Crnjanski, Miloš - Seobe 2
međutim, u smehu koji je nastao, poče da tvrdi da on, razume se, zna nešto o konjima, ali da je sasvim osredan, pri preponama. A dugajlije, kaže, retko izgledaju lepo, na konju.
Ali se već godinama muči da izleči prelomljenu nogu konja, a uzalud je samo životinje mučio. Kad skrha nogu na preponama, ta plemenita životinja se ubija. Ubio ih je, iz pištolja, stotinu. Dolaze mu noću, u snu, katkada.
“ su sirmijski husari vikali: „Ber do?“) – nego i da priča, poučitelno, o sedlu, o konju, o pištolju, o preponama, i pročaja. Naučio je i da čita geografsku kartu, u Oseku.
Osim što je taj čovek bio onaj, koji je nju učio jahanju, čitao joj, pred preponama, bukvicu, a popravljao njeno držanje u sedlu. Poznavao je, zato, dobro, stisak njene ruke. Znao njene snažne noge.
Isakoviče je bio ostavio na kraju. Pavle je stajao snužden, i usamljen, nedaleko lože đenerala, posmatrajući jahače na preponama.
Kao svaki dobar konjanik, naročito kad već davno nije jahao na preponama, on je, sa manje pažnje, posmatrao jahače, a sa mnogo više pažnje, karusel konja.
Graja i vika bila je velika. Petar je jahao drsko i dizao se visoko, na preponama, sa sedla, tako, da se činilo da će se strmoglaviti.
Grupa rosijskih oficira učtivo mu je pljeskala. Trifun je bio veličanstven na preponama. Bio je miran i jahao je prav, uštogljen, onako, kako je učila austrijska, to jest španska, škola.
Činilo se da jaše, kao da se, na konju, u paradi, po manježu, šeta. Klatio se jako, na preponama, ali nije pao. Kostjurin je pohvalio zadihanog Trifuna.
Stideo se da moli, da ih jaše, pred tolikim gledaocima. Smatrao je sebe za prosečnog jahača, na preponama. Ševič je, međutim, skrenuo bio pažnju, Vitkoviču i Kostjurinu, na Isakoviča, koji kvari društvo, i nije uopšte, ni
je, međutim, skrenuo bio pažnju, Vitkoviču i Kostjurinu, na Isakoviča, koji kvari društvo, i nije uopšte, ni prišao preponama, ni projahao, nadmen, među drugovima. On je glasno vikao ime Pavla.
Isakovič je, međutim, blistavim očima pratio konje. Većina jahača, koji su napravili nekoliko krugova, na preponama, bila se okupila, oko lože đenerala.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Ta četiri krhka udarca, važnija od revolverskog hica startera na olimpijskoj stazi dugoj sto deset metara sa preponama, taj znak koji otvara kapije raja u zemlji bogu iza leđa, u dvorani sumornog sjaja, ispunjenoj dimom prvih cigareta u