baš zbog toga svega ni ovakva, prema Branku Radičeviću naizgled potpuno ravnodušna Antologija nije, jer neizbežno ne može ni biti, bez njegovog nekako

u procepu između svoga austrijskoga dinastijaštva i u njih doduše duboko usađene, ali nekako platonski apstraktne i prema živim problemima raskomadanog naroda sve nedoraslije vere u Srpstvo nisu mogli primiti na sebe ni teret ni slast

Odnos tih pesnika prema Srbiji manje je precizan i prečišćen, iz različitih uzroka, i kao da se kult Srbije — posle izvesnog zastoja, čini mi

Pesnici ove Antologije, u svome neposrednome osećanju žive vekovne austrijske snage, u svome respektu prema trajnosti i netaknutosti te tvorevine, uslovljenošću svoga nimalo bezbednoga položaja u čvrsto građenom društvenom

jedva da su imali u rukama instrumenat pouzdaniji od volapika, i ne samo Pačić, tako izrazit svojom rokoko-apatijom prema srpskome problemu, nego i mnogi drugi, vezani za njega gorče i prisnije.

duboko verujem da bi to bila neoprezna, neoprostiva i gruba pogreška, usko doktrinarska i bez respekta prema poeziji; bez respekta prema životu, davnom k bivšem, a prolaznom kao što je i ovaj naš današnji.

da bi to bila neoprezna, neoprostiva i gruba pogreška, usko doktrinarska i bez respekta prema poeziji; bez respekta prema životu, davnom k bivšem, a prolaznom kao što je i ovaj naš današnji.

Preko njih, oni su iskazivali najdublja i naosnovnija ljudska osećanja: ljubav prema ženi i zadivljenost pred lepotom, čežnju za nedostižnim i prazninu nad ostvarenjem, vernost prema zavičaju i svome narodu

ljudska osećanja: ljubav prema ženi i zadivljenost pred lepotom, čežnju za nedostižnim i prazninu nad ostvarenjem, vernost prema zavičaju i svome narodu kao i zamišljenost pred strašnim zakonima života i smrti, u tuzi koja uzdiže i u sreći koja

i amo ja hodio mnogo, Jednom sedeći iznad Kubršnice umorom svladan, Hladom i debelim granatih drva pokriven ja onde Prema žuboru sladosnom, znate vi, vode tekuće, Tvrdo sam zasp’o, a svinje su anjale dolom i gorom.

tada još uvek aktuelne a zgodno formulisane Orfelinove ocene i zaključke, naročito pak one o odnosima velikih i moćnih prema malima i nejakima. — Tih.

naslovom same pesme, kao i Rajićevo pismo štampano u knjižici, jasno kazuju da su za njega stihi, dakle pesma i kant (a prema latinskom cantus), kao što je to još Đ. Rajković pisao, istovetni pojmovi. — O Stevanu Gavriloviću v.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

Bog je to hteo, deco, bog!... RADOŠ: Sed’ oče, prosti! Reč ti uzedoh; — Al’ i ja klanjam prema istoku I metanijama bogobojaznim Pogled povraćam svesazdatelja Na razvaline carstva našega; Ali propasti slave

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Krovovi, obrasli mahovinom, jedva se raspoznaju, prema mjesečini, od zelenih šljivika kroz koje strše. Samo se gdje-gdje bjelaska nov krov.

Onda bi se na jednom trgao, zanio, podbočio bi rukama slabine, okrenuo bi se prema torovima, oko kojih se razlijegaše jeziva piska orlova i studeno graktanje vrana i gavranova, pa bi kao upola jauknuo:

Kad, u Dobrnjskom Polju, skrenuše s glavnog druma prema selu, mjesec bijaše na zahodu, a skromačna svjetlost zvijezda jedva se raspoznavaše na ne preglednoj, beskrajnoj

Relja napreže svu snagu i jurnu preko smetova prema plamenu koji se visoko u nebo dizaše, povijajući se pod udarcima vjetrova sad na jednu, sad na drugu stranu.

Cepti na njemu ćurak, kô da ga je groznica u'vatila. Naredi' mu da sazove sve Majdance, i ja se okrenu' prema Medenjaku, pa zabrkljači': „Batalijun, girdena sora!“ Znaš, da se ne bi pobunili... Skupiše se ovi.

— „'Odža, na džamiju!“ Mole, preklinju. — „Vakasuz je, čestiti gospodaru... carski sine!“ — preklinje 'odža. Ja se okrenu' prema Medenjaku, pa podviknu': — „Batalijun gitara jorda Bronzani Majdan!“ Prepade se 'odža i pope se na munaru.

Mi se vratismo, a Simeun nekako žalostivno otpjeva uz Kurepovac tamo prema Grmeču: Već je krvca iz zemlje provrela, zeman došô, valja vojevati. Parteniji se nešto ražali.

Iznad oltara prema vatri ukaza se Sopronija Luburić Knežololjac, proiguman od namastira Gomjenice i Simeun Pejić Rudar đak od namastira

stražar zbitije — događaj zeka — mala zelena puška zeman — vreme; vek, godine zijanćarast — koji pravi štetu; prema zijanćer — štetočina zorli — jako, mnogo; silan, žestok; naočit; ugledan zulum — nasilje; bezakonje; nepravda

čaršilija — „čovek iz čaršije, čovek koji radi u čaršiji“ časna trpeza — sto iza crkvenog oltara Časna Verige — prema verovanju, okovi kojima je bio okovan sv.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

To bi moglo značiti, na primer: „Ulite u narod strahopoštovanje prema dinastiji!” Al' ovo drugo, ovaj pop, pa ova plava riba i ovaj svastikin but, to baš ne može ništa značiti.

Na to mi on odgovara: „Postupiću tačno po uputstvima koja si mi u pismu izložila”. Jesi razumela sad? Eto ti, pa se prema tome sad upravljajte i ti i otac. ANĐA (krsti se): Ju, ju, ju, kćeri, crna kćeri, šta sam doživela?

(Metne školjku od šake na uvo.) VIĆA (obzirući se da ko ne sluša): „Strogo poverljivo. Prema saznanju i tragu do sada uočenome”... JEROTIJE: Aha, aha!... VIĆA (nastavlja): „...

Zato što si već trideset godina ovde činovnik i što si star čovek, pa nemoj onda... 'ajd', čitaj dalje! TASA (čita): „Prema saznanju i tragu do sada uočenome, u tome se srezu nalazi izvesno sumnjivo lice koje nosi sobom revolucionarne i

VIĆA: Kad je stigao? JEROTIJE: Ama, pitao sam to! A, jest! Taso, deder čitaj depešu. TASA (čita): „Prema saznanju i tragu dosad uočenome”... JEROTIJE: Preskoči to! Odavde, evo, odavde čitaj!

Evo da vidiš, ako ne veruješ! (Nagne se prema gospodin-Žiki i digne peševe od kaputa te mu se vidi zadnjica sva ulepljena crvenim kancelarijskim oblandama.

VIĆA (zlobno): Iz ovoga se pisma vidi da gospođica vole nekog i zato se prema čestitim domaćim sinovima onako ponaša. Pa kad je tako, onda bar neka pukne bruka! KAPETAN: Je l' to tebe boli?

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

jezik Srba, Bugara i Rusa učvršćivao je pripadnost svih tih naroda pravoslavnom kulturnom krugu, uvek otvorenom prema grčkom uticaju.

Rusija, koja je od vremena Petra Velikog bila otvorena prema zapadnoevropskoj kulturi, postala je posrednik preko kojega je ta kultura prodirala u sredinu srpskog građanskog

U svojim kasnijim radovima Karadžić je odredio nov stav prema crkvenoslovenskom jezičkom nasleđu. Ono se smelo zadržati samo u najnužnijoj meri, i to striktno prilagođeno glasovnoj

Karadžićeve reforme značila je doslednu sekularizaciju književnog jezika i njegovu potpunu demokratizaciju otvaranjem prema jeziku sela.

U jugoslovenskoj državi, stvorenoj 1918. godine, izmenio se odnos Srba i Hrvata prema zajedničkom književnom jeziku. U 19.

Hrvatsku je zapljusnuo nov talas veštačkog stvaranja jezičkih razlika prema Srbima, najjači posle onog u doba ustaške tzv. Nezavisne Države Hrvatske pod nacističkim okriljem 1941-1945.

Te obredne vrste jesu: hagiografija, homiletika, himnografija, ili, prema slovenskim nazivima: žitije, pohvala, služba. U stvari, to su - proza, retorika, poezija.

Ali za ubedljivost Nemanjinog lika i živ emotivan odnos prema njemu, koji doživljava i savremeni čitalac, ima se zahvaliti iskrenoj Savinoj ljubavi i divljenju prema izuzetnom ocu.

živ emotivan odnos prema njemu, koji doživljava i savremeni čitalac, ima se zahvaliti iskrenoj Savinoj ljubavi i divljenju prema izuzetnom ocu.

Stefan, prvovenčani srpski kralj, imao je zadatak da iznese ceo Nemanjin život i posthumna dela, prema zahtevima žanra koji piše. Za to je morao tražiti razne izvore.

Ovaj tip vladara oblikovan je prema Konstantinu Velikom, a među Slovenima pripadaju mu moravski knez Rastislav (9. vek), bugarski knez Boris (9.

veka. U Danilovom delu je stoga u prvom planu čovek i njegov odnos prema dobru i zlu, a istorija je fon na kome se rešavaju pitanja ličnosti, morala, ideja.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Prvo babi, pa onda mužu svome, ocu Mladenovom pa čak i njemu, sinu, Mladenu. Ona prema njemu, Mladenu, ne samo da se nije osećala starija od njega, kao mati, još manje ravna njemu, nego čak i mlađa, niža od

zajedničkom oslovljavanju, izjednačavanju u starešinstvu oca sa njime, Mladenom, sinom, ogledala se ona predosećanja matera prema svojim prvencima, ona slutnja, bojazan, što su oni ti koji će, ne daj bože kada im muževi, domaćini, umru, biti

I zato Mladen, kao da je to znao, osećao, uvek je bio prema materi ozbiljan. Strog. Naročito bi je grdio kada bi po običaju, a sve iz dobrote, naivnosti, kada ode u komšiluk i

I samo videći tu Mladenovu ozbiljnost, trud, upinjanje i brigu da zaista bude kao što treba, postala je ozbiljnija prema njemu.

— Tako, tako! — govorio bi on. A u tome njegovom »tako, tako« bilo je kao neke osvete, zadovoljstva prema ostalima u čaršiji.

Sva je njegova. Ali on je svojim pametnim, suvim licem, mirnim pogledom navek umiruje. Uvek prema njoj trezven, miran, kao brat joj. I ona ga sluša, milo, pokorno, mada bi volela da je on još bolji: nežniji, otvoreniji.

Uvek, iz velikog poštovanja prema njemu, kad god je dolazio kod njega na razgovor ili tako nešto, on je uvek dolazio sa strahom, nikad ne hteo da sedne,

U početku Jovanka sve kao čudeći se i u strahu, kao da oni, »ceo svet«, ne zna za tu njenu ljubav prema Mladenu, i bojeći se da se to nije zaboravilo, ne mogući da kao dopusti niti dâ da je to zaista bila šala, ništa, mali

Njegove široke čohane čakšire otmeno mu padaju u bore, lakovane plitke cipele nežno se crne prema sveći i odudaraju od belih čarapa.

Kako se prema bašti jasno, belo ocrtava nova im kuća. Njeni pravilni prozori, zidovi. Kako po ulici, iza kapije prolaze ljudi, idu

I prema sveći, s naočarima; s brojanicama, nagnut nad knjigom, čita uvek Stari zavet. Čita a gorčina ga davi. I, po nesreći, uve

bolom, gorčinom, koja mu je palila grlo, išla na nos, mislio je kako i sada, na poslednjem možda rastanku, mora da je prema njoj strog, suv, čisto da je preseče i zapovedi da što pre seda u kola, da bi što pre otišla.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

BOGIŠA Schwertlіlіe (іrіѕ germanіca). Bogiša, perunika, kaluđer, v. SEZ, 17, 117. Prema jednom i drugom penom imenu moglo bi se pomisliti da stoji u vezi sa bogom (ѕummuѕ deuѕ), gromovnikom Perunom.

3, 1901, 167, Aleksinac); ‹njome se leči› i okobolja (GZM, 3, 1890, 315); bolesne sise kod porodilje (SEZ, 19, 112). Prema raširenom verovanju, ko od nje okusi, gubi pamet (Vuk, Posl., 2468: »Kao da se bunike najeo.

Zaštitnik loze i vinograda je sveti Trifun. On je, prema legendi, i sam bio vinogradar, i jednom prilikom odsekao je kosirom sebi nos (SEZ, 14, 26).

Visibaba, bapka, dremovac, dremovka, bablji klimpač (Šulek; Sofrić, 68), petlovčići (SEZ, 16, 134). Prema etimologiji izgledalo bi da cvet stoji u vezi sa ženskim božanstvom Babom: v.

V. ima zadatak da čuva kuću od groma. Prema usmenom saopštenju, koje se odnosi na okolinu Rume, vrbove grančice ne treba unositi u kuću pre Cveti, a toga dana

Pored ostaloga, takva v., isitnjena, meće se na Badnji dan u hranu kojom će se nahraniti živina (SEZ, 7, 297). Prema jednoj etiološkoj skaski, v.

(SEZ, 14, 295; 297; 299). Šap kod stoke leči se tejom od v. kore, kojim se živinčetu isplaknu usta (SEZ, 13, 429). Prema jednoj lekaruši iz XV veka, v. je sastavni deo teja koji treba da pije žena da bi imala mleka (ZNŽOJS, 15, 128).

U narodnoj medicini g. se upotrebljuje protiv srdobolje (SEZ, 13, 1909, 347); kašlja i sipnje (kuvano seme, іbid., 368; prema srbuljama, treba je kuvati u maslu i pojesti je, a sok popiti, Sofrić, 80); gušobolje (sok g.

milovanka, sirota, sirotica, udovica, gospina ljubica, trovrsna ljubica, božji cvit, modra iskrica, maćuha (Šulek). Prema narodnom alegorisanju, donja latica od cveta je maćeha, dve srednje, to su njezine kćeri, a dve veće, gornje, to su joj

Žalosna vrba; jadika; jadikovina (Šulek). O ž. v. postoje suprotna verovanja. Prema jednoj skaski, ona je spustila svoje grane da bi zaštitila Bogorodicu kada je bežala sa Isusom, jer se »sažalila«:

Ivanjsko cveće, ivanova trava, gospino cveće, gospin prostirač (Šulek; Sofrić). Vrlo omiljeno cveće u našem narodu. Prema hrišćanskoj mitologiji, ono je posvećeno svetom Jovanu letnjem, ili Bogorodici.

M. Meyer ‹Altgermanіѕche Relіgіonѕgeѕchіchte, Leіpzіg, 1910› 392). Prema srpskom starinskom shvatanju, j. drveta nalaze se u raju; njihove plodove dobijaju umrla deca (Karadžić, 3, 136); i u

Ćipiko, Ivo - Pauci

Junac kod kućnih vrata oklijeva; okrenuvši se naglo, pogleda prema vatri svojim velikim očima u kojima kao da se tuga sa prijekorom odbljeskuje.

Nemirno pogleda na sve strane, a kad opazi Mašu gdje prema njemu ide, čisto se strese i nešto zaigra u njemu. —Mašo! —Rade! —Opet se sastasmo .. . —Pa da, kad se tražimo!

Odvjetnik izvrši svoju prema Petrovoj želji, pa usred poljskih poslova dođe u selo rubač, s navaljenom na glavi carskom kapom do ušiju, i uze sobom

Pa pođe svome kovčegu, otvori ga, iznese torbu prema plamenu od vatre i pozvavši Mašu da bliže priđe, izvadi iz nje zavežljaj kruna i izbroji Maši na ruku deset talijera

— Je li da se na me ne ljutiš? Ti si dobra, — javi joj se. — Zašto? — odgovori ona i obrne se prema njemu: — Vratite se kući, potli će upalit' kris, pa bi vam moglo nauditi! — nukaše ga čisto bratski. — Zbogom vam!

U jamatvi život i rad življe se javljahu. Mladić se uputi prema mjestu otkuda se čulo ponajviše glasova. Činilo mu se da je to negdje blizu same crkve.

Dugo bi bio tako stajao, podajući se osjećajima, no sjeti se zašto je došao, i preko volje povrati se prema općini. Pred sobom opazi gospodina načelnika.

se u oca mu, pa, ne mogavši ga namiriti otplaćivaše dug sinovljevim najmom; i Cirilova sestra Kate dolazijaše da prema potrebi posluži. Jedne večeri kod ognjišta osjeti svu silu svesrdnoga života.

Večeras mu je ugodno u društvu, i sama soba izgleda mu prijatnija no inače. Toplo je, gleda na sjenke što se prema njemu na zidu kreću i osluškuje žamor mora i šum iz otvorenog prodora, u kome sigurno zameće se južina.

— kroz jecanje sluša njen glas. Protrne, pa se nadvi nad nju da joj oči vidi. I, gonjen samilošću prema djevojci, tješi je: — Nemoj plakati!... On će se povratiti iz Amerike, pomirićete se. — Da mi ga je viditi!

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Prohor je bio nepismen i gajio je prema knjigama podozrenje. Za sve pismene ljude govorio je da su sumnjivi. Kad je video sa kakvom lakoćom čitam jevanđelje i kako

Stezao je škrbinama donju usnu, kolutao očima, znojio se, tiho ječao, slao očajničke, molećive poglede prema dnu kubeta. Molitve su mu postale zbrkane.

Prohor Iguman se uzvrpoljio. Celo pre podne je tumarao po dvorištu i svaki čas pogledao prema istoku odakle je trebalo da se pojavi njegov ljubimac. Uzdisao je i othukivao, kao da iz sebe tera teskobu.

Ljubimca nije bilo. Kada je žega malo popustila, uzjahao je magare i odmileo prema Kuli. Pratio sam ga pogledom sve vreme.

Ne bih rekla da ovaj mladi stasiti čovek preterano muči svoje telo dugim postovima. To se ne bi moglo reći prema njegovom svežem, rumenom licu. Videla sam mu oči, one su tako plave, čudesno plave kao nebo.

Ima pet dana kako je ovamo počeo dolaziti i nijednom, ama baš nijednom, nije skrenuo pogled prema meni. Kako dođe, odmah se užurba oko Lauševe rane, gviri u nju, petlja nešto s krpama i travama.

ljudi, saznavši za svu tu bruku svoga gospodara i učestvujući u skidanju čini na ovaj ili na onaj način, zadržali prema njemu pređašnje poštovanje, da ne kažem divljenje.

Ne znam kako bih drugačije mogla da razumem onaj njegov nesvesni pokret rukom prema čelu u trenutku kad je prekoračio prag kapije na ulazu u Kulu.

Prošao je mimo mene i otišao uz stepenište, prema gornjem dvorištu a da se nije ni osvrnuo na nas dvoje. Činilo se kako ne zna ni toliko da sam ovde ipak nekakva

A i šta sam mogao. Ako bih ga odvraćao od te sumanute zamisli, on bi me nazvao mlakonjom i rekao mi da je moja ljubav prema Hristu sumnjiva, da više volim udobnost od stradanja i ispaštanja, da nisam dobar monah, jer da sam dobar, prigrlio bih

Čula sam da je neki stari, otmeni vlastelin, nagnuvši se za vreme obeda prema Laušu, šapnuo: „Lepu kćerku imaš, stari moj“.

Čim me je ugledao u gomili kako pažljivo posmatram njegove pokrete, Prohor se smrkao, zalomatao prema meni svojom dugačkom sasušenom ručerdom, kao da preti, i pljunuo.

Ilić, Vojislav J. - PESME

A to joj bejaše dosta, Te prema veselom Kići toliko stidljiva posta Da se izgubi čisto. Kad Kića podiže oči, Ona se zasmeja naglo i onda na noge

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Kako je i prvo srpsko izdanje rasprodato, spremio sam ovo drugo srpsko izdanje. Ono je izrađeno prema drugom nemačkom izdanju i tom prilikom je još i prošireno.

Oni su, prema tome, imali znatno više prilike da posmatraju zvezdano nebo nego mi, stanovnici severnijih krajeva, gde je za vreme

I gornje, horizontalne ivice ocrtavaju se jasno prema zvezdanom nebu. Ja ih gledam sa velikim iznenađenjem. Svi istoričari pričaju da je Vavilonski toranj bio složen iz više

Po njemu vidim da su ivice tornja orijentisane prema nebeskim krajevima. Drugi instrumenti, većinom od bakra, raspoređeni su levo i desno od ovoga glavnog.

da ono ne stoji na miru nego da se kreće; zvezdana jata na zapadnoj strani neba spuštaju se, ne menjajući svoj oblik, prema horizontu, da onde utonu, dok se na istočnom delu horizonta pojavljuju nova jata i penju u vis.

I one učestvuju doduše u dnevnom obrtanju neba i kreću se sa njime od istoka prema zapadu, ali ako posmatramo pažljivo njihov položaj prema ostalim zvezdama, vidimo da se taj položaj menja iz dana u dan.

doduše u dnevnom obrtanju neba i kreću se sa njime od istoka prema zapadu, ali ako posmatramo pažljivo njihov položaj prema ostalim zvezdama, vidimo da se taj položaj menja iz dana u dan.

Glavni pravac njihova kretanja je od zapada prema istoku, ali one pri tome kretanju katkad zastanu, vrate, se malo unatrag, kao da su nešto zaboravile, pa onda opet

Od njihove konstelacije, t.j. međusobnog položaja i položaja prema ostalim zvezdama, u času rođenja, zavisi sudbina čoveka.

i prevrtljivca iz noći u noć, taj će lako uvideti da se on, učestvujući u svakodnevnom obrtanju nebeske kugle od istoka prema zapadu, seli bez prestanka po toj kugli od zapada prema istoku, optrčavajući je za nepunih 28 dana i menjajući pri tome

on, učestvujući u svakodnevnom obrtanju nebeske kugle od istoka prema zapadu, seli bez prestanka po toj kugli od zapada prema istoku, optrčavajući je za nepunih 28 dana i menjajući pri tome svoj izgled prema svome položaju ka Suncu.

bez prestanka po toj kugli od zapada prema istoku, optrčavajući je za nepunih 28 dana i menjajući pri tome svoj izgled prema svome položaju ka Suncu.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Ljubav prema njima i potreba da im se priušti radost Milovanova je privela pomisli da deci napiše knjižicu pesama“. Glas pesnika se

zbirke autor naglašava etički smisao svoje poezije (da pesme „dušu najljepšim vrlinama ukrase“) i veliku ljubav prema deci.

i poezija za najmlađe Jovana Subotića (1817–1886), zasnovana na elementima narodne lirike, koja peva o ljubavi roditelja prema deci („Pesme za malu dečicu“ sadrže šest pesama, ciklus „Vidosava“ devetnaest).

JUNAČKI ODGOVOR LjUBOMIR NENADOVIĆ Pružilo se polje ravno Polje dugo zeleno; A na njemu knez Danilo Pije vino rumeno. Prema njemu Omer-paša Razapeo šatore – Pa on šalje poslanika Da mi s'lavi pokore.

Stanković, Borisav - TAŠANA

Eto, ti si tu, pa reci: pogledah li te kako ne treba? I da pokojnik ostade u životu, ostala bi mi sestra. A ti si prema meni toliko dobra, toliko mila bila.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Malo beše, pa dođe drugi srećko, kome majstor Kosta, iz zahvalnosti prema ženi, izabra ime Rista. Posle dve godine dođe i Seka. U majstor Kosti poraste sujeta oca.

na odjek pucnja skočio je u kafani mladi, neobično lepi Stanoje, starešina poglavarstvene straže, i bez šinjela potrčao prema kasarni. Kad je stigao do ugla, odjeknu drugi pucanj, i nesrećni mladić se sruši mrtav na mestu.

i kao crkvarka, mnogo je poštovala nebo, i želela da posmatra pomračenje, i sabirala u sebi podatke o položaju sunca prema prozorima na njenoj kući. Znala je, naravno, gde je istok.

Znala je u braku s Boškom za dve stvari svega: za veliki rad u kući, i za retko strasnu ljubav prema mužu. Za Boška je odbegla bila, rodila mu sina pre vremena, pa je i sahranila to dete ljubavi pre vremena.

Boško se posle smrti detinje promenio prema ženi i kući. Bio je doduše i dalje čovek koji zna zaraditi — vanredno vešto je posredovao u trgovačkim poslovima —,

Govorilo se da sve gazdačke kuće imaju po tim ormarima i skrovišta za ljude, s vezama i prema tavanu ili podrumu. Zaista je krađa i prepada u ono doba bilo počesto.

I to je bila tako neka vrsta otmenog držanja onih kojima se može da budu pokradeni, i koji prema razbojnicima uzimaju kao neki riterski stav.

I pošla je vučena za ruke, prema sobi gde je držan novac. Dok je otključavala i vadila novac, iz druge sobe se opet začu krik devojčice, užasan, onda

otac dva sina, dobio ucenjivačko pismo: petnaestogodišnji i desetogodišnji dečaci biće odvedeni, osakaćeni, ili ubijeni, prema tome da li će tu i tu pod kamenom u vrbaku ležati manja svota od one tražene, ili ništa.

A po mogućstvu imale biti i žene mlaka srca, da bi se sačuvale od mnogo čovečnih i nacionalnih reakcija prema raznim „narodnostima” velikog carstva, i životima tih narodnosti. Godine su odmicale.

i isključivi život za druge, toliko su već imponovali palanci, da niko nije naročito pitao o odnosu te čudne porodice prema imanju gospa Nolinom.

da može čitav sat da posmatra kako se igra taj retko lep i umešan dečak; da joj godi ponosit stav koji dečko ima prema svemu što stane pred njega; da je Srba prava slika muškog deteta iz njenih krajeva onda se svetu učini da se konci mrse,

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

cavalier) — plemić, vitez GIMNOSOFISTA (nem. Gymnoѕophіѕt, iz st. grč. γυμνοσοφισταί dosl. »nagi mudraci«) — prema antičkom predanju indijski asketi iz klase bramana koji su živeli nagi po šumama i hranili se divljim plodovima

koji su živeli nagi po šumama i hranili se divljim plodovima GIMNOSOFISTICA — (šaljivo Sterijino obrazovanje reči prema gimnosofista:) žena gimnosofiste GLADITI SE — jako želeti, žudeti za nečim, biti gladan nečega GOĐ (pokr.

überraѕchen) — iznenaditi IDEALIZMUS — privid, iluzija (u skladu sa postavkama subjektivnog idealizzma-iluzionizma prema kome svet postoji samo u duhu koji ga saznaje) IZDAVATI — izgledati (u izrazu: to mora lepo izdavati) IZJATIJE —

a nekada pomodna salonska igra MAJDANSKI — u izrazu majdansko vino: iz oblasti Majdana, dela vršačkog vinogorja (prema selu Gudurici) MAMUZA — (fig.

— reč, beseda; jednim slovom »jednom rečju« SLUČAVATI SE — događati se SLUČITI SE — dogoditi se SLjEDOVATELNO — prema tome, sledstveno SLjEDUJUĆI — sledeći; sljedujućim načinom »na sledeći način« SLjEDUJUŠČI — sledeći SMATRATI —

Iz srednjovekovne crkvene tradicije nasleđeno (up. o blaženstvima reči i grč. μαχαρισμοί) UBO — dakle, prema tome, onda UVESELITELNI — koji razveseljuje, razgaljuje, zabavlja UDVOJ — dvoboj UDOVLETVORITI — zadovoljiti

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

i plavo Poslednja zvezda u duši Poslednji beskraj u oku SENTANDREJA Bežala si do kraja večnosti Učinila još sedam koraka Prema severu Izvadila iz rajske reke Lobanju svog imenjaka sveca I na temenu joj sagradila Sedam suncomolja Zapalila si ispod

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Iz blagodarnosti prema toj pažnji, on je izradio portret krojačev i njegove žene. Verovatno tom prilikom, nastalo je i malo bliže poznanstvo

— Ne, jer briga je nerazdvojna od čoveka. u brizi je uslov za napredak čovečanstva. Uvideo sam da je greh prema čovečanstvu oduzeti čoveku brigu. — A jesi li bar poznao život kroz koji si prošao?

Rodio sam se o ponoći, prema čemu se ne bi moglo u biografiji reći: „On je ugledao svetlost dana 8. oktobra 1864. godine“, već: „On je ugledao

mi ni dandanas ne valja stomak), a jednom sam opet pao u fras, i to bez ikakvog naročitog razloga, već više iz pakosti prema doktoru koji me je na po sata pre toga pregledao i rekao da sam zdrav kao tresak.

“ Vama se već prevrće u stomaku, ali iz obzira prema mladoj mami ili najstarijoj sestri vi i dalje pravite ljubazno lice, milujete malu nakazu po kosici i odgovarate joj:

povod toj mojoj odluci, da li baš to često zadizanje suknje, nalazeći da je lakše zadići suknju no svući pantalone, prema čemu pantalone garantuju više bezbednosti, izvesnom delu tela koji roditeljima i učiteljima obično služi kao sredstvo za

Tako, na primer, jedanput sam belu, kolmovanu, čistu, mal' te ne pudrovanu pudlicu gospođe Vujićke, prema kojoj sam pudlici osećao neku naročitu odvratnost, namazao tako mastilom da je gospođa Vujićka pala u nesvest i godinu

nije predstavljala bog zna kakvu opasnost, jer ne treba se nikad plašiti opozicije kojoj bodljike služe samo kao nakit. Prema tome, mi smo za sebe imali sve uslove koji su nam dozvoljavali da budemo neustavni, a neustavnost, kad to nema ko da

momka, srećno sakrio iza drvljanika i, tek kad se sve stišalo, izvukao se i odneo kući pun jastuk guščijeg perja. Prema poverljivim saznanjima, koja je docnije ministar policije pribrao, mi smo ceo ovaj rat i vodili zato što je majci Davida

Posledice velikih svetskih sudara osećaju se tek posle rata. I mada mi, prema načinu na koji je obrazovana, činimo utisak jedne neustavne vlade, ipak vas uveravam da smo mi jedina vlada u Srbiji

— A rat? — uzvikuje komšija bakalin sa izvesnim urođenim osećanjem odvratnosti prema ratovima. — Pa ako i bude rata, zašto je oficir nego da se zavuče u kancelariju i čita depeše sa bojišta.

— Ništa lepše od toga! — uzvikivala je ona. — Pa jest! — dodao je na to prota sa tradicionalnom pakošću crkve prema prosveti — Jest, to je dobro, jer što je glavno ako si profesor, a ti ne moraš ni da znaš predmet koji predaješ.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Noć je sve više uvijala vidokrug. Put je krivudao, a nigde svetle tač ke prema kojoj bih se mogao upravljati. Ordonansa nisam poveo. Da se povratim, izgubio bih u vremenu.

Nehotično zarih mamuze konju u trbuh i on poče da potrčava. Komandir se naže prema meni. — Pred portom nas dvojica zaustavićemo konje, da propustimo bateriju. — Razumem! — odgovorio sam tiho.

— Leteće kao ptice noćas, kad bude palo trideset glava! — reče glasno poručnik Branko. Prema svetlosti fenjera ugledasmo unezverena lica komordžija. Idosmo još malo, i onda zastadoh sa poručnikom Lukom.

Posle dva dana došlo je naređenje da krenemo na granicu, prema Bugarima. Stigli smo, čini mi se... sedamnaestog septembra i odmah izišli na položaj, Vražja glava.

A iz iskustva znam, da komandanti uvek manje obzira imaju prema dodeljenoj jedinici, i u pogledu snab-devanja, i u pogledu izlaganja prema neprijatelju.

znam, da komandanti uvek manje obzira imaju prema dodeljenoj jedinici, i u pogledu snab-devanja, i u pogledu izlaganja prema neprijatelju. Naravno, svaki će radije žrtvovati ono što je tuđe, nego svoje.

Iako je možda takav običaj, činilo mi se, ova je forma ipak mogla sada da izostane, i da se učini izuzetak prema jednome oficiru susedne zemlje. Ali mi smo izišli iz svoje zemlje i moramo se povinovati običajima drugih.

Pozdravih ga. On dodirnu čelo, pa grudi. Jedno malo Arnauče unese dve tronožne stolice. Sedosmo prema starom Arnautinu. — Đuro, zamoli Škiptara, ali lepo, da nam ustupi stan za noćas i pitaj ga šta traži.

Na poljani potpukovnik Petar sakupio vojnike i drži govor: —... Do ovoga časa ispunjavali ste časno i pošteno dužnost prema otadžbini. Niste posrnuli ni pred navalom bajoneta, ni granata. Pokolenja će pričati o vašim herojskim delima...

Ali ljudi su bili još na prekretnici. Otadžbinu su izgubili. U tuđoj su zemlji. One planine, kao ogromni džinovi prema zvezdanom nebu, čekaju neme i hladne... A na suprotnoj strani je neprijatelj... Kao da su raspeti. Bože! — Zbor!

Prenesi dalje! glas se gubi prema ravnici. Vojnici sedaju na sneg, brišući znojavo lice. Konji brekću i sa njih se puši para.

Marševska kolona ne postoji. Svaki se kreće prema svojim moćima. Neki odmiču, drugi zaostaju, ima ih koji premoreni ostaju na putu. Glavno je, na prenoćištu će se naći.

Petrović, Rastko - PESME

Budva, 23. VII 1922. NOĆ PARIZA (SA POSLEDNjEG SNIMKA MATERINOG) Da li moj otac prema da li moj otac prema tebi, majko, beše zver ta najdivljija, najdivnija, što je čovek?

Budva, 23. VII 1922. NOĆ PARIZA (SA POSLEDNjEG SNIMKA MATERINOG) Da li moj otac prema da li moj otac prema tebi, majko, beše zver ta najdivljija, najdivnija, što je čovek?

energiji njinog prianjanja i nešto jača može to sprečiti, a onda otpada pitanje slobodnog izbora dakle i slobodnog držanja prema moralu.

Treba li još da napomenom da nisam anarhista, prema tome ideja je duboko logična u svojoj osnovi i glasi: možda i nisam rođen sebe radi, ali došavši jednom do svesti da

Nisi li upotrebio ni malo slame, niti ostataka svojih od noktiju i kose, što bi značilo: prema svome podobiju? Da, izbor je slobodan, što se tiče istorije i prošlosti pre rođenja; ali u trenutku rođenja!

jedva dotičući ga se, leži mu tvoja ruka na ramenu, on je još uvek uzbuđen i bolan, ali ga beskrajna nežnost obuzima prema tvom prijateljstvu - ne oseća se više napuštenim.

zver čije su čeljusti razjapljene prema beskrajnosti. Otud, za razliku od običnih zverova, on je nezadovoljan. Uzroke njegovih oboljenja treba tražiti, ne u

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

U njenoj glavi rojile su se slike Gornjega sveta. Šta je iskrenje morskoga dna prema njegovom sjaju? Šta cvetovi korala prema cvetovima jasmina?

U njenoj glavi rojile su se slike Gornjega sveta. Šta je iskrenje morskoga dna prema njegovom sjaju? Šta cvetovi korala prema cvetovima jasmina?

Odvratnim joj se učini čak i slatki šum mora. Šta su talasi prema vetru? Šta šum mora prema pesmi trava i ptica? Kao nož prolazila je čežnja srcem Sedefne ruže.

Odvratnim joj se učini čak i slatki šum mora. Šta su talasi prema vetru? Šta šum mora prema pesmi trava i ptica? Kao nož prolazila je čežnja srcem Sedefne ruže. Oštar i dugotrajan je bio bol.

— odvraćala je Zlatokosa. — Lepša sam ja od belih rada, i jorgovana, i ruža. Šta je svetlost svitaca prema bljesku moje kose? Šta tananost vilinih konjica prema mom struku?

Šta je svetlost svitaca prema bljesku moje kose? Šta tananost vilinih konjica prema mom struku? — nastavljala je da gleda svoj lik u vodi, a devojke su odlazile u polja radujući se mirisu visoke letnje

E, da je ne dograbi! Skoči Starac sa praga i gegavo potrča prema Strašilu. Majko rođena, sopstvenim očima da ne poveruješ! Što brže Starac trči, to brže Strašilo odmiče.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Samo se po mejane lunjaš, samo puške, sablje, žene. I dokle ćeš? Lipči i crkni bre jedanput! (Vadi jatagan i okreće ga prema sebi): More, što da se pa ja ne ubijem? SVI (uplašeno): Ne, gazdo, ne! MITKA Što da ne? Kako da ne? Zašto da ne?

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

umetnosti, poznato je da određeni periodi njenog lrocvata ne stoje ni u kakvoj srazmeri s opštim razvitkom društva, pa prema tome ni s materijalnom osnovom društva, kao sa skeletom njegove organizacije.

to odnosi na razne rodove u oblasti same umetnosti, još će manje začuditi da to važi za odnos čitave oblasti umetnosti prema opštem razvitku društva. Teškoća se sastoji samo u opštoj formulaciji tih protivrečnosti.

Čim se one specifikuju, već su objašnjene. Uzmimo, na primer, odnos grčke umetnosti, a potom Šekspira, prema sadašnjici. Poznato je da grčka mitologija nije samo arsenal nego i rodno tle grčke umetnosti.

Je li onaj pogled na prirodu i na društvene odnose na kome se zasniva grčka fantazija, pa prema tome i grčka umetnost, mogućan pri automatskim razbojima, železnicama, lokomotivama i električnim telegrafima?...

Svaka mitologija savlađuje, nadvladava i oblikuje prirodne sile u uobrazilji i pomoću uobrazilje; ona, prema tome, iščezava sa stvarnim gospodarenjem nad tim silama... Grčka umetnost pretpostavlja grčku mitologiju, tj.

Dakle, ni u kojem slučaju to ne može biti takav društveni razvitak koji isključuje svaki mitološki odnos prema prirodi, svako mitologiziranje prirode, koji, dakle, od umetnika zahteva fantaziju nezavisnu od mitologije.

Sudeći prema poznatim epopejama. to se događalo pri kraju visoko razvijenog rodovskog društva (Ilijada i Odiseja) i u ranom klasnom

Otkud bi onda proisticali oni strasni tonovi bola i radosti, onaj vatreni odnos prema ljudima i događajima, prema životu uopšte?

Otkud bi onda proisticali oni strasni tonovi bola i radosti, onaj vatreni odnos prema ljudima i događajima, prema životu uopšte? To bi bilo nemoguće ako pevač u svoje delo ne bi unosio svu svoju dušu, samoga sebe.

su dobile svoj konačni oblik i smisao u doba turske vladavine, u doba kad je hrišćanska raja bila jedinstvena u odnosu prema turskim feudalcima, i zato su sve u osnovi prožete jednim istim, oslobodilačkim, narodnim duhom i čine jednu celinu

suprotnost gradu i naročito posle čitlučenja koje je obuhvatilo sve seljake hrišćane bilo je jedinstveno u odnosu prema turskim feudalcima.

Mitološkom odnosu prema prirodi ništa nije smetalo. U tome pogledu naš čovek s kraja XVIII i s početka XIX veka malo se razlikovao od svojih

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

— Dobićeš polovinu i ti i onaj tvoj drug! — razgoropadi se učitelj, pa jurnu prema posljednjoj klupi, ali Jovanče istog trenutka trkom dopade do otvorenog prozora i poput lopte iskoči napolje. — Opa!

— Opa! — ote se Stricu oduševljen uzvik. Učitelj i sam pojuri prema prozoru, virnu napolje, pa se okrenu razredu i ljutito povika: — Hvatajte ga! Svi za njim!

Djevojčice su i dalje neodlučno stajale, a onda se iz grupe izdvoji mirna Lunja i pođe prema žbunu. — Radoznalico prokleta, svud ti moraš prva zaviriti!

Istog trenutka Sivac đipnu i trkom nadade u noć. Za njim se stuštiše Lazar i Stric određujući pravac prema zveketu starudije. — Stoooj!

nekakvu starinsku kuburu, pa sjekiricu uze u lijevu, a kuburu u desnu ruku i tako, gotov za bitku, još opreznije krenu prema logoru Tepsiji. — Sad neko ima da pogine!

Nikolica je, naravno, odmah „ozdravio“i odjurio u školu. Učiteljica Lana nije imala ništa protiv ove dječakove ljubavi prema vjernom psetu i puštala je mališana da dovodi kuju u školu.

Žuja odmah uskoči za njim, okrenu se i leže s glavom prema vratima kao svako pravo pseto čuvarkuća. — Vidi ti nje! — začudi se prostodušni Stric, pa i sam krenu da proviri u

Šta je prema njoj bio čak i vođa Jovanče! Četa je mogla da pohvali, da osudi, da odbrani, a kad četa nešto kaže, to je onda — ehe!

u stablo prastare bukve gvozdene klince da se lakše može popeti gore, u široku krošnju, a jednog dana izgubio se nekud prema stenovitoj jaruzi kroz koju je romorio taman potočić. Satima se nije vraćao. — Kud li se izgubi Mačak?

Odjednom se Jovančetu slediše noge. Spazio je kako ispod jedne veće sive stijene izlijeću grudve zemlje i ruše se prema potoku. — Eno ga! Drekavac kopa jazbinu!

Uh, što je mrzim! —A mrziš li ti, Lunjo, njega? — zagrajaše dječaci. Djevojčica podiže prema krošnji svoj miran pogled i odgovori tiho i sasvim prijateljski: — Ne, ja volim našeg Strica.

Gle ga kako zaviruje iza ormara, traži prut. — Hop, sad je vrijeme! Lunja sunu prema širom otvorenom prozoru, pope se na prozorsku dasku i — duć! — skoči u meku leju, pored bokora perunika.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Eda se dukati i novci ka i kamenje mogu jesti, ako poljske s posla hrane nejma?... O NEZAHVALNOSTI PREMA UČITELjIMA Svedžbajte se o tome: kako to kome za tešku muku da nije, da ko prihvati k sebi koje iz maečka siroče, te ga

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Kad je ovo po drugi put, posle vojske, otvorio dućan, i mušterija je prema dućanu mnogobrojnija bila nego pre. I on sad nije imao nužde da uskače na ćepenak, nego je ulazio na vrata

Od sviju momaka on je najlepši bio, a u kolu najbolji igrač, a prema sviračima najgalantniji. Uvek je stoparac davao kad je vodno on kolo.

— Dobri ljudi, lepe prilike, ali pri svem tom ipak bedni izgledaju prema pokojnom Đorđiji, ocu Maninom. I tako Jevda ostade udovica i posveti se sva negovanju i vaspitanju sina svoga, koji je

Svaki čas sukob s majkom, prema kojoj je dotle uvek poslušan i osobito pažljiv bio. A Jevda ćuti, trpi, i plače krišom.

A kad Mane dođe prema njoj, a u nju uđe još veći strah, i ona ne zna šta da radi ni kako da stane: odmah prebacuje kurjučić s leđa preko

I kao sve što je podložno promeni, izmenila se i ona. Lice joj dođe punije i usta sada mnogo manja, u proporciji prema licu, koje time dobi lepše crte i izraz; kurjučići izrastoše u duge kurjuke, a džigljasto čupe Zone razvi se u vitku

Zona više i ne pogleda na Manu, igra i dalje i sve gleda u Manulaća čorbadži-Ranđelovog, a kad Mane dođe u igranju prema njoj, a ona ga i ne gleda, nego samo pući usta...

po čorbadži-Zamfirovoj kući pravi lom zbog igranja Zoninog, za koje stari Zamfir zna, a još više zbog Zonine naklonosti prema Manu, o čemu Zamfir i ne sluti, jer svi kriju to od njega.

opazi kad je koja kokoška, da prostite, u volji petlu, „Giganu“ nazvanom; s kojom kad najradije deli zrno na bunjištu, a prema kojoj je opet ohladneo, pa je tera od sebe; dalje, tako isto nije se moglo izmaći njegovom pametnom oku ni to kad koja

— Sedi si, Doke! — nudi je domaćica. — Što prajite? — pita ih doka sedajući na minderluk prema njima. — Sedimo si! — odgovaraju one kroza zube. — Žmijete kako mačke ispod nakladeno kube...

galanterist, još mu u šupi stoji firma „Galanterijska radnja kod Bez konkurencije“, ali zbog njegove suvišne galanterije prema raznim „bubnjarima“ u raznim ženskim orkestrima bankrotirao je i doterao do ovoga što je sad.

iz Engleske, jer tamo se pobunili fabrički radnici u Bradfordu protiv kapitalista I pošto ne znaju kakav će položaj prema svemu tome zauzeti engleska vlada i parlamenat (donji dom bar!), — moraju biti zabrinuti...