Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
“ itd. Zdravice su nastale iz paganskog obreda i predstavljaju razvijenu govornu tvorevinu u stihu ili ratničkoj prozi. One se najčešće svečano izgovaraju pri napijanju na slavi, o Božiću i svadbi.
Za ove priče s pravom je rečeno da su uzor narodnog junaka u prozi. U njima se ne nalazi samo zakopano blago, drago kamenje i čisto zlato, već i najlepše jezičko blago: sočne, živopisne
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Onamo, u lirskoj prozi koja ima detinjstvo kao uzor i meru, sve je otmenost, smernost, nedorečenost mudrost; ovamo, plitkosti i vulgarnosti
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Po sadržaju to je bio sasvim moderan časopis, za pouku i zabavu, u stihu i prozi, sa pregledom novih knjiga srpskih. List je bio uređen po ugledu na Ežemъsяčnыя Sočineniя, »prvi učeno-književni časopis
Njegove periodične rečenice su katkada nerazumljive. Interpunkcija mu nije uvek sigurna. On je pisao u stihu i u prozi. On voli poeziju i na jednom mestu veli: »Meni su na svakom jeziku stihovi mili.
Grujić je dosta pisao u prozi. Protiv Vuka Karadžića, koji je bez odobrenja Sinoda izdao 1847. svoj prevod Novog zavjeta, on je napisao polemičke
Od skupljanja narodnih umotvorina u stihu prirodno je prešao na skupljanje narodnih umotvorina u prozi. Po savetu Jakova Grima, koji je sa svojim bratom od 1812.
On je u tom poslu bio vrlo plodan, ali i jednoliko razvučen. Slične pokušaje činio je u prozi. Podražavajući narodno pripovedanje, u čistom i književnom jeziku, on je opisivao narodni i hajdučki život u Bosni, ili
83 Poslednjih godina života počeo je prevoditi u prozi Ilijadu. Joksim Nović Otočanin je jedna od najromantičnijih ličnosti srpske književnosti.
juna 1904. godine. NjEGOVE KNjIGE. — On je vrlo malo radio u prozi: nekoliko pripovedaka, od kojih je najpoznatija pesnička legenda Vidosava Branković (1860), i popularni šaljiv komadić
Pored manjih stvari prevodi i veće spevove, Aranja Toldiju (1858) i Toldijinu starost i, delimično u stihu, ostalo u prozi i u izvodu, Toldijinu ljubav (1896), kao i Otmu Muranj-grada (1878).
On je više pisao u prozi no u stihu, i za sobom je ostavio više pripovedaka no mnogi drugi srpski pisci koji su se samo pripovetkom bavili.
mogu se podeliti na čisto romantičarske pripovetke, koje su poetizovanja prošlosti i sadašnjosti, u stvari poeme u prozi, pisane u slobodnom stihu, i na pripovetke romantičarske u osnovu, ali u kojima se oseća nov realistički duh, u kojima
I zato on nije dao stvarnu sliku srpskih sela oko 1860, no idilično-epske spevove u prozi. Veliki rodoljub, uveren da su ratovi oko 1875—1878.
po neposrednom znanju narodnog jezika i po unošenju folklornog elementa, Ljubiša je bio jako cenjen i nazvan »Njegošem u prozi«.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kao što su pjesme ugled jezika naše narodne poezije, tako će ove pripovijetke biti ugled narodnog jezika u prozi. Kao što sam pjesme štampao u različnijem narječijama, kako sam koju gdje dobio, tako će biti naštampane u ove
Uporedimo li to sa savremenim nastojanjima u našoj, i svetskoj, umetničkoj prozi; sa eksperimentima savlađivanja vremena i prostora, sažimanjem instinkata, a naročito sa nastojanjima da se iz ljudske
Lalić, Ivan V. - PISMO
iza plamenoga mača; Ana, kneginja ograde balkona Nad jezerom, u čipki puzavice, Ana u peni čipke svog žipona, Brbljavoj prozi svoje rečenice — Slučajnosti se u sećanje sležu Ko šećer na dno neoprane čaše; Sitnice samo čine ravnotežu Tom ubrzanju
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Osim toga, zna se i za specijalne pesme tzv. „napitnice“ i „počašnice“ u stihu; u prozi pak u vezi sa napijanjem uobičajeni su naročiti pozdravi i blagoslovi u obliku zdravica.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kao što su pjesme ugled jezika naše narodne poezije, tako će ove pripovijetke biti ugled narodnoga jezika u prozi. Kao što sam pjesme štampao u različnijem narječijama, kako sam koju gdje dobio, tako će biti naštampane i ove
Kao što su pjesme ugled jezika naše narodne poezije, tako će ove pripovijetke biti ugled narodnoga jezika u prozi. Kao što sam pjesme štampao u različnijem narječijama, kako sam koju gdje dobio, tako će biti naštampane i ove
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
i opat Koanjar to su dva brat od kojih je prvog opevao Rostan u stihu, a drugog Anatol Frans, svojim sjajnim stilom, u prozi. Bar meni se tako čini.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Moja slovenska čežnja da saznam šta je to para, bila je uskoro ispunjena kada sam pročitao jednu pesmu u prozi koja objašnjava suštinu toplote. Ali o tome kasnije.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Setimo se samo kako se o Popinoj i o Matićevoj poeziji ozbiljno i sa meritornoga mesta govorilo kao o bizarnoj prozi ili sračunatome šokiranju čitaoca.
Oseća se to kod mnogih naših pisaca, osobito u prozi. Sintaksa usmenog izlaganja, u kojoj prozodija (uz pratilačke parajezičke elemente) ima ulogu koju će kasnije dobiti
Vojislav Ilić se nalazi na samoj granici kada je romantizam – a u prozi realizam – smenila naša moderna. Njegova poezija kod nas zauzima književnoistorijsko mesto pravog parnasovstva, iza čega
Ali kod Dučića – što malo ko zapaža – iste osobine ima i rečenica u putopisnoj i meditativnoj prozi: zvučna, melodična, disciplinovano vođena i pažljivo sklopljena.
Zato iza svih priča koje u njegovoj prozi nalazimo, možemo doslutiti drevni mit o borbi između svetlosti i tame, dobra i zla.
Mi ih čak dosta lako otkrivamo, zato što ih ima svuda: u poeziji, prozi i esejima. Dovoljno je navesti iz pripovetke samo jednu malu mitološku sliku mladića koji čamcem odlazi da doveze
Književnost, u principu, upotrebljava jezik u celome njegovom dijapazonu, ali se njegova upotreba u prozi i u stihu po mnogo čemu bitnom razlikuje.
Zato se i dešava da se opšta i konvencionalizovana stihovna forma ne menja a stih ipak zvuči različito. Ukratko, u prozi je reč celovita, jer u principu ovde jezik funkcioniše u svoj svojoj komunikacionosocijalnoj hijerarhiji.
Ali, izgleda da se jedna opšta ocena s izvesnom sigurnošću može dati: naša se književnost, u prozi kao i u poeziji, tek u HH veku počela paralelno ili sustopice razvijati s vodećim evropskim književnostima.
Za razliku od Andrića, Miloš Crnjanski je s podjednakom lakoćom pisao u stihu i prozi, pa je teško reći da li je značajniji kao pesnik ili kao autor romana kao što su Dnevnik o Čarnojeviću i Seobe, jer je
Okreće se slika sveta, smelije no ikad u našoj prozi, a pri tome dobija čas infantilne, čas magične, a često i ironične, sarkastične prelive.
Zbog toga su pojedina mesta u njegovoj prozi i neke pesme ostajali tamni, pa i nerazumljivi. Navešću samo jedan primer.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Crnjanskog, ali i uopšte u srpskoj književnosti, krunisana upravo Seobama, koje je pesnik Milan Dedinac nazvao „poemom u prozi”, naspram Stražilova, koje je „poema u stihu”.
Stankovićevoj prvoj zamisli da napiše nešto dužu pripovetku pod naslovom Nečista krv bila sadržana teza - u književnoj prozi krajem XIX veka prilično pomodna - o psihofiziološkom izrođavanju, i to na dvama porodičnim stablima, ukrštenim u
pa do danas40 - s one strane s koje se po našem mišljenju pre prikriva nego što se otkriva njena čisto književna uloga u prozi.
U prozi pak, osobito tamo gde se u autorovo ime govori, čini se da nema posredovanja - jer autor je što i pisac!41 Iz tog su ner
47 A kao u lirici, tako je - kad na širokome planu gledamo - uopšte u srpskoj književnosti. Po analogiji, dakle, i u prozi.
ne ono što se iz današnje perspektive tako jasno vidi: da se Stanković spontano služio postupkom koji se u modernoj prozi široko primenjuje.
I to je u Nečistoj krvi dosta očigledno; može se navesti veći broj primera. Ali što je još zanimljivije, i što je u prozi ređa pojava, to je da lik dobija čulne utiske u koje je pisac uspeo „uračunati” i položaj tela u prostoru.
Uled toga i dolazi do čudnovatoga erotskog udvajanja kakvo ni ranije ni kasnije ne nalazimo u srpskoj prozi: „I tada već zna da je nastalo, uhvatilo je ono njeno 'dvogubo', kada oseća: kako nije ona sama, jedna Sofka, već kao
Jer u prozi Miloša Crnjanskog često dolazi do gotovo nevidljivog prelaza sa jednog plana pripovedanja na drugi; autorov govor nije
tekst u stihu - budući da je raščlanjen na slične ili iste stihovne jedinice - u načelu strože organizovan od teksta u prozi.
Očigledno je da se tamo kao i ovde - u prozi jednako kao i u stihu - primenjuje istorodan postupak raščlanjavanja. Razlika može postojati, i postoji, u stepenu: stih
posebna grupa ograničenja, ona koja postoje kod dve osnovne vrste književnih tekstova: tekst u stihu (poezija) i tekst u prozi (narativni tekst) svaki za se daje prednost jednim mogućnostima izbora i upotrebe jezičkih sredstava, a neke druge
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Milica Stojadinović Srpkinja, predstavnik novijih težnja, i koja u svojoj nejakoj prozi ima povremenih tremoliranja jetkosti najraznovrsnijega porekla i uzroka, ima i pesmicu po stilu i tendenciji sasvim
nema (pesama); ona je sva u prozi.” Umesto Dositejeve pesme, kod Marmontela ima, samo ovoliko: „Il semble, disait la chanson, que tout se qui
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Pred kraj 19. veka javio se, prvo u esejističkoj prozi, tzv. beogradski stil, čiji su protagonisti bili pisci široke kulture, odlični znalci mnogih jezika i svetske
Ljubiša potiče s krajnjeg juga, iz patrijarhalne primorske opštine Paštrovići kod Budve. Nazvan je "Njegošem u prozi" zato što je slično velikom pesniku prikazivao narodnu istoriju i "način življenja, mišljenja, razgovora" ljudi svog kraja,
zavoj išao je od spontanog, folklorno obojenog i umetnički nedovoljno organizovanog pripovedanja k modernoj artističkoj prozi u kojoj ništa nije ostavljeno slučaju i improvizaciji.
Realistički program imao je mnogo manje odjeka u poeziji nego u prozi. Jedini istaknuti pesnik tog razdoblja, Vojislav Ilić (1862 - 1894), sin Jovana Ilića, iako ima dosta zajedničkog sa
Najveće domete ostvario je u komediji, zatim u humorističkoj prozi. U svojim velikim komedijama (Narodni poslanik, Sumnjivo lice, Gospođa ministarka, Pokojnik i dr.
Njime ne pišu samo književnici. Podjednako ga nalazimo i u naučnoj prozi. Jedan od izrazitijih predstavnika je istoričar Slobodan Jovanović (1869-1958), koji je samo povremeno razmatrao
Tome je blizak Petar Kočić (1877-1916), kod koga je ponekad teško povući granicu između pesme u prozi i pripovetke (S planine i ispod planine I-III, 1902-1905).
moje rođake Marije pravo je remek-delo, napisao je u dve drame u stihu (Međuluško blago, Đurađ Branković) i jednu u prozi (Kod "Večite slavine"), koje se mogu uvrstiti u vrhunska dramska dela.
D. Maksimović je nesumnjivo najpopularniji srpski pesnik 20. veka. Ništa manje nije popularan, ali mahom u prozi Branko Ćopić (1915-1984). Zajedno s D. Maksimović, on je najistaknutiji dečji pisac.
Bulatović, u stvari, započinje novu razvojnu etapu u srpskoj prozi. U poeziji pak novom pokolenju pripada Ivan V. Lalić (1931).
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
sačinjenu za školske svrhe (Proizvodi u stihovima izdeljeni na „Pesme“, „Basne“, „Iskrice“, „Natpise“ i Proizvodi u prozi sa poglavljem „Škola i život“).
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Poslao je Branko i prepis jedne svoje pesme u prozi, koja se zvala: S v e g a s a m ž e lj a n. Ovaj naslov je dirnuo Pavla, ali se ubrzo uverio da je pogrešno očekivao
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
lepih i vrlo glatkih stihova, ko je taj koji bi se smeo poduhvatiti da nauči napamet taj isti Karnov princip, koji u prozi glasi ovako: „Kvadrat nad jednom stranom trougla jednak je sa zbirom kvadrata drugih dveju strana smanjenim za
– Molim, ne upadajte u reč! – protestuje predsednik. – Budite parlamentarni! – A on neka govori u prozi – odgovara Bora.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ali te tendencije su očigledne i u lirskoj poeziji i u prozi. One su u književnost mogle dolaziti i posrednim putem, iz narodnih masa koje su vladajuću ideologiju — bar delimično —