Dučić, Jovan - PESME
Ali uvek tužno beše srce Despe... Podari ikone crkvi Arhangela, Zlatne kandelabre Prečistoj kod Prespe, Dva tovara blaga i dvadeset sela Crkvi u Lesnovu... Sklopi oči setne, U ishod uštapa, jedne noći letnje.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ima poslovenjenih aromunskih porodica koje još znaju cincarski („vlaški“), kao u Resnu i Jankovcu kod Prespe. Kadšto skoro poslovenjene aromunske porodice, koje ne znaju više vlaški, još nisu usvojile slavu i odsustvo slave kod
propasti bugarske države jedan moćan vlastelin iz Trnova osnovao je u oblasti zapadnog varijeteta centralnog tipa (oko Prespe i Ohrida) novu državu, koja je pod Samuilom obuhvatila sve krajeve do dunavskih oblasti.
Između njih su se uvukli mnogobrojni doseljenici iz Prespe, od Struge i Ohrida, od Kostura i srednje Arbanije, od Skadra itd... I samo njihovo ime se sa vremenom izgubilo.
I ovi najbolji delovi Prespe ne mogu živeti od zemljoradnje. Još u većoj meri to vredi za jezerska sela, na obalama oba jezera i na ostrvu Ailu u
Ja sam 1900. godine, mereći jezera, stanovao u selu Konskom, na zapadnoj obali Prespe, i ono se tada sastojalo samo iz jedne velike zadruge od 100 članova koji su živeli u tri kuće i bavili se poglavito
Takve velike zadruge patrijarhalnog života karakteristične su za sklonite krajeve oko Male Prespe i Malog jezgra, i sela se sastoje obično iz jedne, retko iz dve-tri, takve zadruge.
Isti utisak ostavlja i varoš Resen. Time nailazimo na drugu karakteristiku Prespe: pored arhaičnog slovenskoga (balkanskoga staroslovenskog) javlja se aromunsko uvlačenje u Slovenstvo i još češće
Kod njih ima nepouzdanosti, koja je u protivnosti s osobinama ostalog primitivnog, čestitog i čvrstog stanovništva Male Prespe. Jako se oseća kombinacija aromunskih osobina sa slovenskim, naročito u Resnu, Jankovcu i okolini.
vezi s tim nema u masi, u pravom seljaku, ni traga od istorijske svesti, koja bi se vezivala bar za velike događaje oko Prespe i Ohrida.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
ova legenda starija od hrišćanstva, jer se kupina i inače spominje kao sedište ženskih demona i božanstava: u okolini Prespe veruju da u kupini stanuju samovile, i zato je zabranjeno na takvim mestima noćiti i mokriti (GNČ, 24, 1905, 262). Upor.
stavi na ognjište, daje mu se da »večera« (tj. stavi se na njega kašika pasulja i prespe se vinom) (GEM, 22—23, 1960, 150 id); u Jadru domaćin ljubi b.