Jakšić, Đura - PROZA
A, međutim, opet izgledaše kao jedna jedina porodica kojoj je kućni starešina preminuo: niko nikoga nije vređao, ni mlađi starijega, ni stariji mlađeg, svi su se u golemoj žalosti složili; svi su bili bez
Otac je našega Milisava posle nekoliko dana preminuo, a učitelj je u njemu izgubio najboljega prijatelja, a u sinu najvaljanijega učenika... i regraciju...
— A šta će ti bosiljak?... — pitaše ga Jelica. — Otkad mi je babo preminuo, to mi je najmilije cveće. Jelica mu dade stručak bosiljka.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
gore u familiji, nego što je već bilo, uze na sebe, da on saopšti ćerci Stritceskovoj da joj je otac, u Novom Sadu, preminuo. Pavle je, tih dana, u Kijevu, bio postao ćutljiv, uporno, a nije se više uopšte smejao.
On je doneo vest, da je njen otac preminuo. Pavle se bojao Varvarinog plača, i krika, i bezumlja, ali se ona samo trže, kao udarena od biča, i ustade, naglo sa
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Pa onda poslaše momke s pismom u grad majstoru Bortulu Lovriću, obućaru, i javiše mu da mu je sin Inocenco nenadno preminuo. Pa obukoše mrtvaca i preniješe u crkvu, gdje mu na poređe, počeše čatiti bdjenja.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—Jesam! — odgovori on. — Viđu ga mrtva! —Ti ne možeš znati da je baš onaj čas preminuo, — opet će sudac. —Ubih ga, pa eto! — ponavlja on odlučno. —I ja bih bio isto učinio, javi se mlađi.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
1887. ODVEST na vest da je Rački preminuo Zvezdo uma, duha i vrlina, Mnogo viša od vremena svog, Ti u grobu? — verovat’ ne mogu, — Ta zvezdama ne kopa se
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Da se to ne bi desilo, metne se oko njega malo k. i zapali svećom uz koju je pokojnik preminuo da izgori (TRĐ, KNR, 33). U narodnoj medicini upotrebljuje se k.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Šta se to, za ime Boga, dogodilo? Iz Vavilona je stigla vest da je onde Aleksandar Veliki, posle kratke bolesti, preminuo.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
se vojvoda Dojčine u Solunu, gradu bijelome, — bolovao za devet godina; po Soluna ne zna za Dojčina, oni misle da je preminuo.
Kad je viđe Pero nalbantine, još je njojzi bio govorio: „Snaho moja, tanka Anđelija, zar je mene pobro preminuo, te ti vodiš dora na prodaju“ Ja govori dilber Anđelija: „Moj đevere, nalbantine Pero, nije tebe pobro preminuo, no se
pobro preminuo, te ti vodiš dora na prodaju“ Ja govori dilber Anđelija: „Moj đevere, nalbantine Pero, nije tebe pobro preminuo, no se tebe pobro pozdravio da mu kuješ veresijom dora — da on ide Arapu na mejdan; kad se vrati, da ti potkov plati“.
Al' govore solunski trgovci: „Vala bogu, vala jedinome! Otkako je Dojčin preminuo, nije bolji junak proišao kroz Soluna, grada bijeloga, ni boljega konja projahao“.