Ćosić, Dobrica - KORENI
Svojim brodom sâm krmani. Dođe li do sloma, i krivac i tužitel biće on. Neka i propadne. Svršeno je s prerovskom idilom. I zabludama. — Hoćeš li da doručkuješ? — Simka odškrinu vrata. — Zašto si tako umorna? — Radujem se Božiću.
— Prvo sedi, čiča-Aćime. Evo ti stolica — ustade i prinese mu stolicu. — Nisam ja za tebe čiča. Ti si se okrvavio prerovskom krvlju i među nama nema lepog razgovora!
Svoju ženu da nagovara s drugim da živi? Zar je na to spao? I to s mojim nadničarom i slugom Tolom. Prerovskom golokotrom... moja žena! Simka! Đorđa Katića Simka... Tuđe dete da mi rodi? Lažnog sina da imam?