Radičević, Branko - PESME
pomaknula, U ljude se drva prometnula, Tako ljustvo ka mene nagrnu, Ja ga zgleda, pa od strâ pretrnu, Nije šala, moj premili druže, Taka čeljad, a tako oruže: Ovaj nosi sa Olimpa kamen, Onaj, brate, s Elikona plamen, Onaj odu od trijest
Umr'o bi, moj premili druže, Da je tako potrajalo duže. Al' na sreću dođe jedna žena, Sa njom beše i ćerčica njena, Grešno dete, tek od
Taka divna plena svakojaka Još ne bilo nigde za junaka: Onde ruo, tu stoji oruže, Tu višeci, oh premili druže, Ta džebana, ta pusta džebana, Da se biješ tri godine dana! Samo nečeg nema za Srbina, Ta onoga crvenoga vina.
i trepti i sjaje Samo zlato i drago kaminje, Gospoštine to pusto znamenje, Oh, ćilimi, oh, sjajno oruže, Ao ruo, moj premili druže, I u zlatu dve do tri robinje, Divna plena za divne Srbinje.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
1839. Vukašin Radišić NIKOLA BOROJEVIĆ SLAVENOSRPSKI JEZIK O premili jezik, odavno se slavi Tvoj slatki i glatki i vispreni glas, Iz dubokog čuvstva i smirene pravi Ti strojiš i gojiš
reči ’vake: „Moj porode, sav moj rode, Rano slatka, gorka muko, Nezgodo i desna ruko, Moji boli, moj meleme, Vi premili sinci moji!