Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Skoči na bedem, trže nož pa viknu: — Za noževe!... I upadoše u Turke kao ljuti risovi. Zbunjeni, preplašeni, Turci ne umedoše ni rukom maći...
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
kao da su u dnu duše osećali da će im on skoro, brzo umreti, pa su zato kao bez glave trčkarali po kući i, uznevereni, preplašeni, sve više i više oko njega iskupljali, čuvali ga, te kao da su tim svojim neprekidnim prisustvom, nadgledanjem hteli da
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Vrisnem: „Lopovi!“ i upalim svetlo. Kad tamo, imam šta i da vidim — smrtno preplašeni matori i bakuta vire iza frižidera, bledi kao smrt.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Zastali smo zbunjeni i preplašeni. Artiljerija u tesnacu, opkoljena sa sviju strana, predstavlja gomilu gvožđurije. Komandir naredi da posluga bude na
Ali gube vezu, pokušavaju da se ispenju na nasip, i tada ih dočekuje psovka nekoga komandira. Preplašeni, ostaju zbijeni po strani, zverajući kroz noć ne bi li svoje negde videli.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Uskoro, vide kako iz rodbine, radosni, na glas da je on, efendi Mita došao a preplašeni što ih zove k sebi, jer to nije imao običaj, počeše da dolaze svi, osobito stariji, tetini, stričevi, ujaci.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Ali, kad kola dođoše tik do njega, konji se kao preplašeni ustaviše i, propeti uvis, skretoše s kolima u jarak, gde se bio sklonio nesrećan čovek, — koji pod skrhanim kolima
Stanković, Borisav - JOVČA
Svirači se izvlače preplašeni, pogureni. Svi silaze. Daju znak i sviračima dole te se pridružuju mučke. Neko s fenjerom ih s leva dočekuje i vodi
MARIJA, TOMA i ARSA (izlaze iz mračne kujne, odahnuvši ali još preplašeni). TOMA (primetivši slugu u mraku kraj stepenica): Beži, ti! SAUGA (pobegne levo iza kuće).
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ŽIVKA: Pa jeste, sama... ANKA: Vi, gospođo, izgledate tako nešto zbunjeni... preplašeni, šta li? ŽIVKA: jeste, preplašila sam se... Đavo će me znati šta mi je. Nije to laka stvar, Anka, biti ministarka!
Krakov, Stanislav - KRILA
Kraj puta su bili žuti aerodromi, sa kojih su poletali preplašeni avioni, i kružili po izbledelome nebu kao uzvitlale ptice. Za vojničkim koracima vukli se leno umorni oblaci prašine.
Grlati motori groktali su sve jače. Tevtonski krstovi crneli se ponosito. Po sprljenoj poljani bežali su preplašeni ljudi. Strah ih je probijao ledenim strelicama, a huka im zasela za pleća. Krili se u šibljake i hlad granatog drveća.
U selu su štabni oficiri bili još po podrumima, samo je preplašeni telefonist neprestano tražio vesti od pukova. U menaži je mleko pokipelo. Ipak je sve bilo kao i pre.
Gleda u vrhove bajoneta, i kao da čita u njima strašne priče klanja. Iz drugih kuća vode nove zarobljenike. Drhte preplašeni. Jedan plače i grli kolena. Iz srušene kuće izvlače zatrpane. Oficiru je greda smrskala glavu.
— Ne, ne, ja ću sam, — mucao je preplašeni Duško. Već je osećao kako mu šiljati kuršumi prolaze kroz telo. Njegov bledi obraz krvavio je na vilici zasečen komadom
U gradu su bežali po ulicama preplašeni Jermeni i Grci, i sklanjali se u tuđe kapije. Jevreji su oprezno zatvarali radnje, jer su znali da se svaka gužva završi
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Otmu oni Bugarima oružje, i: „iznesemo ih kao stvarke!“ Bugari su bili preplašeni. Tada im oni narede da se provlače: — Jedan se kao nećka. Ali kad ga mi bocnusmo, on poleti prvi.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
spodoba, krvožedna ljudina koja zakolje protivnika pa posle oliže sablju, nikako nije bio onakav kakav je stvarno bio — preplašeni sebar koga je njegov vlastelin pokupio sa njive, tutnuo mu u ruke koplje kojim ovaj nikad nije rukovao i poslao ga ka
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Pak napuni im tovare žitom i odoše. Jedan osta izmeđ njih u svezi pod stražom. I što se oni putem preplašeni razgovarahu među se? To govorahu jedan k drugomu: »Hej, brate, vrlo smo mi skrivili rad našega brata Josifa.
Toliko je sve to veselo bilo što ne može biti. Tako pak i Tatari sasma preplašeni ostaše ne znajući kud da se podenu, na koju li stranu bežati.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Ali jednako ide kud god ga noge nose, i tek kad natrapa na Pašin Čair, i kad jedini obitnici pašačairski, preplašeni od narušitelja ove njihove tišine, žapci, kao po nekoj komandi, u gustim redovima poskaču i glavački bućnu u vodu, — tek