Teodosije - ŽITIJA
A bogomudroga Savu mnogim počastima obdarivši, car ga tako otpusti i mnogo zlata na potrebu prepodobnome Simeonu ocu njegovu car posla s njim, i carsko pismo, mnoge mu pohvale zbog odricanja od sveta pletući i moleći ga da se
Zatim ode ka svojemu prepodobnome ocu, koji sedeći u ćutanju iz ćelije ne izlažaše. A ovaj je smatrao dolazak sinovljev kao zrak svetlosti, tako se
Odmah uđe k prepodobnome svojem ocu i reče mu sve što je starac rekao. A prepodobni kao probudivši se iza sna, i sa slabim kolenima od
Gledajući ka prepodobnome svome ocu, kao da je živ, reče: „Blažena je, blagi, tvoja neizmenljiva ljubav prema deci, oče sveti!
I svi čuvši o blagodati Božjih čuda koja se dogodiše na prepodobnome njegovu ocu, zadivljeni bivahu i Boga hvaljahu. Hoću ovde da ispričam mržnju braće, a ustežem se od stida.
Dođi k nama, bogoljubljeni, i prepodobnome svome ocu više od svih rođenih od njega, ne bi li Vladika Gospod naš Isus Hristos tvojim dolaskom milostivo prosvetlio
Sve zapovedivši kako će se moliti Bogu i prepodobnome, označi mu i dan u koji će, odsluživši svetu liturgiju, nad grobom prepodobnoga poslanicu pročitati.
do srpske zemlje i prišavši ka blagočastivome Stefanu, dade mu pismo od svetoga, a ispriča mu da nosi i poslanicu prepodobnome Simeonu, ali mu je, govoraše, zapoveđeno da je nikome ne preda.
Posle ne mnogog vremena javi se sveti dolaskom u san jednome prepodobnome bogobojažljivom i pobožnom starcu u manastiru govoreći da njegove svete mošti ne treba da leže u zemlji nego van groba, u
I kako ne mogaše čiste molitve tvoriti od velike buke i šištanja zmijina, dojadi prepodobnome, te sa stene svoje dole ka zmiji reče: „Od Gospoda mojega Icyca dolina ova n stene ove i sa pešterama meni su u deo