Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Dečja pesma učvršćuje ona stanja i osećanja koje lako i s radošću prepoznajemo, a niko ih, na tom stepenu, ne iskazuje. da se odlučila na nadgradnju, morala bi da prođe kroz niz preoblikovanja, da se
(Glas iz djetinjstva) Istim vrtlogom zahvaćena su stara i nova zbivanja; u mrtvom i prohujalom prepoznajemo svoju budućnost; u onome što je bilo ono što će biti.
Robinson u društvu nije pravi Robinson. Samo u pustinjaku, u borcu, u pustolovu, u lutalici i nežnom prijatelju, mi prepoznajemo sebe, svoju sudbinu.
nekad, obišli sva mesta našega života, dotakli sve granice mišljenja i osećanja, pa sada, sa većom ili manjom srećom, samo prepoznajemo simbole te tajne i tog čuda što se zove detinjstvo?
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Prema izboru, organizaciji, upotrebi takvih jezičkih elemenata u konkretno sačinjenome poetskom biću mi prepoznajemo pesnika, njegov neponovljiv glas, njegovu originalnost, njegov stvaralački grč i drhat.
Sve dok se ne dođe do onoga što svi, iz različitih književnih tradicija, lako prepoznajemo i razumemo jer nam je zajedničko. Tako će najzad i stonoga iz naše dosetke, koja se najpre zbunila i ukočila, ne više
Ali ni u drugim stihovnim oblicima kojima se služio ne prepoznajemo narodni stih, kao da se na njega sasvim zaboravilo ili kao da uopšte nije postojao kod prethodnih pesnika, romantičara.
Za njih kažemo da su likovi iz bajke, a prepoznajemo ih kao likove zato što su njihove karakteristike na tipičan način povezane sa funkcijama koje u priči imaju (zna se, na
I ovde lako prepoznajemo Čarnojevića. Zatim, u jednoj Miličićevoj pesmi iz istog vremena, koju je Crnjanski svakako znao, kao refren se ponavlja:
U njoj, naravno, brzo prepoznajemo i majku iz Otkrovenja. Ima i stihova koji nas na to neposredno upućuju. O bolnom, samrtničkom majčinom pogledu stih:
Otuda i dolaze ova mnogobrojna sintaksička ponavljanja po kojima Matićevu pesmu lako i brzo prepoznajemo. Na ova se sintaksička ponavljanja (i paralelizme) može gledati spolja, i tada u njima raspoznajemo retorički postupak što
Ranije smo rekli da na osnovu sintaksičkih ponavljanja kakva nalazimo u pesmama „Ima večeri“ i „Teku reke“ lako i brzo prepoznajemo Matićevu poeziju.
Ali nju bar isto toliko uspešno a lako prepoznajemo i na osnovu ovakvih stihova: (1a) gde su granice gde najzad (1b) gde su gde granice najzad (2a) topole ne
U levoj i desnoj polovini prepoznajemo, naravno, tradicionalne polustihove. Međutim, leva i desna polovina, ako su već organizovane po načelu sintaksičke
dalekih i suprotnih slika i smislova, ono neponovljivo događanje (a ne iznošenje) poetskih značenja na osnovu koga prepoznajemo pravu poeziju – to je sve sadržano u uzajamnom naleganju različitih smislova „slame“, različitih slika koje ova reč u
Sve dok se ne dođe do onoga što svi, iz različitih književnih tradicija, lako prepoznajemo i razumemo jer nam je zajedničko.“ Upravo je kolektivna memorija na udaru projektanata novoga opšteg totalitarnog
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
koji je inače u visokoj meri prisutan u Nečistoj krvi, sa bogatom skalom tananih variranja, tako da ga ponekad jedva prepoznajemo. A već je i to moglo da izazove, samo po sebi, zabunu kod kritičara.
unezverenog Tomče, kad prigušeni mentalni slojevi preotmu maha, u njegovim folklornim noćnim priviđenjima, lako prepoznajemo arhetipski obrazac bekstva iz tuđeg sveta i povratka u svoj.