Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Onaj matori napasnik, manijak, stoji kraj kante i, dizvinete, piša! Nigde nikoga, mrak, lepo premrem! Srećom, tu neki parmak, letva, šta li bi, zgrabim, raspalim, ispoobaram one kante na njega! Pa beži, ko bez duše!
Nastasijević, Momčilo - PESME
I kosti, te do kostiju me opeku, gomila su žara. Oh, to je, pokoja nê, van iza rođaja negde i mrenja. Živ premrem tobom, mrtva pregoriš mnome do spasenja. Oh, to je, to. BRATU Oslušni, zapojem, preni tajnom.