Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
vidi mu senku... Tek opet se nastavi razgovor. Ali se govorilo hladno. Marinko beše bled kao smrt, govorio je preplašeno i zverao u prozor... — Ne plaši se, čovječe! — Ne plašim se. — Vidjeo si, nejma nikog. Nego... šta si ono još htjeo?
— Ja. Dođoh da ti javim. — Šta? — Tu su. — Ko?... — Hajduci. — Gde?... — reče Kruška preplašeno. — Kod Alekse... On ne reče ništa... 14.
— Jao! — dreknu đedo, i nestade ga u valima. — Što to bi!? — upita preplašeno jedan. — Meni se učini da ga njetko svuče. Na drugoj šajci dreknu drugi... Vazduh se poče prolamati od piske i jauka.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— E, vraga! Kad je uzeo zub, pa ga čuva kod sebe k’o oči u glavi. — Ju! Pa šta će biti? — pita preplašeno gđa Sida. — The, biće šta bude! Ja ti sad iz ove kože ne iziđ’o!...
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Videlo se da je i njemu teško da se reši. — ...’ajdemo si! — još jednom se, preplašeno, usudila Vejka da ga pozove. — Neću kod tebe! — jedva on promumlao.
tako, krijući se, crveneći i nekad i plačući od stida što će je ko videti i poznati, sklanjajući se od sveta, brižno, preplašeno, trudeći se da joj ne izmakne, po nekoliko dana ide tako za njim. Čak i po selima prati ga, juri za njim.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- One su navikle na to. Sasvim im je ugodno, ne brinite! prišao sam i čučnuo nešto dalje od nje. Trgla se preplašeno kao što se trzaju životinje kad im priđete odviše blizu. Za trenutak sam se ukočio i pričinio se jako zauzet udicama.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
A, a?... — I opet izmahnu da te udari po glavi. Ti samo zaklanjaše dete i tiho, preplašeno moljaše ga: — Ne, ne! Nemoj sad, ovde! ... Čuće!... — Ko, ko, ko? ... On!... A što on? Što je on? I njega ću ja...
Nesreća, kažem ti!... — Istina, istina! — odgovaraše onaj drugi. — Bože, opet on?! — Trže se Cveta preplašeno, kad ču onaj drugi, više ženski no muški glas.
Stojan, na sve gotov, spreman, samo ne na to — njegovu, očevu molbu, trgao se preplašeno: — Ne...! — I prignu se da ga digne, uspravi; ali kad spazi čak i krupne, vruće suze kako iz starčeva oka kaplju i
Ona nije plakala, već me je preplašeno gledala kao strepeći da se ne pokajem i ne vratim. — Hoćeš kod njega? — pitaše me. — Leži on. Bolan je.
A vidiš kakvi su! Šta će oni posle bez mene? Uto mu se majka vrati. Ona, kao uvek kad je ulazila k njemu, preplašeno, tako i sada, kao da je slutila da je između nas nešto bilo, poče sa strahom, upitno, čas u mene čas u njega da gleda.
Ali mesto nje usplahireno ispade iz sobe majka mu. — Šta, sinko? — zatrepta ona preplašeno. Ariton je stade grditi: — Šta ćeš ti? Ništa njemu nije. Spavaj. Mariku ja zovem. — Uh! A ja nešto sanjala!
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
SARKA (okrene se i spazi je): Otkud ti, Gino? GINA (preplašeno cikne, stavi odmah kutiju za leđa i nasloni se na zid na kutiju da bi mogla osloboditi ruke): Iju! Iju!...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
crvenilo na licu, koje se već sve obojilo krvlju, ali ona ipak gleda tako, kao da se taj govor nje ne tiče, gleda preplašeno, začuđeno, unezvereno, pitajući se u sebi: kako to odjedanput uleti beda u njenu školu, da joj pomuti zadovoljstvo ?
jest, to je ona. Ponekad joj se otme iz grudi i zagušen jauk. Gojko upali sveću i ustade. — Šta je? zapita on preplašeno, trčeći po sobi i češući se rukom po jednom ramenu, i ako ga tu nije ni malo svrbelo. — Nađi konja....
Gojko pobeže od prozora i više ne priđe tamo. Čim bi čuo vrisak, on bi bežao dalje, dalje... i gledao bi začuđeno, preplašeno. Šta je to... je li smrt ?... On ne zna. Ako umre ?... Ništa !... Ne može biti ništa strašnije od ovoga što je sad.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
čudo s kapetanom... — Šta je, more? — istrčava narod iz dućana i pita ga preplašeno; ali on već odmak'o daleko. Tako se kod nas napravi uzbuna.
Stanković, Borisav - JOVČA
TOMA i ARSA (s podignutim okovratnicama, trljajući ruke sedaju uz ognjište da se greju.) STOJNA (ulazi za njima, preplašeno odgovarajući im na pitanja): A, neće on još da se vrati.
Ćosić, Dobrica - KORENI
velikoj kao nebo, a strah vuče konopac plašeći se tišine, neko ga ščepa za ruke otimajući mu konopac, tučana maljica preplašeno zatreska po bronzanoj čaši, pa se umiri.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Načinih preplašeno lice. „Pa da li imamo da očekujemo opet takvu strašnu katastrofu?“ „Za sada još ne. Spavajte bezbrižno, gospodine
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ulazeći u kuću, Nikola ugleda snahu kako je neobično prisela kod zavale ispod pročelja, digla ruke više glave i preplašeno gleda zlikovca, koji stoji pred njom s golim nožem. — Pare daj! — podviknu Đurica i zamahnu nožem.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Rečeno - učinjeno. Ujak me je pogledao preplašeno i uzviknuo gotovo van sebe: ”Vade retro Satanas!” i tek posle nekoliko dana je ponovo progovorio sa mnom.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
— još jedanput huknu nesretna žena, pa spusti ožeg i presečena u snazi priđe te zatvori vrata. Preplašeno dete odmah zatraži da spava, te ga majka položi iza ognjišta, pa ni reči ne govoreći ispeče mužu kavu, jednu i drugu, i
Krakov, Stanislav - KRILA
Bilo je samo mnogo sunca. Odjednom uzbuna. Glasnik je stigao. Majoru je zaigrala nebrijana brada. Telefon je zvrjao preplašeno. Ordonansi se ustrčali. U logoru čete rušile su granjem skrivene šatore, i čupali kočiće.
njinih polomljenih krila kao bekstva jata preplašenih tica, i dok su dole kanalima umorno tekle crvene raskaljane vode. Preplašeno su klepetali mitraljezi.
Dva gavrana se pojavila daleko na vidiku. Rasli su. Dolaze. Veliki stari ”fermani” su bežali preplašeno od dimova i ovih pretećih tica. Bora se okretao. Tice su imale crne krstove na krilima, n neprestano rasle.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Ne dajte, ljudi, nagrdi vola! — uzviknu preplašeno knez. Ispod vrata Rudonjina šiknu veliki mlaz krvi. Lujo zadoliga. Jablan stoji ponosito na mejdanu i riče, a
“ — Za mnom, braćo! Vrisnu' ja kô... — Ne, Simeune po Bogu brate! Prevali kotô ako za Boga jedinog znaš! — viknu preplašeno Mićan, i uhvati ga za rukav, jer se bijaše u pričanju toliko zanio da bi udario u jurišu posred kotla da ga ne
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Vića se iskašljuje i počinje strogo): Priđi bliže! BOKA (mlad, ulivan, udešen. Prilazi preplašeno): Molim lepo! VIĆA: Kako ti je ime i prezime? ĐOKA: Đorđe Ristić. VIĆA: Odakle si rodom? BOKA: Iz Pančeva.
(Hoće da ščepa pismo.) KAPETAN: De! (Pobegne iza Milisavljevog stola. I svi ostali poskoče preplašeno.) ĐOKA: Pre ću poginuti no što ću dozvoliti! KAPETAN: Aha! Aha! Tu smo! Nagazili smo na žulj! (Dočepa zvonce i zvoni.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
veče, u nevreme, pre no što se čaršija zatvori, sasvim slučajno poslom kakvim kući dođe, ono materino usplahireno, preplašeno istrčavanje preda nj i ono njeno uplašeno gledanje u njega: da se možda tamo, u dućanu, trgovini, nije desilo štogod,
preplašena, i, svakad, čim Mladen iz čaršije dođe kući, a ona ga uvek, kao da mu se bogzna šta desilo, onako uplakana, preplašeno i usplahireno dočekuje...
snagu, ne mogući više da je gleda kako jednako lunja, ide po već pustom dvorištu, praznoj kujni i kući i jednako u nj preplašeno, molećivo, ubijeno gleda, naposletku što strožije viknu, oseče se na mater: — Hajde već! Dokle to? Hajd̓ odmah!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Krave misle da sam ja njihovo posvojče napušteno od svih, gonjeno odasvud, preplašeno bedno stvorenje koje je zadnjim trzajem udova uskočilo ovde u njihove jasle i evo ga gde se trese od straha ili groznice.
Čovek jednom rukom uhvati za oglav, a drugom za samar i pokuša da dogura kljuse do vode. Ono se preplašeno trzalo i bacakalo, rzalo i tupkalo suvim nogama o ljigave oblutke.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— A?... — A odgovor, hteli ste da pitate? — Da! — jedva i preplašeno prošaputah. — Budite samo strpljivi. To vam mogu reći tek kad se uverim koliko ste mi odani.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Turske kuće su zabarikadirane i kroz rešetke na prozorima gledaju Turci odstupanje vojske. A naše stanovništvo stoji preplašeno pred kućama, izbezumljeno od straha i teške slutnje pred nastupajućim danima. Neki već tovare stvari i beže.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
) Svi beže. ARSA zaustavlja Grkljana, Salče. KOŠTANA i OSTALI (odlaze). SALČE i GRKLjAN (se zbiju uza zid drhćući preplašeno). ARSA (predišući od besa, unosi se u Mitku): A? Pa sad? A... a? Šta je ovo? MITKA (okreće se od njega i ćuti).
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
s grajom se vraćala iz škole i uprav kad su prolazili pokraj gusta ljeskova žbuna obavijena divljom lozom, jedna od njih preplašeno vrisnu: — Jao, noge! Eno nogu! Curice se skameniše u mjestu.
Stričev djed Aleksa, koji je trčao pored njega, preplašeno viknu: — Ehej, pogibe komandant! Uloviše komandanta! — Ovamo ljestve, živ sam! — kliktao je Valjuško iz rupe.
— Šta kažeš? — prenu se Stric i uze preplašeno da zvjera oko sebe. On je čvrsto vjerovao da Lunja ima neko šesto čulo kojim otkriva i vidi i ono što drugi nikako ne
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I što mu na to izreče gospod vladika? »Ustan gore, reče mu, što si se tako preplašeno spustio dole? Zgrešili su tvoji ljudi zašto su prestupili moj zakaz.
na veliku vetru i talasu silovitu do dna blizu gnjurajući se s premetanjem, a društvo je u korabu njejednosložno i vrlo preplašeno. Mute se, uglas viču, psuju se i kore nesrećom, ishodom.
A ono malo što je bilo ostalo unutra čuvati grad, sve je bilo ka granom pomlaćeno od nevolje i tuge preplašeno. Napolju vojska tuštena opkolila sav grad a jošte sve poviše pridolazi, i njih u gradu malo, a zatvoreni od sviju strana.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— tim rečima je pozdravi jedno jutro komšika njena, Taska. — Tugo-o-o! — viknu Jevda preplašeno. — A zašto ga turiše? Neje činovnik, ta da se karaju? — A koj znaje! Ama ništo, strinke, naprajiše odi momče!...