Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Zar ne vidite da tu sedi prečasni otac Lavrentije? Mi nismo videli ništa. Soba je bila sasvim prazna n stolice su bile prazne, ali, kad god bismo hteli
- Baronica živi sasvim sama. - Pretpostavljam. Ali, ovaj put su s njom bili: prečasni otac Lavrentije, gospođa njena majka, mali Emilijan, draga rođaka Šarlota i još neki čija imena nisam uspeo da popamtim!
Sveti Sava - SABRANA DELA
A ovaj blagoverni i hristoljubivi gospodin, prečasni starac, podvizavaše se kako bi se u dan strašnoga suda u neki broj pribrojao sa onima koji su ugodili Bogu, i kako bi
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
U hladu senovitih arkada manastira Svetog Pavla pred zidinama Rima šetao se tamo amo starešina tog manastira, prečasni opat Bonifacije, i razgovarao sa jednim mladim došljakom koji je baš toga dana, 15 aprila 1500. godine stigao iz Bolonje.
Dobro mi došao, mladi doktore, osećaj se ovde kao kod svoje kuće!“ „Tvoj svojski doček, prečasni, ispunjava me u punoj meri tim blaženim osećanjem“. „A šta radi fra Pačuolo u Bolonji?
„Da li se, prečasni, ne hranite možda isuviše obilno?“, upita ga posle ovog lekarskog pregleda. Prečasni oklevaše sa odgovorom, pa onda
„Da li se, prečasni, ne hranite možda isuviše obilno?“, upita ga posle ovog lekarskog pregleda. Prečasni oklevaše sa odgovorom, pa onda promuca: „Ne bih mogao to da kažem. Pridržavam se svih crkvenih postova“.
A kako su bili divni njihovi rukopisi sa svojim ukrasima i sličicama! Svega toga će nestati“. „Da li si video, prečasni oče, Evanđelje što ga je štampao Gutenberg?“ „Jesam. Pa i njegovo izdanje na pergamentu“.
“ „E, baš je tako bilo, sekretar papin beše Grk Georgius Trapezuncius“. „Trapezuncius! - Ti si ga, prečasni oče, lično poznavao?“ „Vrlo dobro. Slatkorečiv, a prepreden.
“ „Svaki prevod je nepotpun. Latinski prevodi grčkih dela, očuvanih na klasičnom tlu Italije, a od kojih si, prečasni oče, maločas spomenuo Aristotela, Platona i Plutarha, behu samo izvodi ili slabunjave prerade.
„Pa da li su ti grčki spisi zaista tako dragoceni?“ „Kako da nisu, prečasni oče! Da Arapi nisu nasledili, prisvojili i naposletku nama predali grčku učenost, ne bismo ni znali da je Zemlja
On uzdahnu, prekrsti se i položi ruku na rame svoga gosta. „Jesi li, Nikola, dobar katolik?“ „Jesam, prečasni oče!“ „Onda se ne zauzimaj za vaskresenije antike!“ U glavi Nikolinoj pomrsiše se misli i osećanja.
On se zapita: „Nije li ovo vatreno vino uskomešalo moje telo i dušu?“ Onda se pribra, pa reče opatu: „Prečasni oče, sećaću se uvek tvojih reči!“ Opat položi ruke na glavu mladićevu.