Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Mlad, zdrav, mogao bi biti dika i ponos svima, a ovamo, eto, postao izdajnik. — Da ga ubijem?... — premišljaše Deva. — Ali, ne!... To mi Stanko nikad ne bi oprostio!...
Spavao je čvrsto, da se ni okrenuo nije... Diže se i sede. San ga je prilično okrepio. On premišljaše kuda će. — Ovde nisam siguran! — govoraše on gotovo glasno. — Odavde moram ići, jer ko zna da i on ne luta ovuda!...
Počeka nekoliko trenutaka, se se pribra i smiri... Zaklonjen za deblo, on premišljaše. Hteo bi da Lazar oseti svu strahotu smrti i svu težinu njegove osvete... Pruži opet pušku — ruka mu beše mirna.
Pa prođe pored njega i uputi se Čupićevom šatoru. Vojvode ne behu pospale. Sedela su sva trojica i premišljaše šta da čine. Kad Deva uđe, svi prenuše. — Otkud ti?... Što si mokar tako? — upita Čupić. — Od Turaka. — Od Turaka?!
Ćipiko, Ivo - Pauci
Što su njih dva krišom kod Ilije radili? I Petar premišljaše šta da učini. Odluči da pođe gazda—Jovu, da se s njime posavetuje, jer bez novaca ne može se ni u crkvu.
— Lijepo ti je zamorenu opočinuti, ogladnjelu najesti se, ozeblu ogrejati se... a željnu ljubiti... premišljaše, osjećajući slast u životu, zadovoljan i veseo Rade, gledajući kroz prozor na zamičuće, u hitnji, vinograde, polja i
Časom premišljaše, pa skrene i, tragom jednostupa u snijegu, pođe ka kućama. Došavši do njih, osluškuje i, čuvši u jednoj pred njim na
„Ali, eto, kakovi su ti božji sveštenici” premišljaše, „radi svoga nevaljalstva navaljuju na dobre ljude. Budala! Kao da je meni Maša pamet odnijela kao njemu...
Časom premišljaše, jer se u mjesečevu zraku vide gospa—Pavina sobna vrata pored kojih treba proći, ali čuvši njeno hrkanje odluči se i
i njemu oteščao život i zanovetno mu i teško ovo putovanje u grad, a već bez Zlate ne može nikako, pa još ranije premišljaše kako da je dovede k sebi bliže. — Dođi na selo, otvoriću ti dućan, pa da trguješ! — reče joj ozbiljno. ...
— Dok se posao obavi, — premišljaše gazda — biće i nova kuća za Zlatu sagrađena. Gradi se na bivšem zemljištu Vojkana Vujića, blizu mlinova: lijep položaj,
Teško mu je u duši... Poslije očeve smrti premišljaše često o tome, i puče mu pogibija pred očima, ali kako da se najednom snađe — on, jedinac što ne vođaše o ničemu
Pa leže uz djecu, što su obgrljena pod kabanicom uz baku ležala. Rade dalje premišljaše ... I tek što nazrije sivu, zimnju jutarnju svjetlost kroz pukotine vrata, diže se i priđe vatri.
I neiskazana bol ovlada njime i ubi u njemu razbor i nadu, i premišljaše. A dok se pomolio kroz pukotine dan, diže se, uze kabanicu i pođe ka vratima. — Kud ćeš, sine, ranije?
i posebice njegovu nadnicu. Ele, ukratko, današnji dan njemu će baciti bar deset banka. Ivo, idući kroz hodnik, premišljaše o onome što mu biješe kazao stari Ante Rajić. „I biće tako!” misli ulazeći u svoju sobu.
— Sigurno noćas! — pomisli Ivo, sjetivši se sinoćne slave; i s odvratnošću premišljaše kako je moguće nekome pakostiti u onakovoj noći . Probudivši se oko desete, požuri u ured.