Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
JEVREM: Ajd’ zbogom! MAKSIM (bije se po čelu): Gdi se ja izbezumi za sto dukata. SVETOZAR: Ali kakova šteta proističe otuda za vas? MAKSIM: Ćutite, molim vas: tri bala, pa je otišlo sto dukata. (Svi se smeju.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
kao što iz opažanja proizilazi samo nejasno saznanje koje ima za predmet pojavu, a ne suštinu, isto tako je uživanje koje proističe iz nadražaja naših čula relativno, mutno, samom sebi nepouzdano, prividno i varljivo.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
naše zemlje onaj pravi naučni duh koji teži nalaženju istine, koji traži odanost dužnosti, veru u dobro, što prirodno proističe iz takvih težnji za istinom...
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Razume se da to nije slučajno: proističe iz neposrednoga pesnikovog iskustva39. Međutim, obrtanje odnosa između agensa i pacijensa samo je vidljivi vrh jedne
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Odnosno, ako je nešto skriveno od nje, skriveno je i za autora, pa i za čitaoca. Iz toga proističe drugo važno svojstvo: zbog ograničenog znanja, i zato što se nešto skriva, motivacija ide u pogrešnom pravcu, nakuplja
Stoga je strukturno opterećenje početka i kraja romana po pravilu vrlo veliko, iz čega neposredno proističe i njihov osobit kompozicioni značaj.
Dobijanje dva ovakva smisla - od kojih drugi proističe iz dopunskog (pre)uređivanja - jedan je od početnih uslova da se tekst doživi kao književni.
Zapravo su to sastavni delovi intonacije. Proističe, dakle, da su svi primeri variranja što smo ih naveli uzajamno povezani s „variranjem” smisla koji rečenica nosi, ali, i
Iz dosadašnjeg razmatranja proističe, prvo, da se ta načela najpre zapažaju po čudnovatoj upotrebi zareza. Zatim, nešto bliže posmatranje pokazuje da
Dobrim delom odatle proističe još jedna dosta važna osobina romana: u njemu pripovedanje jednoliko teče iz prizora u prizor, i idući od jednog do
Odavde proističe još jedna važna osobina. Pondvljanja se ne pojavljuju samo na mestima gde korespondiraju sa psihičkim nabojem lika (a da
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
ovde prevladava osećajnost, sapatnja umesto divljenja, nema likovanja, sve je tužno i uzdržano, tiha smirenost koja proističe iz dubokog uverenja da se postupilo kako se moralo. To je otmena poezija žrtve i moralne pobede.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
„Iz dositejevskog zahteva, u ravni dečje percepcije, pesma Luke Milovanova proističe odazov – želja da se nešto konkretno učini i sazda po meri i potrebama mališana.
Poučna dimenzija Zmajeve poezije, često kritikovana iz perspektive savremene poezije za decu, proističe, dakle, iz uloge književnosti za decu u 19. veku, ali svojom estetskom vrednošću sopstvenu epohu višestruko nadilazi.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Isti je slučaj i kod Muse. Zabuna proističe otuda što je Musa tuđinac. No jedno je van svake sumnje: Musino rođenje kod ovaca i njegova borba protiv cara ne