Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Po Bogu da joj je brat, neka on prepusti nju usudu njenom, i nek je ne vređa. Ćerka senatora Bogdanoviča i senatora Stritceskog, kao i Petar i Đurđe, imali su,
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Vikao je dosta ceo dan i mislio je da je vreme da to prepusti biskupu. Umoran od vina i teške perike, bio je opustio donju usnu, izbledeo, kao neka baba kojoj se smučilo.
Što je u početku mislio da se sa njom samo nauživa, tajno, skriveno, pa da je posle prepusti bratu, to mu se sad činilo tako tužno.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
⁸⁶ Verovatno je i zato trudnici zabranjeno da ide na pogreb i da se prepusti tuzi. Ona, kažu u Homolju, ne treba da žali za pokojnikom, ma bilo to i njeno vlastito dete, „jer žaljenje sluti detetu
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Neko reče da su to najbolje godine, i on im se prepusti. Nisu bile najbolje, ali su bile prijatne. Četrdesete su još daleko. Imao je osećanje da su najbolje stvari tek pred njim.
Pred njim se pružala besana noć. I on joj se prepusti. Baš kao nekada, dok je lutao ulicama bez drugog cilja sem da utuca vreme, Žan Žika noge same odvedoše do slikarske
Uhvaćen u nevidljivu paučinu, jedno vreme se bezuspešno batrgao, a onda se prepusti sudbini i paukovu mrežu pretvori u udobnu ljuljašku za popodnevni dremež. I tako su se tromo vukli pospani dani...
Svlačio je lagano ovlaš zakopčanu Nininu odeću, kao što otac svlači kćer koja je pala u parku igrajući se loptom. Prepusti mu se, uživajući u bezbednosti koja je izbijala iz vrhova njegovih prstiju.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Umeo je da se prepusti igri, bez koje dečja pesma ne može: Kreknu žaba, — sunce se pomrči. Pade klupče, — zemlja se potrese.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Zaključaj vrata i roletne spusti: u zamor-ruži pevanje je tužba; ekrana oba gluvilu prepusti: od boljke tvoje boluju vidici, a dom su njihov dušini šljivici. Šta reći sebi, dok još traje služba?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ A Toša žmirne i sneno kaže: „Ne beri brige, slobodno dremaj, prepusti meni brigu o repu, pa ribu lovi, ručak mi spremaj. Sa malo reči, bez mnogo buke, skuvaj mi danas čorbu od štuke!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Jer, šta gubi ako se prepusti nekoj tupoglavoj vradžbini? Zar mu nije dosadio teret nemoći pod kojim mu klecaju kolena. To breme nema stvarnu težinu,
zemlji da nam bude udobnije, neprestana ptičja graja iz šume svuda unaokolo — i kako onda čovek da ne zaspi, da se ne prepusti onom slatkom odumiranju u krvi, slatkom golicavom treperenju, kad svaki grč iščezne a telo postaje tako prijatno teško