Ćosić, Dobrica - KORENI
da zamisli tu varoš gde se uče najveće nauke na svetu, pa da sve opasnosti vidi i upozori sina na njih, sad čuje zvona prerovske crkve na uzbunu, na bunu, za bitku s Tošićem što mu je oteo Vukašina. „Prirodno je da se prezivaju po pradedi.
I protiv sebe će danas. Aćim skoči s kreveta. Na vratima, poguren, stoji Steva Čađević, predsednik opštine prerovske, ćuti dugo, pa kaže: — Vojska pije u grabovačkoj mehani. — Znaju da trezna neće pucati u narod.
— A ko si ti? — oficir se poguri ka Čađeviću. — Ja sam Steva Čađević, predsednik opštine prerovske. I radikal! A ko si ti? — Ovo je kasa! Ovo je vlast! — viče starac stojeći na kasi.
Dvor im čuva Mijat, verni sluga. Hoćeš li da ti odgudim pesmu što sam je spevao za večni spomen prerovske pogibije? 3dravlja mi, mnogo je lepša od one o Timočkoj buni. Nikola napipa krevet i sede pored Mijata.
Al’ će tuđin da se nauživa tvojih dukata... I imanja. I žene. Još je mlada. Tek je sad stigla. Posušiće prerovske momke. A ti — u smonicu. E, baš mi nije žao. Ko je u okrugu više od mene zaradio za petnaest godina? Niko.
Spotičući se o stolice, dovuče se Mijat. — Znao sam da si tu, gazda moj! A meni su prerovske lopuže razbile gusle. Iako sam ti sluga, imam dušu. uz gusle sam opevao zimošnju bunu i rođenje tvoga naslednika.
I prvo kod sluge Mijata, vernog. Pa me pitaš: „A šta radite vi, Mijate?“ Aja odgovaram: „Posle prerovske bune ništa se veličajno nije zbilo. Samo je kuče Lisko lipsalo.
Ja ne čekam kao ti da me seljaci odavde iznesu na rukama i posade na presto. Zato si ti hrabar. Ti si i iz prerovske bune izvukao korist. I onda si poslednji izišao iz apsa, da bi posle dva meseca bio izabran za potpredsednika Skupštine.